Toshpo’latov Shuhrat baxtiyorovich Urug’li meva bog’lari zararkunandalarining biologik xususiyatlari va ularga qarshi ekologik tozza kurash choralari


Download 0.66 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/26
Sana09.01.2022
Hajmi0.66 Mb.
#264811
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   26
Bog'liq
goza zararkunandalarining biologik xususiyatlari va ularga qarshi ekologik kurash choralari

chiqarish. 

 Odatda  ko‟pgina  hammaxo‟r  entomofaglar  tabiiy  sharoitlarda  zararkunandalarni 

mustaqil  ravishda  kamaytirib  tura  olmaydi.  Buning  boisi  shundaki,  ularning 



31 

 

rivojlanishi zararkunandaning tegishli turi ko‟payishi bilan mos kelmaydi. Bunday 



entomofaglarning  nufuzi  qo‟shimcha  xo‟jayinlar  (  o‟ljalar  )  ga  bog‟liq  bo‟ladi  va 

sust ortib boradi.[9.8.]. 

       Agrobiosinozlarda  qo‟shimcha  o‟ljalar  kam  bo‟ladi  yoki  hatto  mavjud 

bo‟lmaydi.  Shuning  uchun  ham  qishloq  xo‟jalik  ekinlariga  tushadigan 

zararkunandalarning  tekinxo‟rlari  va  yirtqichlari  laboratoriyalarda  ko‟plab 

urchitiladi  va  zararkunanda    rivojlanayotgan  daavrda,  lekin  tabiiy  sharoitdagi 

tekinxo‟rlar ham bo‟lib turgan paytlarda ular dalaga qo‟yib yuboriladi. 

         Tabiiyki,  tekinxo‟r  va  yirtqichlarni  laboratoriya  sharoitlarida  urchitish 

texnologiyasi  ularni  tez  va  arzon  tushadigan  holatda  ko‟paytirish  mumkin 

bo‟lgandagina qo‟llaniladi. 

          O‟zbekiston  sharoitida  paxta  maydonlarida  g‟o‟za  tunlami,  meva  qurti, 

makkajo‟xori  parvonasi  kabilarning  tuxumlariga  qarshi  trixogramma  avlodidan 

bo‟lmish  tuxumxo‟rlar,  kemiruvchi  tunlam  qurtlariga  apanteles,  g‟oza 

tunlamiqurtlariga  qarshi-brakon,  o‟rgimchakkanaga  qarshi  –  yirtqich  kanalar  va 

kanaxo‟r tripslar ; shiralarga, o‟rgimchakkana, g‟o‟za tunlami tuxumlari va kichik 

yoshdagi qurtlariga qarshi- oltinko‟zlar keng ko‟lamda ishlatilishi mumkin. 

       Tabiatdagi biologik  agentlarning  foydali  faoliyatidan keng  foydalanish  uchun 

g‟o‟zaga  tushadigan  eng  asosiy  zararkunandalarning  tur  tarkibini  belgilash, 

shuningdek, ularning biologik va ekalogik xususiyatlarini o‟rganish, entomofaglar 

ayrim  turlarining  zararkunandalar  nufazini  kamaytirishdagi  samaradorligini 

aniqlash lozim.  

      Entomofaglar  va  akarifaglarning  tur  tarkibi  hamda  biologik  –ekologik 

xususiyatlari  zararkunandalarning  butun  rivojlanish  davri  davomida  doimiy 

uchastkalarda sistemali kuzatish olib boorish yo‟li bilan o‟rganiladi. 

           Zaarkunandaning  tuxum,  qurt  yoki  lichinka,  g‟umbak  va  ulg‟aygan 

individlar  kabi  barcha  rivojlanish  bosqichlarida    ularning  tekinxo‟rlardan 

zararlanishganligi tahlil qilinadi. Bu tekinxo‟rning har xil turlaridan zararlanadigan 

xo‟jayinning  fazalarini,  shuningdek,  parazitning  rivojlanishi  tugallanadigan 




32 

 

fazalarini  ;  parazitning  necha  bor  bo‟g‟in  berishi,  uning  xo‟jayin  bilan  bog‟liq 



rivojlanishi va uning hayotidagi boshqa tomonlarni aniqlash imkonini beradi. Shu 

bilan  birga,  zararkunandaning  rivojlanishidagi  fiziologik  muddatlarni  aniqlash 

uchun uning ayrim fazalarining miqdoriy nisbati ham belgilanadi.  

   Zararkunandaning  zararlanish  darajasi  ortib,  uning  nufuzi  kamayishi 

tekinxo‟rlarning 

samaradorligini 

belgilaydi. 

Zararkunanda 

miqdorining 

o‟zgarishiga  entomofaglarning  axamyatini  belgilash  uchun  dalada  o‟simlikning 

zararlanish va zararkunanda sonini hisoblash kerak. Entomofag va akrifaglar ayrim 

turlarning  ahamyatini  o‟rganish  amalda  foydalanish  uchun  ularning  eng 

istiqbillilarini ajratib olish imkonini beradi.  

     Zararli  hasharotlar  va  kanalarning  turli  jo‟g‟rofiy  zonalarda  ko‟payish 

denamikasidagi  axamyatiga  to‟g‟ri  baho  berish    ishlari  yagona  metodika  asosida 

tadqiqot olib borilgandagina bajarilishi mumkin. 

      ENTOMOFAGLARNING 


Download 0.66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling