T o s h k e n t davlat a g r a r u n IV e r sit e t I s. Avezba y ev, T. Karabayeva


Download 82.64 Kb.
Pdf ko'rish
bet23/25
Sana16.02.2017
Hajmi82.64 Kb.
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25

  Teodolit syo m kasin in g plani.
T o ‘rtburchak  yuzasi  uning  balandligi  va  asosini  o ‘lchab,  S=a-b 
orqali  topiladi.  Trapetsiya  maydonini  topishda  uning  parallel

tomonlari  hamda  balandligi  o'lchanib.  uning  yuzasi  с _  a + h  ^  ifodasi
2
yordamida  hisoblanadi.  Yuzaning  joydagi  qiymatini  topish  uchun  uning 
planda o'lchangan  qiymati  plan  masshtabiga ko'paytiriladi.
Yuzani  ushbu  usullarda  o'lchash  aniqligi  planda  ob’ekt  tomonlari 
qanchalik  darajada aniq  o'lchanganiga bog'liq.
34- rasm
  Y uzani  gra fik  (a) va  an alilik  (
b
)  usullarda  aniqlash chizmasi.
Egri  chiziqlar  bilan  chegaralangan  kichik  maydon  yuzasini  aniqlash 
uchun  kvadral  yoki  parallel  palctkalar  qo'llaniladi.  Kvadrat  paletka  shaffof 
plastik  ustiga  chizilgan  tomonlari  1-2  mm.li  kvadrat  to'rlardan  iborat. 
Planda  shakl  yuzasini  o'lchash  uchun  paletka  uning  ustiga  qo'yiladi  va 
shakl  ichiga  to 'g 'ri  kelgan  kataklar  sanaladi,  yarim  kataklar  esa  k o 'z  bilan 
chamalab,  ulami  bir-biriga  qo'shib,  to'liq  kataklarga  aylantiriladi.  Plan 
masshtabiga  bog'liq  holda  har  bir  kvadrat  katakka  yer  yuzasida  to 'g 'ri 
keladigan  maydon  har  xil  bo'ladi.  Masalan  kvadrat  kataklar  tomoni  5 
mm.dan  chizilganda  shakl  yuzasi  120  katak  bo'ldi  deylik,  plan  masshtabi 
1:1000  bo'lsa  I  sm  =  10  m,  I  mm  =  I  m,  5  mm  =  5  m  bo'ladi  va  bitta 
kvadrat  katak  yuzasi  25  m2  ni  tashkil  etadi.  Kvadrat  kataklar  soni  katak 
yuzasiga  ko'paytirilsa,  shakl  yuzasi  kelib  chiqadi,  ya'ni  120-25  m2  =  3000 
m 2=  0,3  ga.
Yuzani  analilik  usulda  hisoblash.  Yuzani  analitik  usulda  aniqlashda 
shakl  yuzasi  joyda  bevosita  o'lchangan  chiziqlar  va  ular  orasidagi 
burchaklar  natijalari  yoki  maydon  chegaralari  uchlarining  koordinatalari 
bo'yicha  hisoblanadi  (34-  rasm).  Agar  joyda  uchburchakning  ikki  tomoni 
D]  va  D2  hamda  ular  orasidagi  burchak  /?2  o'lchangan  bo'lsa,  uning  yuzasi 
quyidagi  ifoda orqali  aniqlanadi:

2S ^ D ,  -D2 ■sin p 2.
35- rasm.
  Poligon  yuzasini  un in g  uchlari  koordinatalari b o'yicha 
an iqlash chizmasi.
To'rtburchakning 
hamma 
tomonlari 
hamda 
ular 
orasidagi 
burchaklar  Д>  va 
o'lchangan  bo'lsa,  uning  yuzasi  quyidagiga  teng 
bo'ladi:
2S=D ,  D2  sin p 2-  Di  Dt  sin ft
Yopiq  ko'pburchak  yuzasini  uning  uchlari  koordinatalari  bo'yicha 
hisoblash  mumkin (35- rasm):
n
2 S
  -  
Vk - I -   Ук-\У,
2 5 = S y a v M - X k  i ) ; £ ( y * - i   ->•*-])  =■ 
i)-0,


I
b u y e r d a x  va у  -  koordinatalar;  n  -  ko'pburchak  uchlarining  soni;  к  - ketma- 
ket  1  dan  n gacha burchak  uchlarining tartib  raqami.
Analitik  usulda  hisoblanganda  yuzaning  nisbiy  xatosi  1:2000  dan 
oshmasligi  lozim.
Yuzani  mexanik  usulda  hisoblash.  Plan  va  xaritalarda  shakllar  (ekin 
maydonlari,  o'rm onlar,  aholi  yashaydigan  joylar,  к о 'liar  va  h.k.)  yuzasini 
m exanik  usulda  ham  aniqlash  mumkin.  Bu  usulda  aniqlash  uchun  maxsus 
planim etr  asbobidan  foydalaniladi.  Chiziqli,  qutbli  va  elektron  planimetrlar 
mavjud  bo'lib,  ulardan  qutbli  planim etrlar  hozirgi  paytda  eng  ko'p 
qo'llanilib kelinmoqda.

Qutbli  planimetr  asosan  qutb  richagi,  aylantirish  richagi  va 
karetkadan  tashkil  topgan.  Qutb  richagining  bir  uchida  qutb  -  nina  yukcha, 
ikkinchi  uchida  esa  sharsimon  boshli  shtift  joylashgan.  Shtift  karetkadagi 
chuqurlikka  joylashtiriladi!  Yuk  ostidagi  nina  (qutb)  plan  yoki  xaritaga 
sanchib  qo'yiladi.  Aylantirish  richagining  bir  uchida  metall  gardishga 
olingan  lupa  o'm atilgan  bo'lib,  uning  oslki  sirtiga  aylantirish  indeksi 
qo'yilgan.  Shakl  yuzasi  aniqlanayotgan  paytda aylantirish  nuqtasi  shaklning 
chegarasi  bo'yicha  dasta  yordamida  sekin  yurgiziladi.  Aylantirish  richagida 
shkala  tushirilgan  bo'lib,  u  orqali  richagning  uzunligi  vem er  yordamida 
aniqlanadi.  Karetkadagi  sanoq  olish  mexanizmi  gorizontal  doira  -  siferblat, 
hisob  g'ildiragi  va  undan  sanoq  olish  uchun  vemerdan  iborat.  Siferblat  10 
ta,  hisob  g'ildiragining  silindrik  sirti  esa  100  ta  teng  bo'lakka  bo'lingan. 
Vemerda  hisob  g'ildiragining  9  ta  bo'lagiga  teng  oraliq  10  ta  teng  bo'lakka 
bo'lingan  (36-  va  37-  rasmlar).
Sanoq  olish  mexanizmidan  to 'rtta  raqamdan  iborat  sanoq  olinadi. 
Sanoq  olishda  birinchi  raqam  siferblatdan.  ikkinchi  va  uchinchi  raqamlar 
hisob  g'ildiragidan  (vem em ing  nol  shtrixigacha  bo'lgan  to'liq  bo'laklar 
soni),  to ‘rtinchi  raqam  esa  vemerdan  (vem erdagi  hisob  g‘ildiragining  biron 
bir shtrixi  bilan  tutashgan  shtrix  nom  eri)  olinadi.
36-  ra sm   O u tb li  p lu n i m e t r n i n g   u m u m iy   tu z ilis h i:
I  - q u lb   ric h a g i;  2  -  a> lan tirish   ric h a g i;  3  - k a rc tk a . 4   -  yuk  o stid a g i q u tb ; 
5  -  sh tift;  6   - a v la n tirish   in d e k si  (n u q ta si);  7-  d astasi

S an o q   U -3 5 4 8
37-rasm.
  Sanoq  olish  m exanizm ining tuzilishi.
8  - ric h a g  u z u n lig in i  a n iq la sh   u c h u n   v c m e r;  9  - sife rb la t;  10  -  h iso b   g 'ild ira g i;  11-  v e m c r:  12  - 
ric h a g   u z u n lig i  sh k a la si;  13.14-  tu z a tg ic h   v in tlar;
15,16  -  m a h k a m la sh   v in tla ri;  17-  k o 'r s a tk ic h .
Planimelrni  tekshirish  va  yuzani  hisoblash.  Ish  boshlashdan  oldin 
hamma  geodezik  asboblar  singari  planimetr  ham  batafsil  tekshiriladi  va 
zarur  hollarda  tuzatib  olinadi.  Ishga  yaroqli  planimetr  quyidagi  shartlami 
qanoatlantirishi  kerak:  1)  hisob  g'ildiragi  o ‘z  o 'q id a  yerkin  va  vem erga 
tegmasdan  aylanishi  kerak.  Buni  tekshirish  uchun  aylantirish  richagi  qo'lga 
olinib,  barmoq  bilan  hisob  g'ildiragi  aylantirib  yuboriladi,  shunda  g'ildirak 
o 'z   inersiyasi  bilan  bir necha sekund erkin  aylanib turishi  lozim.  Agar ushbu 
shart  bajarilmasa,  vintlar  bo’shatilib,  verner  bilan  hisob  g'idiragi  orasi 
to 'g'rilanadi  yana  tekshirish  qayta  takrorlanadi;  2)  hisob  g'ildiragining 
gardishiga  tushirilgan  rifelli  shtrixlar  yo'nalishi  aylantirish  richagining 
o'q ig a  parallel 
bo'lishi  kerak.  Tekshirish 
uchun  qutb  nuqtasi 

o'zgarm asdan  biron  shakl,  masalan  doira chegarasi  ikki  qutb  holatida -  o 'n g  
qutb  (O 'Q )  va chap qutb  (ChQ) da aylantirib chiqiladi  va  ular orasidagi  farq 
uch  bo'lakdan  ortiq  bo’lmasligi  kerak.  Agar  bu  shart  bajarilmasa,  hisob 
g'ildiragining  gardishiga  rifelli  shtrixlar  yo'nalishining  holati  tuzatgich 
vintlar yordam ida to'g'rilanadi.  Shundan  keyin  tekshirish  yana takrorlanadi.
Plan  taxtaga  tekis  qilib  yoyib  qo'yiladi.  Planimetming  qutbi 
shunday  joylashtirilishi  kerakki,  shakllar  aylantirilib  chiqilayotganda 
richaglar  orasidagi  burchak  30°  dan  kichik  va  150°  dan  katta  bo'lm asligi

hamda  sanoq  olish  mexanizmi  plandan  tashqariga  chiqib  ketmasligi  kerak. 
Shakl  chegarasida  boshlang'ich  nuqta  belgilab  olinadi  va aylantirish  nuqtasi 
shu  nuqtaga  qo'yiladi  hamda  sanoq  L\  olinadi.  Keyin  shakl  chegarasi 
bo'ylab  aylantirish  nuqtasi  tekis,  bir  tezlikda  soat  mili  yo'nalishi  bo'yicha 
yurgizilib,  boshlang'ich  nuqtaga  qaytib  kelinganda  U2  sanog'i  olinadi. 
Keyin  ikkinchi  marta aylantirilib,  boshlang'ich  nuqtaga  kelganda 
sanog'i 
olinadi.
Bunda  asbobni  ikki  marta  aylantirish  natijasida  olingan  U,,  (Jh  Uj 
sanoqlarining  ayirmasi  teng  yoki  shakl  yuzasi  200  bo'lakchagacha  bo'lsa, 
ular  farqi  2  dan,  200  dan  2000  bo'lakchagacha  b o 'lsa  3  dan,  2000  dan  ortiq 
bo'lsa 4  dan  ortiq  b o lm aslig i  kerak.  Aks  hollarda  o'lchash  ishlari  qaytadan 
bajariladi.
Agar  U2  sanog'i  U x  sanog'idan  yoki 
sanog'i  U2  sanog'idan 
kichik  bo'lsa,  unda  sanoqlar  ayirmasi  olinayotganda  kichik  sanoqqa  10000 
qo'shib  olinadi.  Planimetrda  yuzani  hisoblash  uchun  uning  bir  bo'lagining 
qiymati  aniqlanadi.  Planimetming  bo'lak  qiymati  deb  uning  kichik  bir 
bo'lagi  (vem er  bo‘lagi)ga  planda  yoki  joyda  to 'g 'ri  keladigan  S  yuzaga 
aytiladi.
Planimetming  bo'lak  qiymati    m a’lum  bo'lsa,  shakl  yuzasi   
quyidagi  ifoda bo'yicha  hisoblanadi:
5   =  A  U S.
bu yerda  AU  -  planimetmi  aylantirish  boshida  va  oxirida  olingan  sanoqlar 
ayirmasi.
Planimetr  bo'lagining    qiymati  quyidagi  ifoda  yordam ida 
aniqlanadi:
s=s„/Au,
bu  yerda  S„  -  planda  tanlab  olingan  geometrik  shakl  (kvadrat,  doira  va 
h.k.)ning  m a’lum  yuzasi.
.V  ni  aniqlash  uchun  plan  yoki  xaritada  yuzasi  m a’lum  bo'lgan 
shakl  tanlanadi.  Masalan,  1:10000  masshtabli  planda  koordinata to 'ri  har  10* 
sm.dan chizilgan  bo'lib,  bir katak yer yuzasida  100 gektarga teng.  y a ’ni
S„ 
100 ga.
Plandagi  shakllar yuzasini  hisoblash  qulay bo'lishi  uchun  planimetr 
bo'lagining  qiymatini  yaxlit  songa,  masalan,  0.1  ga  yoki  10  n r   ga  keltirib 
olish  kerak.  Buning  uchun  aylantirish  richagining  uzunligi  o'zgartiriladi, 
y a ’ni  R2  ning qiymati  quyidagi  ifoda yordamida topiladi:
R iH C i/C d -R i,
bu yerda C,  - richag  uzunligi  R\  bo'lgandagi  qiymat;  C2=0,2 ga.
Aylantirish  richagining  uzunligi  R2  sanoqqa  qo'yiladi  va  yuzasi 
aniqlanishi  kerak  bo'lgan  xaritadagi  shakl  bo'ylab  planimetr  aylantirilib

chiqiladi.
Olingan  natijalar  maxsus  jadvalga  yozib  boriladi.  Hamma 
shakllam ing  yuzasi  aniqlanib  bo'lingandan  so'ng,  ulam ing  yig'indisi 
umumiy  yuzaning  amaliy  qiymati  JJSa deb  olinib,  u  analitik  usulda  topilgan 
va  nazariy  qiymat  deb  qabul  qilingan 
bilan  solishtiriladi.  Bunda 
o'lchash  xatosi  quyidagicha aniqlaniladi:
/= и > аГр

Xatoning chekli  qiymati  quyidagi  ifoda yordamida  hisoblanadi:
/sdKkii=0,7 5   v a   -  0,05  М /  10000  4 s .
bu  yerda  S   -  planimetming  bo'lak  qiymati,  n  -  yuzasi  aniqlangan  shakllar 
soni,    -  plan  masshtabining  maxraji;  S   -  umumiy  yuzaning  yaxlitlangan 
qiymati.
Planimetr  asbobining  afzalligi  shundan  iboratki,  u  m a’lum 
matematik  shakllar  -  doira,  to'rtburchak,  ko'pburchak,  uchburchak 
ko'rinishida bo'lm agan  shakllar (ekin  maydonlari, ko'llar,  yaylovlar va h.k.) 
yuzasini  yetarlicha aniqlikda o'lchashga  imkon beradi.
N azorat  uchun  savollar:
I. 
G o riz o n ta l  b u rc h a k   n im a   v a  uni  o 'l c h a s h  tartib i  q a n d ay ?

V e rtik a l  b u rc h a k   n im a   va  u  q a n d ay   m a q sa d la r  u chun  a n iq la n ad i?
3. 
B u rc h a k   q a n d ay  g e o d ez ik   a sb o b la r  y o rd a m id a  o 'lc h a n a d i?
4  
T e o d o lit  s v o m k asin in g  m o h iy a ii  n im a d a n   ib o ra t ’

T e o d o it  sy o m k asin i  b a ja rish   la rtib in i  b a y o n   e tin g ?
6. 
T e o d o lit n in g  q an d ay   tu rlarin i  b ilasiz?
7. 
T e o d o lit sy o m k asin i  ta sh k il  etish   n im a la rd a n   iborat?
8. 
Y u z an i  g ra l’ikaviy  u su ld a  a n iq la sh d a  p a lc lk a la rd a n   fo y d alan ish   ta n ib in i  b a y o n   e tin g ?
9. 
Y u z an i  u c h b u rc h a k la r u su lid a   a n iq la sh   h a q id a  n im a la m i  b ilib  o ld in g iz ?
10. 
A n a litik   u su ld a  y u za  a n iq la sh d a  y o p iq   k o 'p b u r c h a k  y u z a sin i  u n in g  u ch lari  k o o rd in a ta la ri 
y o rd a m id a  q a n d ay  h iso b la sh   m u m k in '7
I I. 
Y u za  h is o b la sh n in g  q aysi  u su lid a n   k e n g   fo y d a la n ila d i0 
12.  Q u tb li  p la n im e tm i  ish latish   tartib i  n im a la rd a n   iborat?
2.  V ertik al  syom ka.
Nivelirlash  turlari. 
Yer  yuzasidagi 
nuqtalaming  joylashgan 
balandliklarini  aniqlashda  bajariladigan  ishlar  majmuiga  vertikal  syomka 
deyiladi.  Joy  relefini  o ’rganib.  uni  plan  yoki  xaritada  tasvirlash  xalq 
xo'jaligining  hamma  tarmoqlarida,  ayniqsa,  qishloq  xo'jaligida  alohida 
ahamiyal  kasb  etadi.  Joy  relefini  sinchiklab  o'rganib,  uni  to 'g 'ri 
tasvirlagandagina  shirkat,  fermer  va  o'rm on  xo'jaliklari  yerlaridan  to 'g 'ri 
foydalanish,  yo'llar,  aholi  yashaydigan  punktlar,  sug'orish  va  kollektor- 
zovur  tarmoqlari  va  boshqa  meliorativ  inshootlami  to ’g'ri  loyihalashtirish 
imkoniyati  tug’iladi.  Relefni  qog'ozda  tasvirlash  uchun  joyning  xarakterli 
nuqtalari  dengiz yuzasiga  nisbatan  aniqlansa,  u  mutlaq  (absolyut)  balandlik

deyiladi.  N uqtalam ing  balandliklarini  aniqlash  uchun  dasilab  ular  orasidagi 
nisbiy  balandliklar aniqlanadi.
Ikki  nuqta  orasidagi  nisbiy  balandlikni  aniqlashga  nivelirlash 
deyiladi. 
Nisbiy 
balandlikni 
aniqlash 
usuliga 
k o r a  
geometrik, 
trigonometrik.  fizikaviy,  barometrik,  stereofotogram m elrik  va  avtom atik 
nivelirlashlar farqlanadi.
Geometrik 
nivelirlash  gorizontal 
nur  yordam ida  bajariladi. 
Gorizontal  ko'rish  nuri  hosil  qilinadigan  asbobga  nivelir  deyiladi  (38,  39  va 
40- rasmlar).
Trigonometrik  nivelirlash  qiya  nur  yordamida  bajariladi.  Bunda 
nivelirlanadigan 
nuqtalar  orasidagi 
masofa 
bilan 
qiyalik 
burchagi 
o'lchanadi.
Fi:ika\’iy 
nivelirlash 
barometrik, 
gidrostatik 
va 
aeroradio 
nivclirlashlarga bo'linadi.
Barometrik  nivelirlash  barometrlar  yordamida  amalga  oshiriladi. 
Bunda  ikki  nuqtada  havo  bosimlari  o'lchanib,  ulam ing  ayirmasi  orqali  bir- 
biriga nisbatan  balandliklari  topiladi.
Gidrostatik  nivelirlash  tutash  idishlardagi  suyuqlikning  yuzi 
hamma  vaqt  bir xil  balandlikda  bo'lishiga asoslangan.
Aeroradio  nivelirlash  samolyotlarga  o'm atilgan  radio  balandlik 
o'lchagich  va  statoskop  yordamida  bajariladi.  Bu  asboblar  yordam ida  yer 
vuziga  nisbatan  samolyotning  balandligi  va  uning  uchish  vaqtidagi 
balandligining  o zg arish i  aniqlanadi.  Olingan  qiym atlar  yordam ida  yer 
yuzidagi  nuqtalar orasidagi  nisbiy  balandliklar hisoblanadi.
Stereofotogrammelrik  nivelirlash  bitta  joyning  ikkita  nuqtadan 
olingan 
surati 
(stereojufti)ni 
kuzatganda 
hosil 
bo'ladigan  joyning 
stereomode I ini  o ‘lchash  orqali  bajariladi.
Avtom atik  nivelirlash  joy  profili  avtomatik  ravishda  chiziladigan 
asbob yordamida  bajariladi.
Yuqorida  qayd  qilib  o ’tilgan  nivelirlash  turlari  ichida  geometrik 
nivelirlash  eng  aniq  natijalar  beradi  va  shu  boisdan  ushbu  usul  injenerlik 
ishlarida  ko'proq  qo'llaniladi.
Geometrik  nivelirlash.  uning  turlari  va  usullari.  Nivelirlash  ishlari 
uchga  bo'linadi:  1)  bo'ylama  nivelirlash;  2)  ko'ndalang  nivelirlash;  3) 
yuzani nivelirlash.
Bo'ylam a  nivelirlash  bir  necha  yuz  metr  yoki  kilom etr  masofada 
quriladigan  y o 'l,  kanal  kabi  uzunasiga  ketgan  inshootning  o 'q   chizig'i  deb 
yuritiluvchi  joyning  o 'rta  chizig'i  bo'yicha  olib  boriladi.  Ushbu  o 'q   chiziq 
o'tadigan  bo'ylam a jo y  trassu deb ataladi.
Ko'ndalang  nivelirlashda  trassa  o 'q  
chizig'ining 
ikki  yon 
tomonlaridagi  relefning  xarakterli  nuqtalarining  o'rinlari  o ‘q  chiziqqa

nisbatan belgilanib,  balandliklari  bo'ylam a  nivelirlash  vaqtida aniqlanadi.
Yuzani  nivelirlashda  qishloq  xo'jalik  ekinlari  ekiladigan  yerlar, 
stadion,  aeroport  kabi  inshootlar  quriladigan  maydon  yuzasi  nivelirlanadi, 
joy  relefi  gorizontallar  bilan  tasvirlanadi.  Bo'ylam a  va  ko'ndalang 
nivelirlash  natijalari  bo'yicha  bo'ylam a  va  ko'ndalang  profil  chiziladi. 
Trassa  o'm ini  belgilash  bilan  bog'liq  dala  ishlari  trassalash deyiladi.  Trassa 
100  m.Ii  kesmalarga  bo'linadi,  bu  tadbir  piketlash  deb  yuritiladi.  ular 
qoziqlar qoqib  mahkamlanadi.
13
3 S -  ra sm   H - J   n iv e lirin in n |>   u m u m iy   lu z ilis h i:
I  - k o 'r is h   tru b a si,  2  -  silin d rik   a d ila k ,  3  -  d o ira v iy   a d ila k ,  4  -  tag lik .  5  -  k re m a le ra ,
6  -  m a h k a m la s h   v in ti.  7  - q a ra tish   v inti:  8  -  e le v atsim i  v in t, 9  -  o k u ly ar,  10  - o b ’e k tiv ;
11  -  k o   ta rg ic h   v in tlar;  12  -  d o ira v iy   a d ila k n in g  tu z a tg ich   v in tlari:
13  -  n ish u n g a   o lish   q irra la n

s
39- rasm
.  II- 3 K   nivelirining um um iy  tuzilishi:
1  -  k o 'r is h   iru b a si;  2  -  k rc m a lc ra .  3  -  d o ira v iy  a d ila k ;  4  -  o b   e k tiv ;  5  - o k u ly a r;
6  - q a ra lis h   \  in tlari;  7  -  d o ira v iy  la g lik ;  8  -  k o t a r g i c h   v intlar.
J
J '
40- rasm
  N iv e lirla rn in g asosiy geom etrik 
0
‘qlari:
Г Г '-   in ib a n in g  k o 'r is h   o 'q i ;  C l 
-  silm d rik   a d ila k   o 'q i ;   77. ’- d o ira v iy  a d ila k   o 'q i ;
J J   - n iv e lim in g   a y la n ish   o 'q i ;  H H  ‘ -  ip la r tu rin in g  g o riz o n ta l  ipi.
Ushbu  nuqtalar  piketlar  deyiladi  va  PK  belgisi  bilan  belgilanadi. 
Trassa  bosh  nuqlasi  0  dan  boshlanadi  (bu  nolinchi  piket  PK0  ko‘rinishida 
yoziladi).  Ikki  qo'shni  piket  orasidagi joyning  balandlik  bo'yicha  xarakterli

nuqtasi  ply us  nuqta deyiladi  va  uning o ‘mi  oldingi  piketga  nisbatan  o'lchab 
topiladi.  Masalan, 4- jadvaldagi  PK|+75  o'm ini  belgilashda piket nomeridan 
keyin  plyus  ishorasi  qo'yilib,  uning  piketdan  uzoqligini  ko'rsatuvchi  son 
yoziladi.  Millimetrli  qog‘ozdan  tayyorlangan  maxsus  daftarchaga  (piketlash 
daftarchasi)  trassa  o'qidan  o 'n g   va  chap  tomondagi  tafsilotlar  plani 
chiziladi.  Piket  va  plyus  nuqtalar  o ’mi  piketlash  daftarchasida  masshtab 
bo'yicha belgilanadi.
Geometrik 
nivelirlash 
ikki 
turga 

o'rtadan 
va 
oldinga 
nivelirlashlarga  bo'linadi.  O 'rtadan  nivelirlashda  nivelir  A  va  В  nuqtalar 
o'rtasiga  o'm atiladi  (41-  rasm).  Nivelir  mustahkamlagich  vint  yordamida 
shtativ 
ustiga 
o'm atiladi. 
Shtativ 
boshmoqlari 
yerga 
botirilib 
o'm ashtirilganda,  uning  ustki  qismini  taxminan  gorizontal  bo'lishiga e ’tibor 
qilinishi  kerak.  Shunday  qilinmasa,  nivelirdagi  doiraviy  adilak  pufakchasini 
o'rtaga  keltirish  uchun  buraladigan  ko'targich  vintlam ing  buramasi  yetmay 
qolishi  mumkin.  Ko'targich  vintlari  yordamida  doiraviy  adilak  pufakchasi 
nol  punktga  keltiriladi.  Buning  uchun  avval  2  ta  ko'targich  vint  yordamida 
pufakcha  nol  punkt  qarshisiga  olib  kelinadi,  keyin  esa  uchinchi  ko'targich 
vint  yordam ida  nol  punktga  keltiriladi.  So'ngra  niveliming  ko'rish  trubasi 
reykaga qaratiladi  va  mahkamlash  vinti  bilan  mahkamlanadi,  qaratgich  vinti 
orqali  asosiy  vertikal  ip  reyka  o'rtasiga  to'g'rilanadi.  Reykadan  sanoq 
olishdan  oldin  elevatsion  vint  yordamida  silindrik  adilak  o'qi  gorizontal 
holga  keltiriladi,  ya’ni  ko'rish  maydonidagi  adilak  pufakchasi  yarim 
pallalarining  tasviri  tutashtiriladi.  S o'ngra reykadan  sanoq  asosiy  gorizontal 
ip  bo'yicha  olinadi.  Sanoq  olishda  avval  gorizontal  ip  to 'g 'ri  kelgan 
detsimetrli  bo'lak  qiymati  o'qiladi,  keyin  detsimetrli  bo'lakning  yuqori 
chetidan  gorizontal  ipgacha  to'liq  santimetrli  bo'laklar  va  oxirgi  to"liq 
bo'lm agan  santimetrli  bo'lakning  millimetrdagi  qiymati  cham alab  olinadi. 
Nivelirdan  reykagacha  bo'lgan  masofani  aniqlashda dalnomer  iplardan  ham 
shu tartibda sanoq  olinadi.
Texnik  nivelirlashda  bo'yi  3  -   4  m,  eni  8 - 1 0   sm.  qalinligi  2 - 3  
sm  bo'lgan  ikki  tomonli,  yaxlit  va yig'm a reykalardan  foydalaniladi.
Ikki  tomonli  reykalam ing  bir  tomonida  santimetrli  bo'laklar  oq  va 
qora,  ikkinchi  tomonidagilari  oq  va  qizil  rangda  shashkasimon  chizilgan  va 
raqamlar  yozilgan.  Reykaning  qora  ranglr tomoni  qora,  qizil  rangli  tomoni 
qizil  tomon  deb  nomlanadi.  Qora  tomonda  reyka  eng  pastidan  boshlab 
santimetrli  oq  va  qora  bo’laklarga  bo'linadi  va  0  dan  boshlanib  3000  yoki 
4000  da tugaydi.  Sanoq  olish  qulay  bo'lishi  uchun  bo'laklarni  har detsimetri 
«Е»  shaklidagi  belgidan  boshlanadi  va  qiymati  detsimetr  (dm)  birlikda 
yoziladi.  Har  metr  10  detsimetrga,  detsimetr  10  sm.ga  bo'lingan.  Bir 
bo'lakning qiymati  1  sm  =  10  mm.  Qizil  tomonda  sonlar 0  dan  boshlanmay, 
balki  boshqa  bir  kata  sondan,  masalan  4687,  4700,  4800  mm.dan

boshlanadi.  Reykaning  qora  va  qizil  tomonidan  olingan  sanoqlar  ayirmasi 
doimiy  son  bo'lib,  nivelirlashni  bekatda  tekshirish  uchun  xizmat  qiladi. 
Truba  teskari  tasvir  berganidan  reyka  yozuvlari  teskari.  ko'rish  m aydonida 
esa  ulami  tasviri  to 'g 'ri  bo'ladi.  Sanoqlar  reykaning  quyi  qism ida  ortib 
boradi.  Texnikaviy  nivelirlashda  reyka  bo'laklaridan  sanoq  to 'm in g   o 'rta  
ipidan  millimetrgacha  aniqlikda  olinadi.  Bunda  ko'rish  maydonining 
tepasidan  pastga  tomon  o 'rta  ipigacha  avval  yozuvli,  keyin  yozuvsiz 
bo'laklar  soni  aniqlanadi.  38-  rasmda  H-3  va  H-3K  nivelirlarida  sanoq  olish 
ko'rsatilgan.
Nivelirlashda  reykalar  qattiq  joy  yoki  mustahkam  qoqilgan 
yog'och yoki  temir qoziq.  boshmoqlar ustiga  vertikal  holda qo'yiladi.
A  va  В  nuqtalarda  reykalar  vertikal  holda  o'm atiladi.  Silindrik 
adilak  pufakchasi  uchlari  elevatsion  vint  yordamida  tutashtirilgandan  so 'n g  
reykadan  sanoq  I  mm  aniqlikda  olinadi.  B o'laklar  sanog'i  reyka  tagidan 
yuqoriga  tomon  orta boradi,  ya’ni
h  -   a -  b.
bu yerda a va b -   reykalardan  olingan  sanoqlar.
Agar  nivelirlash  A  nuqtadan  В  nuqtaga  tomon  bajarilsa,  A  dagi  reyka 
orqa,  В  dagi  reyka  esa  oldingi  reyka  bo'ladi.  Shunga  binoan  ikki  nuqta 
orasidagi  nisbiy  balandlik  orqa  va  oldingi  reykalardan  olingan  sanoqlar 
ayirmasiga  teng.  Agar  a  >  b  bo'lsa,  nisbiy  balandlik  musbat,  a  <  b  bo'lsa, 
manfiy  ishorali  bo'ladi.  Oldinga  nivelirlashda  nivelir  asbobi  A  nuqtaga 
o'm atiladi  (41b-  rasm).  Truba  ko'rish  o'qi  gorizontal  holatga  keltiriladi  va 
asbob  balandligi  i  o'lchanadi  hamda  oldingi  reykadan  b  sanog'i  olinadi. 
Bunda  h  ~  i  -  b.  y a’ni  nisbiy  balandlik  asbob  balandligidan  oldingi 
reykadan  olingan  sanoqning ayirilganiga teng  bo'ladi.
Katalog: filesarchive
filesarchive -> O. K. Iminov iqtisod fanlari doktori, professor
filesarchive -> B u X o r o o z I q o V q a t V a y e n g I l s a n o a t t e X n o L o g I y a s I i n s t I t u t I r. A. X a I t o V, V. E. R a d j a b o V a
filesarchive -> Ipak qurti seleksiyasi.pdf [Aeratsiya stansiyalari]
filesarchive -> Ipak qurti ekologiyasi va boqish agrotexnikasi.pdf [Aerologik asboblar]
filesarchive -> Osimliklarni biologik himoya qilish vositalari.pdf [Agrotexnik himoya usuli]
filesarchive -> 0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va à b t 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi
filesarchive -> 10-168 Tuproqshunoslik.pdf [Agrotuproq rayonlashtirish]
filesarchive -> Qishloq xojaligi asoslari.pdf [Almashlab ekish rotatsiyasi]
filesarchive -> Umumiy va qishloq xojaligi fitopatologiyasi.pdf [Aralash ekinlar]
filesarchive -> Chorva parranda va baliq mahsulotlarini yetishtirish qayta ishlash texnologiyasi.pdf [Aralash silos]

Download 82.64 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling