Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги коракалпак давлат университети “технология” кафедраси


Download 0.55 Mb.
bet23/54
Sana09.06.2023
Hajmi0.55 Mb.
#1469280
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   54
Bog'liq
моделлаштириш. Маруза матни-converted

rи , rт - трубанинг ички ва ташқи радиуси).
Математик ўзгартиришлардан сўнг қуйидаги тенгламани оламиз:

d T (l l, )
d 
C G T (l, )
  C S  l



C G T (l l, ) 2 r l(Tд T (l  l, )
  C S  l C  l r 2

Чизиқли тезлик (), сарфнинг (G) труба кесим юзасига (S) нисбати бўйича аниқланишини Хисобга олиб, маълум бир математик ўзгартиришлардан сўнг, юқоридаги тенгламани қуйдагича ёзишимиз мумкин:




dT(l l, ) (T(l l ) T(l, ) 2 (Tд T(l l, )

d l
  C r



Т(l+ l,) - T(l,), маХсулот температурасини l масофадаги ўзгариши эканлигини Хисобга олсак , юқоридаги тенглама қуйидаги кўринишга келади:
T(l l, ) T 2 (д T (l l, )

 l
  C r

Ушбу математик модель параметрлари тақсимланган модел бўлиб, жараённинг динамикасини ифодалайди ва унда температура икки координата бўйича (вақт ва аппарат узунлиги ) ўзгаради .


Стационар Холатда , dT(l l, )  0 ,
d
(4.1.) тенглама қуйидаги кўринишга келади :



dT 2 (T
T(l  l, ))  0

ёки
dl C r д



dT 2 r 2
dl G C r (Tд T )
Эйлер усулини қўллаб , аппарат узунлиги бўйича температуранинг тақсимланиши ва иситигичнинг оптимал узунлигини аниқлаш каби масалаларни ечиш мумкин.


Масалани ечиш блок-схемаси мустакил равишда тузилади.


TURBOPASCAL алгоритмик тилидаги масалани ечиш дастури :
program baraban; {trubasimon isitgichni modellashtirish} var {uzgaruvchilarni e'lon qilish } dx,y,s,c,x,g,tg,tm,f,r,ro,w,tmi,tgi :real;
i:integer; {butun sonlarni e'lon qilish} begin {hisoblashni
boshlash} g:=0.01;
r:=0.005;

ro:1000; y:=5500; x:=0; f:=0.45; c:=1760; dx:=0.1; tg:=130; tm:=30; s:=0.0025;
for i:=1 to 40 do begin; w:=g/s;
tm:=tm+((y*f*(tg-tm))/(0.1*g*ro*c))*dx; x:=x+dx;
writeln ('x=',x:3:1,' tm=',tm:4:2); end;
end.
КИМЁВИЙ РЕАКТОРЛАРНИ МОДЕЛЛАШТИРИШ


Кимёвий кинетика асослари
Кимёвий кинетика физик кимёнинг кимёвий реакция тезлигини ўрганувчи бўлимидир. Кимёвий реакторларни ўрганиш, шу реактор жараёнини ташкил қилувчи «элементар»
жараёнлар математик моделлари асосида амалга оширилади, яъни, блок принципи қўлланилади: биринчидан, микрокинетика ўрганилади, яъни кимёвий кинетика тезлиги ўрганилади; иккинчидан, гидродинамика ўрганилади, яъни, оқимлар тузилиши ўрганилади; учинчидан, иссиқлик-модда-алмашинув жараёни ўрганилади ва бошқалар.
Кимёвий жараён микрокинетикасини ўрганиш, шу жараён кимёвий реакция тезлиги тўғрисида маълумотни, яъни, вақт ва хажм бирлигида қанча модда хосил бўлганлигини аниқлашни Хисобга олади


1* dN
Wr = V * dT
бунда, N қ C*V, ўрнига қўйиб топамиз,



ёки

Wr =


1* d (CV )


V * dT
1 (C dV V dt
V dC ),
dt

С dV dC

Wr = V
dt
dt ,
dV

Ўзгармас хажмда кетаётган реакциялар учун (V=const),
шунинг учун
dt =0;

Wr = m
dC ,
dt

(+) - ишора реакция натижасида модда миқдори ошиб боришини кўрсатади; (-) - ишора реакция натижасида модда миқдори камайишини кўрсатади;
Ўзаро таъсир қонунига асосан кимёвий реакция тезлиги, реакцияга киришаётган моддалар концентрациясига пропорционал, яъни,

B
Wr = k*Cn1A*Cn2 ;
бу ерда, n1,n2- кимёвий реакция тартиби;
Элементар, бир босқичли кимёвий реакциялар учун, реакция тартиби ва реакция стехиометрик коэффициентлари бир хил қийматга эга бўлади. (Кимёвий реакция бир босқичда кетаётган бўлса у элементар Хисобланади).

k- кимёвий реакция тезлиги константаси (сек-1), молекула турига ва температурасига боғлиқ. Маълум бир молекула учун ўзгармас температурада, k-сonst.
k ва температура орасидаги боғлиқликни одатда Аррейниус қонуни орқали ифодаланади,

  • E RT

k = k0*e
бу ерда, k0 - экспонента олди коэффициенти (ўзаро тўқнашаётган молекулалар сонига боғлиқ);
E - активлик энергияси (унинг қиймати ошиши билан реакция тезлиги кўпроқ температурага боғлиқ бўлади. Расм 23. ).
k0 ва E тажриба йўли билан аниқланади.


W
3 1
2

T
Расм.23.


1-3- чизиқлар оддий элементар кимёвий реакциялар учун.



  1. чизиқ мураккаб кўп босқичли ва қайтар кимёвий реакциялар учун.




Download 0.55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling