Universiteti b. A. Bahritdinov s. A. Zokirova


Download 35.04 Kb.

bet31/37
Sana15.02.2017
Hajmi35.04 Kb.
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   37

beshinchi  o’rinlarni  egallagan  rayonlarnikidan  2-4  marta  yuqori.
Hududi  va  aholi  soni  rtasidagi  mavjud  aloqalarni  aniqlash  maqsadida 
korrelyatsion tahlil amalga oshirildi. Korrelyatsiya koeffitsienti minus 0,3 ga teng 
bldi.  Bu  holat  yuqoridagi  krsatkichlar rtasidagi  aloqa teskari  ekanligidan, 
ya’ni  hudud  qancha  katta  blsa,  undagi  aholi  soni  muvofiq  ravishda  Shuncha 
kam  bo’lishligidan  dalolat  beradi.
15-jadval.
zbekiston regionlari, 2004 yil
Ma’muriy
tuzilmalar
Hududi
Aholi soni
Aholi jon 
boshiga to’g’ri 
keluvchi hu- 
dud (gektar).
Aholi
zichllgi, (1  kmga 
ttfri keluvchi 
aholi soni)
ming
kv.km
foiz
ming kishi foiz
1 Qoraqalpo-
g’iston
Respubiikasi
164,9
36,8
1546,1
6,1
114,8
9,4
2 Andijon vil.
4,2
0,9
2265,3
9,0
2,0
539,3
3 Buxoro vil.
39,4
8,8
1464,3
5,8
29,0
37,1
4 Jizzax vil.
20,4
4,6
1012,0
4,0
22,6
49,6
5 Qashqadaryo vil. 28,4
6,3
0074 ~>
9,0
14,0
80,1
6 Navoiy vil.
110,8
24,8
797,6
3,1
146,2
7,2
7 Namangan vil.
7,9
1,8
1997,8
7,9
4,3
252,9
8 Samarqand vil.
16,4
3,7
2769,2
10,9
6,5
168,8
9 Surxondaryo vil. 20,8
4,7
1817,9
7,2
12,8
87,4
10 Sirdaryo vil.
5,1
1,1
660,6
2,6
8,0
129,5

Ma’muriy
tuzilmalar
Hududi
Aholi soni
Aholi jon 
boshiga to’g'ri 
keluvchihudud 
(gektar).
Aholi
zichligi, (1  kmga 
to’g’ri keluvchi 
aholi soni)
ming
kv.km
fbiz
ming kishi foiz
11 Toshkent vil.
15,6
3,5
2401,4
9,5
6,9
153,9
12 Farg’ona vil.
7,1
1,6
2747,3
10,8
2,8
386,9
13 Xorazm vil.
6,3
1,4
1347,3
5,5
5,0
219,0
14 Toshkentshahri
-
2179,9
8,5
-
-
Respublika byicha 447,7
100
25271,3
100
19,2
56,4
16-jadval.
Ns
Iqtisodiy
rayonlar
Hududi
Aholisi
Aholi
jami
ulushi
jami
zichligi
Soni
bo’yicha
Zichligi
byicha
Ming
km
foiz byicha
o’rni
Ming
kishi
foiz
1kv.kmga
tn
keluvchi
Ofmi
0*rni
1. Buxoro-
Navoiy
150,2 33,6 2
2261,9
8,9
15,1
6
8
2 Mirzachl
25,6
5,7 4
1672,6 6,6
65,3
8
6
3 Samarqand
16,4
3,7 -7/
2769,2
10,9 168,8
4
3
4. Surxondaryo
20,8
4,6
5
1817,9 7,2
87,4
7
4
5. Toshkent
15,6
3,5
8
4539,1
18,0 291,0
2
2
6. Farg’ona
19,2
4,3 6
7010,4 27,7 365,1
1
1
7. Qashqadaryo 28,4
6,3
3
2274,2 9,0
80,1
5
5
8. Quyi
Amudaryo
171,2 38,3 1
2926,0 11,6 17,1
3
7
Jami
447,4 100 -
25271,3 100
56,4
-
-
VBOB.
0 ’ZBEKIST0NNING  INSON  SALOHIYATI
Jamiyatning  paydo  blishi  va  taraqqiy  etishi  tabiat  bilan  chambarchas 
bog’liqdir.  Jamiyat  tushunchasi  keng  ma’noda  bir-biri  bilan  zaro  bog’liq 
biosotsial  organizmlar  -   insonlar  yig’indisini  anglatadi.  Inson  bilan  tabiat 
rtasidagi  aloqalar  serqirrali  va  nihoyatda  murakkab  tusga  egadir.  Ushbu 
aloqalar  insonning  xjalik  faoliyatida,  moddiy  ne’matlar  yaratish  jarayonida 
jamiyat  bilan  tabiat  orasidagi  mavjud  munosabatlar  orqali  aniqlanadi.
Jamiyat  taraqqiyotining  har  qanday  bosqichida  zarur  blgan  moddiy 
ne’matlarni  ishlab  chiqarish  jarayoni  inson  bilan  geografik  muhit  o’rtasidagi 
zaro  aloqadorlik  natijasi  hisoblanadi.
Geografik muhit inson hayotiy faoliyatining poydevori hisoblansa ham, aholi 
dastavval  ijtimoiy  ishlab  chiqarish  qonuniyatlari  asosida  rivojlanadi.  Demak,

inson  resurslarining  shakllanishi  va  rivojlanishi  iqtisodiy  va  ijtimoiy  taraqqiyot 
xususiyatlarini  zida aks  ettirgan.
17-jadval.
0’zbekiston aholisi sonining dinamikasi, yil boshiga
Mln.  kishi
Aholi qshimcha sishi  tgan yilga % da
Butun  aholi
Shaharlik
Qishloqlik
2000 y.
24,49
1,5
0,9
1.8
2001  y.
24,81
1.3
0,7
1.7
2002 y.
25,11
1.2
0,7
1.5
2003 y.
25,43
1.2
0,6
1,6
2004 y.
25,71
1,1
0,4
1,5
2005 y.
26,02
1,2
0,6
1,6
2006 y.
26,31
1.1
0,5
1,5
Manba:  0'zbekiston  iqtisodiyoti.  Axbonot-tahliliy  sharh.
Emigratsiya savdosi kpayib 80-yillardan keyingi davrda manfiy krsatkich 
bilan  ifodalana  boshladi. XIX asrning ikkinchi yarmi  hamda XX asming  birinchi 
choragi  davomida  0 ’zbekiston  asosan  Rossiya  bilan  tashqi  migratsion 
aloqalarga  ega  bldi.  Ularning  aksariyati  «kochib  kelish»  yonalishi  bilan 
ifodalangan.  Rossiyada  Krepostnoyning  bekor  qilinishi,  mustamlakachilik 
siyosatining  avj  olgan  davriga  tg’ri  keldi.  Natijada  Rossiyada  ersiz  qolgan 
ming-minglab kishilar 0 ’rta Osiyo, Qozog’iston va Sibirga rejali mustamlakachilik 
siyosatini  amalda tatbiq qilish  shiori ostida  kchirila boshlandi.  Xuddi ana shu 
davrda Toshkent, Bishkek, Olma-Ota Ashabod, Farg’ona va boshqa shaharlarda, 
Ettisuv  va  Toshkent  vohalarida,  Chuv  (Kirg’iziston),  Farg’ona  va  Zarafshon 
vodiylarida  rus  va  ukrainlarining  birinchi  jamoalari  tashkil  topgan.  U  joylarda 
mahalliy migrantlaming keyingi oqimi uchun qulay sharoit yaratib berildi. Slavyan 
xalqlari tarqalgan shaharlar va xudolar soni kengaydi. 1926-1940 yillar mobaynida 
0 ’zbekistonga slavyan xalqlari bilan birga qozoq tatarlari, boshkirdlar, chuvashlar, 
moldovanlar,  koreyslar  va  boshqa  millat vakillari  ko’chib  keldi  yoki  ko’chirildi. 
Ana  shu  yillar  ichida  Chirchiq,  Olmaliq, Angren  va  qator boshqa  shaharlar va 
shaharchalar,  tumanlar  aholisining  hozirgi  kundagi  negizi  tashkil  qilindi.
Urush  yillarida  front  oldidan  ko’chirilgan,  ko’pchiligi  slavyanlardan  iborat 
blgan, immigrantlar qatori krim tatarlari, mesxeti turklari, chechenlar, ingushlar 
va boshqa Kavkaz xalqlari bilan to'ldirildi. Farg’ona, Zarafshon vodiylari Toshkent 
vohasida  kelgindi  halqlarning  hududiy jamoalari  vujudga  keldi.
60-yillarda  shimoliy  Kavkaz  xalqlarining  vatanlariga  kchib  ketishi  bilan  bir 
vaqtda,  Toshkent shahrida  sodir bo’lgan  zilzila  oqibatlarini  tugatish  bahonasida 
boshqa respublika va hududlardan vaqtincha  kelgan  necha o’n  ming xorijiy millat 
vakillari  asosiy  qismining  0’zbekistonda  qolib  ketishi  ham  sotsial-demografik 
vaziyatga  katta  ta’sir  krsatdi.  Masalan,  Toshkent  shahrida  kelgindi  millat

vakillarining  soni  1959-yilda 579,5  ming  kishi  bo’lsa,  1970-yilga  kelib  809,5  ming 
kishiga etdi, ya’ni 39,8 foizga ko’paydi. Toshkent bilan bir navbatda «yevropalashgan» 
Navoiy, Zarafshon va boshqa qator shahar aholi punktlari vujudga keldi.
XlXasr oxiri -X X  asr boshida qayd etilgan tashqi migrantlarning kpchiligi 
oilalilardan  iborat  bolgan.  XX  asrning  urushdan  boshqa  davrida  esa, 
migrantlarning aksariyatini oila qurmagan erkak va ayollar tashkil qilgan. Demak, 
urushdan  keyingi  davrdagi  migratsion  aloqalarning  0 ’zbekiston  mehnat 
resurslarining  soni  va  sifatiga  ta’siri  katta  blgan,  deb  xulosa  qilinsa  xato 
boMmaydi.  Mazkur holatning  haqiqatligini  yana  o’nlab  shahar va  shaharchalar 
aholisining  misolida  ko’rish  mumkin.  Tashqi  migrantlar  ayrim  shaharlardagi 
sotsial-demografik  holatning  shakllanishiga  katta  ta’sir  krsatgan  blsa  ham, 
mamlakatdagi  mavjud  iqtisodiy  va  demografik  vaziyatni  zgartirishga  qodir 
emas. Bu rinda ba'zilarning rus, ukrain va boshqa evropalik malakali ishchi va 
xizmatchilarning  0’zbekistondan  kchib  ketishi,  kplab  korxonalar  faoliyatini 
txtatishga olib keladi, degan xulosasi asossiz ekanligani hayot krsatdi. Chunki 
tub  millat  vakillaridan  yetarli  miqdorda  malakali  ishchi  va  xizmatchilar 
tayyorlangan edi.
0’zbekistonda  mustaqillikkacha  blgan  davrda xorijiy  migratsion  aloqalar 
quyidagi  xususiyatlar  bilan  ifodalangan:
- migratsiyaning  yalpi  hajmi  (kelganlar-ketganlar)  sib  bordi;
- migratsiyaning  yalpi  hajmi  80-yilgacha  blgan  davrda  asosan  kelganlar 
hisobidan,  undan  keyingi  vaqtda,  ketganlar  hisobidan  aniqlandi;
- kelganlarning  umumiy  soni  qisqarib,  ketganlarning  soni  o’sib  bordi;
- migratsiya  manfiy  savdosining  hajmi  ko’paydi;
-  xorijdan  kelganlarning  miqdori  barqarorlashdi  (1980-1990  yillarda, 
0
’rtacha  3,0  ming),  ketayotganlarning  miqdori  oshdi.
Mustaqillik  yillarida  davlatlararo  migratsion  aloqalarning  geografiyasi  va 
natijasida keskin o’zgarishlar yuz bersa-da, ularga xos boMgan ilgarigi ynalishlar 
0
’zining asl holini saqlab qoldi. Asosiy farq Shundan iboratki,  mustaqillik yillarida 
migratsion  aloqalar asosan  0 ’rta  Osiyo va  Qozog'iston  mamlakatlari  rtasida 
amalga  oshmoqda.
Bunda tub millat vakillarining z ona vatanlariga kchib borishini ifodalovchi 
intilish  hal  qiluvchi  ahamiyat  kasb  etmoqda.  «Keyingi  7  yil  mobaynida 
zbeklarning migratsiyasi asosan Uzbekistonga, qozoqlariniki -  Qozog’istonga 
ynaldi.  Natijada  tub  millat vakillarining  z  milliy  davlatlari  doirasida  mutlaq 
soni  va  salmog’i  uziuksiz  ravishda  kpayib  bormoqda.  zbekistonda 
0
’zbeklarning jami aholi sonidagi salmog’i  1989 yildagi 71,4 foizdan  1997 yilda 
deyarli 78,0 foizga yetdi».1
«Mamlakatimizdagi ijtimoiy-demografik ahvolning yana bir muhim xususiyati -  
jamiyatning asosi blgan kuchli oila tizimidir. 0'zbekistonda nikohdan o’tish darajasi 
yuqori va, eng muhimi, oilalaming bzilishi dunyo byicha eng past darajada...»
Ijtimoiy-iqtisodiy  ma’noda  bularning  hammasi  respublikaniing  mehnat 
zaxiralari barqaror, intensiv ravishda tldirilib turishi demakki, kp mehnat talab
1  Ўзбекистон  иқтисодиёти.  Статистика  ва таҳлилий  шарҳ -4 9 -6 .

qiladigan  korxonalar va  ishlab  chiqarish  tarmoqlarini  barpo  etishi  uchun  katta 
imkoniyatlari  mavjudligini  anglatadi.
0 ’zbekistonda  so’nggi  yillarda  nikohlar  sonining  kamayishi  aholi  yosh 
tarkibidagi  siljishlar  bilan  bog’langan.  Nikohdan  o’tish  yoshiga  70-  yillarda  va 
80- yillarning dastlabki davrda tug’ilgan gii va qiz bolalar soni o’sishi yuqoridagi 
fikrga  dalil  sifatida  qabul  qilinishi  mumkin.  Chunki  ana  shu  yillarda  tug ilish 
jarayonining demografik asoslarida zgarishlaryuz berdi. Ya’ni tugilish darajasi, 
shu jumladan  tug ish  yoshidagi  ayollarning  generativ funksiyasi  biroz  pasaydi. 
Boshqacha  qilib  aytganda,  ayollar  biroz kam tug’a  boshladilar.  Buni  tishning 
brutto va netto koeffitsientlari dinamikasidan ham bilib olish mumkin. Nikohlanish 
bilan  bir vaqtda  ajralish  darajasida  ham  pasayish yuz berdi.
1991-1996 yillarda ajralishlar
18-jadval.
Indikator
0 ‘lchov
biriigi
1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
Oila tuzilmasi
Nikohning  rtacha 
darajasi
1000 aholi 
soniga
13
11
10.3
7.9
7.5
7.4
7.7
Nikohdan  birinchi bor 
tgan  ayollarning 
rtcha yoshi
yil
21
20.7
20.5
20.5
20.7
20.9
21.4
Nikohdan birinchi bor 
tgan erkaklaming 
rtacha yoshi
yil
23.8
23.3
23.2
23.1
23.4
23.7
24.5
Ajralishlar darajsi
1000 aholi 
soniga
1.6
1.5
1.2
1.1
0.9
0.9
0.9
Oilaning  o rtacha 
kattaligi
farzandlar
soni
0’zbekiston mamlakatda katta va murakkab oilalaming kpligi va ulaming 
barqarorligi  bilan  ajralib  turadi.
Respublikada  oilalarning  rtacha  kattaiigi  1995-  yiida  4-5  kishini  tashkii 
etgan yoki  1989-yilga  nisbatan 0,1  tartibga qisqargan,  holos  (10-jadval).
19-jadval
Oilalaming rtacha kattaligi
1989
1995
jami
sh a h ar
qishloq
jami
sh a h a r
qishloq
0 ’zbekiston
Respublikasi
5,5
4,7
6,2
5,4
5,2
5.6
Qoraqalpog’iston
Respublikasi
6,6
6,2
7,1
5,3
5,3
5.3

1989
1995
jami
shahar
qishloq
jami
shahar
qishloq
Viloyatlar:
-
-
-
-
-
-
Andijon
5,9
5,2
6,2
5.8
5,7
5.8
Buxoro
5,1
4,4
5,7
5,6
5,1
5.7
Jizzax
6,2
5,1
6,8
5.2
5.2
Qashqadaryo
6,0
5,2
6.4
5,3
5,1
5.5
Navoiy
-
-

5.3
5.2
5.4
Namangan
5,6
5,4
5,8
6,0
5,9
6.0
Samarqand
5,8
4,8
6,3
5,3
5,2
5.3
Sirdaryo
6,1
5,0
6,7
5,2
5,1
5.2
Surxondaryo
5,9
4,9
6,1
5,4
4.8
5,6
Toshkent
5,4
4,5
5,9
4,7
4.6
4,7
Fargona
5.5
4.6
6,1
5,3
5.2
5,3
Xorazm
6,9
5,9
7.4
5,3
5.3
5,3
Toshkent
4,2
4.2
-
5,3
5,3
-
Oilalarning  kattaligi  bilan  urbanizatsiya  darajasi  teskari  korrelyatsion 
aloqaga  ega  (Rq  -  0,63).  Shaharlar tarmogining  rivojlanishi  va  shahar  aholisi 
soni  va  salmog’ining  sishi,  bir  xil  sharoitda,  oila  a’zolari  miqdorining 
kamayishiga,  murakkab  oilalar  salmog’ining  pasayishiga  sabab  blmoqda. 
Oila a’zolarining soni aholisining tarkibida rusiyzabon evropalik xalqlarga nisbatan 
ko’p  blgan  viloyatlarda  birmuncha  past  koYsatkichlar  bilan  ifodalanadi.  Shu 
bilan  birga  turli  millat  vakillaridan  tashkil  topgan  oilalarda  ham  hozirgi  vaqtda 
murakkab  oilalardan  nisbatan  oddiy  oilalarga,  a’zolarining  soni  ko’p  blgan 
oilalardan,  kam  sonli  oilalarga  intilish  kuzatilmoqda.  Bunday  holat  Xorazm, 
Qashqadaryo, Jizzax, Samarqand, Surxondaryo viloyatlarida va Qorakalpog’iston 
Respublikasida  yaqqol  kzatilmoqda.
Shunga  qaramasdan,  0 ’zbekiston  Respublikasida  yana  uzoq  vaqt 
davomida  nisbatan yirik oilalar o’z  mavqeini  saqlab  qoladi.
Hozir respublika  qudratli  mehnat salohiyatiga ega.  Sngi yillar davomida 
0 ’zbekiston  mehnat  respublika  aholisi  umumiy sonidan  55 foizni  tashkil  etadi. 
Mehnatzaxiralarining shakllanishi, awalambor, aholining yosh-jinsiy tarkibi orqali 
aniqlanadi.  Uning zgarishi nafaqat mehnat zaxiralarida,  balki jamiyat iqtisodiy 
taraqqiyotida  ham  o’z aksini topmoqda.
Aholining  yosh-jinsiy  tarkibi  to’g’risidagi  ma’lumotlar  zarur  bo’lmagan 
ijtimoiy  hayotning  biron-bir  sohasi  amalda yo’q.  Chunki,  mazkur  ma’lumotlarni 
boshqarishning  nihoyatda  muhim  elementi  hisoblanadi. Aholi  soni  va  tarkibini 
bashorat  qilishda  ham  uning  yosh-jinsiy  tarkibiga  asoslaniladi.
Aholi  yosh-jinsiy  tarkibidagi 
0
’zgarishlar  ularning  demografik  va  sotsial- 
iqtisodiy oqibatlari  bilan  bog’langan. Aholi yosh-jinsiy tarkibi 
0
’zgarishining eng 
muhim  natijalaridan  biri  blib,  uning  mehnatga  yaroqli  qismidagi  zgarishlar

hisoblanadi. Mehnatga yaroqli yoshdagi aholi nisbiy va mutlaq krsatkichlarining 
zgarishi  mehnat  resurslarining  shakllanishiga  va  u  orqali  mamlakat  iqtisodiy 
taraqqiyoti sur^atlariga katta ta’sir koYsatadi. Jami aholi yosh tarkibining zgarishi 
mehnatga  yaroqli  yoshdagi  aholi  bilan  undan  tashqari  aholi  ayrim  guruhdagi, 
ya’ni bolalar va qariyalar rtasidagi  nisbatning  zgarishiga olib  keladi.  Bu esa 
ana shu aholi guruhlarini jamiyat tomonidan ijtimoiy himoya qilish xarajatlarining 
kpayishi  yoki  kamayishiga  sabab  bladi.  Ishlab  chiqarilgan  mahsulot  hajmi 
ham aholi tarkibi bilan  uzviy boglangan.
Demografik  va  sotsial  jarayonlarning  jamiyat  uchun  qulay  yo’nalishda 
taraqqiy  etishi  uchun  aholi  umumiy sonida  va  uning  ayrim yoshlar guruhlarida 
егкак va ayollar nisbati taxminan bir xil blishligi maqsadga muvofiq hisoblanadi. 
Jinslar  sonining  bir-biriga  muvofiqligi  nafaqat  tug’ilish  yoki  lim  darajasiga, 
balki  boshqa  omillarga  ham  bog’liqdir  Ayrim  hollarda  ushbu  omillaming ta'siri 
xususiy  jarayonlar  ta’siridan  ham  kattaroq  bo’ladi.  Chunki  aholining  jinsiy 
tarkibiga  urushlar  juda  katta  ta’sir  krsatadi.  Ayrim  mintaqalarda  jinsiy 
nisbatning  buzilishi  migratsiya  bilan  bog’lanadi.  Zero,  migratsion jarayonlarda 
asosan  mehnatga  yaroqli  yoshdagi  aholi  faol  qatnashadi.
Aholi  yosh  tarkibi  inson  resurslarining  takror  barpo  qilinishi  jarayoniga 
tridan-to^ri  ta’sir  ko’rsatadi.  Chunki  tug’ilish  va  o’lim jarayonlari  aholining 
yoshi  bilan  uzviy  aloqador.  Binobarin,  tug’ish  yoshidagi  ayollarning  soni  va 
salmog’i  tug’ilish  darajasiga  va  tug’ilgan  bolalar  soniga  bevosita  ta’sir  qiladi. 
0 ’lim jarayoni esa gdaklar rtasida katta krsatkichlar bilan ifodalanadi hamda 
55-60  va  undan  yuqori  yoshdagi  aholi  orasida  organizmga  xos  fiziologik 
xususiyatlar ta’sirida  tezlashadi.  0’rtacha  umr davrining  kengayishida,  yoshlar 
va kariyalar sonining sishi, aholining «qarishi»ga sabab bladi. Mazkur jarayon 
chuqur  ijtimoiy  oqibatlarga  olib  kelishi  mumkin.
Aholining  yosh-jinsiy tarkibini  rganish  hozirgi  vaqtda  demografik,  tabiiy, 
ijtimoiy  va  iqtisodiy fanlaming  dolzarb  masalasi  hisoblanadi.
Ma’lumki,  insoniyat taraqqiyotining har bir bosqichida u yoki bu aholi yosh 
davri  haqida  o’ziga  xos  tushunchalar  mavjud  bo’lgan.  Kishilar  ijtimoiy  foydali 
faoliyatining  yosh  chegarasi  har  xil  davrlarni  o’z  ichiga  olgan.  Ya’ni,  mustaqil 
hayot,  mehnat  faoliyatining  va  ta’lim  olishning  boshlanishi  va  tugallanishi, 
nikohlanish,  farzand  tug’ilishi,  mehnat  faoliyatining  yakunlanishi  har xil  yosh 
guruhlarida  amalga  oshadi.
Har bir davr chegaralari jamiyat iqtisodiy, ijtimoiy va madaniy taraqqiyotiga 
bog’liq  holda  aniqlanadi.  Ularga,  o’z  navbatida,  hududida  tabiiy  geografik 
xususiyatlari, tarixan shakllangan an’analar kabi  omillar ta’sir qiladi.  Binobairin, 
nikohlanishning  eng  past yoshi  kp jihatdan jamiyatda  shakllangan  an’analar 
orqali  belgilangan.  Insonning  hayoti  va  mehnat faoliyati  asosan  uning  yoshi 
bilan  bog’lanadi.
Iqtisodiy jihatdan  rivojlangan  mamlakatlarda aholining  mehnat faolligi  18- 
19  yoshdan  boshlab  keskin  kuchaya  boshlandi.  Qoloq  mamlakatlarda  bu 
ko’rsatkich  10-14  yoshni  tashkil  etadi.  Ya’ni,  ularda  bolalar  mehnatidan  keng 
foydalaniladi.  Tadqiqotlar  inson  ta’lim  darajasining  oshishi  bilan  uni  nisbatan

past  yoshlarda  ish  bilan  bandligi  rtasida  teskari  aloqa  mavjudligidan  dalolat 
bermoqda.
Yosh zgarishi bilan inson iste’mol qiladigan moddiy ne’matlarning nafaqat 
hajmi, balkitarkibi ham o’zgaradi. Agaro’rtacha iste’molni 100foiz deb belgilasak, 
unda  10-14 yoshdagi kishining iste’moli 82 foizni,  30-39 yoshda  129 foizni, 60- 
64 yoshda esa 70,9 foizni tashkil etishini venger olimlari aniqlaganlar. Shunday 
qilib,  inson  yoshi  uning  mehnat  faoliyatiga  hamda  yashash  va  turmush 
kechirishiga  zarur  bolgan  oziq-ovqat  va  kiyim-kechaklar  uchun  ketadigan 
xarajatlarga  ham  ta’sir  krsatadi.
Yosh 
0
’zgarishi  bilan  insonlarning  mehnat  unumdorligi  ham  zgaradi. 
Bunda  organizmning  fiziologik  xususiyatlari  asosiy  rin  tutadi.  Agar  18-20 
yoshdagi 2 kishi bir kunda 1,5 ming dona g isht quysa, 50-59 yoshdagi shuncha 
odam  500 dona  g’isht quyadi.
Aholining  yosh  tarkibi,  ayniqsa,  uni  tabiiy  qayta  takror  barpo  qilinishi 
jarayoniga  katta  ta’sir  krsatadi.  Iqtisodiy jihatdan  rivojlangan  mamlakatlarda 
tug’ilgan bolalarning asosiy qismi 25-34 yoshdagi ayollarga to g ri  keladi,  qoloq 
mamlakatlarda  esa  mazkur krsatkich  16-29  yoshni  tashkil  etadi.
Aholi  yosh  tarkibini  rganishda  uni  ayrim  guruhlarga  ajratish  muhim 
ahamiyat kasb etadi.  Demografik va iqtisodiy statistika xilma-xil ijtimoiy-iqtisodiy 
tadbirlar bilan  qamrab  olinadigan  aholi  yosh  guruhlarini  ajratadi.  Masalan,  0-2 
yoshdagilar -  yasli yoshidagi bolalar,  3-6 yoshdagilar -  maktabgacha yoshdagi 
bolalar, 6 (7)-15 (17) yoshdagilar esa maktab yoshidagi bolalar va h.k.  Iqtisodiy 
nuqtai  nazardan  mehnat  qilish  qobiliyati  bo’yicha  aholini  guruhlarga  ajratish 
muhim  ahamiyat  kasb  etadi.  0 ’zbekistonda  va  jahondagi  ko’pchilik 

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   37


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling