1. Автомобилнинг эксплуатацион хусусиятлари тўғрисида маьлумот беринг


Download 1.14 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/10
Sana17.06.2023
Hajmi1.14 Mb.
#1552051
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
konstruksiya

tor
= 2,5-3 м/с
2
қийматдан ошмаса, хизмат режимида тормозланиш;
− секинланиш j
tor
= 7-8 м/с
2
қийматли бўлса, тезкор режимда тормозланиш деб юритилади. 
Кескин тормозланиш жараёнида йўл P

=m
a
g

 ва ҳаво P
w
=k
w

F

V
a

қаршилик кучларининг таъсири тормоз 
кучидан P
tormax
=G
a

x
анча кичиклиги учун, уларни инобатга олмасак, секиланишнинг максимал қиймати j
tormax
=g

x
бўлади. 


− Автомобилнинг тормозланиш жараёни секинланиши j
tormax
ўзининг барқарор қийматига дарҳол эга 
бўлмайди 
61. Тормозная диаграммасини тушунтиринг. 
Тормозланиш жараёнида тезлик ва 
секинланишнинг ўзгаришини тормозланиш 
диаграммаси билан тасвирланади (расм 
3.2.2). Тормозланиш жараёни ҳайдовчи 
автомобилни 
тўхтатиш 
заруриятини 
сезганидан то автомобиль тўхтагунча давом 
этади. 
Тормозланиш диаграммасида абцисса ўқида 
вақт (йўл), ордината ўқларида тезлик ва 
секинланиш келтирилган.
Ҳайдовчи 
автомобилни 
тезкор 
тормозлаш заруриятини сезганидан токи 
автомобиль тўхтагунча кетган вақт t
0
– тўхташ вақти деб аталади. Ҳайдовчи тезкор тўташ заруриятини сезиб газ 
педалидан оёғини олиб тормоз педалини босгунича кетган вақт t
r
– ҳайдовчининг реакция вақти деб аталади. t
or 
, t
pt
– вақтлари мос равишда тормоз юритмасидаги оралиқларга ва тормоз кучини ортишига сарфланган вақт деб 
аталади. (t
or 
+ t
pt
)=t
yu
– тормоз юритмасини ишга тушиш ёки тормоз юритмасининг кечикиш вақти деб аталади. 
t
jtor
– автомобилнинг барқарор максимал секинланиш билан тормозланиш вақти вақти деб аталади.
62. Тормозланиш жараёнида автомобилга таъсир этувчи асосий кучларни аниқланг 
Кескин тормозланиш жараёнида йўл қаршилиги P

=m
a
g

ва ҳаво қаршилиги P
w
=k
w

F

V
a
2
кучлари 
таъсири тормоз кучидан P
tormax
=G
a

x
анча кичиклиги учун, уларни инобатга олмасак, секиланишнинг 
максимал қиймати j
tormax
=g

x
бўлади. Автомобилнинг максимал самарали тормозланиши учун барча 
ғилдираклар таянчидаги илашишдан тўлиқ фойдаланиш керак, яъни
P
tormax
= P
tor1
+P
tor2 
=G
a

x
=R
z1

x1
+ R
z2

x2
. 
Тормозланиш жараёнида инерция кучи автомобиль массасининг олди ва орқа ўқлараро тақсимотини 
ўзгартиради – олди ғилдиракларда юкланиш ортади, кетинги ғилдиракларда камаяди. Автомобилнинг 
максимал самарали тормозланиши учун ғилдиракларга тормоз кучини тақсимлаш юкланишларига 
пропорционал бўлиши керак – P
tor1
/P
tor2
=R
z1
/ R
z2
. 
;

;
.
 

Тормозланиш жараёнида инерция кучи автомобиль массасининг олди ва орқа ўқлараро тақсимотини 
ўзгартиради – олди ғилдиракларда юкланиш ортади, кетинги ғилдиракларда камаяди. Автомобилнинг 
максимал самарали тормозланиши учун ғилдиракларга тормоз кучини тақсимлаш юкланишларига 
пропорционал бўлиши керак – P

Download 1.14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling