1. Автомобилнинг эксплуатацион хусусиятлари тўғрисида маьлумот беринг


Download 1.14 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/10
Sana17.06.2023
Hajmi1.14 Mb.
#1552051
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
konstruksiya

tor1
/P
tor2
=R
z1
/ R
z2
. 


;

;
.
 
63. Тормозланиш вакти, тормозланиш йули ҳақида малумот беринг. 
Тормозланиш ва^тида тормоз педалини босиш кучи, педали и босиш тезлиги ва 
бош^алар таъсирида автомобиль хар хил кийматда1и секинланишга эга булиши 
мумкин. Тормозлан ишлари ин г деярли 95% ида секинланиш /а = 1,5 ... 4,5 м/с2, 
фавцулодда тормозланишда эса /а = 7,5 ... 9,0 м/с2 га етиши мумкин. 
Шундай экан, автомобилиинг тормозланищ хусусиятлари цандай курсаткичлар билан 
ба^оланади, унинг улчамлари нима билан ва кан- дай аницланади деган савол 
тугилади. 
Тормозланиш динамикасининг улчагичлари сифатида тормозланиш масофаси ST (м), 
вацт /т (сек) ва секинланиш — /а (м/с2) лардан фой- даланилади. Тормозланиш 
хусусиятларини тула юкланган автомобил- ни текис йулнинг тугри ва горизонтал 
участкаларида макеимал ин- тенсивлик билаН тормозлаб аницланади. Синаш вактида 
шинадаги босим нормал, протектор-накшининг баландлиги 50 % дан ортиц ейил- 
маган булиши керак. Тормозланиш масофаси махсус пистолет 
(148-раем) ёрдамида аниклаиади. Пистолет узгичли ёндириш галтагидан иборат булиб, 
унинг юкори 4 ва паст 3 кучланишлисимлари бор. Узгич 5 тормоз педалидаги 
контактлар 6 ва пистолет занжирини улайди. Конденсатор 1 контактлар 2 ажралганда 
^осил буладиган- учкунни кам'айтириш учун хизмат кила- ди. Пиж 10 порох ва буё^ни 
патронда уш- лаб туради. Тормоз педалини босганда контактлар 
6 уланиб, ток аккумуляторлар бата • реяси 7, узгич контактлари 2, паст кучла- нишли 
симлар 3 дан «массага» берилади, на- tижaдa галтак узаги магнитланиб якорь 13 
ни тортади. Контактлар ажралиб магнит май- дон и йукрлади. Юкори' кучланишли сим 
ура- мида л;осил булган индуктив ток ёндириш свечаси 12 га узатилади. Учцун 
таъсирида порох 11 ёнади, ^осил булган босим патрон 8 дагн буёц 9 ни йулгасачратади, 
натижада тор- мозланишнинг бошланиш пайти аник белги- ланади. Автомобиль 
тухтагандан сунг йул- даги догдан пистолетгача булган масофа тормозланиш массфаси 
5Т ни беради. Тормозланиш вацти t7 ни секундомер билан -улчаш мумкин. 
64. Тормозланишда автомобилга таъсир этувчи кучлар. 62 – ni o’qi bir xilku qara
Автомобиль тормозланиш жараёни учун кучлар баланси тенгламасини келтириб чиқариш мумкин (расм 
P
jtor
 = P
tor
+P

+ P
w
; P
tor
=P
tor1
+P
tor2
=R
z1

 +R
z2

 =G
a

 =m
a
g

; m
a
j
tor
=m
a
 g

+m
a
g

+k
w

F

V
a
2



Расм 3.2.1. Тормозланиш жараёни кучлари схемасиКескин тормозланиш жараёнида йўл P

=m
a
g

 ва ҳаво 
P
w
=k
w

F

V
a

қаршилик кучларининг таъсири тормоз кучидан P
tormax
=G
a

x
анча кичиклиги учун, уларни 
инобатга олмасак, секиланишнинг максимал қиймати j
tormax
=g


Download 1.14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling