Tilshunoslik kafedrasi "tasdiqlayman" "himoyaga qo

lingvosinergetik paradigma deb nomlash mumkin. 

4. Tilda  lisoniy  tiplarning  stadial  taraqqiyoti  ―nochiziq‖  taraqqiyot 

traektoriyasiga  ega  bo‗ladi,  ya‘ni  bir  lisoniy  tip  ma‘lum  vaqt  dominantlik  qiladi, 

---

75 

 

tarixiy  taraqqiyot  jarayonida  u  sinergetikaning  fluktuatsiya,  bifurkatsiya, 

polifurkatsiya    qonunlari  asosida  ―egri  chiziq‖  dinamikasi  bo‗yicha  rivojlanadi. 

Muayyan vaqt oralig‗ida avvalgi dominant lisoniy tip o‗rnini fakultativ lisoniy tip 

egallaydi, keyinchalik ushbu tip ham boshqa lisoniy tipga yon beradi. SHu tarzda 

lisoniy tiplar barqarorlik-beqarorlik, ustuvorlik-noustuvorlik, tartib-tartibsizlik kabi 

sinergetik paradigmaning asosiy tamoyillari asosida rivojlanish traektoriyasiga ega 

bo‗ladi. 

5.  Har  qanday  tilning  boshqa  til  bilan  aloqasi  ,dastlab,  uning  geografik 

joylashish  o‗rni,  ijtimoiy-iqtisodiy    faoliyati,  milliy  va  diniy  qadriyatlari  bilan 

bog‗lanad.  Tojik  tili  butunlay  boshqa  til  oilasiga  mansub,  o‗zbek  tili  butunlay 

boshqa  til  oilasiga  mansub,  lekin  ikki  millatning  geografik  joylashish  o‗rni, 

ijtimoiy-iqtisodiy  faoliyati,  milliy  va  diniy  qadriyatining  bir-biriga  yaqinligi, 

adabiyotining bir-biriga yaqinligi ikki tilning o‗zaro aloqasini ta‘minlaydi va bu til 

aloqasidan  ikki  til  ham  zarar  ko‗rmaydi,  aksincha,  tillarning  taraqqiy  qilishiga 

zamin bo‗ladi. 

6.  SHubhasizki,  til  rasolikka  o‗z-o‗zidan  takomil  topib  erishmaydi.  Ayrim 

tadqiqotchilar iddao kilganlaridek,  til  "o‗z-o‗zidan  tashkillanadigan",  "o‗z-o‗zidan 

rivojlanadigan"  sistemalar  (sinergetikadagi  asos  tushunchalar)  qatoriga  kirmaydi, 

chunki  til  insondan  tamoman  tashqarida  bo‗lgan,  mutlaq  "mustaqil"  hodisa 

bo‗lolmaydi,  uning  "o‗z-o‗zidan  tashkillanishi"  "o‗z-o‗zidan  rivojlanishi"  aslo 

mumkin emas. Ammo tilshunoslikning nazariy muammolari yoritilgan asarlarning 

deyarli  aksariyatida  "til  taraqqiyoti-ning  ichki  va  tashqi  qonuniyatlari"  (omillari, 

sabablari)  mavjudligi  haqida  muntazam  va  batafsil  ma‘lumot  beriladi

2

.  "Til 

taraqqiyotining  ichki  qonuniyatlari"  deyilar  ekan,  mantiqan  "til  o‗z-o‗zidan 

rivojlanishi  mumkin"  degan  hukm  anglashilishi  tabiiyki,  bunday  tushunish  "til 

inson  va  jamiyatga  bog‗liq  bo‗lmagan  holda  taraqqiy  eta  oladi"  degan  yanglish 

xulosaga  olib  keladi.  Tilning  "o‗z-o‗zidan"  rivoji  haqidagi  gipotezani  tanqidiy 

tahlil qilar ekan, YU.V.Fomenko "Hozirgi tilshunoslikdagi uydirmalar" kitobida til 

taraqqiyotining  ichki  qonuniyatlari  (omillari,  sabablari,  stimullari)  haqida  turli 

---

76 

 

tadqiqotchilar tomonidan bildirilgan fikrlarni mantiq tarozisiga qo‗yadi va shunday 

xulosa  qiladi:  "Barcha  aytilganlardan  shu  narsa  kelib  chiqadiki,  til  "o‗z-o‗zidan", 

ya‘ni  spontan,  beixtiyor,  o‗zicha,  inson  va  jamiyat  ixtiyoridan  tashqari  rivojlana 

olmaydi. Tilning har qanday o‗zgarishi (har qanday sathda, shu jumladan, fonetik 

sathda  ham)  uning  qo‗llanishi,  muttasil  xotirada  tiklanishi  bilan  bog‗liq  va  bu 

o‗zgarish turli ekstralingvistik sabablar (iqtisodiy, ilmiy-texnik, siyosiy, madaniy, 

biologik,  fiziologik,  psixologik  va  boshqa)  bilan  izohlanadi.  Agar  tillar  "o‗z-

o‗zidan  rivojlanganda  edi,  egalari  -  odamlarga  bog‗liq  bo‗lmaganda  edi,  hech 

qachon  o‗lmas  edi.  O‘kyak  tillarning  mavjudligi  tillarning  "o‗z-o‗zidan"  rivojlana 

olmasligi,  til  taraqqiyotining  ichki  sabablari  yo‗q  ekanligining  ravshan 

dalillaridir...  Tildagi  har  qanday  o‗zgarishning  asosida  inson  ongida  kechadigan 

jarayonlar  yotadi...  Demak,  tildagi  har  qanday  o‗zgarishning  birlamchi  sababi 

hamisha tildan tashqarida bo‗lib, u ekstralingvistik tabiatga molikdir". 

7.Tilning taraqqiyotida uning sohibi mutlaqo hal qiluvchi rol o‗ynaydi. Til o‗z 

egasining  inon-ixtiyori,  e‘tiqodu  ehtiyoji,  aqliy-ruhiy  salohiyati,  tafakkur  va 

taxayyul  talablaridan  tamoman  muxtor  holda  takomil  sari  odim  otish 

imkoniyatidan  tamomila  mahrumdir.  Tildagi  har  qanday  harakat,  kattadir-

kichikdir, muayyan maqsad hadafiga ko‗ra yuz beradiki, bu maqsad faqat til egasi 

bo‗lmish  odam  bolasigagina  mansub  bo‗lishi  mumkin,  xolos.  Ayni  paytda  shuni 

ham  aytib  o‗tish  joizki,  tildagi  muayyan  o‗zgarishlar  yoki  til  taraqqiyoti  uchun 

emas,  balki  tilni  o‗z  o‗zanidan  chiqishiga  yo‗l  ochadigan  holatlar  ham  odamlar, 

lekin  ayni  til  egasi  bo‗lmagan  "begona"  kishilar,  noodil  siyosat,  boshqa  tilning 

bosqini kabi omillarning ta‘siri natijasida yuzaga keladii! 

8.Tildagi  o‗sish-o‗zgarishlarning  xolis  va  birlamchi  ko‗zgusi  uning  lug‗at 

boyligidir,  jamiyatdagi,  kattadir-kichikdir,  har  qanday  o‗zgarishlar,  eng  avvalo, 

aynan  xuddi  shu  leksik  sathda  o‗z  aksini  topadi.  Uzbek  tilshunosligining  taniqli 

namoyandalaridan  biri  E.Begmatov  haqli  ravishda  ta‘kidlaganidek,  "leksika 

jamiyat  hayotida  yuz  bergan  iqtisodiy,  siyosiy,  madaniy-ma‘rifiy  o‗zgarishlar  va 

yangiliklarni  o‗zida  birinchi  bo‗lib  ifoda  qiladi.  Bunday  o‗zgarishlar  tilni  yangi 

---

77 

 

tushuncha  va  tasavvurlar  bilan,  ularni  ifodalashga  xizmat  kiluvchi  yangi  so‗zlar 

bilan  boyitib  boradi.  SHu  bilan  birga,  ma‘lum  vaqt  o‗tishi  bilan  til  lugat 

sostavidagi  ba‘zi  so‗zlar  iste‘moldan  chiqadi  yoki  ular  tilning  passiv  qatlamiga 

o‗tadi.  Mana  shunday  jarayonlar til  leksikasida  uning  boshqa  sohalariga nisbatan 

ko‗proq yuz berib turadi". 

9.  Sinergetika  bugungi  kunda  ―metafan‖  (yunoncha  metha  –  ―keyin‖, 

―barcha  fanlardan  keyingi‖)  vazifasini  bajarishi  lozim,  undagi  qonuniyatlar 

universallik  kasb  etib,  uni  barcha  fanlar  ―o‗ziniki‖  hisoblab,  ulardan  foydalanadi. 

Amerikalik  olim  T.Kun  o‗zining  ―Structure  of  scientific  revolution‖  (―Ilmiy 

inqilob 

strukturasi‖) 

asarida 

yozishicha, 

ilm-fandagi 

inqilob 

hodisaga 

yondashuvning  o‗zgarishi  va  paradigmaning  yangilanishi  bilan  o‗lchanadi.  SHu 

ma‘noda sinergetikani XX-XXI asrlar fan paradigmasi sifatida deyarli barcha fan 

sohalari,  shuningdek,  tilshunoslik  uchun  ham  metodologik  asos  sifatida  qabul 

qilish mumkin.