Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат


) matrix(n, m, [[a11,a12,…,a1n], [a21,a22,…,a2m],…, [an1,an2,…,anm]])


Download 5.01 Kb.
Pdf ko'rish
bet123/217
Sana31.01.2024
Hajmi5.01 Kb.
#1817381
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   217
Bog'liq
5297 253 Информатика (респ-ка)

2) matrix(n, m, [[a11,a12,…,a1n], [a21,a22,…,a2m],…, [an1,an2,…,anm]]) ; 
буйруқлари ишлатилади, бу ерда n – матрицада сатрлар сони, m – устунлар 
сони.
Масалан: > A:=array(1..3,1..3,[[3,7,6],[4,8,4],[7,-8,-5]]); 
> B:=matrix(3,3,[[2,1,3],[4,5,6],[9,-7,-5]]); 


222 
Maple муҳитида махсус кўринишдаги матрицаларни ҳосил қилиш учун
қўшимча буйруқлардан фойдаланилади. Хусусан диагонал матрицаларни diag 
буйруғи билан ҳосил қилиш мумкин:
J:=diag(1,2,3); 
 
А матрицанинг сатрлар сонини rowdim(A), устунлар сонини coldim(A) 
буйруқлари орқали аниқлаш мумкин.
Масалан: > coldim(A);rowdim(B); 
 
Матрицалар устида амаллар. Бир ўлчовли икки матрицани қўшиш 
векторларни қўшиш каби қуйидаги буйруқлар орқали амалга оширилади: 
evalm(A+B) ёки matadd(A,B).
Масалан:  evalm(A+B); matadd(A,B); 
Икки матрицанинг кўпайтмаси қуйидаги буйруқлар орқали амалга 
оширилади: a) evalm(A&*B); b) multiply(A,B).
 
Масалан: multiply(A,B); evalm(A&*B); 
evalm буйруғи худди шундай матрицага сонни қўшиш ва кўпайтириш 
имконини беради. Масалан: evalm(2+3*A); 
 
Детерминант ва минорлар. А матрица детерминанти det(A) буйруғи 
билан ҳисобланади: > det(A); 
det(B); 
 
 minor(A,i,j) буйруғи матрицанинг i-сатри ва j- устунини ўчиришдан ҳосил 
бўлган матрицани беради:
minor(A,2,3); minor(B,1,3); 
A матрицанинг a
ij
элементининг M
ij
минорини det(minor(A,i,j)) буйруқ 
билан ҳисоблаш мумкин.

Download 5.01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   217




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling