Toshkent davlat iqtisodiyot universiteti abdurahmonov Q. X., Boqiyeva I. A


Download 1.87 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/153
Sana05.01.2022
Hajmi1.87 Mb.
#210145
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   153
Bog'liq
7 MAVZU PERSONAL RIVOJLANISHINING AUDIT e0b8cc117a96bde38547f3cfd96cdf7e

 
3.5. Axborotlar tahlili va sintezi 
Muammoli  vaziyat  sabablari  haqidagi  xulosalarni  va  boshqaruv  tizimini 
takomillashtirish  yo’llari  to’g’risidagi  tavsiyalarni  shakllantirish  bo’yicha  boshqaruv 
auditini  amalga  oshirish,  to’plangan  axborotni  tahlil  qilish  uchun  auditorlik 
tadqiqotida  tahlil  (amalda  to’plangan  materialni  o’rganish)  va  sintez  (to’plangan 
material  asosida  umumiy  qonuniyatlarni  chiqarish)  usullari  monand  ishtirok  etadi. 
Qismlardan  iborat  bir  butunni  hosil  qilish  (sintez),  faktlarni  tahlil  qilish  asosida 
qarorlar  qabul  qilish  va  harakatlarni  amalga  oshirish  yuzasidan  takliflarni  ishlab 
chiqish tahlil qilish vaqtidayoq boshlanadi. 
Agar  auditor  tadqiq  etilayotgan  muammo  o’ziga  ma’lum  bo’lgan  umumiy 
qoidaga  bo’ysunadi  deb  hisoblasa,  dedukstiya  usuli  qo’llaniladi.  tadqiq  etilayotgan 
vaziyatni  “ma’lum  bo’lgan”  umumiy  bilim  sohasiga  kiritish  imkoniyatining  mavjud 


 
64 
emasligi indukstiya, ya’ni mazkur holatda amal qiluvchi qoidani chiqarish maqsadida 
faktik materialni to’plash va tahlil qilish usulining qo’llanilishini nazarda tutadi. 
Audit  usuli  sifatida  tahlildan  samarali  foydalanish  uchun  auditor  o’zida 
mantiqiy tafakkur, vaziyatlarni tahlil qilish, asosiy narsani ikkinchi darajali narsadan 
ajratish qobiliyatini rivojlantirishi kerak. 
Auditorning 
tahliliy 
faoliyatida 
audit 
jarayonida 
aniqlangan 
nomuvofiqliklarning ahamiyatini to’g’ri aniqlay olish muhim hisoblanadi. 
Aniqlangan  har  bir  nomuvofiqlik  uning  mazmuni,  ahamiyatlilik  darajasi, 
namoyon bo’lish shakli, uchrab turishning takrorlanishi, uni bartaraf etish  yuzasidan 
qaror  qabul  qilishning  ierarxik  darajasi,  uni  bartaraf  etishning  murakkablik  darajasi, 
qo’llanish  sohasi  va  sifatni  audit  qilish  obyekti  kabi  belgilari  bo’yicha  tasniflanishi 
lozim.  Tasniflash  har  bir  nomuvofiqlikning  o’ziga  xos  jihatini  aniqlash  va  ushbu 
jihatga  mos  keladigan  to’g’rilovchi  va  ogohlantiruvchi  harakatlarni  ishlab  chiqishga 
yordam beradi. 
Sifat  tizimi  hujjatida  belgilangan,  mahsulot  sifatini  ta’minlashga  salbiy  ta’sir 
ko’rsatuvchi  va  qisqa  muddatda  bartaraf  etilishi  lozim  bo’lgan  talabning 
bajarilmasligini  sifat  tizimidagi  katta  nomuvofiqlik  deb  hisoblash  lozim.  Bunday 
nomuvofiqliklarga  quyidagi  misollarni  keltirish  mumkin:  mahsulot  sifatining 
yomonlashuviga  olib  kelishi  mumkin  bo’lgan  har  qanday  nomuvofiqlik; 
kalibrovkalash  (tekshirish)  muddati  o’tgan  o’lchash  vositalaridan  foydalanish; 
mas’uliyatli  operastiyani  bajaruvchi  xodimning  amalda  texnologik  jarayon  bo’yicha 
talab  etiladigan  malakaga  qaraganda  ancha  past  malakasi;  sifat  bo’yicha  ruxsat 
etilmagan hujjatning qo’llanilishi; qayd etilgan ma’lumotlar audit obyektining haqiqiy 
holati  haqida  tasavvur  bermaydi.  Katta  hajmdagi  nomuvofiqlikning  mavjudligi 
o’tkazilayotgan audit bo’yicha ijobiy qaror qabul qilish imkoniyatini istisno etadi va 
tuzatuvchi  harakatlarni  ishlab  chiqish  va  amalga  oshirishni  talab  qiladi.  Katta 
hajmdagi nomuvofiqlikning aniqlanganligi fakti bayonnomada qayd etiladi. 
Kichik hajmdagi nomuvofiqlik – bu sifat tizimi hujjatida belgilangan, mahsulot 
sifatini  ta’minlashga  salbiy  ta’sir  ko’rsatishi  yoki,  agar  u  bartaraf  etilmasa,  katta 


 
65 
hajmdagi  nomuvofiqlikning  paydo  bo’lishiga  olib  kelishi  mumkin  bo’lgan  talabning 
bajarilmasligi

Arzimas darajadagi mos kelmasliklarga misollar: 
• hujjatda rasmiylashtirilgan korxonannig sifatga oid siyosati reklamali, aniq 
bo’lmagan xususiyatga ega; 
• lavozim yo’riqnomalarida rahbarlar va mutaxassislarning sifatga oid vazifalari 
ko’rsatilmagan; 
• sifat tizimi hujjatlaridan biridagi talablarga ayrim holatlarda rioya qilinmaslik; 
• sifat xizmatidagi ayrim xodimlarning attestastiyasini belgilangan muddatlardan 
oshib ketishi; 
• nazorat yoki tajribalarni po’yxatga olishdagi ayrim noaniq yozuvlar. 
Arzimas mos kelmasliklar audit davomida yo’qotilishi zarur. Tayyorlagan va 
tizimlashtirilgan haqiqatdagi ma’lumotlar bog’liqliklarni, nisbatlar va 
tendenstiyalarni aniqlash uchun tahlil qilinadi. Personal auditining maqsadi va 
muammosi xususiyatidan kelib chiqib quyidagi usullardan foydalaniladi: 

 iqtisodiy tahlilning matematik va statistik usullari; 

 boshqarish tizimi va uning elementlarini tahlil qilish usullari; 

 sabab va oqibat tahlili; 

 kelajakni tahlili usuli; 

 qiyoslash va taqqoslash usuli. 

Download 1.87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   153




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling