Tехnologiya bu sun`iy ob`yеktlarni yaratishga yo`naltirilgan jarayonlarni boshqarishdir. Aхborot tехnologiyasi


-bo’limda oddiy 3D geometrik primitivlarni qurish buyruq piktogrammalari joylashgan. Bular: «Политело


Download 0.77 Mb.
bet10/28
Sana19.06.2023
Hajmi0.77 Mb.
#1621952
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   28
Bog'liq
TAQDIMOT QO\'LLANMA

1-bo’limda oddiy 3D geometrik primitivlarni qurish buyruq piktogrammalari joylashgan. Bular:

  1. «Политело» – «Polijism»;

  2. «Ящик» – «Qutti»;

  3. «Клин» – «Pona»;

  4. «Конус» – «Konus»;

  5. «Сфера» – «Sfera»;

  6. «Цилиндр» – «Silindr»;

  7. «Тор» – «Tor»;

  8. «Пирамида» – «Piramida»;

  9. «Спираль» – «Spiral»;

  10. «Плоская поверхность» – «Tekis sirt (Tekislik)»


2-bo’limda turli uslubda jism va sirtlarni qurish buyruq piktogrammalari joylashgan. Bular:

  1. «Выдавить» – «Siqib chiqarmoq»;

  2. «Вытягивание» –«Cho’zmoq»;

  3. «Сдвиг» – «Siljish»;

  4. «Вращать» – «Aylantirish»;

  5. «По сечениям» – «Kesimlar bo’ylab»


3-bo’limda tarkibli jismlarni hosil qilish buyruq piktogrammalari joylashgan. Bular:

  1. «Объединение» – «Birlashuv»;

  2. «Вычитание» – «Ayiruv»;

  3. «Пересечение» – «Kesishuv».


1-bo’limda asosiy standart ko’rinishlar bo’lib, unda quyidagi buyruq piktogrammalari joylashgan:
1. «Сверху» – «Ustidan»;
2. «Снизу» – «Ostidan»;
3. «Слева» – «Chadan»;
4. «Справа» – «O’ngdan»;
5. «Спереди» – «Oldindan»;
6. «Сзади» – «Ortdan».

2-bo’limda izometrik proektsiya ko’rinishlari buyruq piktogrammalari joylashgan, bular:
1. «ЮЗ (Юго-западная)» – «JG’ (janubiy-g’arbiy)»;
2. «ЮВ (Юго-восточная)» – «JSh (janubiy-sharqiy)»;
3. «СВ (Северо- восточная)» – «ShSh (shimoliy-sharqiy)»;
4. «СЗ (Северо- западная)» – «ShG’ (shimoliy-g’arbiy)».
Компьютер графикаси программалари 3 турга бўлинади:

  1. Растрли графика

  2. Векторли графика

  3. Фрактал графика

Бу программалар бир - бирларидан тасвир-ларни акс эттириш усуллари билан фарқ қилади.
Растр графикаси асосан электрон ва полиграф нашриётларда қўлланилади. Растр графикасининг асосий элементи сифатида нуқта қабул қилинган. Агар тасвир экранда кўрилса, бу нуқта «пиксел» деб айтилади. Компьютерда қўлланиладиган операцион тизимларнинг имконитияга кўра, 480х640, 800х600, 1024х768 ва ундан кўпроқ пикселга эга бўлган тасвирлар жойлашуви мумкин.
Растрли графика муҳаррирларига мисол қилиб Adobe Photoshop ва Paint дастурларни айтиш мумкин. Ушбу даструларда расмлар майда квадрат - пикселлардан иборат бўлиб мозаика ҳолатида расмни ҳосил қилади.
Векторли графика - унинг тасвирни акс эттиришда асосий элементи чизиқ бўлиб ҳисобланади. Компьютер хотирасида бу чизиқ жуда катта жой эгаллайди, чунки хотирада чизиқнинг параметрлари кўрсатилади ёки формула орқали берилади.
Векторли графика муҳаррирларига мисол қилиб Adobe Illustrator, Corel Draw ва Macromedia Flash дастурларни айтиш мумкин. Ушбу дастурларда расмлар ҳар хил чизиқлар ва қийшиқ векторлардан иборат бўлади.
Фрактал графика - бу математик тенгламалар ёрдамида ташкил этиладиган тасвирдир. Энг содда фрактал объект сифатида қор учқунларини, ёки папоротник баргини келтириш мумкин. Шунинг учун ҳам фрактал объект чизиш ёки безаш асосида эмас, балки программалаштириш асосида ҳосил бўлади.
У ушбу етти рангни яъни қизил, зарғалдоқ, сариқ, яшил, ҳаворанг, кўк ва бинафша рангларни асосий ранглар деб ҳисоблади.

Download 0.77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling