Тошкент ирригация ва қишлоқ ХЎжалигини механизациялаш муҳандислари институти


Download 0.95 Mb.
bet3/3
Sana23.06.2023
Hajmi0.95 Mb.
#1651715
1   2   3
Bog'liq
9-amaliy [Autosaved]

Крахмални аниклаш
Крахмал усимликлар танасида энг куп тупланадиган ва энг мух,им полисахаридлардан хисобланади. У айникса, усимликлар донида куп булади. Куп йиллик ут усимликларда эса ер остки органларида тупланади. Хамма усимликларда - сув утлардан юксак усимликларгача фотосинтез жараёнида хлоропластларда хосил буладиган углеводлар бевосита крахмал га айланади. Крахмал икки хил бирикмадан, яъни амилоза ва амилопектиндан ташкил топтан. Амилопектин йод таъсирида бинафша хамда кизгиш-бинафша рангга киради. Амилоза эса йод таъсирида кукаради. Крахмални аникдаш усулари унинг йод билан хосил кллган рангининг интенсивлигини аникдаш ёки кислотали ва ферментатив гидролиз натижасида хосил булган глюкоза микдорини аникдашга асослангандир. Юк,оридаги усуллардан х,ар бирининг ўзига хос салбий томонлари мавжуд. Масалан, крахмални йод таъсир килиб аникдашнинг яхши натижа бермаслигига сабаб амилоза билан амилопектин йод таъсирида хдр хил ранг беради. Амилоза билан амилопектиннинг крахмал таркибидаги микдори усимлик нави органларига караб х,ар хил булиши мумкин. Крахмални кислотали гидролиз йули билан аникдашда усимлик материалидан бошк,а полисахаридларнинг гидрояизт учраш хавфи мавжуд. Крахмал микдорини аникдашда Починка усули яхши натижа беради.
Крахмал микдорини Починка усулида аниклаш
Бу усул крахмални йод билан комплекс хосил кллишига асосланган. Хосил булган комплекс калий бихромат ёрдамида нордон шароитда С02 ва Н20 га оксидланади. Реакция натижасида йод эркин х,олда ажралади. Бу йод гипосульфит билан титрданиб, сарфланган гипосульфит микдорига караб крахмал микдори аникданади.
Реактивлар: 1. 0,25 н калий бихромат эритмаси (12,3 г К2 Сг, От икки литрли колбада 250 мл сув билан эритилади ва совигач 800 мл концентрланган H2S04 кушилади. Эритма совигач рангли склянкага куйилади). 2.Кальций нитратнинг 80% ли эритмаси 200 грамм Ca(N03)2-4H20 250 мл сувда эритилади. Бу эритмадан 20% ли ва 5% ли эритмалар тайёрланади 3. 0,5% йод эритмаси (10 г KI ва 5 г 12) аввал х,овончада яхшилаб майд алан ади, сунгра 10 мл дистилланган сув билан улчовли 1 л колбага куйилади ва дистилланган сув билан чизиккача тулдирилади. 4. 0,1 н гипосульфит эритмаси. Ишнинг бориши. Текширилаётган усимлик материали (1 г картошка, 3 г барг) чинни х,овончада 5 мл 80% ли кальций нитрат эритмаси ёрдамида гомоген хдлигача яхшилаб майд алан ади. Сунгра хджми 200 мл ли колбага экстракт куйилади. Кальций нитратнинг 80% ли эритмаси билан х,овонча 2-3 марта ювилади. Колбадаги суюкдикнинг умумий хажми 30 мл дан ошмаслиги керак. Колба устини воронка билан беркитиб электр плитка устида 3 минут давомида аста- секин кайнатилади. Бунда крахмал эритмага зЬ'ади.
Колбани совитиб воронка яхшилаб ювилади ва эритма бошка х,ажми 100 мл ли улчов колбага куйилади. Сунгра дистилланган сув билан чизиккача тулдирилади ва стаканга фильтрланади. Шу фильтратдан 5 мл центрифуга пробиркасига олинади. Унинг устига 2 мл йод эритмаси кушилади, яхшилаб аралаштириб 30 минут га колдирилади.
Натижада крахмалнинг йодли комплекси чукмага тушади. Чукмадаги йоднинг микдори 15% га якдн булади. Вакт тугагач пробирка минутига 4000-5000 тезликда 5-10 минут центрифугаланади. Чукма яна 5% ли кальций нитрат эритмаси ёрдамида 2-3 марта ювилади. Хар гал эритма куйилганида колбадаги чукма яхшилаб аралаштирилади. Сунгра чукма 200 мл ли колбага 0,2 - 0,3 мл сув билан утказилади. Пробирка эса 3-4 марта дистилланган сув билан ювилади (сувнинг умумий хажми 3 мл дан ошмаслиги керак). Колбага 10 мл 0,25 н калий бихроматнинг 85 %ли сульфат кислотада тайёрланган эритмасидан кушилади, яхшилаб аралаштириб 15 минут кайнаб турган сув хаммомига куйилади. Бунда крахмал бихромат ёрдамида карбонат ангидирид ва сувгача парчаланади. Колба совигач унга 5 мл 20% ли калий йодид эритмасидан ва 120 мл сув кушилади. Бунда калий бихромат йодни ажратади. Ажралган йод 0,1 н гипосульфит эритмаси билан титрланади.
Титрлаш сарик ранг хосил булгунча давом эттирилади, кейин колбага 1 мл 0,5% ли крахмал эритмасидан кушиб, эритма ранги оч-х,аво ранг булгунча титрлаш давом эттирилади. 1 мл 0,1 н гипосульфит эритмаси 0,675 мл крахмалга тугри келади (Реакция бошланишидан крахмал томонидан адсорбция килинган йод реакция натижасига таъсир килмайди).
Алохида контрол титрлаш хам утказилади. Б унинг учун хажми 20 мл колбага 10 мл калий бихроматнинг 0,25 н эритмасидан, 120 мл сув, 5 мл калий йодиднинг 20% ли эритмасидан солинади ва 0,1 н гипосульфит эритмаси билан титрланади. Крахмал микдори куйидагича аникданади.
1.Raxmatov N.A., Maxmudov T.M., Mirzaev S. Biokimyo. Darslik -Т.: Ta’lim, 2009. -528 b.
2. Turaqulov Yo. X. “Umumiy bioximiya”, Darslik.T.: 0 ‘qituvchi. 1996 y.
3. Turaqulov Yo. X. Molekulyar biologiya, Toshkent, O‘qituvchi, 1994 y.
4. В.Г. Щербакова «Биохимия растительного сырья» Колос. 1999 г.
5. P. J. Fellows, Food Processing Technology: Principles and Practice 3rd Edition:Woodhead Publishing, USA, 2009
6. Sobirov Z. Organik kimyo. Т.: Toshkent, 2005, 403 b.
7. H.-D. Belits, W. Grosch, P. Schieberle. Food Chemistry: 4 th revised and extended Edition, Springer - Verlag Berlin Heidelber, 2009. - 1070 p.
8. Нечаев А.П., Траубенберг C.E., Кочеткова А.А. и др. Пищевая химия: Учебник. - СПб: ГИОРД, 2007. - 640 с.
9. Скурихин И.М., Нечаев А.П. Все о пище с точки зрения химика: Справочное издание. -М.: Высшая школа, 1991. - 286 с.
https://www.pdfdrive.com/postharvest-physiology-and-biochemistry-of-fruits-and-vegetables-e188481014.html
https://gtu.ge/Agro-Lib/%5BY.H._Hui,_Wai-Kit_Nip,_Leo_M.L._Nollet_PhD,_Gopin(BookFi.or.pdf
Asosiy adabiyotlar

Thank you!

Presenter name: Sindarov Obidjon

Email address: obidjonsindarov@gmail.com


Download 0.95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling