Аутоиммунные заболевания


Download 209.75 Kb.
Sana28.12.2022
Hajmi209.75 Kb.
#1015113
Bog'liq
13 Autoimmun kasalliklar


TTA TERMIZ FILLIALI
D2/206-B GURUH TALABASI TURSUNOV JONIBEKNING MIKROBIOLOGIYA,
IMMUNOLOGIYA, ViIRUSOLOGIYA FANIDAN TAYYORLGAN
MUSTAQIL ISHI
Reja:
1. Autoimmum kasalliklar kelib chiqish mexanizmi va turlari.
2. Xashimoto tireoditi.
3.Podagra kasalligi.

ИММУНОПАТОЛОГИК ЖАРАЁНЛАР ривожланиш механизмлари бўйича турлари

  • Иммунопатологик жараёнлар ривожланиш механизмлари бўйича 3 та гуруҳ касалликлар кўринишида учрайди, булар қуйидагилар:
  • ЎТА СЕЗУВЧАНЛИК РЕАКЦИЯЛАРИ – иммунологик сезувчанлиги ошган организмда маҳаллий аллергик реакциялардир.
  • АУТОИММУН КАСАЛЛИКЛАР – хусусий аутологик тўқима ва аъзоларнинг ўз иммун тизими эффекторлари томонидан зарарланиши ва касалланиши.
  • ИММУН ТАНҚИСЛИГИ ҲОЛАТЛАРИ – организм иммун тизими морфофункционал ҳолатининг ирсий, туғма ва туртушда орттирилган етишмасликларидир.

ИММУНОПАТОЛОГИК ЖАРАЁНЛАР ривожланиш механизмлари бўйича турлари

АУТОИММУН КАСАЛЛИКЛАР

  • АУТОИММУН КАСАЛЛИКЛАР, бу – ўз иммун тизимининг антитело ва сезувчанлиги ошган лимфоцитлари томонидан хусусий тўқима ва аъзолар аутоантигенларини зарарлаш ва касаллик қўзғатишдир.
  • Лимфоид тўқима такомил топадиган эмбрионал даврда барча аутологик тўқима ва ҳужайраларда “толерантлик” ҳолатини пайдо қилинади.
  • Фақат: бош мия, нервлар, кўз, эндокрин ва жинсий безлар гематогистиоген тўсиғи мустахкамлигидан уларга нисбатан “толерантлик” пайдо бўлмайди.

АУТОИММУН КАСАЛЛИКЛАР

  • АУТОИММУН КАСАЛЛИКЛАР ривожланишида 3 та патогенетик механизмлар ётади:
  • 1 – Аслида “толерантлик” ҳолати йўқ тўқима ва аъзолар “гематогистиоген тўсиғи”нинг бузилиши.
  • 2 – Иммунокомпетент тизим эффекторлари функционал ҳолатининг бирламчи бузилиши, “ўз” ва “ёт” антигенларни фарқ қилиш ҳолатининг йўқолиши.
  • 3 – Организмнинг касалланган тўқима ва аъзоларида “ёт антиген” ёки “аутоантиген” ларнинг пайдо бўлиши.
  • Бу механизмлар асосида ривожланадиган касалликлар - 3 та гуруҳ аутоиммун касалликларни ташкил қилади.

АУТОИММУН КАСАЛЛИКЛАР

  • АУТОИММУН КАСАЛЛИКЛАРнинг - 3 та гуруҳи:
  • 1 – Органга хос бирламчи аутоиммун касалликлар (Хашимото бўқоғи, энцефаломиелит, полиневрит, идиопатик Аддиссон касаллиги, асперматогения, симпатик офтальмия).
  • 2 – Системали аутоиммун касалликлар (ревматизм, системали қизил югурик, ревматоид артрит, склеродермия, дерматомиозит).
  • 3 – Суринкали касалликларга қўшилиб келувчи аутоиммун касалликлар (гепатит, гастрит, энтерит ва бошқ.).

ИММУНОДЕФИЦИТЛАР

  • ИММУНОДЕФИЦИТ, бу – организмнинг махсус ҳимоясини бажарувчи иммун тизимнинг бирламчи ҳамда орттирилган етишмасликларидир.
  • 3 хил кўринишларда учрайди:
  • I – Бирламчи, яъни генетик иммунодефицитлар: 1) Комбинацияланган – ҳужайрали ва гуморал иммунитетнинг биргаликда етишмаслиги; 2) Ҳужайрали иммунитет етишмаслиги; 3) Гуморал иммунитет етишмаслиги.
  • II – Ҳомила даврида орттирилган туғма иммунодефицитлар
  • III – Турмушда орттирилган иммунодефицитлар.

Autoimmun tireoidit – ko’p uchraydigan autoimmun kasallik xisoblanadi. Axoli ichida tarqalishi 0,1- 1,2% foizni, 60 yoshjan oshgan ayollarda esa 6-10% tashkil qiladi. Umumiy populyasiyada xar 10-30 ayoldan bittasida autoimmun tireoidit uchraydi.
Autoimmun ( Xasimoto limfomatoz buqog’i) tireoidit

Xashimoto bo’qog’i

  • Qalqonsimon bez kattalashadi. Normal to’qimada limfotsit va plazmatik hujayralarning infiltratsiyasi va epitelial hujayralarda o’zgarish kuzatiladi.
  • Miksedima kuzatiladi.
  • Ayollarda ko’proq uchraydi.
  • Immunologik ko’rsatkichlari: T limfotsitlar faolligi pasaygan, B limfotsitlar faolligi oshgan. autoantitelalar sintez qilinadi.

Autoimmun tireodit davosi qalqonsimon bezni funksional xolatiga bog’liq ravishda olib boriladi, asosiy davo glyukokortikoid garmonlar xisoblanadi.
Gipertrofik shaklida bo’yin va ko’ks oralig’i organlarini siqilish belgilarida, xamda uzoq vaqtda sekin kattalashib borayotgan bez birdaniga tez o’sishi kuzatilgan xolatlarda xirurgik davo tavsiya qilinadi.
Davolash
Download 209.75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling