Zahiriddin muhammad bobur nomidagi andijon davlat universiteti xorijiy tillar fakulteti


Download 0.63 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/79
Sana09.01.2022
Hajmi0.63 Mb.
#263521
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   79
Bog'liq
frazeologik birikmalarning paydo bolish yollari va ularning ozbek tilidagi muqobillarini tadqiq etish usullari (1)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 



10 

 

 



 

I BOB. Hozirgi zamon ingliz tilidagi frazeologik birikmalarning tasnifi 

 masalasi 

Frazeologiya  atamasi  orqali,  bir  tomondan,  so`z  birikmalarini  o`rganuvchi  tilshunoslik 

bo`limi,  boshqa  tomondan  esa,  ma`lum  tilning  barcha  barqaror  birikmalari  majmui  tushuniladi. 

Tilning lug`at tarkibini nafaqat boshqa so`zlar, balki barqaror so`z birikmalari ham tashkil qiladi. 

Barqaror  so`z  birikmalari  boshqa  so`zlar  bilan  ibora  tushunchasi  vositasi  vazifasida  xizmat 

qiladi. Barqaror so`z birikmalari o`zida tobe munosabatda birikkan so`zlarni namoyon etadi. 

Erkin  birikkan  so`z  birikmasi  ma`lum  fikrlarni  ifodalash  uchun  har  bir  ma`lum  nutq 

vaziyatlarining  vazifasiga  asosan  tildagi  muloqotlar  davridagi  mazkur  tilning  grammatik 

qoidalariga  asoslanib  yaratiladi.  Erkin  birikmaning  umumiy  ma`nosi  o`sha  birikmani  tashkil 

etgan  har  bir  so`z  mazmunidan  anglashiladi.  Erkin  birikma  tarkibiga  hokim  so`z  va  gapning 

mustaqil  a`zosi  vazifasini  bajaradigan  tobe  so`z  kiritilgan.  Shunday  qilib,  erkin  birikma  o`zida 

sintaktik bog`lanishni namoyon etadi. Birikmadagi har bir bog`lanishlarning tobelik munosabati 

birikmaning semantik mustaqilligini anglatadi va ular birlashgan holda turg`un birikmalarni hosil 

qiladi.  Barqaror  so`z  birikmasi  birikma  tarkibidagi  biror  so`zni  birikma  ma`nosini  buzmasdan 

o`zgartirish  mumkin  bo`lmagan  qat`iy  muayyan  so`zlardan  tashkil  topgan  bo`ladi.  Barqaror 

birikma  shaklan  va  muayyan  ma`no  jihatidan  boshqa  birikmalardan  ajralib  turadi,  u  an`anaviy 

qo`llanishi va mazmun to`laligining  yuqori  yoki quyi ekanligidan aniqlab  olinadi. Turg`un so`z 

birikmasi  nutq  paytidagi  so`zlashuv  jarayonida  yaratilmaydi,  lekin  nutqda  allaqachon  qotib 

qolgan  va  ma`lum  mazmunda  ishlatilayotgan  bo`ladi.  Barqaror  so`z  birikmasining  mazmunan 

to`liq  tarkibi  gapning  mustaqil  bo`lagini  anglatmaydi,  lekin  barqaror  birikma  bir  butunlikda 

gapning  bir  bo`lagini  barpo  etadi,  maqol  bundan  mustasno,  chunki  uning  tuzilishi  butun  boshli 

gap bilan teng bo`lishi mumkin. 

Barqaror birikmali so`zlar tilning frazeologik birikmalari deb ham yuritiladi. Frazeologik 

birikmalar  ikki  yoki  undan  ko`p  so`zlardan  tashkil  topadi,  u  bir  tushunchani  ifodalashi  va  bir 

so`zga  ekvivalent  bo`lishi  mumkin,  odatda  u  bir  so`zli  sinonimik  ekvivalentga  ega  bo`ladi, 

sintaktik  jihatdan  gapning  bir  bo`lagini  barpo  etadi.  Tuzilishiga  ko`ra  frazeologik  birikmalar 

ulkan  hilma-hillikni  o`zida  namoyon  etadi.  Frazeologik  birikmalarning  tarkibi  o`rtasidagi 

semantik  bog`lanishlar  turlicha  bo`lishi  mumkin:  bunday  birliklar  tarkibiga  kiruvchi  so`z 

o`zining ma`no mustaqilligini yuqori yoki past darajada saqlab qoladi. 

XX  asr  tilshunoslarining  eng  bahsli  mavzularidan  biri  –  bu  frazeologik  birikmalarning 

lug`atdagi o`rni va bu tilning chegaralari haqida munozaralar yuritishdan iborat edi.  

Ingliz  va  amerikalik  olimlar  frazeologik  birikmalarni  asosan  tilshunoslikning  bir 

muammosi  sifatida  talqin  etishgan.  Ular  o`z  e`tiborlarini  frazeologik  birikmalar  va  iboralar 

lug`atlarini  tuzishga  qaratishgan.  Bunday  qilishdan  ko`zlangan  asosiy  maqsad  tajriba  o`tkazish 




 

 

 



11 

 

 



 

bo`lgan  xolos,  ya`ni  ular  barchani  ham  mahalliy  aholini,  ham  xorijliklarni  so`zlashuvdagi 

iboralar  kitobi  bilan  ta`minlashgan  va  xorijliklar  va  sof  inglizlarning  muhim  farqli  jihatlarini 

ko`rib  chiqqanlar.  Bu  yondashish  qisman  didaktik,  qisman  stilistik  bo`lgan.  Masalaning  bu 

tomoni kelajakda alohida maxsus ilmiy tadqiqotlar olib borishga undaydi. 

Savollarning cheki yo`q edi, bir tomondan bu turdagi lug`atlar nafaqat so`z birikmalarini, 

balki  ularning  kelib  chiqishi,  ta`sirchanligi  nuqtai  nazaridan  qiziq  bo`lgan  alohida  olingan 

so`zlarni  ham  o`z ichiga olgan bo`lsa, ikkinchi  tomondan esa salomlashishlar, maqollar, allalar 

va  asarlardan  olingan  so`z  birikmalari,  masalan,  “fat-head”  birikmasi  ingliz  tilidagi  “a  fool” 

so`ziga  teng,  bu  esa  o`zbek  tiliga  ahmoq  deb  tarjima  qiliandi.  Shuningdek  the  Dickens  –  iblis, 



shaytoncha  so`zining  evfimizmi,  BF  [`bi:  `ef]  “bloody  fool”ning  bosh  harflari  (nutqda:  bloody 

fool, how`s things?), “what`s sauce for the goose is sauce for the gander”(maqol) kabilarni ham 

o`z  ichiga  olgan.  Mak-Mordi  frazeologik  birikmalarda  “shall”  va  “will”ning  ishlatilishi, 

qo`shma fe`llar, umuman olganda, ulardagi ko`plab grammatik ma`lumotlar bilan tanishtirgan. 

Ingliz va amerikaliklar bu turga mansub lug`atlarga boy ekanligi bilan faxrlansa bo`ladi, 

lekin  umumiy  tilshunoslikdagi  ishlarda  qayd  etilgan  qisqa  ilovalardan  tashqari  hali  yechimini 

topmagan  nafaqat  yechimini  topmagan,  balki  hali  o`ylab  ko`rilmagan  eng  muhim  nazariy 

muammolar qolmoqda edi. 

Bularning  orasida  Uillyem  L.Graffga  to`xtaladigan  bo`lsak,  u  haqiqatan,  frazeologik 

birikmalar  va  uslubiy  jihatdan  erkin  bog`langan  so`zlar  orasidagi  farqni  lingvistik  tahlil  qilib 

bergan. Graff o`z ishlarida “ifoda” yoki “ifoda birliklari” atamalarini qo`llagan va uni birlik va 

uning qismlaridagi ma`noni buzmasdan so`zlarning o`rnini almashtirib bo`lmaydigan so`zlardan 

tashkil  topgan  namunaviy  birlik  sifatida  aniqlagan.  Uning  yondashuvi  kontekstual  tahlillar  va 

diaxronik kuzatuvlarni birlashtirgan. Bir ifodaning tarkibiy qismlari boshqa biri bilan shunchalik 

ko`p  marotaba  fonetik  va  semantik  bog`lanishlarda  qo`llanilganki,  ular  hatto  murakkab  birlik 

sifatida  ajratib  qo`yilgan.  Graff  o`sha  birlikni  erkin  konstruksiyadan  qanday  qilib  sodda  so`zga 

o`zgarishiga  juda  qiziqib  qolgan  edi.  Graff  o`z  qarashlarini  quyidagi  munosabatlar  bilan 

isbotlashga urungan: 

 “He left him a fortune”, “He left him at home” va “He left him in the lurch” gaplarini 

qiyoslab,  birinchi  ikkita  gapdagi  fe`l  va  to`ldiruvchi  munosabati  bog`lanmaganligini  ta`kidlab 

o`tgan. Agar biz “He gave him a fortune” yoki “He saw at home” deganimizda yo agar biz buni 

boshqa katta matnlardagi ko`p gaplarda qo`llaganimizda, “fortune” va “at home” so`zlari orqali 

ifodalangan  ma`nolar  deyarli  o`zgartirilmagan  bo`lar  edi.  Uchinchi  gapda  esa,  boshqalaridan 

farqli  o`laroq,  ma`no  “lurch”  so`ziga  tobe  bog`langan  va  boshqa  hech  qaysi  fe`l  bilan 

almashtirib  bo`lmaydigan  “leave”  fe`li  bilan  bog`langanligi  ahamiyatlidir.  Graffning 



 

 

 



12 

 

 



 

ilovalaridan shu  narsa ma`lum bo`ladiki,  “to  leave in  the lurch”ning barcha qismlari  bir-biriga 

bog`liq ekanligi anglashiladi.  

Bu  nazariya  yozilganiga  75  yildan  ko`proq  vaqt  bo`ldi.  Graff  hozirgi  kunda 

ishlatilayotgan “breakfast” so`zi ham “to break fast” turg`un birikmasidan ajratib olinganligini 

aytadi, ya`ni “break” “ovqatdan saqlanmoq” ma`nosini anglatuvchi “fast” so`zi bilan birikkanda 

faqat shu so`z bilan muayyan ma`noli fe`l hisoblanadi. Shu sababli, “And knight and squire had 

broken their fast”(W.Scott) deyish o`rinli bo`lgan. 

Haqiqatan  ham,  bu  so`z  emas  edi,  lekin  so`z  birikmasi  otning  sintaktik  munosabati  va 

fe`lning  tuslanish  munosabati  orqali  yaqqol  holda  ko`rsatilgan.  Graff  bu  muammoga 

munosabatini o`zining umumiy tilshunoslik qo`llanmasida qisqacha to`xtalib bo`lgan. 

Yana  bir  muhim,  yechimini  topmagan  muammo  klassifikatsiya  muammosi  edi.  Batafsil 

guruhlashlar L.P.Smit  va U.Ballarnning ingliz tilidagi  iboralar kitobida berilgan. O`sha davrda 

mualliflarning  o`zlari  ham  bu  guruhlashlarni  frazeologik  birikmalar  klassifikatsiyasi  sifatida 

qabul  qilinishini  tasdiqlashmagan  edi.  Ular  shunchaki  turg`un  birikmalarni  to`plashgan,  ularni 

tushuntirishgan,  ularning  qiziq  jihatlarining  ba`zilarini,  ya`ni  alliteratsiya,  qofiya,  tazod  va  shu 

kabilarni yoritishgan va ifodalilikni aniqlashtiruvchi mehanizmlarini talqin etishgan. Ular ingliz 

tilidagi  frazeologik  birikmalarning  etimologiyasi  va kelib  chiqishiga ham  qiziqib ko`rishgan va 

ularni  dengiz  hayotidan,  qishloq  xo`jaligidan,  ovchilikdan,  sport  turlaridan  va  boshqalardan 

olingan  so`z  birikmalariga  ko`ra  tartibga  solganlar.  Tilning  resurslarga  boyligi  ingliz  tilini 

o`qitish va o`rganishga qiziquvchilar uchun kundalik so`z birikmalarining juda qimmatli amaliy 

qo`llanmasini hosil qiladi. 

Dunyoning  mashxur  rus  tilshunoslari  akademik  F.F.Fortunatov,  A.A.Shaxmatov  va 

boshqalar  turg`un  birikmalarning  sintaktik  tahlillari  uchun  yo`l  ochib  berishdi.  Ko`plab  rus 

olimlari  muammoning  nazariy  aspektlariga  katta  qiziqish  bildirishgan.  Tilshunoslikning 

Frazeologiya  deb  ataladigan  maxsus  sohasi  shu  mamlakatda  yuzaga  keldi.  Rus  tilidagi 

frazeologiyalar  uchun  eng  muhim  nazariyalar  akademik  V.V.Vinogradov  va  professor 

B.A.Larinlar tomonidan rivojlantirilgan edi.  

Ingliz  tiliga  keladigan  bo`lsak,  rus  tilshunoslarining  frazeologiyaga  bag`ishlagan 

ishlarining miqdori juda ulkan hisoblanadi, professor A.V.Kunin va professor N.N.Amosovaning 

to`liq  adabiyotlar  ro`yxati  keltirilgan  doktorlik  tezislari  va  bu  turdagi  lug`atning  nazariyasi 

haqidagi  maqolalar,  ilmiy  asarlar  bilan  birga  professor  A.V.Kuninning  ingliz  tili  iboralari 

haqidagi keng qamrovli ikki tilli lug`atining mavjudligini aytishning o`zi ham yetarli bo`ladi deb 

o`ylaymiz. 

Professor B.A.Larinning bu sohaga yondashishi diaxronik yo`nalishda edi. Uning tasnifi 

birikma  o`z  rivojlanishida  bosib  o`tgan  uchta  tadrijiy  bosqichlarni  aks  ettirgan.  Birinchi 



 

 

 



13 

 

 



 

bosqichda u erkin birikma sifatida yuzaga keladi. Ikkinchi bosqich metaforik so`z birikmasining 

bo`linmas  shaklga  kelib  qolishiga  yaqqol  sabab  bo`lgan.  So`z  birikmasida  motivatsiyaning 

yo`qolishi bilan iboraning yuzaga kelishi uchinchi bosqichni yuzaga keltirgan. Iboraning ma`nosi 

uning  alohida  tarkibiy  qismlaridagi  ma`no  orqali  tinglovchi  tomonidan  rivojlantirilmaydi,  balki 

butunligicha tushuniladi. 

Akademik  V.V.Vinogradov  iboralarni  sinxronik  usulda  tasniflagan.  U  ilk  bor 

shvetsariyalik  tilshunos  professor  Charlz  Belli  tomonidan  ilgari  surilgan  bir  qancha  g`oyalarni 

rivojlantirgan va materialning tamomila leksikologik munosabatiga kuchli turtki berdi. Uning rus 

tili  frazeologiyasi  haqidagi  maqolalari  Rossiya  va  chet  eldagi  juda  ko`p  tilshunoslarga  ulkan 

ta`sir  ko`rsatdi.  Biz  unga  frazeologik  birikmalarni  tasniflanishiga  ko`ra  va  aniq  semantik 

xususiyatlari  bilan  ularni  leksik  komplekslar  sifatida  mukammal  aniqlagani  uchun  unga  o`z 

minnatdorchiligimizni  izhor  etamiz.  Uning  tasnifi  birlikning  motivatsiyasiga  asoslangan  bo`lib, 

ya`ni butun birlikning ma`nosi bilan uning qismlarining o`rtasidagi mavjud aloqadorlik nazarda 

tutiladi. Motivatsiya darajasi iboraning semantik yaxlitligi, bo`linmasligi  va o`zgarmasligi bilan 

aloqadorlikda  bo`ladi,  ya`ni  komponentlarning  tartibi  yoki  shaklning  o`zgarishi  va  butun  bir 

ifodaning  bir  so`z  bilan  o`rin  almashish  ehtimolliklari  bilan.  Motivatsiya  va  shunga  o`xshash 

boshqa  hususiyatlar  inobatga  olingan  holda  frazeologik  birikmalarning  uch  turi  taklif  etilgan: 

erkin birikmalar, turg`un birikmalar va frazeologik chatishmalar. 


Download 0.63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling