A. qodiriy nomli jizzax davlat pedagogika instituti tasviriy san


Download 1.31 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/5
Sana10.10.2020
Hajmi1.31 Mb.
1   2   3   4   5

 

O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI XALQ 

TA’LIMI VAZIRLIGI 

 

 

A.QODIRIY NOMLI JIZZAX DAVLAT 



PEDAGOGIKA INSTITUTI 

 

«TASVIRIY SAN’AT VA MEHNAT 



TA’LIMI» FAKULTETI 

 

“Kiyimlarni konstruksiyalash va modellashtirish”  



fanidan 

 

M u s t a q i l  i sh i 



 

 

 



             Bajardi:                                   403-guruh talabasi 

                  

                                                                               

    

 

 



 

                                     Usmonova D                                                                   

 

        

 

                                                                                                               



         

 

                                               

                                                                                                                                                                                                       



         

                                                                                                                                      



         

                                                                                  



 

                                                                                                



                                                                                                                                                                                                      

                                                                          



                                                                                  

                                                                         



                                                                                                                                                             

                                                                          



                                                                                          

   


                      

                                                                                                    



                   

Qabul qildi:                                 S.Ergashova                                        



 

 

 



 

Jizzax -2014 yil 



 

Ko’plab tikiladigan va yakka tartibda buyurtma bo’yicha tikiladigan 

kiyimlarni loyhalash. 

 

Kiyim inson tanasining, atrof muhitning har xil ta’sirlaridan asrash vositasi 

sifatida paydo bo’lgan. Jamiyat taraqqiyotining hozirgi bosqichida kiyim dyeganda 

to’rli xil matyeriallardan tayyorlanadigan hamda odamni atrof-muhitning noma’qul 

ta’sirlaridan  asraydigan,  organizmni  normal  sog’lom  holatini  saqlaydigan  hamda 

byezak vazifasini o’taydigan har qanday narsalar tushuniladi.  

Har  qanday  kiyim  estyetik-gigiyenik,  tyexnik  talablarga  javob  byerishi, 

odamni  dam  olishida,  myehnat  qilishida,  sport  bilan  shug’ullanishida  qulay 

bo’lishi  kyerak.  Odam  organizmidan  bug’  va  karbonat  angidrid  ajralib  to’radi, 

shuning  uchun  kiyimni  loyihalashda  kiyim  tagida  havo  yaxshi  almashtirib 

to’rishini  hisobga  olish  lozim.  Odam  tyerisi  tashqi  muhitdan  kislorodni  yutib, 

tashqariga karbonat angidrid chiqaradi. Tashqi havo tarkibidagi karbonat angidrid 

0,03-0,4  %  bo’lgani  uchun  odam  badani  atrofidagi  karbonat  angidrid  0,08  %  dan 

ortsa  odam  o’zini  yomon  syezadi.  Tashqi  havo  tyempyerato’rasi  past  bo’lganda 

kiyim  asosiy  muhofaza  vazifasini  bajaradi  va  badandan  chiqqan  issiqlikni  tashqi 

muhitga  kam  o’tkazadi.  Kiyimni  tikishdan  oldin  shu  kiyim  kiyiladigan  joyda 

atmosfyera 

havosining 

tyempyerato’rasi, 

shamolning 

eng  katta  tyezligi,  odamning 

o’rtacha  enyergiya  sarfi,  odam 

o’sha  haroitda  qancha  vaqt 

uzluksiz bo’lishini hisobga olish 

zarur.  Kiyim  haddan  tashqari 

kyeng  yoki  tor  bo’lmasligi 

kyerak, chunki tyerlash jarayoni 

normal  va  uzluksiz  bo’lishi 

uchun  kiyimdan  tashqi  havo 

muntazam  o’tib  to’rishi  kyerak. 

Kiyim nimaga mo’ljallangandan 

qat’iy 

nazar 


odamga 

yarashadigan bo’lishi kyerak.  

Kiyimning  loyinalashda  kiyim  eng  mukammal  tyexnologiyada  tikilishi, 

myehnat  unumdorligini  oshirishni,  mahsulot 

sifatini  yaxshilashni  hisobga  olish  lozim. 

Tikuvchilik 

sanoatida 

qabul 


qilingan 

klassifikatsiyaga  ko’ra  kiyimlar  ikki  sinfga:  maishiy  va  ishlab  chiqarish 

kiyimlariga bo’linadi.  

Maishiy  kiyim  sinfi  -  ekspluatatsiya  haroitiga  qarab,  ust  kiyimlar,  yengil 

kiyimlar, ich kiyimlar, bosh kiyimlar, ko’rpa-yostiq buyumlariga bo’linadi. Buyum 

nimaga mo’ljallanganiga qarab har qaysi kichik klass gruppalarga bo’linadi:  

Ust kiyim - pal’to, kalta pal’to, kurtka va hokazo. 

1-rasm 


 Yengil  kiyim  -  ko’ylaklar,  bluzkalar,  erkaklar  ko’ylagi,  yubka,  fartuk  va 

hokazo.  



Ich kiyim-pijamalar, ishtonlar, cho’milish kostyumlari va hokazo.  

Bosh kiyim-furajka, shapka, shlyapa va hakazo.  

Ko’rpa-yostiq buyumlari - ko’rpajilti,  ko’rpa va hakazolar kiradi.  

Jins  va  yosh  alomatlariga  binoan  guruhlari  kichik  guruhlarga  -erkaklar, 

ayollar  va  bolalar  kiyimiga  ajratiladi.  Bolalar  kiyimi  o’z  navbatida  maktab 

yoshidagi  bolalar,  maktabgacha  yoshdagi  bolalar,  yasli  yoshidagi  bolalar, 

chaqaloqlar  kiyimlariga  bo’linadi.  Maishiy  kiyimlar  fasllarga  qarab  bo’linadi  va 

qayerga  kiyilishiga  qarab  kundalik  kiyim,  uy  kiyim,  tantanali  kiyim  va  sport 

kiyimiga ajratiladi. 

Ishlab  chiqarish  kiyimlari  klassifikatsiyasiga  mahsus  va  rasmiy  (forma) 

kiyimlar  kiradi.  Mahsus  kiyimlar  odamni  zararli  muhitdan  muhofaza  qiladi  va 

kishining ish qobiliyatini saqlashga yordam byeradi. Bular kurtkalar, kombyenzon 

va hokazolar. Forma kiyimlari tyemir yo’l ishchilari, harbiy, dyengiz xodimlari va 

boshqalar kiradi. 

Ommaviy  kiyim  tikishda  razmyer,  rost  va  to’lalik  o’lchamlariga  binoan 

tikiladi.  Razmyer  -  ko’krak  aylanasi.  Rost-kiyim  uzunligi.  Kiyim  razmyerlari 

quyidagicha: kattalar uchun - 44,46,48,50..60. o’smir bolalar uchun-44,46. Kattalar 

uchun-38,40,42.  Kichik  maktab  yoshidagi  bolalar  uchun-32,34,36,  maktabgacha 

yoshdagi bolalar uchun-26,30. Yasli yoshdagi bolalar uchun-24,26. 

Barcha  razmyerlar  uchun  ko’krak  aylanasi  yarmi  olinadi.  Erkaklar 

ko’ylagining  razmyerlari  ko’krak  aylanasining  o’lchami  namda  bo’yin 

aylanasining  o’lchami  bilan  aniqlanadi.  Maishiy  kiyimlar  kattalar  uchun  to’lalik 

guruhlariga ajaratiladi: erkaklar uchun byel aylanasiga ko’ra, ayollar uchun buksa 

aylanasiga ko’ra 1, 2, 3 to’lalikda olinadi. 

Shimning  old  bo’lagi  astar  qo’yiladigan  bo’lsa,  astarning  uchi  mahsus 

mashinada  yo’rmalanadi,  bukib  tikiladi.  Chok  joylashgan  co’ntak  chetlariga  uka 

qo’yiladi. Agar cho’ntak qirqma bo’lsa, uka o’rniga cho’ntak xalta qo’yib tikiladi. 

Cho’ntak qopqog’iga to’rgan shakl byerish uchun unga yelimli qotirma qo’yiladi. 

chokda  joylashgan  yon  cho’ntak  uchini  mahsus  mashina  yordamida  puxtalanadi. 

Shimning  yuqori  chetiga  mahsus  tasma  qo’yib  5,5-6  sm  kyenglikdagi  astar  bilan 

qotirma  qo’yib  tikiladi.  Ayollar  va  qiz  bolalar  ko’ylaklarining  tashqi  ko’rinishi, 

razmyeri  va  tikilishiga  qo’yiladigan  talablar  qo’yidagicha  bajariladi.  choklarning 

ochiq  qirqimlari  mahsus  mashinada  yo’rmalanadi.  Tikiladigan  buyumning 

dyetallari  mahsus  mashinada  0,7-0,8  sm  kyenglikda  chok  bilan  tikib    bir  yo’li 

yo’rmalanadi. 

Yoqani yoqa o’miziga o’tkazishda bortni ag’darma chok bilan tikayotganda 

bir  yo’la  yoqa  nam  o’tkaziladi,  ustki  yoqani  ort  yoqa  o’miziga  bostirib  tikiladi, 

yoqa  ustki  yoqani  1  sm  uzunroq,  (yoqa  ko’tarma  qirqma  tomondan)  chiqarib 

bichilganda,  ostki  yoqa  bilan  ustki  yoqa  birga  yoqa  o’miziga  o’tkaziladi,  kyeyin 

ustki yoqani ichkari tomon bukib, bostirib tikiladi. 

Ko’ylak ko’krak qismini yubkaga qo’sh baxya bilan yoqa bitta baxya qator 

yuritib, uka qo’yib ulanadi. 



Ommaviy  tikish  uchun  qabul  qilingan  har  bir  yangi  modyel  uchun  modyel 

namunasi,  andoza  etaloni,  tyexnik  tavsifi,  andozalar  va  tayyor  kiyim  o’lchovlar 

jadvali tayyorlab byeriladi. Andoza etalonlari modyel namunasini tikishga, kiyim, 

dyetallarini  chizmasini  tayyorlashga  ishlatiladi.  Modyelning  tyexnik  tavsifida 

kiyimning  tashqi  ko’rinishi,  tavsiya  etiladigan  razmyeri,  rosti  va  to’laligi, 

dyetallarining    klassifikatsiyasi  avra,  astar  va  hakazolar  ko’rsatiladi.  O’lchash 

jadvalida  andoza  va  tayyor  buyumning  o’lchanadigan  joylari,  shu  o’lchamlar 

qiymati  ishlov  haqi  va  tayyor  buyumning  o’lchanadigan  joylari,  shu  o’lchamlar 

qiymati ishlov haqi va tayyor buyumning o’lchamlaridagi yo’l qo’yilishi mumkin 

bo’lgan og’ishlar ko’rsatiladi. Tyexnik hartlar kiyimlarni tikishdagi chok haqining 

kyengligi, solqi miqdorini, baxya yirikligini o’z ichiga oladi.  

Kiyim  tikishda  4  ta  standart  katyegoriyalari  mavjud  edi:  Davlat  standarti, 

tarmoq  standarti,  ryespublika  standarti,  kiyim  standarti.  Kiyim  tikish  jarayoni  3 

bosqichdan  iborat:  kiyim  modyelini,  konstruktsiyasini  yaratish  va  andoza 

tayyorlash: gazlamalarni bichishga tayyorlash va bichish: buyumni tikish. Tyexnik 

xujjatlar  har  bir  modyel  uchun  tavsiya  etilgan  matyerial,  kiyim  razmyeri,  rosti, 

to’laligi,  tikish  tyexnologiyasi,  andozalarni  qay  usulda  joylashtirishi,  kiyimlarni 

o’rash  va  joylash  usullari  ko’rsatilgan  bo’ladi.  Korxonaning  ekspyeryemyental 

syexida  andozalar  va  tikish  tyexnologiyasi  tyekshirib  ko’riladi.  Gazlamalarni 

qoldiqsiz  bichish  uchun  nar  bir  to’p  gazlama  nisoblab  chiqiladi.  Gazlamalarning 

artikuliga,  rangiga,  eniga,  fizik  va  myexanik  xossalarini  bir  xilligiga  qarab 

matyeriallarni ajratiladi. Har bir yangi modyelga mo’ljallangan matyeriallar uchun 

kiyimga  sarflanadigan  gazlama  normasini  aniqlash  maqsadida,  andozalar 

ekspyeryemyental yo’l bilan joylashtirib ko’riladi. Bichilgan dyetallarning sifatini 

tyekshirib,  har  bir  dyetalga  tartib  nomyerini  tikib,  agar  gazlama  yo’l-yo’l  yoqa 

katak bo’lsa, mayda dyetallarni yo’lini katta dyetal yo’liga moslab chiqiladi.

 

 

              



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

Ust  kiyimlarning yoqa va yenglarini tikish va o’tqazish. 

 

Yoqalarning fasoni har - xil bo’ladi Yoqalar shartli ravishda yelkaga yopishib 



turadigan  yoqa,  qaytarma  yoqa,  tik  yoqa,  “shalka”  yoqa,  pidjak  yoqa  va  boshqa 

turlarga bo’linadi. 

 

Yoqa  o’mizining  o’yigi  dekolte  deyiladi.  Dekolte  to’g’ri  burchak, 



uzaytirilgan,  dumoloq,  oval  va  hakozo  shaklida  xilma-xil  bo’lishi  mumkin.  Yoqa 

o’miz  o’yig’ining  har  qanday  shaklini  chizish  uchun  oldin  old  va  ort  bo’lak 

konstruksiyasining yelka qirqimlarini bir-biriga to’g’ri keltiriladi. Ko’krak vitachka 

yon qirqimiga ko’chirilgan bo’lishi kerak. Old bo’lak o’rta chizig’i bo’ylab dekolte 

chuqurligi,  yelka  qirqimi  bo’ylab  esa  dekolte  kengligi  belgilab  olinadi.  Yelka 

qirqimi  bo’ylab  old  bo’lakdan  ort  bo’lakka  o’tgan  dekolte  chizig’i  tekis  bo’lishi 

kerak.  Agar  old  bo’lakda  yelka  vitochka  bo’lsa,  u  yeng  o’mizi  tomonga  suriladi 

yoki yangi yoqa o’miz o’yig’ida hosil qilinadi.  

 

Dekoltening  hamma  chuqurlik  va  kenglik  o’lchamlari  fasonga  binoan 



olinadi. Dekolte chiziqlari lekalo yordamida chiziladi. Dekoltening uzil-kesil shakli 

va katta-kichikligi kiydirib ko’rganda aniqlanadi.  

 

Yoqalarning  fasoni  juda  turli  bo’ladi,  bo’lardan  eng  harakterlari  tik  yoqa, 



qaytarma yoqa, yassi yoqa va fantazi yoqa. 

 

Quyida  eng  ko’p  tarqalgan  yoqa  turlarining  konstruksiyasini  soddalashtirib 



tuzish metodlari va fantazi yoqani texnik modellash presslari keltirilgan.  

 

Tik  yoqa.  Gorizontal  to’g’ri  chiziq  o’tkazib  unda  AV  kesmasi  o’lchab 

qo’yiladi. AV=B

k

A+1. 



 

  Ava  V  nuqtalardan  perpendikulyar  o’tkaziladi.  Bu  chiziqlarda  yoqaning 

istalgan kengligi o’lchanadi. 

AD=VS=3,5÷8 sm 

 

D  va  S  nuqtalar  to’g’ri  chiziq  bilan  birlashtiriladi.  V  nuqtadan  VS  chiziq 



bo’ylab  1,5  sm  o’lchab,  S

nuqta  qo’yiladi.  A  nuqtadan  gorizontal  bo’ylab 



AA

1

=13B



n

A÷0,5 o’lchab qo’yiladi. 

 

A

1



  va  S

  nuqtalar  tekis  chiziq  bilan  birlashtiriladi.  AA



1

S

1



chizig’i  tik  yoqa 

ko’tarma qirqimining chizig’i. 

 

S

1



  nuqtadan  A

1

S



1

  chizig’iga  perpendikulyar  o’tkaziladida,  unda  yoqaning 

istalgan kengligini o’lchab, V nuqta qo’yiladi. D va V

1

  nuqtalar  tekis  chiziq bilan 



birlashtiriladi.  Yoqaning  old  tomon  kengligi  V

1

S



1

  va  yoqa  uchlarining  A

1



chizig’iga ogish burchagi fasonga binoan har xil bo’ladi. 



 

To’qilmasi yuqorigacha bo’lgan kiyimlarning ko’tarmali qaytarma yoqasi. 

 

Bunday yoqa o’rtasida ko’tarmasi bor bo’lib, bu ko’tarma yoqa uchi tomon  



kamayib, yo’q bo’lib ketadi.  

 

Uchi  O  nuqtada  bo’lgan  to’g’ri  burchak  tuziladi.  Yoqa  ko’tarilishining 



balandligi  –OV3  dan  12  sm  gacha  bo’ladi.  Yoqaning  ko’tarilish  balandligi  1ka 

o’rtasidagi  ko’tarmaning  balandligi  VV

1

  belgilaydi.  Ovning  miqdori  qancha  kam 



bo’lsa, ko’tarma shunchalik baland bo’ladi.  Yoqa ko’tarmasining balandligi VV

1

 



o’rta hisobda 2 dan 3,5 sm gacha bo’ladi. 

 

Yoqa  qaytarmasining  kengligi-  V

1

  V


2

  modelga  bog’liq  bo’lib,  7  dan  14 

smgacha bo’ladi. 

 

Yoqani  yoqa  o’miziga  o’tkazish  chizig’ining  uzunligi  Va  yoy  bo’ylab 



aniqlanadi. Buning uchun ort bo’lak yoqa o’miz uzunligi AA

4

 va  old  bo’lak  yoqa 



o’miz uzunlgi A

6

A



7

 sm li lentaning qirrasini qo’yib o’lchanadi. V nuqtadan AA

4

 ÷ 


A

6

A



7

 ga teng radius bilan gorizontalga bo’lgi qo’yib, A nuqta hosil qilinadi.  

 

V va A nuqtalar to’g’ri chiziq bilan birlashtiriladi. Bu chiziq o’rtasida 1 dan 3 



sm  ga  teng  egiklik  1-2  hosil  qilinadi.  Bu  egiklikning  miqdori  yoqa  o’tqazma 

chizig’ining  shakliga  ta’sir  qiladi.    Egiklik  qancha  kam  bo’lsa,  yoqa  o’tqazma 

chizig’i  shunchalik  to’g’ri  bo’lib,  yoqa  bo’yinga  yopishib  turadi  va,  aksincha, 

egiklik 1-2 ko’proq  bo’lsa, yoqa bo’yinga yopishmay qochib turdi va yoqa o’miz 

uzunligi bo’ylab tekis joylanadi.  

 

Yoqa qaytarmai bilan yoqa uchlarining shakli modelga binoan chiziladi.  



 

Yoqa  uchining  shaklini  chizish  uchun  VA  chizig’iga  o’tkazilgan  AA

1

 

perpendikulyar taxminiy ariyentir bo’ladi.  



 

Yoqa kengligi AA

1

 va yoqa uchi A



1

A



xoxishiga qarab olinadi va u yoqa uchi 

hamda qaytarmasi puktir chiziq bilan ko’rsatiladi. 



Apash yoqa 

   


Ayollar kiyimining ko’pchiligida ko’ylaklarda, bluzkalarda, kostyumlarda va 

boshqalarda apash tipidagi yoqa ko’p uchraydi. 

 

Yoqa  old  bo’lak  konstruksiya  asosining  chizmasida  A



7

  nuqtasidan  boshlab 

tuziladi. Yoqa o’miz o’yig’ining chuqurligi A

7

G



6

 modelga binoan belgilanadi.  



 

Tipavoy  yechimda  A

7

G



6

=14 sm  bo’ladi. Lekin bu  miqdor 14 sm  dan  ortiq 

bo’lshii ham mumkin.  

 

G



6

  nuqta  va  yoqa  o’mizining  yuqori  nuqtasi  A



6

  to’g’ri  chiziq  bilan 

birlashtiriladida,  bu  chiziq  old  bo’lak  yoqa  o’miz  uzunligi  AA

4

  ga  teng  bo’lgan 



A

6

A



6

 miqdorda uzaytiriladi. A



6

G



6

 chizig’i yoqani bukush chizig’i A

6

A



6

 chizig’iga 

perpendikulyar chiziq o’tkazib unga A

6

2=7 sm o’lchab qo’yiladi. 



 

Yoqa  uchlarini  va  tipavoy  shakldagi  qaytarma  chizig’ini  tuzish  uchun  A

7

 

nuqtadan gorizontal chiziq o’tkaziladi. Bu chiziqda A



7

3=5 sm o’lchab qo’yiladi. 3 

va  1  nuqtalar  to’g’ri  chiziq  bilan  birlashtiriladi.  Bu  chiziq  davomida  1-2=0,8  sm 

o’lchab qo’yiladi. Hamda 2 va A

6

 nuqtalar tekis egri chiziq bilan birlashtiriladi. Bu 



yoqaning 3-1 chizig’idagi o’rtasi bo’ladi.  

 

3-1  chiziqdagi  3  nuqtadan  3-4=1,5  sm  bo’lak  o’lchab  qo’yiladi.  Yoqa 



qaytarmasining 1-4 chiziq markazidagi egiklik 0,5 sm bo’ladi.  

 

Yoqa qaytarma chizig’i tekis egri chiziq bilan chiziladi.  



 

A

7



3  gorizontalni  ikkiga  bo’lib,  nuqta  5  hosil  qilinadi.  4,5  va  G

6



  nuqtalarni 

birlashtirib, yoqa uchi bilan bort chizig’ining shakli chizib olinadi.  

 

Apash  yoqa  konstruksiyasini  tuzishda  A



7

G



6

,  A


7

5,  A


7

3,  A


6

1  bo’laklarning 



katta  kichikligi  o’zgarib  turishi  va  modelga  binoan  istalgancha  olinishini  yodda 

to’tish  kerak.  Fasonga  binoan  yoqa  o’miz  o’yig’i  kattalashtirilgan  sayin  A

nuqtaning holatini vertikal bo’ylab suriladi. 



 

Ustki apash yoqa G



A



A



2 4 5 G


6

 kontur bo’ylab, ostki yoqa 5 A



A



6

 A



6  

2 4 5 kontur bo’ylab bichiladi. G

!

 6A


5

7

 joyi old bo’lak bilan birga yaxlit bichiladi. 



 

Ustki yoqa ostki yoqa konturidan yoqa qaytarmasi, yoqa uchi va bort bo’ylab 

0,3 sm ortikroq bo’lishi kerak. 

 

Pidjak tipidagi yoqa. 



 

Bunday  tipdagi  yoqalar  erkaklar  komtyumiga  o’xshash  ayollar  kostyumida 

ham, shuningdek ko’ylaklarda va bluzkalarda ham keng tarqalgan. 

 

Pidjak tipidagi yoqalarning konstruktiv jihatdan tuzilishi biroz  murakkabroq 



bo’ladi. 

 

Yoqa  chizmasi  old  bo’lak  konstruksiyasi  asosida  tuziladi.  Oldin  bortning 



qaytariladigan  chizig’i  belgilab  olinadi.  Buning  uchun  bort  kengligi  va  yuqori 

petlya o’rni aniqlanadi. Bortning qaytarma chizig’ining boshlanishi L nuqta yuqori 

petlyadan 1,5-2 sm balanda bo’ladi. 

 

Yoqa  o’mizining  yuqori  nuqtasi  A



  dan  yelka  qirqimining  davomida  yoqa 

qaytarmasining  kengligi  A

V  o’lchanadi:  A



V  =  2÷3  sm.  VV

1

  =  AA


4

  bo’lak 

o’lchab qo’yiladi, bunda  AA

ort bo’lak yoqa o’mizi bo’lib, u L va V nuqtalarni 



to’g’ri  chiziq  bilan  birlashtirib,  davomiga  ni  ort  bo’lak  chizmasiga  santimetrli 

lentani qirrasi bilan qo’yib  AA

4

 chiziq bo’ylab o’lchanadi. 



 

LV chizig’ining old bo’lak yoqa o’miz chizig’i  bilan kesishgan joyi F harfi 

qo’yib belgilanadi. 

 

F  nuqtadagn  FV



1

  radiusli  yoy  o’tkaziladi.  Bu  yoyda  yoqa  qaytarmasining 

kengligiga  ta’sir  etuvchi  V

1

  V



bo’lagining  katta-kichikligi  gavdaning  qomat-

rasoliga  bog’liq  bo’ladi.  Masalan,  to’pa  –to’g’ri  kekkaygan  gavda  uchun  u  5  sm, 

normal tipovoy gavda uchun 6 sm, bukchaygan gavda uchun 7 sm bo’ladi. 

 

V va V


 nuqtalar to’g’ri chiziq bilan birlashtiriladi. V

  nuqtadan shu  to’g’ri 



chiziqka  perpendikulyar  o’tkazib,  unda  yoqaning  ko’tarma  kengligi  V

!

2



  V

=  2÷3 



sm  va  qaytarma  kengligi  V

!

2



  V

  o’lchab  qo’yiladi.  Yoqa  qaytarmasining  kengligi 



fasonga binoan belgilanadi. Keyin yoqa qaytarmasining chizig’i V

4

 V



yoqa uchlari 

burchagining chizig’i 

 

V



4

 V



A

1

7



 va adip qaytarmasining chizig’i A

!



V

!

5  



L modelga 

binoan  chizib  olinadi.  A

!

7   


nuqtaning  holati  ham  ixtiyoriy  belgilanadi.  Yoqa 

o’mizining o’yilishi A

7

A

»



fasonga bog’liq bo’ladi. 

             Yassi yoqalar va fantazii yoqalar. 

 

Yassi (ko’tarmasi yo’q) yoqalar bo’yinga emas, yelkaga yopishib turadi. Bu 



yoqalarning  yoqa  o’miziga  o’tkaziladigan  chizig’i  yoqa  o’miz  o’yig’ining 

chizig’iga mos keladi. Va uch  xil tipdagi yassi yoqalar ko’rsatilgan : a) motroska 

tipidagi  yoqa,  b)  o’zbekcha  ko’ylakdagi  shol  yoqa,  v)  bo’yinga  salgina  yopishib 

turadigan uzun yassi yoqa. 

 

Har  qanday  shakldagi  yassi  yoqa  konstruksiyasini  hosil  qilish  uchun  ort 



bo’lak bilan oldindan ko’krak vitachkasi ko’chirilgan old bo’lak andazalarini yelka 

qirqimlar bo’ylab birlashtiriladi. 

 

Yoqa fasoniga binoan yoqa o’miz o’yig’ining chizig’i belgilanadi. 



 

Motroscha  yoqa  qaytarmasining  chizig’i  uzluksiz  chiziq  bilan  ko’rsatilgan. 

Yoqaning  ort  tomonidagi  kengligi,  yelka  qirqimlar  bo’ylab  kengligi  istalgancha 

ixtiyoriy belgilanadi. 

 

Shol  yoqalarda  va  uzaytirilgan  yoqalarda  kichkinagina  ko’tarma  qilish 



mumkin. Bunda yoqaning tashqi ko’rinishi yaxshiroq bo’ladi. 

 

Masalan,  o’zbekcha  ko’ylakka  shol  yoqa  qilish  uchun  old  va  ort  bo’lak 

koketkalarining  detallarini  bir-biriga  to’g’rilab,  old  va  ort  bo’laklar  yoqa 

o’mizlarining  yuqori  nuqtasini  ustma-ust  keltirishigina  kifoya  bo’ladi.  Ort  bo’lak 

yelka qirqimi old bo’lak yelka qirqimidan yeng o’miz qirqimi bo’ylab 2÷4 sm o’tib 

turishi kerak. 

 

Yoqa  o’miz  o’yig’idan  boshlab,  ort  bo’lak  o’rta  chizig’i  bo’ylab  yoqaning 



istalgan  kengligiga  kichkina  ko’tarma  balandligi  uchun  ya’na  1,5  sm  qo’shib 

o’lchab  qo’yiladi.  Agar  yoqani  bo’yniga  ko’proq  yopishib  turadigan  qilmoqchi 

bo’lsa, bunda yoqaning ko’tarma qirqimi bir oz to’g’riroq qilinadi. Buning uchun 

yoqani bo’laklarga kesib, ularni soat millariga  qarshi yo’nalishda burib, yoqaning 

asosiy bo’lagi ustiga 2-bo’lagi 1-bo’lagi ustiga, 3-bo’lagi 2-bo’lak ustiga va hakozo 

o’tadigan  qilib  suriladi.  Yoqa  bo’laklarning  qanchaga  surilishi  yoqa  yaxshi 

turadigan  bo’lguncha  ixtiyoriy  davom  etadi..Yoqa  konstruksiyasi  bunday  hal 

etilganda  yoqa  ko’tarmasi  kengayadi,  shuning  uchun  yoqa  qaytarma  chizig’i 

aniqlanishikerak  bo’ladi.Hosil  qilingan  yoqa  shaklini  maketlik  xom  surp  gazlama 

parchasida tekshirib ko’rilsa yomon bo’lmaydi. 

 

Shunday  yo’l  bilan  olinishi  mumkin  bo’lgan  o’zbekcha  ko’ylak  yoqa 



shaklining variantlari turli chiziqlar bilan berilgan. 

 

Uchli yoqa ham shunday yo’l bilan hosil qilingan.  



 

Fantazii  yoqa  yassi  yoqa  chizmasining  asosida  hosil qilinadi. Buning uchun 

fasonga binoan yoqa o’miz o’yig’i o’zgartiriladi-da yoqani yoqa o’miziga o’tkazish 

chizig’i hosil qilinadi. Yoqa qaytarmasi chizg’ning shakli modelga binoan chiziladi. 

 

Yoqani  o’mizga  har  xil  usulda  tikish  mumkin.  Quyidagi  usul  eng  ko’p 



qo’llashadi, yoqa o’mizidan pastga,oldingi o’rta chiziq bo’yicha gazlama 0,5g’1 sm 

chuqurlikda  kertiladi;  bort  osti  (ilgak  haqini  ko’rsatib  turgan  chiziq  bo’yicha) 

kiyimning  o’ng  tomonga  qayirib  qo’yiladi,  so’ngra  bort  ostining  bukilgan  joyi 

(taxi)dan  oldingi  o’rta  chiziqqacha  mashinada  tikib  chiqiladi, bort  osti teskarisiga 

qayirib  qo’yiladi.  Bortning  cheti  sirma  qaviq  solib  tikiladi,  so’ngra  yoqaning  bir 

kavati  o’mizga  ko’klab  chiqiladi,  keyin  bir  tomondagi  kertikkacha  mashinada 

tikiladi;  yoqa  osti  qatlamining  qirqilgan  cheti  ostiga  0,5-1  sm  qayriladi  (bukiladi) 

va o’mizdagi baxya iplaridan ilib olib, ko’rinmaydigan qaviq soldirib tikiladi. 

 

Yoqani  qiya  adip  solib  tikish  usuli  quyidagicha;  yoqaning  o’rta  chizig’i 



o’mizning  o’rta  chizig’iga  to’g’ri  keltirilgan,  yoqa  o’miziga  ko’k  solib  tikiladi; 

bunda yoqaning uchlari tikish chizig’i bo’yicha kiyimning oldingi o’rta chizig’iga 

to’g’ri  kelib  turishi,  bort  osti  ilgak  chizig’i  bo’yicha  teskarisiga  qayrilishi 

(buqilishi) lozim. Shundan keyin tayyor qiya adip o’mizga tepchib qo’yiladi, uning 

uzunligi  aylanasi  uzunligiga  teng  bo’lishi  lozim.  So’ngra  yoqa  o’mizi  va  adip 

juftlashtirilib,  ustidan  mashinada  baxyalab  tikiladi,  tepchib  qo’yilgan  ip  sugurib 

tashlanadi,  adip  va  bort  osti  kiyimning  teskarisiga  qayirib  bukiladi  va  baxya 

chizig’i  bo’yicha  hamda  adip  chetidan  sirmalab  tikiladi.  Adip  ko’rinmaydigan 

qaviq solib tiqilishi lozim.  

 

 

 



 

 


 

       


 

 

 



 

 


Download 1.31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling