Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде


Download 4.93 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/90
Sana08.09.2023
Hajmi4.93 Mb.
#1674133
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   90
Bog'liq
Yuksak osimliklar sistematikasi (O.Pratov, Q.Jumayev)

(Lycopodiopsida) ва полушниксимонлар (Isoetopsida) ларга 
булинади. Плаунсимонларга битта к;абила плауннамолар 
(Lycopodiales) киради.
Полуш никсимонлар синфига \ам 2 та кабила к и р а ­
ди: селагинелланамолар (Selaginellales) ва полушник- 
намолар (Isoetoles)
Полушниксимонлар синфининг вакиллари *ар хил спо­
ра *осил килиб купайиши билан биринчи синфдан фарк, 
Килади. Хозирги пайтда фак;ат селагинелланамолар ва по- 
лушникнамоларнинг вакиллари сакданиб колган.
Плаунсимонлар (Lycopodiopsida)
синф (аждод)и
Плауннамолар (Lycopoditales) цабиласи
Кабилага кирувчи усимликлар куп йиллик ут усимлик­
лар булиб, ризофоралари булмайди. Барглари майда, кипикг 
симон. Спорангийлари спорофилларининг асосида жой­
лашган. Гаметофитшари икки жинсли, серэт, ер остида 
жойлашган. Сапрофит ёки ярим сапрофит ^аёт кечиради.
К а б и л а н и н г б и згач а фак;ат б и тта плаундошлар 
(Lycopodiaceae) оиласининг вакиллари етиб келган.
Плаундошлар оиласига 4 та туркум киради: плаун 
(Lycopodium) туркумига 200 дан ортик, тур киради. Улар 
тропик зонадан то тундрагача таркалган. Урта Осиёда. 
эса тоглик регионларда учрайди. Пояси тикка, айрим- 
лари ётиб Усади ёки эпифит *олда учрайди. Туркумнинг 
ер баБирлаб усувчи характерли в аки л л ар и д ан би ри
чукмоцли плаун (Lycopodium clavatum) дир. У куп йи л­
лик ут усимлик. Пояси ётиб усади, доим яшил, купрок 
урмонларда усади. Пояси ва шохлари майда, бутун бар­
глари билан зич копланган. Эпидермис остида калин бир- 
ламчи пустлок кават жойлашган. Ундан ичкарида эндо­
дерма ва перицикл кавати мавжуд. П оянинг марказида 
цилиндрик протостел жойлашган. Ксилемасида трахе-
www.ziyouz.com kutubxonasi


идлар, флоэмасида эса элаксимон найлар жойлашган. 
Ч укмокли плаун пояси ёрдамида вегетатив йул билан 
купаяди. Уларда жинссиз купайиш споралар ёрдамида 
боради. Ёзнинг урталарида спора бошоклари шохларнинг 
учларида хосил булади. Спора бошокларида спорофил- 
лар зич урнаш ган. Спорофиллардаги спорангияларда 
етилган споралар ерга тукилгандан с^нг сув ёрдамида 
тупрокнинг ёрикларига тушиб, ундан гаметофит хосил 
булади. Гаметофит икки жинсли, унда антеридий ва ар­
хегонийлар хосил булади. Антеридийларда хосил булган
2 хивчинли сперматозоидлар сув ёрдамида сузиб келиб, 
архегонийга тушиб, тухум хужайрани уруглантиради ва 
натижада зигота хосил булади. Зигота хужайралари були- 
ниш натижасида муртак тараккий этади. Муртакдан эса 
янги ёш плаун усиб чикади (5-раем).
П лаунларнинг купчилик турлари захарли усимлик- 
лардир. Уларни мол емайди. Улардан медицина ва вете- 
ринари яда хамда буёклар олишда фойдаланилади.
Полушнигсимонлар (Isoetopsida)
синф (аждод)и
Бу с и н ф то ш к у м и р
д а в р и д а таб и атд а к е н г
таркалган булиб, калин 
тош кумир катламларини 
таш кил этган.
Силагинелланамолар 
(Selaginellalaes) %абиласи
Мазкур к;абила битта 
с е л а г и н е л л а д о ш л а р
(selaginellaceae) ва битта се- 
лагинелла (sdaginella) тур­
куми га мансуб 700 га якин

Download 4.93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling