T o s h k e n t davlat a g r a r u n IV e r sit e t I s. Avezba y ev, T. Karabayeva


M a d a n iy  yaylo vlar hududini  tashkil etish  loyihasi


Download 82.64 Kb.
Pdf ko'rish
bet19/25
Sana16.02.2017
Hajmi82.64 Kb.
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   25

.  M a d a n iy  yaylo vlar hududini  tashkil etish  loyihasi.
Sug'oriladigan  madaniy  yaylovlar  odatda  mahsuldorligi  yuqori 
mollarga,  eng  avvalo  sut  femialariga  biriktiriladi.  Yaylov  almashishlar 
o'rm on-cho'l  sharoitida  6-10  va  cho'l  sharoitida  4-8  yillik  rotatsiyali  qilib 
loyihalanadi. 
Sug'orish 
tarm o g in i  joylashtirish 
tartibini 
tanlashga 
quyidagilar  ta ’sir  etadi:  yaylov  uchastkasining  maydoni,  shakli,  relefi, 
navbat  bilan  qamab  boqiladigan 
maydonlar  soni 
va 
o'lcham lari, 
yom g'irlatib  sug'orish  mashinasining  (qurilmasining)  turi.  Almaliyotda 
yaylovlami 
sug'orishda 
suvlami 
mexanik 
ko'tarishga 
asoslangan 
yom g'irlatib  sug'orish 
tizimi 
ko'p  tarqalgan. 

ko'pincha  quvur 
o'tkazgichlar  shaklida  loyihalanadi  va  gidrantlari  yer  vuzasiga  chiqarilib 
yerga  yotqizilgan  doimiy.  sug'orish  oldidan  yaylov  yuzasiga  yotqiziladigan 
ko'chm a,  magistral  quvurlari  yerga  ko'm ilgan,  ularga  sug'orish  quvurlari 
ulanadigan  aralash  (yarim  doimiy)  bo'lishi  mumkin.
Sug'oriladigan  madaniy  yaylovlar  uchun  odatda  mollar  podalari 
quyidagi  oicham larda  shakllantiriladi:  sigirlar  -  200,  buzoqlar  -  1.00,  yosh 
qoramollar  -  300  bosh.  Poda  uchastkalarining  hisoblangan  maydoni 
yom g'irlatib  sug'orish  mashinalarining  mavsumiy  unumdorligiga  teng 
bo'lishi 
kerak. 
Maydonlari 
kichik 
bo'lgan 
buzoqlam ing 
poda 
uchastkalariga,  ulaming  umumiy  maydonlari  sug'orish  texnikasining 
mavsumiy  unumdorligiga  teng  bo'lganda,  bitta  yom g'irlatib  sug'orish 
mashinasi  xizmat  ko'rsatishi  mumkin.  Poda  uchastkalarining  maydoni  va

tomonlari  o'lcham lari  sug'orish  tarmoqlarini  va  navbat  bilan  mollar  qamab 
boqiladigan  maydonlarni joylashtirish jarayonida  uzil-kesil  aniqlanadi.
Navbat  bilan  qamab  boqiladigan 
maydonlarni  loyihalash, 
ulam ing  sonini  va  maydonini  aniqlashdan,  shakli  va  joylashishini 
belgilashdan  iborat  bo'ladi.  Shuni  unutmaslik  kerakki,  sug'oriladigan 
madaniy  yaylovlarda  bir  qamab  boqiladigan  m aydonda  mollar  boqiladigan 
kunlar  soni  bir  o'tlatish  siklida  1-3  kunni,  o 't  qoplamasining  o'sish  davri 
o'rtacha 24-26  kunni  tashkil  etadi.
Sug'orish 
sharoitida 
mollar  qamab 
boqiladigan 
maydonning 
o'lcham lari  va  shaklini  belgilashga  quyidagi lar  ta'sir  etadi:  sug'orish 
tarm og'i  turi,  yom g'irlatib  sug'orish  mashinasi  (qurilmasi)  tipi,  sug'orish 
tannog'iningjoylashish  tartibi.
Mollami  qamab  boqish  maydonining  yaxshi  shakli  uzunligi  va 
kengligi  yom g'irlatish  qanotlari  kengligiga  yoki  yom g'irlatib  sug'orish 
mashinalarining  ishlash  radiuslariga  teng  bo'lgan  to 'g 'ri 
burchakli 
to'rtburchak 
hisoblanadi. 
«Фрегат» 
nomli 
yom g'irlatib 
sug'orish 
mashinasidan  fovdalanilganda,  poda  uchastkalarida  burchakli  va  aylana 
shaklidagi  mollar qamab  boqiladigan  maydonlar loyihalanishi  mumkin.
Mollami  qulay  boqishni  tashkil  etish  va  podaning  erkin  aylanishini 
ta ’minlash  uchun  sug'oriladigan  madaniy  yaylovlarda  bir  sigir  hisobiga 
qamab  boqiladigan  maydonning  kengligi  0,5-0,7  m  qilib  qabul  qilinadi.
Mollami  qamab  boqish  maydonlari  quyidagi  talablarga  mos  qilib 
joylashtiriladi:
sug  orish texnikasidan yuqori unum  bilan foydalanish; 
sug'orish  tarmog'ining,  mollar  haydaladigan  y o 'lla m in g   va  mollar 
qamab boqiladigan maydonlar perimetrlarining minimal uzunligi; 
har bir qamab boqiladigan maydonni mustaqil sug 'orish; 
joyning relefi, yorug 'lik tomonlari,  sug 'orish  tarmog 7 joylashishi; 
ferm alar,  yozgi lagerlar,  suv manbalaridan eng qisqa masofa.
Qamab  boqiladigan  maydonlar  ichida  vaqtinchalik  chetan  devorlar 
(elektr  cho'ponlar)  yordamida  mollarni  bo'lib  o'tlatish  tashkil  etiladi. 
Sug'orish 
texnikasidan 
yuqori 
unum 
bilan 
foydalanishga, 
qamab 
boqiladigan  maydonlar  sug'orish  larm og'ining  namunaviy  tartibiga  mos 
qilib  joylashtirilganda  yerishiladi.  Har  bir  maydonni  mustaqil  sug'orish, 
qachonki  u  m a’lum  magistral  suv  taqsimlovchi  quvurga  ulangan  bo'lsa 
amalga oshadi.
Mollar  haydaladigan  yo'llam i  loyihalashda  sug'orish  tizimining  turi 
va  joylashishi.  qo'llaniladigan  yom g'irlatib  sug'orish  mashinalari  va 
qurilmalari  tiplari  hisobga  olinadi.  ДДН  tipidagi  yom g'irlatib  sug'orish 
mashinalaridan  foydalanadigan  sug'orish  tizimi  mollar  haydaladigan 
yo'llam i  poda  uchastkalari  ichida.  qamab  boqiladigan  maydonlarni  koridor

tizimi  bo'yicha joylashtirib  loyihalash  imkonini  beradi.  Boshqa  mashinalar 
va qurilmalardan  foydalanilganda  mollar haydaladigan  yo'llar,  asosan,  poda 
uchastkasining  tashqi  chegarasi  bo'yicha  loyihalanadi.  Mollar  haydaladigan 
y o 'llar kengligi  sug'orilm aydigan  yaylovlardagi  kabi  qilib qabul  qilinadi.
Sug'oriladigan  yaylovlarda  doimiy  sug'orish joylarini  tashkil  etishda 
ularda  qattiq  qoplamali,  avtosuv  ichgichlari  bor  sug'orish  maydonchalari 
quriladi.
Pichanzorlar hududini tashkil etish  ularning  mahsuldorligi  oshishiga, 
qimmatli  o 'tla r  aralashmasining  yaxshi  saqlanishiga,  yerlardan  oqilona 
foydalanishga  zamin  yaratadi.  U  quyidagilami  joylashtirishdan  iborat 
bo'ladi:
pichanzor almashish va brigada uchastkalarini; 
dala shiyponlarini; 
y o  7 tarm og 'ini; 
suv manbalarini.
Yer  tuzish  izlanishlari  asosida  pichanzorlam ing  maydoni  va 
joylashishi,  ulam ing  ishlab  chiqarish  bo'lim lariga  biriktirilishi,  yer  turlarini 
va  almashlab  ekishlarni,  yaylovlar  hududlarini  tashkil  etishda  nazarda 
tutilgan,  ularni  yaxshilash  bo'yicha tadbirlar aniqlanadi.
Pichanzor  almashish  va  brigada  uchastkalarini  joylashtirish. 
Pichanning  sifati  va  hosili  nafaqat  o'tlam ing  botanik  tarkibiga,  balki,  o'rish 
muddatiga,  o 'tlam i  qirqish  balandligiga,  qurilish  va  saqlash  texnologiyasiga 
ham  bog'liq  bo'ladi.
Dukkakli  o 'tlar  va  aralash  o 'tlam i  pichan  uchun  o'rishning  eng 
yaxshi  muddati  shonalash-gullash:  boshoqlilar  uchun  -  boshoqlash  - 
gullashning  boshlanishi  davrlari  hisoblanadi.  Ammo  bitta  uchastkada  har 
yili  o 'tlam i  faqat  shu  davrlarda  o'rish.  o'tloq  o'sim liklarining jabrlanishiga 
va  qimmatli  turlarining  yo'qolishiga,  hosildorligi  pasayishiga  olib  keladi, 
shuning  uchun  yillar  bo'yicha  belgili  ketma-kellik  tartibida  o'rish 
muddatlarini  almashtirib  turish  kerak.  Pichanzorlar  mahsuldorligining 
oshishiga  m ollam i  pichani  o'rilgan  uchastkalarda  vaqti-vaqti  bilan  boqib 
turish  ijobiy  ta ’sir  ko'rsatadi.  U  pichanzorlardagi  begona  o 'tla r  bilan 
samaraliroq 
kurash  olib 
borish 
imkonini 
beradi, 
o'tlar 
sifatiring 
yaxshi Ian ish iga 
yordamlashadi, 
o'tloqda 
to'planadigan 
organik 
qoldiqlam ing  chirishini  tezlatadi.  Pichani  o'rilgan  uchastkalardan  mollami 
boqish  uchun  foydalanish  yay lov  davri  davomida  yashil  massa  yetishishiga 
yordam lashadi.  Yillar  bo'yicha  pichan  o'rish  muddatlarini  almashtirish, 
pichani  o'rilgan  uchaslkalarda  mollami 
boqish,  o'tlar  qoplamasini 
yaxshilash  bo'yicha  tadbirlami  amalga  oshirish  maqsadida,  m a’lum  tizim 
bo'yicha  foydalanish  uchun  pichanzorlam i  3-6  uchastkalarga  bo'lishni 
nazarda  tutadigan  pichanzor almashishlar joriy  etiladi.  Pichanzorlaming  liar

bir  tipi  (quruqlikdagi,  daryo  bo'ylaridagi,  yaxshilangan  va  sh.  o ‘.)  uchun 
mustaqil  pichanzor almashishlar tashkil  etiladi.
Pichanzor  almashish  deganda  pichan  o ‘rish  va  o'rim dan  keyin  mol 
boqishning  almashinib  turishini,  o 'tla r  qoplamasini  yaxshi-lash  bo'yicha 
tadbirlar  o'tkazilishini  ko'zda  tutadigan  pichanzor-lardan  foydalanish  va 
ularni  parvarishlash  tizimi tushuniladi.
Pichanzor  almashishlami  keyinchalik  ularda  brigada  uchastkalarini 
ajratish  bilan  loyihalash.  faqat  o'rm on-o'tloq  mintaqalaridagi  va  daryolar 
bo'ylaridagi  xo'jaliklarda katta pichanzor massivlari  mavjud  bo'lganda.  ular 
ishlab  chiqarish  bo'lim larining  yer  massivlarini  joylashtirishda  loyiha 
bo'yicha hududiy  ulaming bittasiga  kirgan  bo'lsa,  bajariladi.
Pichanzor  almashishlar  tartibi 
(sxemasi) 
pichanzorlar 
tipiga, 
uchastkaning  tabiiy  xususiyatlariga,  tashkiliy-xo'jalik  talablariga,  o 'tlar 
sifatiga  bog'liq  bo'ladi.  Daryo  bo'ylaridagi  ikki  marta  o'riladigan 
pichanzorlarda  5-yillik  pichanzor  almashish  tavsiya  etiladi,  ularda  ayrim 
yillari  pichani  o'rilgan  uchastkalar  mol  boqish  uchun  foydalaniladi.  Bunday 
pichanzor  almashishlarda  bir  uchastkani  boshoqlash  davrida,  ikkinchisini 
gullashining  boshlanishida,  qolgan  uchtasini  -  to 'la   gullash  davrida,  ulardan 
bittasining  ikkinchi  o'rim ini  pichan  uchun  o'rish.  qolgan  ikkitasidan  esa  - 
mol  boqish  uchun  foydalanish  ko'zda tutiladi.
Tabiiy  pichanzorlar  uchun  quyidagi  pichanzor  almashish  tavsiya
etiladi:
I  - 2  o'rish  (1  gullash  davrida);
2 - 3   o'rish (I  boshoqlash  davrida);
3  -  I  o'rish,  kechki  muddatlarda (urug'i  pishganda);
4  -  3  o'rish.
Quruqlikdagi  pichanzorlardan  bir  o'rish  tizimida  foydalanishda  yillar 
bo'yicha  quyidagi  o'rish  muddatlari  almashishi  bilan  4-yillik  pichanzor 
almashish  tavsiya etiladi:
1  -  boshoqlash;
2  - gullashning boshlanishi;
3  -  urug'lanish;
4  - gullab  bo'lgandan  keyin.
Sug'oriladigan  pichanzorlarda  o 'tla r  qatlamidan  k o 'p   o'rishli 
foydalanishda  yillar  bo'yicha  quyidagi  o 'rish   muddatlari  almashishi  bilan 
besli  yillik  pichanzor almashish  tavsiya etiladi:
1  - pishish davrida;
2  - naychalashning boshlanish  davrida (3-4 o'rim );
3  -  boshoqlash davrida (2-3  o'rim );
4  -  5  gullash  davrida (2  o'rim ).

O 't  unini  ishlab  chiqarish  uchun  bedani  bahorda  poyalanish  davri 
oxirida  -  g'unchalash  davri  boshida  o'rish  boshlanadi.  yig'ini  gullash 
boshlanguncha  (3  hafta  davomida)  davom  ettiriladi.  Ayrim  uchastkalarda 
birinchi  o'rim ni  har  xil  muddatlarda  o'rish,  ikki  o'rim ni  rivojlanish  davrida 
(birinchi  gullar paydo bo'lishi) o'tkazish  imkonini  beradi.
Pichanzor  almashish  uchastkalarini  loyihalashda  quyidagi  asosiy 
talablar  hisobga  olinadi:  ular  ixcham,  maydoni  bo'yicha  taxminan  bir  xil, 
o'tlari  tavsifi  bo'yicha  bir  tipli,  tomonlari  o'lcham lari  va  shakli  bo'yicha 
mexanizmlar  bilan  o'rishga,  sug'orishda  esa  sug'orish  texnikasidan  unumli 
foydalanishga qulay  bo'I ishlari  kerak.
Brigada  va  pichanzor  almashish  uchastkalari  chegaralari  yo'llar, 
daryochalar,  kanallar,  soylar va boshqa tabiiy elementlar bo'lishi  mumkin.
Pichanzorlaming  kichik  maydonlaridan  foydalanish  va  parvarishlash 
(pichan  o'rish  muddatlari,  yaxshilash  bo'yicha  tadbirlar)  navbatlashishi 
yillar bo'yicha emas  balki  faqat  vaqt bo'yicha amalga oshiriladi.
O'sim liklarni  jabrlanishdan  saqlash,  normal  qishlab  chiqish,  yuqori 
hosil  olish  uchun  o 'tlam i  o'rish  balandligi  katta ahamiyatga ega.  O 'rishning 
optimal  balandligi  baland  o'sadigan  o 'tla r  uchun  5-6  sm,  past  o'sadiganlari 
uchun 4-5  sm  katta bo'lm asligi,  keyingi  o'rish  uchun  6-7  sm  bo'lishi  kerak.
Yo'l 
larniog'ini, 
su v 
inshootlarini 
va 
dala 
shiyponlarini 
joylashtirish.  Pichanzor  almashish  uchastkalarining  o'zaro,  qishloqlar,  dala 
shiyponlari  va  suv  manbalari  bilan  qulay  aloqasi  uchun  yo'l  tarm og'i 
loyihalanadi.  Y o'llar  kengligi 
3-4 
m. 
Ular  tekis,  quruq. 
baland 
uchastkalarda joylashtiriladi.
Pichanzorlardan  pichan  va  o'rim dan  keyin  mo!  boqish  uchun 
foydalanilganda  mollar  haydaladigan  yo'llar  loyihalanadi,  ulam ing  kengligi 
va joylashtirishga qo'yiladigan  talablar yaylovlardagi  bilan  bir xil.
Suv  manbalari  yo'qligida  yoki  mavjudlaridagi  suv  yetishmaganda, 
sifati  yomon  bo'lganda  yangi  suv  manbalarini  qurish  nazarda  tutiladi  yoki 
pichanzorlarga  suvni  tashib  keltirish  bo'yicha tadbirlar belgilanadi.
Suvga  bo'lgan  talabni  hisoblash  ishchilam ing  maishiy  talablarini; 
mashina  va  mexanizmlarga  texnik  xizmat  ko'rsatishni,  mollami  sug'orishni 
hisobga  olib,  pichanzorlami  sug'orishda  esa  -  tavsiya  etiladigan  sug'orish 
m e’yorlari asosida amalga oshiriladi.
Suvlaming  mavjudligi  (foydali  hajmi,  sarfi,  suv  berishi),  ulaming 
sifati  mavjud suv  manbalarini  o'rganish  materiallari asosida aniqlanadi.
•  Pichanzorlarda  yangi  suv  manbalarini  joylashtirish  dala  va  yaylov 
suv ta ’minotining  umumiy  tizimi  bilan  bog'lanadi.
B o'lak  yoki  asosiy  ishlab  chiqarish  markazlaridan  uzoq  masofada 
joylashgan  katta  pichanzor  massivlarida  pichanzorlami  parvarishlash  va 
o'rish, 
mollami 
boqish 
davrlarida  odamlarni  joylashtirish, 
asbob-

uskunalami.  o 'g'itlarni.  yonilg'i  va  moylash  materiallarini  saqlash  uchun 
dala shiyponiarini  qurish  maqsadga  muvofiq  bo'ladi.
Dala  shiyponlari  iloji  boricha  xizmat  ko'rsatadigan  pichanzor 
almashish 
uchastkalari 
markazida, 
baland, 
sovuq 
shamollardan 
himoyalangan  maydonlarda.  suv  manbalari  yonida joylashtiriladi.
Pichanzorlar  hu d u d in i  tashkil  etishni  asoslash.  Pichanzorlar 
hududini  tashkil  etish  loyihasini  asoslash  uchun  texnik  va  iqtisodiy 
ko'rsatkichlardan 
foydalaniladi. 
Texnik 
ko'rsatkichlarga 
pichanzor 
almashish  uchastkalarining  shakllari,  maydonlari,  soni,  qishloqlardan,  suv 
manbalaridan  uzoqligi;  y o 'llar  kengligi  va  ular,  dala  shiyponlari.  suv 
manbalari  tagidagi  maydon  kiradi.
Iqtisodiy  ko'rsatkichlarga  -  yalpi  mahsulol  qiymati,  sof  da-romad, 
kapital  xarajatlar,  yillik  xarajatlar,  kapital  xara-jatlam ing  qoplanish  davri 
kiradi.
Pichanzorlar  hududlarini  tashkil  etish  loyihasini  asoslashda  quyidagi 
sharoitlar va  imkoniyatlami  aniqlash  va baholash  kerak:
pichanzorlar  mahsuldorligini.  yalpi  hosilni  oshirish  va  o'tlar  sifatini 
yaxshilash uchun;
pichanni mexanizmlar bilan yig 'ish va pichanzorlarni parvarishlash; 
m ashina-traklor  parkidan  samarali  foydalanish  (befoyda  yurishlar, 
aylanishlar va kirib-chiqishlarni qisqartirish); 
mollarni boqishni to ‘g   ri tashkil etish;
kapital  xarajatlam i. 
yillik  xarajatlam i, 
kapital  xarajatlam ing 
qoplanish m uddatini pasaytirish; 
so f daromadni oshirish.
Yalpi  mahsulol  chiqishini  ko'paytirishga  pichanzorlardan  to 'g 'ri 
foydalanish  va  ulami  yaxshilash  bo'yicha  ko'zlangan  tadbirlam i  amalga 
oshirish,  yo'llar,  sug'orish  tarmoqlari.  poda  yo'llari.  dala  shiyponlari 
tagidagi yerlami  tejash  hisobiga erishiladi.
Pichanzorlami  parvarishlash  va  mexanizatsiya  bilan  o'rishga  eng 
yaxshi  sharoit,  pichanzorlam ing  ajralgan  m ayda  uchastkalarini  to ‘g ‘ri 
shakldagi  yirik  massivga  birlashtirish  natijasida  varatiladi.
T o 'g 'ri  shakldagi.  tomonlari  o'lcham lari  optimal  bo'lgan  va  o'zaro 
yaxshi  aloqaga  ega  pichanzor  almashish  uchastkalarini joylashtirish  qishloq 
xo‘jalik  texnikasidan  samaraliroq  foydalanish  imkonini  beradi.
Kapital  xarajatlam ing  qoplanish  muddati,  pichanzorlar  hosildorligi 
oshishi  natijasida  olinadigan  qo'shim cha  so f daromadni  o 'tlam i  yaxshilash, 
suv  manbalarini,  dala  shiyponiarini,  sug‘orish  tarmoqlarini,  poda  yo'llarini 
qurish,  sug'orish,  yig'ish  va  pichanzorlami  parvarishlash  uchun  zarur 
yom g'irlatib  sug'oradigan  qishloq  xo'jalik  mashinalarini  sotib  olish  uchun 
kapital  xarajatlar hajmi  bilan  solishtirib  aniqlanadi.

10.  Loyihalarni  rasmiylashtirish, hujjatlarni 
berish  va  amalga  oshirisb
Yer  tuzish  hujjatlarini  rasm iylashtirish  va  berish.  X o'jalikda  ichki 
yer  tuzish  loyihasi  loyiha  tashkilotining  texnik  kengashidan  rozilik 
olinganidan  va  belgilangan  tartibda  kelishilganidan  keyin  korxona  rahbari 
yonidagi  vig'ilishda  yoki  ishlab  chiqarish  majlisida  qishloq  kengashi  raisi 
ishtirokida  ko'riladi  va tuman  (viloyat)  hokimiyatida tasdiqlanadi.
Q ator  vaziyatlarda  loyihani  ekologik  yoki  boshqa  ekspertizadan 
0
‘tkazish  belgilanishi  mumkin.
Belgilangan  tartibda  ko'rib  chiqilgan  va  tasdiqlangan  loyiha joylarga 
(naturaga)  ko'chiriladi.  Loyihalarni  joylarga  ko'chirish  xo'jaliklarda  ichki 
yer  tuzish  bo'yicha  harakatdagi  ko'rsatm alarga,  asosan,  zarur  geodezik 
asboblar va usullardan  foydalanib,  amalga oshiriladi.
Joylarda  mahkamlangan  loyiha  elementlarini  qishloq  xo'jalik 
korxonasi  vakillari,  mos dalolatnomani  rasmiylashtirib,  qabul qilib olishadi.
Loyiha  tasdiqlanganidan  va  joylarga  ko'chirilganidan  keyin,  loyiha 
hujjatlari  tayyorlanadi.  U  ikki  qismdan  iborat bo'ladi:  yozma va chizma.
Chizma  hujjatlar  litografiya  usulida  tayyorlanadi.  U,  odatda,  k o 'p  
rangli  bo'ladi.
Chizm a hujjatlarga quyidagilar kiradi: 
ishlab  chiqarish  bo ‘limlari  bo ‘yicha  loyihaning  ко 'rgazmali  chizmasi, 
bir nusxada;
foydalanish  qulay!igini  l a ’minlaydigan,  boshlang'ich  yo ki  kichik- 
lashlirilgan 
masshtabdagi 
butun 
qishloq 
xo'jalik 
korxonasi 
loyihasining ko'rgazm ali chizmasi,  bir nusxada; 
loyihaning ко 'rgazmalashlirilmagan chizmasi,  zarur nusxalarda.
Chizma  hujjatlar  tarkibiga  kiritilishi  mumkin:  yerlarning  qishloq 
xo'jaligi  uchun  yaroqliligi  xaritasi,  loyihalash  masshtabidagi  yoki  loyiha 
chizmasi  katta  bo'lganda  yoki  buyurtmachi  talabi  bo'yicha  kichikroq 
masshtabdagi  mazkur  xo'jalikning  eng  ahamiyatli  tadbirlari  uchun  maxsus 
kartogram m alar (melioratsiya,  eroziyaga qarshi  va boshq.)
X o'jalikda  ichki  yer  tuzish  loyihasi  chizmasi  loyihalash  masshtabida 
tayyorlanadi.  Unda ko'rsatiladi:
ye ri  tuzilayotgan  korxona  chegaralari  ichida  joylashgan  korxona- 
larning,  ferm er  xo'jaliklarining 
(ishlab 
chiqarish 
uyushmalari 
bo'yicha),  boshqa  mulkdortar,  egalar,  foydalanuvchilar,  ijarachilar 
yerlarining chegaralari;
mulkchilikda,  egalik  qilishda, joydalanishda  va  ijarada  bo 'Igan yerlar 
chegaralari;
qishloq xo  'jalik yerlarining turlari va chegaralari;

xo'jalikdagi  ichki  bo'limlar.  xo'jalik  markazlari,  y o 'l  tarmoqlarining 
nom lari  (tartib raqamlari)  va  chegaralari;
loyihalanayotgan  melioratsiya,  tabiatni  muhofaza  qilish  tadbirlari  va 
infratizim  o b ’ektlari  (yo'llar,  kanallar,  o'rm on  polosalari,  dala 
shiyponlari va boshq.)  turlari va chegaralari; 
alm ashlab ekishlar, pichanzor va yaylov almashishlar; 
alm ashlab  ekish,  pichanzor  va  yaylov  almashish  dalalari,  ishchi 
(sug'orish)  uchastkalari,  ularning  tartib  raqamlari  va  maydonlari, 
boshqa zarur та 'lumotlar.
Chizm alam i,  xaritalami  va  kartogrammalam i  ichki  va  tashqi 
rasmiylashtirish  (bezash)  yer  tuzish 
bo'yicha  chizma  materiallami 
rasmiylashtirish  uchun  harakatdagi  standartlar bo'yicha  bajariladi.
X o'jalikda 
ichki 
yer 
tuzish 
loyihasining 
yozma 
hujjatlari 
quyidagilam i  o 'z   ichiga oladi:
loyihani tuzish uchun topshiriq; 
loyihaning yig  та ко  rsatkichlari; 
yerlar eksplikatsiyasi;
y e r turlarini transformatsiyalash qaydnomasi va boshq.; 
texnologik xaritalar,  smeta-moliya hisob kitoblari;
y ig 'та  agroiqtisodiy  va  boshqa  hisob-kitoblar  bilan  hisoblash- 
tushuntirish xati;
loyihani kelishish,  ко  rib  chiqish  va tasdiqlash materiallari.
Hisoblash-tushuntirish  xatida  qabul  qilingan  loyihaviy  yechimlar 
bayon  etiladi,  zarur  iqtisodiy,  ekologik  va  ijtimoiy  asoslashlar  beriladi, 
yerlardan  foydalanish  m e'yorlari,  tartibi  va  sharoitlari,  har  bir  korxona, 
fermer  xo'jaligi.  xo'jalikning  ichki  bo'lim ida  dalalar  va  ishchi  (sug'orish) 
uchastkalari  bo'yicha  yerlardan  oqilona  foydalanishga  qaratilgan  tadbirlar, 
yerlam i  baholash  natijalari,  ulardan  foydalanish  bo'yicha  mos  m e'yorlar  va 
tavsiyalar,  loyihani  agroiqtisodiy  asoslash  natijalari  hamda  loyihani 
o'zlashtirish  bo'yicha tavsiyalar keltiriladi.
Tushuntirish 
xati 
(bayonnom a) 
kartogrammalar, 
chizmalar, 
diagrammalar,  grafiklar  va  sh.  o',  bilan  to'ldiriladi,  ular  bayonnoma  matni 
bo'yicha yoki  ilovada joylashtiriladi.
X o'jalikda  ichki  yer  tuzish  loyihasining  yakuniy  mahsuloti  jildga 
tikilgan  to 'rt  nusxadagi  (ulardan  bittasi  -  arxivniki)  loyiha  materiallaridan 
iborat bo'ladi.
Tayyorlangan  hujjatlar buyurtmachiga  beriladi: 
xo 'ja likka   -  yozm a  hujjatlar,  ishlab  chiqarish  bo'lim lari  bo'yicha 
ко ‘rgazm ali chizmalar (zarur hollarda),  umumiy ко ‘rgazmali chizma; 
ye r  resurslari  qo ‘mitasining  tuman  xizmatiga  -  yozm a  hujjatlar, 
umumiy chizma.

Yozma  hujjatlam ing  bir  nusxasi,  loyiha  chizmalarining  va  umumiy 
xaritaning zarur soni  loyiha tashkilotida qoladi.
X o'jalikda  ichki  yer  tuzish  loyihasining  barcha  materiallarining  asl 
nusxalari,  yer tuzish  izlanishlari  materiallari.  eskiz  loyiha,  loyihani  naturaga 
(joyiga)  ko'chirishning  ishchi  chizmasi  va  boshq.  bilan  birga jildga  tikiladi 
va  loyiha tashkiloti  arxivida  saqlanadi.
X o'jalikda  ichki  yer  tuzish  loyihasini  amalga  oshirish  u  tasdiqlan- 
ganidan.  joylarga  ko'chirilganidan  va  yer  tuzish  hujjatlari  berilganidan 
keyin  o'tkaziladi.
Loyihani 
amalga 
ohirishni 
tezlatish 
uchun  qishloq 
xo'jalik 
korxonasiga  yozma  hujjatlar  va  loyihaning  vaqtinchalik  chizmasi  u 
tasdiqlanganidan  va  tasdiqlovchilar  tomonidan  ko'rsatilgan  kamchiliklarga 
mos  o'zgarishlar  va  qo‘shimchalar  kiritilganidan  keyin  darhol  berilishi 
mumkin.
Loyihani  amalga  oshirish  asosida  loyiha  plani  yotadi,  uni  ishlash 
loyihaning  yakunlovchi  qismi  hisoblanadi.  Uni  loyiha  mualliflari  xo'jalik 
rahbariyati  va  mutaxassislari  bilan  birgalikda  ishlaydi.  Plan  xo'jalikda  ichki 
yer tuzish  loyihasining tarkibiy  qismi  hisoblanadi  va  uni  tasdiqlashda  ko'rib 
chiqiladi.
Planda  joriy  etilayotgan  almashlab  ekishlarni  o'zlashtirish,  kam 
unumli  yerlami  o'zlashtirish,  pichanzorlar  va  yaylovlami  tubdan  va  yuzaki 
yaxshilash,  madaniy-texnik  ishlar,  yerlarni  sug'orish  va  zaxini  qochirish, 
tuproqlami  eroziyadan  himoya  qilish,  daraxtlarini  ekish,  ishlab  chiqarish 
majmualarini,  fermalarni,  dala  shivponlarini,  yozgi  lagerlami,  yo'llam i, 
poda  yo'llarini,  suv  manbalarini  va  sh.  o ',  qurish  bo'yicha  tadbirlami 
o'tkazish  muddatlari  va  navbati  aniqlanadi.
Planni 
tuzishda  hisoblangan 
muddatga  bajariladigan 
birinchi 
navbatdagi  tadbirlar  va  uzoqroq  kelajakka rejalashtirilgan  ishlar ajratiladi.
Birinchi  navbatdagi  tadbirlar  qatoriga  k o 'p   xaiajatlarsi/  eng  katta 
xo'jalik  samarasini  berishi  mumkin  bo'lgan  tadbirlar  (almashlab  ekishlarni, 
kam  unumli  yerlarni  o'zlashtirish,  eroziyaga  qarshi  agrotexnikani  joriy 
etish,  pichanzorlar va  yaylovlami  yaxshilash  va boshq.)  kiritiladi.
Birinchi  navbatdagi  tadbirlarning  hajmi  va  qiymati  yillar  bo'yicha 
hisoblanadi,  ular  umumlashtirilgan  ko'rsatkichlar  yoki  o'xshashlar  b o 'y i­
cha.  butun  xo'jalik  va  ish  turlari  bo'yicha  aniqlanadi.  X o'jalik  b o'lim la­
rining  to‘la  ishlab  chiqarish  mustaqilligida  loyihani  amalga  oshirish  rejasi 
ular bo'yicha  tuziladi.
Tadbirlami  amalga  oshirish  muddatlari  va  navbatini  belgilash 
ishlaming  umumiy  hajmidan.  ulaming  xo'jalikdagi  ahamiyatidan  va  amalga 
oshirilish  davridan,  xo'jalikning  iqtisodiy  imkoniyatlaridan,  loyiha.  qurilish,

o'rm on  xo'jaligi  va  boshqa  tashkilotlaming  ishlab  chiqarish  quvvatidan 
kelib chiqib bajariladi.
Loyihaviy  tadbirlami  amalga  oshirish  muddatlari  qishloq  xo'jaligi 
ishlab chiqarishining rejalashtirilayotgan  hajmi o'sishi  bilan  bog'lanadi.
Xo'jalikda  ichki  yer  tuzish  loyihasini  qishloq  xo'jalik  korxonasi 
amalga  oshiradi.  Loyihani  amalga  oshirish  aniq  iqtisodiy,  ijtimoiy, 
ekologik,  tabiiy  va  boshqa sharoitlami  hisobga olib  bajariladi.
X o'jalikda  ichki  yer  tuzish  loyihasini  amalga  oshiruvchi  qishloq 
xo'jalik  korxonasining  rahbarlari  va  mutaxassislari  majburiyatlari:
joylarga  ко 'chiriIgan  hududni  tashkil  etishning  elementlarini  va 
chegara  belgilarini  saqlash,  almashlab  ekish  dalalarining  va  boshqa 
xo'jalik  uchastkalarining  belgilangan  chegaralari  buzilishiga  y o 'l 
qo ‘ym aslik;
qishloq  x o ja lig i  ishlab  chiqarishining  kelajakdagi,  yillik  va  tezkor 
rivojlanishini  rejalashtirishda  xo ja lik d a   ichki  y er  tuzish  loyihasida 
belgilangan  muddatlarda  yangi  yerlarni  o'zlashtirish  va  yer  turlari 
tarkibini  yaxshilash,  tuproqlarni  eroziyadan  himoyalash  va  boshq. 
amalga oshirishni ко ‘zda tutish;
jo riy   etilgan  almashlab  ekishlami,  hamda  pichanzor  almashish  va 
yaylov almashishlarni о 'zlashtirish rejasini tuzish va amalga oshirish; 
yer  tuzish  loyihalariga  tuzatishlar  kiritish  va  ularni  amalga  oshirishda 
yordam   ko'rsatish zarur  bo'lgan  hollarda,  belgilangan  tartibda,  loyiha 
tashkilotlariga murojaat  etish;
ishlab  chiqarish,  melioratsiya  va yo   I  qurilishi  oh 'ektlarini  loyihalash 
uchun  topshiriqlarni  berish  va  kelishishda  xo'jalikda  ichki  yer  tuzish 
loyihalariga rioya qilish.
Xo'jalikda  ichki  yer  tuzish  loyihasi  qishloq  xo'jalik  korxonasining 
ijtimoiy  va  iqtisodiy  rivojlanish  rejalari.  qishloq  xo'jalik  ekinlarini 
joylashtirishning  yillik  rejalari,  yerlardan  foydalanish  va  muhofaza  qilish 
bilan  bog'liq  ishchi  loyihalar,  majburiy  tashkiliy-xo'jalik,  agrotexnik, 
eroziyaga  qarshi  va  tabiatni  muhofaza  qilish  tadbirlarini  amalga  oshirish 
bo'yicha  xo'jalikning  ichki  bo'lim larining  yillik  topshiriqlari  orqali  joriy 
etiladi.
Yer  tuzish  loyihasini  amalga  oshirish jarayonida  quyidagi  ishlar  olib 
boriladi:
dalalar  tarixi  kitobi,  ishchi  (sug'orish)  uchastkalari  pasportlari, 
boshqa texnologik  hujjatlar;
xo jalikda ichki bo 'limlar tomonidan ular uchun majburiy talablarning, 
m e ’yorlarning  va  yerlardan  oqilona foydalanish  va  ularni  muhofaza 
qilish bo ‘vicha tadbirlarning bajarilishi  ustidan  nazorat;

gum us  dinamikasini,  eroziya sababli  tuproqning  unumdor  qatlamining 
yo'qotilishini, 
ikkilamchi  sho'rlanish  jarayonining  rivojlanishini, 
batqoqlashishni,  sahrolashishni  va  boshqa  sa/biy  hodisalarni  o ‘z 
ichiga  oladigan  tuproqlar  unum dorligi  о ‘zgarishi  ustidan  nazorat 
(nazorat  harakatdagi  uslubiyatlar  bo ‘yicha  hisoblashlar  asosida 
hamda  nazorat  izlanishlari  va  laboratoriya  tahlillari  natijalari 
bo 'yicha olib boriladi).
X o’jalikda  ichki  yer  tuzishni  amalga  oshirish  bilan  b og'liq  barcha 
ishlar  qishloq  xo'jalik  korxonasining  mutaxassislari  kuchi  bilan,  fermer 
xo'jaliklari  boshliqlari  yoki  ulam ing  buyurtmalari  bo’yicha  ixtisoslashgan 
loyiha  tashkilotlari  tomonidan  yer  tuzish  xizmatini  ko'rsatish  tartibida 
bajariladi.
X o ja lik d a   ichki  y er  tuzish  loyihalarini  amalga  oshirish  ustidan 
m ualliflik nazorati yer tuzish tashkilotlari  tomonidan  mualliflar yoki  qishloq 
xo'jalik organ lari  va mahalliy  m a’muriyat tashabbusi  bo'yicha o'tkaziladi.
M ualliflik  nazorati quyidagilam i  o 'z   ichiga oladi: 
jo yla rg a   k o ’chirilgan  loyiha  elementlarining  saqlanishini,  yerlardan 
foydalanish  va  ulam i  muhofaza  qilish  sharoitlari  va  tartibini  davriy 
tekshirib  turish;
loyihani  amalga  oshirish  rejalarining  bajarilishi  to ‘laligi  va  aniqligini 
kuzatish;
xo ja likka  loyihani о 'zlashtirishda amaliy yordam  ко 'rsatish.
M ualliflik 
nazorati 
davrida 
loyihaning 
samaradorligi, 
ijobiy 
tomonlari  va  uni  amalga  oshirishdagi  kamchiliklar  aniqlanadi,  zarurat 
tug'ilganda  ishlangan  loyihaviy  yechim larga  tuzatish  va  aniqlik  kiritish 
bo'yicha takliflar tayyorlanadi.
N azorat  bo'yicha  ishlarda,  eng  avvalo,  loyiha  mualliflari  -  yer 
tuzuvchi,  agronom,  iqtisodchilar  qatnashadi.  Zarur  hollarda  boshqa 
mutaxassislar:  tuproqshunoslar,  gidroiexniklai,  o'rinoii  meliorate) lari  jalb 
etiladi.  Nazorat  xo'jalik  mutaxassislari  -  agronomlar,  brigadirlar,  yerlami 
o'zlashtirishda,  qurilishda  esa  -  pudratchi  tashkilotlar  vakillari  ishtirokida 
o'tkaziladi.
M ualliflik  nazoratida,  albatta,  joylarda  izlanishlar  o'tkaziladi. 
Loyihada  ko'zlangan  tadbirlarning  amalga  oshirilayotgan  tadbirlarga  mos 
kelmasligi  sabablari  aniqlanadi.  Loyihadan  og'ishlam i,  ishlami  bajarish 
texnologiyalaridagi  va  yerdan  foydalanishdagi  xatolami  tuzatish  bo'yicha 
takliflar  ishlanadi.
Olingan 
natijalar 
bo'yicha 
mualliflik 
nazorati 
materiallari 
rasmiylashtiriladi.  ulardan  4  nusxadagi jildlar tayyorlanadi.
M ualliflik  nazorati  materiallari  mahalliy  ma’muriyatda  yer  egalari, 
yerdan  foydalanuvchilar va  loyiha tashkilotlari  ishtirokida  ko'rib  chiqiladi.

Yer  tuzish  xizmati  ko'rsatishni  o'tkazish  tartibini  va  unga  kiradigan 
ishlar  tarkibini  qishloq  xo'jalik  korxonasi  va  loyiha  tashkiloti  birgalikda 
belgilaydi.
Yer  tuzish  xizmatini  ko'rsatish,  odatda,  xo'jalikda  ichki  yer  tuzish 
loyihasi  tasdiqlangan  vaqtdan  boshlab,  qishloq  xo'jalik  korxonasi  va  loyiha 
tashkiloti  orasida shartnomaga asosan  doimiy  tarzda o'tkaziladi.
Yer 
tuzish 
xizmatini 
ko'rsatish 
shartnomasida 
bajariladigan 
ishlam ing  turlari  va  muddatlari,  qishloq  xo'jalik  korxonasining,  fermer 
xo'jaligining  va  loyiha tashkilotining  loyihada  ko'zlangan  har xil  tadbirlami 
bajarishdagi  huquqlari,  majburiyatlari  va javobgarliklari  belgilanadi.
Yer  tuzish  xizmatini  ko'rsatish  bo'yicha  ishlar  tarkibiga  quyidagilar
kiradi:
qishloq  xo'jalik  korxonalari,  xo'jalikda  ichki  bo'lim lar,  fermer 
xo'jaliklari  mutaxassislariga  loyihalami  amalga  oshirish  va  yerlardan 
oqilona  foydalanish  va  ulami  muhofaza  qilish  masalalari  bo'yicha,  ularga 
ilg'or tajribalar.  bu  sohadagi  fanning  oxirgi  yutuqlari  to'g'risidagi  va  ulami 
joriy  etish  bo'yicha tavsiyalarni  qo'shib.  maslahat berish;
loyiha  tashkiloti  va  qishloq  xo'jalik  korxonasi  birgalikda  qishloq 
xo'jalik  korxonasining  ijtimoiy-iqtisodiy  rivojlanish  rejalarini,  xo'jalik 
yuritish,  dehqonchilik  tizimlarini  ishlash;
qishloq  xo'jalik  korxonasiga,  fermer  xo'jaligiga  har  xil  iqtisodiy 
masalalami  yechishda yer baholash  ishlari  natijalaridan  foydalanish;  qishloq 
xo'jalik  ekinlarini joylashtirishda;  pichanzor  va  yaylov  almashishlami joriy 
etishda  va  ulardan  foydalanishni  tashkil  etishda;  dalalar  tarixi  kitobini, 
ishchi  uchastkalar  pasportlarini,  yer  kadastri  kitobini  va  yerlam ing  grafik 
hisobini  yuritishda;  yerlami  meliorativ  va  tabiatni  muhofazalash  bo'yicha 
yaxshilashning  ishchi  loyihalarini  tuzish  uchun  topshiriqlar tayyorlashda,  bu 
loyihalami  ekspertizadan  o'tkazishda  hamda  melioratsiyalangan  yerlami 
foydalanishga qabul  qilishda yordam  ko'rsatish;
qishloq  xo'jalik  korxonasining  yoki  ferm er  xo'jaligining  yerlarini 
noqishloq  xo'jalik  maqsadlari  hamda  xo'jalikdagi  ichki  qurilishlar  uchun 
ajratish  bilan  bog'liq  masalalami  k o 'rib  chiqish;
xo'jalikda  ichki  yer  tuzish  loyihasiga joriy  o'zgarishlar  va  aniqliklar 
kiritish;
gumusning  o'zgarishi,  tuproqlarning  unum dor  qatlamini  yo'qotish 
bo'yicha  zarur  hisoblashlarni  va  zarur  dala  izlanishlarini  va  analitik  ishlami 
o'tkazish  bilan  tuproqlar unumdorligi  o'zgarishini  nazorat  etish; 
zarur xarita  materiallarini  tayyorlash;
har  xil  xo'jalik  uchastkalarining  joylarda  yo'qolgan  chegaralarini 
tiklash;

yer  tuzish  loyihasiga  aniqlik  kiritishda  o'zgargan  chegaralam i 
joylarga  ko‘chirish.
Qishloq  xo'jalik  korxonasi  loyiha  tashkiloti  bilan  birgalikda  har  yili 
loyihani 
amalga  oshirish 
bo'yicha  ishlam ing  natijalarini  jam laydi, 
tadbirlam ing  ijtimoiy,  iqtisodiy  va  ekologik  samaradorliklarini  aniqlaydi, 
kelasi  yil  uchun  samaradorlikni  oshirish  va  sh.  o ',  bo'yicha  tadbirlar 
ishlaydi.
N a z o r a t  s a v o ll a r i:
1. 
X o 'ja lik d a   ich k i  y e r tu z is h n in g   m aq sad i  v a  v a zifa lari  q a n d a y 0
2. 
X o 'ja lik d a   ich k i  y er tu z ish   lo y ih a sin in g  aso siy   q ism la ri  va e lc m e n tla rin i  s a n a b  b erin g .

X o 'ja lik d a   ich k i  y e r  tu z ish   lo y ih a sin i  ish lash   u c h u n   p la n -x a rila   m a te ria lla ri  m a ssh ta b i 
q a n d ay   b o 'lis h i  k e ra k 1'
4. 
K a m eral  y e r  tu z ish   ta y y o rg a rlig i  о   z  ic h ig a  n im a la m i o la d i?
5. 
N im a  u c h u n   h u d u d d a   d a la  y e r tu z is h   iz la n ish la ri  o 'tk a z ila d i  v a   u n in g  m azm u n i  q an d ay ?
6. 
L o y ih ala sh   u c h u n   to p sh iriq   n im a g a   kerak'.’
7. 
Q ish lo q   x o 'ja lik   m a rk a z la r in in g   q a n d ay   tu rlari  m a v ju d   v a   u la m i  jo y la s h tiris h g a   q a n d ay  
ta la b la r  q o 'y ila d i?
8. 
X o 'ja lik n in g   ichki  b o 'lim la r i  o 'lc h a m la rig a   q a n d ay   o m illa r t a 's i r  e ta d i9
9. 
Ish lab   c h iq a rish   b o 'lim la ri  c h e g a ra la ri  qan d ay   lo y ih alan ad i'.'
10. 
A so siy   y o 'l  ta rm o g ‘ini jo y la s h tiris h   lo y ih asin i  tu z ish   q an d ay   k e tm a -k e tlik d a  b a ja rila d i0
1 1. 
Y er tu rla rin i  va a lm a sh la b  e k ish la rn i  tash k il  e tis h d a  q a n d a y   m a sa la la r y e ch ilad i?
12. 
Y er tu rlari  ta rk ib i  v a   m a y d o n i  q a n d a y   b elg ila n ad i.  u la r n im a la rg a   b o g 'liq ?
13. 
Y erlarn i  tra n s fo rm a ts iy a la s h   n im a  v a  u n in g  v a zifa lari  n im a la rd a n   ihorat?
14. 
X o 'ja lik d a   a lm a sh la b  e k ish la rn i  tashkil  e tis h g a  q a n d ay   ta la b la r q o 'y ila d i0
15. 
X o 'ja lik d a g i  a lm a sh la b  e k ish la r soni  qanday  b e lg ila n a d i0
16. 
X o 'ja lik   h u d u d id a   sab z a v o t,  o z u q a.  tu p ro q n i  h im o v a lo v c h i.  d a la   a lm a sh la b   e k ish la ri 
q a n d ay  jo y la s h tirila d i'1
17. 
A lm a sh la b  e k ish la r  h u d u d in i  ta sh k il  etish   o   z  ic h ig a  q a n d ay   ele m en tlarn i  o la d i?
18 
D a la la r  va  s u g 'o ris h   (ish c h i)  u ch astk a la rin i  jo y la s h tiris h d a   q a n d a y   s h a ro itla r  h is o b g a  
o lin a d i?
19. 
S u g 'o ris h   (is h c h i)  u c h a stk a la rin i  lo v ih a la sh d a   re le f  v a   tu p ro q la r  ta 's iri  q a n d ay   h is o b g a  
o lin a d i’’
20 . 
S u g 'o ris h   (ish c h i)  u c h a s tk a la r  sh ak llari  va  to m o n la ri  o 'lc h a m la r i  b o 'y i c h a   q a n d ay  
b a h o la n a d i’’
21 
D ala  y o 'lla r i  q a n d a y   k la ssifik a tsiy a la n a d i  v a   u la m i  lo y ih a la sh g a   q a n d a y   ta la b la r 
q o 'y ila d i9
22 . 
O 'r m o n   p o lo sa la rin i  jo y la s h tiris h   h ar  xil  ta b iiy   sh a ro itla rd a   ish ch i  u c h a s tk a la rin in g  
ch eg aralari  v a  m a y d o n la ri  b ila n   qanday  b o g 'l a n a d i0
23 . 
Q a n d ay  v a z iy a tla rd a  d a la  s h iy p o n la ri  va d a la  s u v   ta  m in o ti  m a n b a lari  lo y ih a la n ad i?
24 . 
A lm a sh lab   e k ish   m a ssiv la ri  h u d u d in i  ta sh k il  etish   d e h q o n c h ilik n in g   ilg 'o r   tiz im la rin i 
jo r iy  e tish   b ila n   q a n d ay   b o g 'la n a d i?
25. 
D a ra x tz o rla r h u d u d la rin i  ta sh k il  e tis h n in g  m a q sa d i.  v a zifa lari  m a z m u n i  q a n d a y 0
26. 
M evali  d a ra x tla m in g   tu rlarin i  va  n a v la rin i  ta n la sh d a   v a   jo y la s h tiris h d a   q a n d a y   o m illa r 
h iso b g a  o lin a d i0  U la m i jo y la s h tiris h g a  qanday  ta la b la r q o 'y i la d i0
27 . 
K v a rta lla r m a y d o n la rig a  q a n d a y  o m illa r t a ’sir e ta d i0
28 . 
B o g 'd o rc h ilik   va  u z u m c h ilik   b rig a d a la ri  y er  m a ssiv la ri  q a n d ay   a n iq lan ad i  va  u la m i 
jo y la s h tiris h g a  q a n d ay   ta la b la r q o 'y ila d i?

29. 
B o g 'la rd a   v a   u z u m z o rla rd a   ih o ta   d a ra x tla ri  p o lo salari  q a n d ay   v a zifa lam i  b a ja ra d i?   U lar 
q a n d ay   b o lis h a d i  v a  q a y e rla rd a  jo y la s h tirila d i?
30. 
D a ra x tz o rla rd a  q a n d ay  y o 'l l a r  b o 'la d i  v a   u lar q a n d ay  jo y la s h tirila d i?
3 1. 
R ez a v o rz o rla r m a y d o n la rin i  tash k il  e tish d a   q a n d ay   m a sa la la r y e ch ilad i?
32. 
N im a   u c h u n   yay lov  va  p ic h a n zo r  a lm a sh is h la r  jo r iy   e tila d i,  bu   tu s h u n c h a la rg a   n im a la r 
k ira d i9
33. 
Y a y lo v la m i  le rm a la rg a   b irik tiris h d a   n im a la r  h iso b g a   o lin a d i,  y a y lo v la m in g   h is o b la n g a n  
m a y d o n i  q a n d ay   a n iq la n a d i'’
34. 
P o d a,  o 't a r   u c h a s tk a la rin in g  m a y d o n la ri  q an d ay   a n iq la n a d i?
35. 
Q a n d a y   v a z iy a tla rd a   yozgi  lag erlar.  suv  m a n b a lari  lo y ih a la n ad i,  u la m i  jo y la s h tiris h g a  
q a n d a y   ta la b la r q o 'y ila d i?
3 6 . 
N im a   u c h u n   p o d a  y o 'lla r i  lo y ih a la n a d i  va  u la m i  jo y la s h tiris h g a   q a n d ay   ta la b la r 
q o 'y i la d i'’
37. 
S u g 'o rila d ig a n   m a d a n iy   y a y lo v la r  h u d u d in i  tash k il  e tis h n in g   x u s u siy a tla ri  n im a la rd a n  
ib o rat?
38. 
P ic h a n z o rla r  h u d u d in i  ta sh k il  e tish n in g  a h am iy ati  va  m a z m u n i  qan d ay ?
39 . 
P ic h a n z o r  alm ath jsh .,  b rig a d a   u c h a stk a la rin i,  y o ‘1  ta rm o g 'in i,  suv  m a n b a la rin i  va  d a la  
sh iy p o n ia rin i jo y la s h tiris h n in g   aso siy   talab lari  n im a la rd a n   ib o rat?
4 0 . 
X o 'ja lik d a   ichki  y e r  tu z is h   lo y ih a si  q a y e rd a   k o 'r ib   ch iq ilad i  v a   k im   to m o n id a n  
ta sd iq lan a d i?
41. 
l  o y ih a   h u jja lla rin in g   c h iz m a   va y o z m a   q ism la ri  o 'z   ic h ig a   n im a la m i  o la d i9
42 . 
T a y y o rla n g a n   loy ih a  h u jja tla ri  k im g a  b e rila d i?
43 . 
X o 'ja lik d a   ichki  yer  tu z ish   lo y ih a si  q a n d ay   a m a lg a  o sh irila d i?
4 4  
M u alliflik   n a zo rati  n im a   va  k im   uni  am a lg a   o sh ira d i?
45. 
Q ish lo q   x o 'ja lik   k o rx o n a s ig a   y er  tu z ish   x iz m a ti  k o 'r s a tis h n in g   m a z m u n i  n im a la rd a n  
ib o ra t'’

VIII BOB
Y ER  T U Z IS H N IN G   G E O D E Z IK   A SO SLA RI
1.  G eodeziya  fani,  uning ah am iy ati  va  vazifalari
Yer  tuzish 
loyihasini  joyiga  ko’chirish 
uchun 
barcha 
yeri 
tuzilayotgan  xo'jaliklam ing  loyihalarida  chegaralar  va  chegara  belgilari 
o'm atiladigan 
joylar. 
ulam ing 
koordinatalari, 
geodezik 
tayanch 
tarmoqlarining  joylashgan  o'rni  tushirilgan,  geodezik  o'lchashlar  (masofa, 
burchak,  maydon)  tartibi  ko'rsatilgan  bo'ladi.  Topografik  planlar asosiy  yer 
kadastri  hujjatlari  hisoblanadi.  Yer  turlarining  joylashishini  o'rganishda, 
kelgusida 
boshqa 
turga 
aylan ishin i 
bashorat 
qilishda, 
yerdan 
foydalanuvchilami  hisobga  olishda,  yemi  baholashda,  yerdan  maqsadga 
muvofiq  foydalanilayotganini  tekshirib  turishda,  melioratsiya  loyihalarini 
amalga  oshirishda  plan  va  xaritalam ing  ahamiyati  katta.  Plan  va  xaritalami 
tuzish  uchun  topografik,  geodezik,  aerofotogeodezik  m a’lumotlaridan 
foydalaniladi.  Geodeziya  fani  yer  tuzish  fanining  asosi  va  u  bilan 
chambarchas  bog’liq  bo'lib  yem ing  shakli  va  o'lcham lari  to 'g 'risid a 
m a’lumot  beradi.
G eodeziya -  yer haqidagi  fan  bo'lib, geo  -  yer,  deziya - bo'lish  degan 
m a'noni  bildiradi.  Geodeziya  yer  sirti  yoki  uning  ayrim  qismlarining  shakli 
va  o'lcham larini  joyda  o'lchash,  plan  (tarx).  xarita  tuzish,  muhandislik 
inshootlarini  qurish  uchun  ulami  loyihalash  va  amaliy  masalalami  yechish 
bo'yicha  olib  boriladigan  maxsus  o'lchash  usullari  to’g ’risidagi  fan 
hisoblanadi.
Fanning  asosiy  vazifalari  quyidagilardan  iborat: 
I)  yem ing 
umumiy  maydoni  va  o ’lchamlarini  o'rganish;  2)  yer  sirtida  olingan 
nuqtalam ing  koordinatalarini  umumiy  bir  tizimda  topish,  yer  sirtining  plan 
va  xaritalarini  tuzish;  3)  muhandislik  inshootlarini  loyihalash,  qurish  va 
ulardan  foydalanish  bo’yicha  o'lchash  ishlarini  olib  borish;  4)  mamlakat 
mudofaasi  talabini  geodezik m a'lum otlar  bilan  ta’minlash  va boshqalar.
Geodeziyaning  taraqqiyoti  davomida  geodeziya,  amaliy geodeziya, 
topografiya,  oliy geodeziya va  boshqa  mustaqil  fanlar ajralib chiqdi.
Oliy  geodeziya butun  yer sirtining  shakli  va o'lcham larini  aniqlash, 
yer sirtidagi  ayrim  nuqtalar  koordinatalari  va  balandliklarini  yagona  tizimda 
topish,  yer qobig'ining gorizontal  va  vertikal  siljishini  o'rganadi.
Am aliy  geodeziya  muhandislik  inshootlarini  loyihalash,  qurish  va 
ishlatish  bilan  bog'liq  barcha  masalalami  hal  qilishda keng qo'llaniladi.
Topografiya  -  Yeming  aero  va  kosmik  suratlari  yordam ida  to­
pografik  xarita  va  planlarini  tuzish  usullarini  ishlab chiqishga xizmat  qiladi.

Geodeziya  qadimiy  fan  bo'lib,  u  kishilik  jam iyatining  taraqqiyoti 
talablari  negizida  shakllandi,  unga  muvofiq  ravishda  mukammallashib 
bordi.
Tarixiy  obidalar  va  arxeologik  qazilmalardagi  noyob  qoldiqlar 
tasdiqlashicha,  qadimiy  Misr,  Hindiston,  Xitoy,  Yunoniston  (Gretsiya), 
Markaziy  Osiyo  va  boshqa  mamlakat  xalqlari  dehqonchilik  qilish  va 
sug'orish  uchun  kanallar qazish,  turli  bino  va  inshootlar qurish,  ekin  va bino 
joylarini  o ‘zaro  taqsimlash  kabi  hayotiy  m asalalam i  yechishda  geodezik 
o'lchash  ishlarini  keng  qo'llaganlar.  Kundalik  hayot  taqozosiga  binoan 
bajarilgan  amaliy  geodezik  ishlar  bilan  birga  Yer  shakli  va  uning  kattaligi 
haqida  ham  fikrlar  yuritilgan.  O 'sha  davrda  Aristotel  ishlarida  geodeziyaga 
matematika,  astronomiva  va  geografiya  fanlarining  bir  tarm og'i  deb 
qaralgan.  Miloddan  avvalgi  II  asrlarda joyning  geografik  kengligi,  uzunligi 
va  xaritalardagi 
meridianlar  va  parallellar  tushunchalari  shakllana 
boshlagan.  Milodning  IX  asr boshlarida  Abu  Abdullo  Muhammad  ibn  Muso 
Al-Xorazmiy,  keyinchalik  Abu  Rayhon  Beruniy  birinchi  bo'lib  geodeziyani 
boshqa  fanlardan  farqlab.  mustaqil  holga  keltirdi  -  u  geodeziya  fanining 
asoschilaridan  hisoblanadi.  Masalan,  u  o'zining  "Shaharlar  orasidagi 
masofani  aniqlash  uchun  joy  chegarasini  belgilash",  "Tog'  tepasidagi 
gorizont  pasayish  burchagini  o'lchash",  "Yer  o'lcham ini  aniqlash"  va 
boshqa 
asarlarida 
geodeziyaning 
bir 
qancha 
muhim 
masalalarini 
yechishning  nazariy  va  amaliy  usullarini  ko'rsatib  berdi.  Beruniy  jahcnda 
birinchi  bo'lib  shaharlam ing  geografik  koordinatalarini  hisobladi,  yulduzlar 
joylashgan  samo  va  yer  yuzasi  xaritasini  chizish  yo'llarini  ko'rsatdi,  yer 
globusini  yasadi.  Beruniy  yaralgan  150  ta  asardan  40  tasi  geodeziya 
sohasidagi  ishlardir.  Shu  davrlarda  hozirgi  Mosul  shahri  (Iroq)  yaqinida 
gradus  o'lchash  ishlari  bajarilgan  va  yer  sharining  radiusi  aniq  belgilangan. 
XVII  asrlarda  ko'rish  trubasining  yaratilishi  va  triangulyatsiya  usullarining 
qo'llanilishi  bilan  geodeziya  fani  keng rivoj  topa  boshladi.
Yer  shakli,  o'lcham i  va  koordinatalar  tizimi.  Yeming  shakli  qanday 
degan  savol  qadimdan  hammani  o'ylantirib  kelgan.  Yer  yuzasi  baland 
to g 'lar  va  turli  chuqurlikdagi  okeanlardan  iborat.  M a’lumki.  quruqlik  butun 
yer  yuzasining  29  foizini,  dengiz  va  okean  suvlari  71  foizini  tashkil  etadi. 
Q uruqliklam ing  dengiz  yuzasiga  nisbatan  o'rtacha  balandligi  875  m  bo'lib, 
quruqlik  suv  egallagan  joyga  nisbatan  kichikligi  tufayli  uning  balandligi 
yem ing  kattaligiga  nisbatan  sezilarli  emas.  Shuning  uchun  yer  shaklini 
belgilashda  dengiz  va  okean  suvlarining  tinch  holatda  turgandagi  yuzasi 
asos qilib olingan.
Geodeziyada  tinch  holatdagi  okean  suvlari  sathining  fikran  davom 
ettirilishidan  hosil  bo'lgan  dumaloq  shaklga  geoid  shakl  (Yer  shakli) 
deyiladi  ( I I -   rasm).  Bunday  shakl  yuzasi  sathiy  yuza  deyilib,  u  hamma

joyda  shovun  (berilgan  nuqtadan  og'irlik  kuchi  ta ’siridagi  y o ‘nalish 
bo'yicha  ketgan  chiziq  b o'lib  shovun  chiziq  yo'nalishini  vertikal,  unga 
perpendikulyar  bo'lgan  yo'nalish  esa  gorizontal  deyiladi)  chiziqqa 
perpendikulyar  bo'ladi.  Geoid  shakl  juda  murakkab  bo'lganligi  tufayli  uni 
matematik  ifoda  yordamida  aniqlash  uchun  unga  ko'proq  to 'g 'ri  keladigan 
yuza  ellipsoid  bilan  almashtiriladi.  Agar  ellipsoid  geoidga  yoki  geoid 
ellipsoidga  joylashtiriIsa.  ular  hamma  nuqtalari  bilan  bir-biriga  yopishib 
turmaydi.  Bu  yuzalam ing bir-biriga  tegib turmasligi  150 m.  dan  oshmaydi.
I I -   ra sm .  G e o id   v a   e llip s o id   k o ‘r in i s b :
p q   -  sh o v u n   ch iziq .  m n   -  e llip s o id g a  n o rm a l  (p e rp e n d ik u ly a r) c h iz iq
11-  rasmda  joyda  o'lchangan  AB  masofa  hisoblash  ishlarida  MN 
ellipsoid  yuzasidagi  ae  bilan  ifodalanadi.  Bu joydagi  chiziqning tekislikdagi 
gorizontal  proeksiyasi  bo'lib,  u  geodeziyada  gorizontal  qo'yilish  deyiladi.
11-  rasmdan  k o ’rinib turibdiki,  chiziqlaming  gorizontal  qo'yilishi  olinganda 
egri  chiziq to 'g 'ri  chiziq  bilan  tasvirlanadi.
Geoid  o'm ig a  qabul  qilingan  ellipsoid  yuza  RR\  Yeming  qutb  o'qi 
atrofida  aylanishidan  hosil  bo'ladi  (12-  rasm).  1946  yilda  N.P.Krasovskiy 
tomonidan  qabul  qilingan  ellipsoidning  katta  yarim  o'qi  a _6378245  m; 
kichik  yarim  o'qi  6=6356863  m  va  siqilishi  a=(a-v)/a= 1/298,3  ga  tengdir 
(12-  rasm).  Bu  siqilish  oz  bo'lganligi  bois  Yer  shakli  radiusi  Л=6371,1  km 
bo'lgan  shar  deb  qabul  qilindi.  Alohida  usul  bilan  Yer  jism iga 
oriyentirlangan  m a’lum  o'lcham dagi  ellipsoidga  referens-ellipsoiddeyiladi. 
Turli  mamlakatlarda  qabul  qilingan  referens-ellipsoid  o'lcham lari  bir- 
biridan  qisman  farq  qiladi.  Yer  sirtini  xaritada  lasvirlash  uchun  uning 
hamma  nuqtalari  qabul  qilingan  sirtga proeksivalanadi.
Radiusi  10  km.  dan  kichik  bo'lgan  yer  sirtini  planda tasvirlashda  yer 
egriligi  hisobga  olinmaydi  va ellipsoid  sirti  tekislik deb qabul  qilinadi.
Yer yuzining  katta qismini  tekislikda,  ya’ni  xaritada  tasvirlash  uchun 
matematik  hisoblashlardan  foydalaniladi.  Ellipsoid  shaklidagi  yer  yuzasini 
tekislikda m a’lum  bir xatoliksiz tasvirlab  bo'lm aydi.
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling