Universiteti b. A. Bahritdinov s. A. Zokirova

JAHON  IQTISODIYOTI VA DIPLOMATIYA 
UNIVERSITETI
B.A.  BAHRITDINOV 
S.A.  ZOKIROVA 
GA. ABDURAHIMOVA 
S.E. A’ZAM
JAHON  IJTIMOIY-IQTISODIY 
GEOGRAFIYASI
0 ’q u v   q o ’l l a n m a
TOSHKENT  2008

KIRISH.................................................................................................................4
SZ BOSHI......................................................................................................... 6
I BLIM. GEOGRAFIK MEHIMATTAQSIMOTINING OMILLARIVAKOMPONENTLARI  ...... 7
I BOB. Turarjoy atrofidagi muhit: resurslarva muammolar........................................ 7
Jahon  tabiiy  resurslari.......................................................................................... 7
Energiya  resurslari.............................................................................................   10
Mineral  resurslar................................................................................................   13
Yer  resurslari.....................................................................................................  15
rmon  resurslari................................................................................................  16
Suv  resurslari.....................................................................................................17
Dunyo okeanining  resurslarni zlashtirishi............................................................   18
Ekologiya: insoniyat taqdiriga kalit.........................................................................   19
Ekologik xavf: ayrim ko’rsatkichlar va umumiy tanglik..............................................19
Ifloslantirish manbalari.........................................................................................21
"Parnik effekti”....................................................................................................23
“Ozon  tuynugi” ...................................................................................................24
Avtomobil -  xavfli manba.....................................................................................24
Atom energetikasining ta’siri................................................................................ 25
0 ’rmonlarning yqolishi.......................................................................................25
Cho’llanish......................................................................................................... 26
Ekologik muvozanatni qanday qayta tiklash kerak-................................................ 26
Iqtisodiy muammolar........................................................................................... 27
Resurs bilan ta’minlash muammosi....................................................................... 29
Xom  ashyo  resurslari......................................................................................... 31
Neft.................................................................................................................. 31
Ko’mir................................................................................................................ 32
Qayta tiklanmaydigan resurslar............................................................................33
Dunyodagi oziq-ovqat muammosi.......................................................................... 35
Aholining oziq-ovqatga blgan ehtiyoji..................................................................35
Rivojlanayotgan mamlakatlarglobal ovqatlanish tizimida.......................................... 37
Oziq-ovqat mahsulotlari masalalarini yechish........................................................ 42
yollari imkoniyatlari............................................................................................. 42
II BOB. Jahon aholisi geografiyasi........................................................................ 44
2.1. Aholining jamiyat taraqqiyotidagi ahamiyati, uning ayrim tarixiy davrlardagi soni va 
dinamikasi 
..............................................................................................44
2.2. Aholining tabiiy harakatiga xos umumiy va regional jihatlar................................45
2.4 Jahon aholisining irqiy, etnik va diniy tarkibi.......................................................46
Migratsiya 
...................................................................................47
Aholining diniy tarkibi.......................................................................................... 49
Mehnat salohiyati aholining ijtimoiy va kasbiy tuzilmasi............................................50
Aholining  hududiy joylashuvi................................................................................ 50
Shahar va qishloq aholisi..................................................................................... 51
Urbanizatsiya.................................................................................................... 51
IIIBOB. SANOAT: INNOVATSIYAVAGEOGRAFIYA................................................ 53
Jahon mamlakatlarining iqtisodiy rivojlanish darajasiga ko’ra turlari.......................... 56
IV BOB. Qishloq xo’jaligi:  geografik rivojlanishning bosqichlari va ziga xos
xususiyatlari.................................................................................................58
Zamonaviy FTI ning rivojlanish bosqichlari............................................................. 58
Rivojlanish darajasi va ynalishining geografik tavofutlari...................................... 59
Qishloq xjaligi ishlab chiqarish geografiyasining o’ziga xos tuzilishi....................... 66
3.Qishloq xjaligi turlari........................................................................................70
V BOB. TRANSPORT: MEHNATNING GEOGRAFIK TAQSIMOTIKOMPONETIVA
INTEGRATSIYAOMILI.....................................................................................71

JAHON TRANSPORTTIZIMINING ASOSIY KRSATKICHLARI..................................  72
Tarmoq ichidagi siljishlar va tendensiyalar............................................................. 76
Transport va Jahon xjaligi aloqalari.................................................................... 79
Horij davlatlarturi. Tipologiyaning mazmuni va ahamiyati......................................... 81
Turlashtirish krsatkichlari.................................................................................. 83
Davlat turlari...................................................................................................... 85
arbiy Yevropaning rivojlangan  kichik davlatlari....................................................86
11.1.  arbiy Yevropaning rtacha rivojlangan davlatlari........................................... 87
Mintaqaviy  tafovutlar.......................................................................................... 87
arbiy  Yevropa.................................................................................................87
GERMANIYA FEDERATIV RESPUBLIKASI...............................................................   88
BUYUK BRITANIYA.............................................................................................   91
FRANSIYA RESPUBLIKASI................................................................................... 93
Rossiya  Federatsiyasi........................................................................................ 96
ShimoliyAmerika.................................................................................................98
AMERIKAQSHMASHTATLARI (AQSh)............................................................... 99
KANADA.........................................................................................................   102
LotinAmerikasi.................................................................................................  104
Braziliya...........................................................................................................   104
MEKSIKA..........................................................................................................   106
Osiyo..............................................................................................................   108
MISRARAB RESPUBLIKASI...............................................................................   109
JANUBIYAFRIKARESPUBLIKASI (JAR)...............................................................111
Yaponiya.......................................................................................................... 113
XITOY XALQ RESPUBLIKASI.............................................................................. 115
Qozog’iston...................................................................................................... 118
Afrika...............................................................................................................  120
Avstraliya........................................................................................................   120
VI BOB. Xizmatlar doirasi: postindustrial siljishlarning asosiy ynalishlari................  121
Jahon xojaligining umumiy xususiyatlari va rivojlanishi jihatlari...............................   122
Sanoatning xalq xjaligidagi ahamiyati, uning rivojlanishi va joyiashishiga ta’sir
krsatuvchi omillar......................................................................................  127
Jahon  sanoati tarkibida yuz berayotgan asosiy o’zgarishlar..................................128
Jahonning  asosiy sanoat tarmoqlari geografiyasi................................................ 128
II BLIM. INSONIYAT SMLIZATSIYASINING RIVOJIANISHIVAIJTIMOIY-
MAKROIQTISODIY DUNYONING SHAKLLANISHI.............................................   135
I BOB. Mintaqaviy sivilizatsiyalar genezisi va shakllanishi......................................135
Yer yuzida odamlaming paydo bo’lishi.................................................................  135
llk madaniyatlar................................................................................................. 138
Qulchilik saltanatlari...........................................................................................142
FEODALIMPERIYALAR VA DINLAR....................................................................   148
IIIBUM..........................................................................................................   158
I Bob. Iqtisodiy salohiyat tushunchasining mohiyati va tashkil qiluvchi elementlari....   158
II Bob.  Resurslar, ularning turlari va iqtisodiy salohiyatda tutgan o’mi......................160
III bob. zbekistonning geografik mi -  iqtisodiy salohiyatining krsatkichi va
taraqqiyotining hamda halqaro aloqalar samaradorligining muhim omili...............163
IV Bob. zbekistonning hududiy salohiyati..........................................................167
V Bob. 0 ‘zbekistonning inson salohiyati.............................................................. 172
VI Bob. Tabiiy resurslar -  0 ’zbekiston iqtisodiy taraqqiyotining muhim omili.............. 181
Mineral  resurslar.............................................................................................. 181
Yer  resurslari...................................................................................................188
I llova. Mustaqil zbekiston xalq xjaligining ravnaq topishida sanoatning rli........ 195
llllova...............................................................................................................206
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR  RO YXATI.................................................... 217

Iqtisodiy geografiya  -  ishlab  chiqarishni joylashtirish  qonuniyatlari  ijtimoiy- 
tarixiy rivojlanish davrlarida geografik muhitda ishlab chiqarish  kuchlarini zaro 
ta’siri  va  moslashuvini 
0
'rganuvchi fan.  Shu jumladan,  iqtisodiy  geografiyaning 
predmeti, bir tomondan, jamiyat ishlab chiqaruvchi kuchlari, ularning joylashishi, 
o’zaro  aloqadorligi,  ularning  tarixiy  rivojlanish  davrlari,  o’zaro  ishlab  chiqarish 
aloqalari,  egalik  xususiyatlari  bilan  bog  liq  bo lib,  turli  davrlarda  zamon  va 
makonda  zgarishini,  ikkinchi  tomondan,  ishlab  chiqarish  kuchlarining 
joylashgan  geografik  muhitini  o’ziga  xos  xususiyatlarini  oYganadi.
Yuqoridagilardan  aniqlanishicha,  iqtisodiy  geografiya  hozirgi  kunda 
haqiqiyligicha  qolmoqda.  U  faqatgina  ishlab  chiqarish  kuchlarini  ishlab 
chiqarishdagi  jarayonini  emas,  balki  geografik  muhitdagi  tabiiy  resurslardan 
foydalanishni  o’rganadi.  Ta’kidlash joizki,  iqtisodiy  geografiya  tabiat  va jamiyat 
rtasidagi o’zaro bog’liq umumiy masalalar bilan bir qatorda turli tabiiy muhitning 
ishlab  chiqarish  kuchlarini  joylashtirishga  ta ’sirini  rganish  ham  muhim 
ahamiyat  kasb  etadi.
Agar  aholi  geografiyasi  rganilsa,  unda  nafaqat  ishlab  chiqarishda  band 
aholi  o’rganiladi,  balki  ishlab  chiqarishga  to’g’ridan-to’g’ri  aloqasi  bo’lmagan 
tillarning  millat,  elat,  din  va  insonlarning  turmush  tarzi  kabi  inson  hayotining 
tug’ilishdan  boshlab  limgacha  bo’lgan  jihatlarni  rganadi.
Zamonaviy  xo’jalik  geografiyasini  moliyaviy  kapital,  bozor  xizmatlarisiz 
tushunish  qiyin.  Eng  asosiy  aholi  va  xo’jalik  geografiyasidagi  siljishlar  turli  xil 
miqyosdagi  hududiy  majmualami  shakllanishi  jamiyat  hayotidagi  zgarishlar 
mafkura, siyosat, falsafiy jihatlardagi moddiy,  madaniy, tashkiliy aloqalar shunga 
olib  keladiki,  iqtisodiy  geografiyaning  boshqa  ijtimoiy  fanlar  tarix,  iqtisod, 
etnologiya,  siyosatshunoslik  fonlari  bilan  bevosita  bog’liq.
Minglab  yillar  davomidagi  tabiat  bilan  jamiyat  rtasidagi  munosabatni 
o’rganish  tajribasi  shuni  krsaiadiki,  ishlab  chiqarish  kuchlarini  yuksalishida 
tabiatdan  maksimal  darajada  foydalanish,  XX  asrning  II  yarmidan  keyin  tabiiy 
resurslardan xo jasizlarcha foydalanish natijasida hczirgi kunda jamiyatni asosiy 
muammosi  tabiatni  saqlab  qolish  va  resurslarni  iloji  boricha  tejashdan  iborat.
Geografik qobiqda yuz  berayotgan  ijtimoiy elementlarning  iqtisodiy-ijtimoiy 
qonuniyatlarini joylashtirish, ularning o’zaro aloqadorligi va mosligi ynalishlarini 
olib  borish jarayonlarida  hozirgi vaqtda yetarlicha  o’zgarishlar  ro’y  berdi.
Jamiyat  rivojlanishidan  ijtimoiy  formatsiya  bosqichlari  sha  davrdan 
haqiqiy  jamiyat  mehnat  taqsimoti  bosqichlari  bilan  mos  kelmagandi.  Jamiyat 
xjaligi  rivojlanishining  agrar  bosqichi  2  tadan  ortiq  formatsiyani  -   quldorlik, 
feodalizm,  shuningdek,  kapitalizmning  manufaktura  davrlarini  o’z  ichiga  oladi. 
Faqatgina XVIII-XIX asrlar arafasida  sanoatda  ro’y  bergan  to’ntarish  natijasida 
jahon  rivojlanishi  industrial  davriga  tdi,  bu  davrda  texnika  va  ishlab  chiqarish 
kuchlarining  yangilanishi  geografik  mehnat  taqsimoti  yangi  bosqichlarining

c h u q u r la s h u v ig a   olib  keldi.
R u s   iq t is o d c h is i  N .D .K o n d r a ty e v   in d u str ia l  ja m iy a td a   is h la b   c h iq a r is h  
k u ch la rin in g   rivojlanish i,  s h u n in g d e k ,  ja m iy a t  ijtim oiy-iq tisod iy  k o m p o n e n tla ri 
5 0 - 6 0   yillik  “u z u n   to ’lqin”  sik lig a   t o b e   b lib,  b u n d a   tex n ik a   v a   te x n o lo g iy a la r , 
g ’o y a   v a   ijtimoiy  harakatlarin in g  o ’z g a rish i  ro’y   b e r ish ig a   XX  a sr n in g   20-yillarid a 
o ’z  e ’tiborini qaratdi. Xorijiy d avlatlard a iqtisod iy v a  s iy o siy  jih atd an   го’у b e r a y o tg a n  
z a m o n a v iy   o ’zg a rish la rn i  b a y o n   q ilish d a   fo r m a ts iy a   k  rin ishlarin in g  tor  d o ira d a  
ek a n lig i  k a m ch ilik  tu g ’dirgani  b o is,  ru s iq tiso d iy  g e o g r a fi  I.A.Vitver horijiy d avlatlar 
ijtim o iy -iq tiso d iy   g e o g r a f iy a s ig a   a s o s   so id i.  A y n a n   s h u   olim   t o m o n id a n   k u rs, 
k ey in ch a lik  fa n d a   k la s s ik a g a  a y la n g a n :  “Xorijiy d avlatlar iq tisod iy g e o g r a fiy a s id a n  
tarixiy  g e o g r a f iy a g a   kirish”  kitobi  yaratildi.
I.A .V itver  h a r  bir  d a v la t  u m u m ja h o n   q o n u n iy a tla r ig a   o ’z ic h a   y o n d a s h ib , 
0
’z in in g   ta raq q iyoti  y o ’lini  b o s ib    tib,  b u n d a n    s is h   v a   inq irozlar  d o im o   ja h o n  
k o n y u n k tu r a si  b ila n   m o s   k e la v e r m a s lig in i  t a ’kid lab  b erd i.  B u n d a :  ja m iy a t  v a  
g e o g r a f ik   m e h n a t   ta q s im o tin in g   riv o jla n ish i  d u n y o   tarixid a  m u a y a n   h u d u d iy  
riv o jla n ish i  v a   ta r q a lis h i,  d u n y o   m iq y o s id a   t e x n o lo g iy a la r n in g   d in a m ik a s i  v a  
 z ig a  x o s   z g a r is h  bilan  b o g ’liq ek a n lig i,  bu,  z  navb atid a,  in so n iy a tta r a q q iy o tin i 
 zgartirad i  yoki  u n g a   yaq in la sh tira d i.
B u n d a   ta ra q q iy o t  y o n d a s h u v i  h o zird a   xorijiy  ijtim oiy-iqtisodiy  g e o g r a fiy a d a  
k e n g   e ’tirof  etilad i.

0 ’zbekistonda iqtisodiy-ijtimoiy islohotlar izchillik bilan am alga oshirilayotgan hozirgi 
davrda respublika hududining  nisbatan kattaligi,  iqtisodiy va tabiiy sharoitlarining xilma- 
xilligi,  aholi joylashishidagi keskin farqlar iqtisodiy, demografik va geografik xususiyatlarini 
tadqiq etish m asalasi en g  dolzarb muammolardan biridir. Yangi ishlab chiqarishni,  ayniqsa, 
bugungi kun talabiga javob beradigan san oat va xizmat krsatish korxonalarini joylashtirish 
m aqsadida tabiiy va  iqtisodiy-ijtimoiy sharoitlari qulay mintaqalarni  ajratish,  e n g  a w a lo , 
m am lakatning  ayrim  hududlarida  ishlab  chiqarish  kuchlarining  rivojlanish  darajasi  va 
xususiyatlarini aniqlashni taq ozo etadi.
U yoki bu mintaqaning iqtisodiy-ijtimoiy rivojlanish sharoitlarining qulay yoki noqulayligi 
uni m ehnat va tabiiy-mineral,  y erv a  suv,  qum,  rekreatsion ham da biologik resurslarbilan 
ta’minlanganligi orqali aniqlanadi.  Bunda iqtisodiy salohiyat elem entlari -sh ah arlar, trans- 
port shahobchalari, sa n o a t va qishloq xjalik korxonalari ham da boshqalarning mavjudligi 
juda katta rol o ’ynaydi.
Iqtisodiy zlashtirilganlik urbanizatsiya va industrializatsiya jarayonlarining rivojlanish 
su fati va darajasi, shaharturmush tarzining qay holatda ekanligi bilan ham boglangan. Chunki 
iqtisodiy zlashtirilganlik mazkur voqea va jarayonlar bilan o ’zaro murakkab aloqaga ega.
“Markaziy O siyoda jug’rofiy-siyosiyjihatdan a so siy  rin tutgan 0 ’zbekiston kuchlar 
tengligi va muvozanatini ta’minlash, strategik muhim b olgan  ushbu mintaqada hamkorlikka 
m ustahkam  zamin yaratish jarayonida sezilarli rol o ’ynash uchun  ham m a imkoniyatlarga 
e g a .  Uning hududi zining mavjud va salohiyatli tabiiy ham da xom  a sh yo zaxiralari bilan 
hozirdayoq -X X I a sr arafasida dunyoning siyosiy va iqtisodiy xaritasida alohida ahamiyat 
kasb etmoqda".
Bu borada milliy iqtisodiyotqudratini oshirish, yalpi m ahsulot va milliy daromad hajmini 
kpaytirish hamda xalq xjaligini xom  ash yoga va aholining tovarlarga bo’lgan ehtiyojlarini 
to'laroq  qondirish  m a q sa d id a   resu rs  salohiyatidan  oqilona  va  sam arali  foydalanish 
m asalasiga katta e ’tiborberm oqda.
Mustaqillikgacha blgan davrda “Respublikaning ulkan tabiiy imkoniyatlaridan ayam ay 
foydalanilar, undan ko^riladigan daromad e s a  yurtimizdan ancha yiroqlarda qolib ketaredi”.
Markaz zining kundalik ham da strategik ichki va tashqi ehtiyojlaridan kelib chiqqan 
holda, en g  kamyob, qim m atbaho,  “bozori chaqqon” resurslam i katta hajmda 0 ’zbekiston 
hududidan olib ketdi  Shu vaqtning o'zida  respublikaning iqtisodiy va ijtimoiy taraqqiyoti 
uchun benihoya katta ahamiyat kasb etuvchi, lekin Markazga nisbatan kam foyda keltiruvchi 
resurslarga, jumladan,  m ehnat salohiyatiga b o lg a n  e ’tibor yetarli blmadi yoki u Markaz 
diqqatidan chetda qoldi.  Mana shunday fikrni yer, suv,  rekreatsiya resurslari xususid a ham 
bildirish mumkin.
Mazkur qo'llanmada 0 ’zbekiston iqtisodiy salohiyatini, ayniqsa uning tarkibiy qismlarini 
tabiiy va inson resurslari salohiyatini tahlil etish va b ah olash k zda tutilgan.  M asalaning 
mazmunidan kelib chiqqan holda ishning tarkibi hamda unda kriladigan muammolardoirasi 
aniqlandi.
Mamlakat iqtisodiy salohiyatini kp jihatdan aniqlab beruvchi,  iqtisodiy taraqqiyotni 
barqarorlashtirishda  muhim  rol  o'ynaydigan  omil -  uning jugYofiy  oYnini  tahlil  etish  va 
izohlashga ham m a’lum darajada e ’tiborqaratildi.
Shu bilan birga  respublika iqtisodiy salohiyatiga b evosita aloqador bo ’lgan b osh q a 
jihatlar ham ko’rib chiqildi.
Albatta,  bir  tadq iq ot  doirasid a  iqtisodiy  sa lo h iy a tg a   aloqad or  boMgan  barcha 
muammolami qamrab olish va yoritish amalda nihoyatda murakkab m asala.  Shundan kelib 
chiqqan holda aytish  mumkinki, bu borada hali juda katta m uam m olar z yechim ini kutib 
turibdi.

I  BO’LIM
GEOGRAFIK  MEHNAT  TAQSIMOTINING 
OMILLARI  VA  KOMPONENTLARI
IB O B
T U R A R   JO Y   ATROFIDAGI  MUHIT:
R E S U R S L A R   V A M U A M M O LA R
Jahon tabiiy resurslari
In so n  jam iyatlarin in g  rivojlanishi  h a m m a  v a q t turli  r esu r sla rd a n   fo y d a la n is h i 
bilan  b o g   liq.  Tabiiy m uhit in so n n in g  y a s h a s h  joyi,  u n in g  hayoti v a  ish la b  ch iq a rish  
faoiiyati  u c h u n   b a r c h a   ezg u lik la r   m a n b a i  b o   lib  k ela d i.  R e su r s la r d a n   fo y d a la n is h  
d a ra ja si ja m iy a t eh tiyoji  bilan  an iq la n a d i.  S h u  bilan  b a r c h a  fan v a  tex n ik a  yutuqlari 
in so n n in g   ta b ia td a n   ajralib  turishi  v a   u n in g  u stid a n   ustun lik  qilishi  x o m x a y o llik k a  
olib  b o r g a n d e k   b ldi.
H o zirg i  z a m o n d a   y a s h o v c h i   in s o n   o ’z   e h tiy o jla r in i  q o n iq tir ish i  u c h u n  
ilgarid an   y a n a d a   k o ’proq  r e s u r sla r g a   m uhtoj  b o ’lib,  in so n iy a t  o ld id a   jiddiy  v a