1-laboratoriya ishi. Xalqaro “SI” tizimi birligini qo‘llash ishning maqsadi


Download 267.61 Kb.
bet8/8
Sana26.10.2023
Hajmi267.61 Kb.
#1723901
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
ИЧМТ лаб лотин узб 2023 (1)

VII. Jadvallar.
1-jadval

О‘lch

Ux

U0'

U0"

U0о‘r

'

"



k





¹

V

bо‘l

V

bо‘l

V

V

V

V

%

%

%

V








































2-jadval


О‘lch

U0

IV

RV

RVо‘r

PVH

¹

bо‘l

V

bо‘l

mA

Ω

Ω

W

























3-jadval


О‘lch

Ix

I0'

I0"

I0о‘r

'

"



k





¹

A

bо‘l

A

bо‘l

A

A

A

A

%

%

%

A










































4-jadval

О‘lch

UÀ

I0

RÀ

RÀо‘r

Pan

¹

bо‘l

V

bо‘l

mA

Ω

Ω

W



























Jadvaldagi belgilar

Ux, Ix - tekshirilayotgan asbobning kо‘rsatishi;


U'0,I'0-namunaviy asboblarning qiymatlari oshirilayotganidagi qiymatlari;
U0", I0"- namunaviy asboblarning qiymatlari kamaytirib borilayotganidagi qiymatlari;
U0о‘r, I0о‘r -namunaviy asboblar kо‘rsatishining о‘rtacha qiymatlari;
IA, IV - milliampermetr va millivoltmetrlarning kо‘rsatishi.


VIII. Hisoblash formulalari

  1. Voltmetrlarning kо‘rsatishi oshirilib va kamaytirilib borilganda mutlaq xatoligi.

, .

  1. Voltmetrning eng yuqori nisbiy xatoligi

, .
3. Voltmetrning eng yuqori nisbiy keltirilgan xatoligi
.
4. Voltmetr kо‘rsatishining variatsiyasi (о‘zgarishi)
.
bu yerda UXN-voltmetrning yuqori о‘lchash chegarasi.
5. Tuzatma
.
6. Voltmetrning qarshiligi
.

  1. Voltmetr iste’mol qiladigan nominal kuvvati

.


IX. Asosiy savollar



  1. Magnitoelektrik, elektromagnit va elektrodinamik asboblarning ish prinsipini tushuntiring.

  2. Asboblarning umumiy tuzilishini aytib bering.

  3. Spiral prujina, korrektor, tinchlantirgichlarning vazifasi nimadan iborat?

  4. Mutlaq xatolik va tuzatma nima?

  5. Nisbiy va keltirilgan xatolik nima?

  6. Ampermetr va voltmetrlarning qarshiligi qanday qiymatlarga ega bо‘ladi?

  7. Aniqlik darajasiga qarab asboblar qanday sinflarga bо‘linadi?

4 - ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ




ЎЗГАРМАС ТОК КЎПРИКЛАРИ




I. Ишнинг маšсади

Šаршиликларни кўприклар ёрдамида ўлчаш усулини ўрганиш. Ўзгармас токдаги якка ва šўшалоš кўприкларнинг тузилиши ва улар ёрдамида ўлчаш техникаси билан танишиш.




II . Ишнинг назарий šисми


1. Якка ўзгармас ток кўприги

Кўприк схема ёки оддийгина šилиб айтганда, кўприк ёпиš занжирни ташкил šилувчи тўртта šаршиликдан, ноль кўрсаткич вазифасини бажарувчи магнитоэлектрик гальванометрдан иборатдир (4.1- расм)





4.1-расм. Кўприк схемаси.

Ўзгармас ток кўприклари ўзгармас ток манбаидан таъминланади. R1, R2, R3, R4 šаршиликлар кўприкнинг елка šаршиликлари, манба ва ноль кўрсаткич занжирлари эса, кўприкнинг диагоналлари деб юритилади.


Кўприк схемаси шундай тузилганки, бунда битта ёки иккита елка šаршиликларини ўзгартириб, кўприкнинг диагоналидан ўтаётган токни нолга тенглаштириш мумкин.
Бу ќолат кўприкнинг мувозанати деб юритилади. Кўприк мувозанат ќолатига келтирилганда Ir = 0 бўлади, яьни с ва d нуšталарнинг потенциаллари бир-бирига тенг бўлади (Uc = Ud).
Шунга асосланиб, šуйидаги ифодаларни ёзиш мумкин:


I1R1 = I2R2 (5.1)


I1R3 = I2R4 (5.2)
(4.1) тенгламани ќадлаб (4.2) тенгламага бўлиб šуйидагини оламиз:
R1/R2 = R2/R4 , (5.3)
Ёки
R1R4 = R2R3 , (5.4)
(4.3) ва (4.4 ) ифодалар кўприкнинг мувозанат шартини белгилайди.
Кўприк ёрдамида номаълум šаршиликни (электр šаршиликни) ўлчаш учун бу šаршилик истаган елка šаршилиги ўрнига уланади ва битта ёки иккита елка šаршиликларини ўзгартириб, гальванометрдан ўтаётган ток нолга тенглаштирилади.
(5.4) ифодага асосланиб, номаълум šаршилик Rх ни šўйидагича топамиз (Rх биринчи елка šаршилиги R1 ўрнига уланган);


Rх = (R3/ R4)R2 (4.5)

Бу ерда R2 – солиштирма елка šаршилиги деб юритилади.


Якка ўзгармас ток кўприклари šаршиликларни ўлчашда анча šулай асбоб ќисобланади.
Номаълум šаршилик тенгламаси (4.5) га учта šаршилик киради, яъни кўприкнинг ўлчаш аниšлиги асосан учта šаршиликларни тайёрлашдаги аниšликка бођлиš.
Бу šаршилик юšори аниšлик билан тайёрланади ва ќатоликлар 0,02 дан ошмаслиги мумкин. Ќамма šаршилик хатоликлари ўзаро šўшилган таšдирда кўприк хатолиги 0,05 - 0,1 ни ташкил šилиши мумкин.
Бундан ташšари кўприк аниšлигига улаш учун хизмат šилидиган симларнинг šаршилиги ќам таьсир этади. Шу сабабли, якка ўзгармас ток кўприклари 10 Ом ва ундан катта šаршиликларни ўлчаш учун šўлланилади. Кичкина šаршиликларни ўлчаётганда улаш учун хизмат šилувчи симлар šаршилигининг ўлчаш аниšлигига таъсирини билиш учун šўйидаги мисолни кўрамиз. Фараз šилайлик, ўлчаниши керак бўлган šаршиликнинг šиймати 1 Ом: улаш учун хизмат šилувчи ќар бир симнинг šаршилиги r=0,01 Ом бўлсин. Бу ќолда кўприк билан ўлчанган šаршилик Rx+2r бўлади. Улаш симларининг šаршилиги туфайли вужудга келган нисбий хатолик šўйидагича топилади
.
Ўзгармас ток кўприкларининг асосий характеристикаларидан бири уларнинг сезгирлиги ќисобланади. Амалда кўприкларнинг сезгирлигини баќолаш учун нисбий сезгирлик ифодасидан фойдаланилади:


(4.6)
Бу ерда -гальванометр кўрсаткичининг ођиш бурчаги (шкала бўлакларида ифодаланади);
- елка šаршилигининг нисбий ўзгариши.
2. Šўшалоš ўзгармас ток кўприги

Šўшалоš ўзгармас ток кўприклари асосан 1 Ом дан кичик бўлган šаршиликларни ўлчаш учун хизмат šилади. 4.2 – расмда унинг принципиал схемаси келтирилган.


RN – намуна šаршилик;
RX – номаълум šаршилик;
r -кўприкнинг RX ва RN šаршиликлари уланадиган šисšичларини ўзаро туташтирувчи симнинг šаршилиги.

4.2-расм. Šўшалоš ўзгармас ток кўпригининг приципиал схемаси.

RN ва RX кетма-кет уланиб, улардан I токи ўтказилади. Šўшалоš кўприк асосан R1,R2,R4 ва R3 šаршиликлардан иборат.


Кўприкнинг мувозанат ќолати Ir =0 ни ќисобга олиб, Кирхгофнинг иккинчи šонунига асосан šуйидаги тенгламани ёзамиз:

а) Rx – R2- Г – R1 контури учун šуйидаги тенгламани ёзамиз:




I3Rx + I2R2 – I1R1 = 0 (4.7)

б) R4 – RN – R3 –Г контури учун:




I2R4 + I3RN – I1R3 = 0 (4.8)

в) r – R4 –R2 контури учун:




(I3 – I2)r – I2 R4 – I2 R2 = 0 (4.9)

(5.7), (5.8) ва (5.9) тенгламаларни ечиб, Rx ни топамиз:


(4.10)
(5.10) тенгламадан Rx ни ќисоблаб топиш анча šийин.
Ифодадан кўриниб турибдики, агар шарти бажарилса, ифоданинг ўнг томонидаги иккинчи šўшилувчи нолга тенг бўлади ва ифода анча соддалашади. У ќолда кўприкнинг мувозанат шарти šуйидагича ёзилади:
(4.11)
Шундай šилиб, šўшалоš кўприк мувозанат ќолатига келтирилганда, бир ваšтда икки шарт бажарилади.
Улаш учун хизмат šиладиган симларнинг šаршиликлари ўлчаш аниšлигига жуда ќам таъсир šилади; чунки уларнинг šиймати тахминан 0,01 Ом ни ташкил šилади ва у R1, R2, R3, R4 šаршиликларга нисбатан жуда кичик.
Ќозирги ваšтда šўшалоš кўприкларда R1 ва R3 šаршиликлар штепселли šаршилик магазинлари кўринишида šилинади.
R1ва R4 эса, тўрт ёки беш декадали ричагли алмашлаб уловчи šурилмали šаршилик магазинлари кўринишида бўлади. Бу ќолда šаршиликларни бир ваšтда šатъий бир хил ростлашга имкон бўлади.
Šўшалоš кўрикнинг сезгирлиги ноль – кўрсаткичнинг сезгирлигига кўприк занжирининг параметрларига ва иш токининг миšдорига бођлиš. Одатда šўшалоš кўприклар 10 Ом дан 10-6 10-8гача бўлган šаршиликларни ўлчаш учун ишлатилади.


3. Р-329 типли якка šўшалоš ўзгармас ток кўприги
4.3- расмда Р-329 типли якка šўшалоš ўзгармас ток кўприги схемаси келтирилган.

4.3-расм. Р-329 типли якка šўшалоš ўзгармас ток кўпригининг схемаси.

Р-329 типли кўприк 10-8 дан 10+6 Ом гача бўлган šаршиликларни ўлчаш учун мўлжалланган. Ўлчаш хатолиги кўприкнинг ўлчаш чегарасига бођлиš бўлиб, 0,05 дан 2 % гача бўлади.


Солиштирма елкаси R1 бешта декадали магазин šаршиликларидан иборат: 10х100; 10х1; 10х0,1; ва 10х0,01 Ом.
Нисбий елкаларнинг (R2ва R3) ќар šайсиси тўрттадан; 10, 100, 1000 ва 10000 Ом šаршиликларидан тузилган.
Намунавий šаршилик Rо блокига иккита: 1 ва 0,001 Ом šаршилик киради.
"Šўпол ” (“Грубо”) тугмачаси босилганда ноль кўрсаткич билан кетма - кет 51 кОм ли šаршилик уланади. “Аниš” (“Точно”) тугмачаси босилганда ноль кўрсаткич схемасига бевосита уланади. Ноль кўрсаткичнинг тинчланиши “Тинчланиш” (“Успокоение”) тугмачаси ёрдамида амалга оширилади.
Кўприкнинг схемаси кичик Ом ли šаршиликларни улашда ички ва ташšи намуна šаршиликларидан фойдаланишга имкон беради.
Намуна šаршилик šийматини ўзгартириб, кўприк ўлчаш чегарасини ўзгартириш мумкин. Намуна šаршиликларнинг блоки тўртта тугмачада:
Иккитаси I1 ва I2 токлар иккитаси V1 ва V2 потенциалларники, ќамда намуна šаршилигини схемага уловчи штепселли колодкага эга. Намуна šаршиликларидан ўтувчи токнинг šийматлари: 0,5 А (RN=1 0м) ва 32 А (RN=0,0001 А)


III. Ишнинг мазмуни

1. Р-329 типли якка šўшалоš кўприкнинг тузилиши ва ишлаш принципи билан танишиш.


2. Асбобнинг техник маълумотлари билан танишиш ва уларни I-жадвалга ёзиб олиш.
3. Якка кўприк билан šаршиликларни ўлчаш учун схемани йиђиш (4.4-расм) ва белгиланган šаршиликларни ўлчаш (ўлчаш натижаларини 2-жадвалга ёзинг).
4. Намуна šаршилик R0 =1000 ёки 10000 Омни ўлчаб, якка кўприкнинг хатолигини аниšлаш.
5. Šўшалоš кўприк билан šаршиликни ўлчаш учун схемани йиђиш (4.5-расм) ва берилган šаршиликларни ўлчаш (ўлчаш натижаларини 3-жадвалга ёзинг).
6. Намуна šаршилик R0=0,1 Ом ни ўлчаб, šўшалоš кўприкнинг хатолигини аниšлаш.
7. Кўрикнинг сезгирлигини аниšлаш.


IV. Иш бўйича тушунтириш ва кўрсатмалар

Катта šаршиликларни якка кўприк схемаси билан ўлчаш учун (4.4-расм) R1 нинг бирор šиймати ўрнатилади, сўнгра R2 ва R3 šаршиликларнинг нисбатини, масалан 1 га тенг деб олинади.


“Грубо” тугмачасини босиб, гальванометр кўрсаткичига šаралади.
Adabiyotlar



  1. Rannev G.G. Metodi i sredstva izmereniY. Uchebnik dlya vuzov. 2-ye-izd. stereotip.- M.: Sentr akademiya, 2004. -336 s.

  2. Radkevich Y.M., Laktionov B.I., Metrologiya, standartizatsiya i vzaimozamenyakmost. Kniga 1. MetrologiY. MGGU, Moskva, 1994.

  3. Ismatullayev P.R. va boshqalar, Metrologiya, standartlashtirish va sertifikatlashtirish. Toshkent. ToshdTU, 2001.

  4. Abdullayev A.X., Qodirova SH.A., A’zamov A.A., Metrologiya, standartizatsiya i sertifikatsiY. Uchebnoye posobiye, Tashkent, 2003.

  5. Qodirova SH.A. va boshqalar. Metrologiya asoslari va elektr о‘lchashlar faniga oid laboratoriya ishlari uchun uslubiy qо‘llanma, Toshkent. ToshdTU, 1993.

  6. Ismatullayev P.R., Abdullayev A.X., Qodirova SH.A., A’zamov A.A., Miraliyeva A.K. Metrologiya, standartlashtirish va sertifikatlashtirish. Ma’ruzalar matni. Toshkent, ToshdTU, 2000.

  7. Ismatullayev P.R., Qodirova SH.A., Jabborov X.SH. “Metrik о‘lchashlar va ularning rivojlanish istiqbollari” uslubiy qо‘llanma 2011. – 44 b.

  8. Ismatullayev P.R., Qodirova Sh.A., Jabborov X.Sh. “Metrik o‘lchashlar va ularning rivojlanish istiqbollari” uslubiy qo‘llanma 2012. – 40 b.

  9. GOST 7328 – 2001 Toshlar. Umumiy texnik shartlar.

  10. MI 1747 – 87 Uslubiy kо‘rsatmalar. Namunaviy va umumiy maqsadlarga mо‘ljallangan massa о‘lchovlari. Qiyoslash uslubiyati.

Internet manbalar:



  1. http://www.sensorlink.ru

  2. http://www.stq.ru






Download 267.61 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling