Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги карши мухандислик иктисодиет институти


Download 415 Kb.
bet2/17
Sana04.02.2023
Hajmi415 Kb.
#1162739
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
@ngi uz Нефтегаз қудуқларини тугаллаш

M1 di

Бу ерда kr – сферик булмаган зарралар хисобига юзани хисобга олувчи тулдирувчи коэффициенти kr = 1,2 1,4




2.3. Тог жиснларни утказувчанлиги.

Махсулдор катлам жинсини узидан суюклик утказиш кобилияти утказувчанлик деб аталади. Барча чукинди тог жинслари утказувчи хисобланади. Коллекторни бирдан-бир асосий физик хоссаси булиб, мутлок утказувчанлик хизмат килади. Мутлок утказувчанлик деб, тог жинсига нисбатан кимевий мурт булган жинсдан фильтрация жараенида бирор бир суюкликни сизиб утишига айтилади. Бундай суюклик сифатида одатда курук газ еки хаво ишлатилади, чунки суюклик томчиси мавжуд жинсга нисбатан кимевий мурт жинсни топиш мушкулдир.


Лаборатория шароитида утказувчанликни микдорий бахолаш учун, одатда Дарсининг чизикли сизиш (фильтрация) конуни ишлатилади. Шунда формулага мувофик сизиш (фильтрация) тезлиги босим градиентига тугри пропорционал ва суюкликни динамик ковушкоклигига тескари пропорционал


Q k (P1 - P2)
----- = ----- --------------- (1.6)
F r l

бу ерда Q – суюкликни хажмий сарфи:


k – пропорционаллик коэффициенти:
Р12 - намунанинг кириши ва чикишидаги босимлар:
F – сизиш (фильтрация) юзаси:
L – говак тог жинси намунасининг узунлиги.

(1.6) формуладан мутлок утказувчанликни топамиз:


l Q


k = --------------------- (1.7)
(P1 – P2) F

Демак газ сикилувчан булганлиги учун (1.7) формула газни сизиши тог жинсида доимий булмайди. Шунинг учун утказувчанлик газ учун Бойл-Мориот конунига мувофик (1.7) формуладан келиб чиккан холда куйидагича булади:




2 Qo Po r l

Download 415 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling