7-маъруза Глобал симли тармоқ технологиялари Х. 25, Isdn( Integrated Services Digital Network) Frame Relay


Download 1.65 Mb.
bet8/10
Sana03.11.2023
Hajmi1.65 Mb.
#1741852
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
7-ma\'ruza

АТМ даражасини базали элементи бўлиб ячейка ҳисобланади. ITU-T ни АТМ учун таклиф қилинган АТМ пакетининг умумий кўриниши қуйидагича: ячейка сарлавҳаси 5 октетни ташкил этса, ахборот майдони эса 48 октетга тенгдир. Рек.ITU.361 га биноан ячейкани узатиш қуйидаги кетма-кетликда амалга оширилади: - октетлар биринчисидан бошлаб ўсиш навбатида узатилади, октет ичидаги битлар 8-чисидан бошлаб камайиш тартибида узатилади; - ячейкани ҳамма майдонлари учун биринчи бит асосий ҳисобланади (MSB-Most Sighificant Bit). “Фойдаланувчи-тармоқ” интерфейсидаги ячейкани сарлавҳаси қуйидаги кўриишга эга: - оқимни умумий бошқариш (ОУБ) (GFC-Generic Flow Control) - 4 битга тенг; - виртуал йўл идентификатори (ВЙИ) (VPI-Virtual Puth Identifier) – 8 битга тенг; - виртуал канал идентификатори (ВКИ) (VCI-Virtual Channel Identifier) -16 битга тенг; - фойдали юклама тури (ФЮТ) (PT - Payload Type) - 4 битга тенг; - ячейкани йўқотиш приоритети (ЯЙП) (CLP - Cell Lass Priority) – бир битга тенг; - сарлавҳадаги хатоликларни назорати (СХН) (HEC-Heder Error Control)-8 битга тенг.

АТМ коммутация

АТМ коммутаторининг умумий структураси


IM — кириш модули;
OM — чиқиш модули;
CAC — уланишни бошқариш жараёни;
SM — коммутаторни бошқариш модули.

КИРИШ МОДУЛИ

КИРИШ МОДУЛИ

  • Кириш сигналидан ( SONET) АТМ ячейкаларини ажратиб олади:
  • Сарлавхада хато бор ёки йўқлигини текширади (Header Error Control, HEC);
  • VPI/VCI идентификатор қийматларини тўғрилигини текширади;
  • Чиқиш портини аниқлайди;
  • Сигнал ячейкаларини CAC модулига, а ячеек OAM ячейкаларини коммутаторни бошқариш модулига узатади;
  • Уланиш жараёнини бажаради;
  • Маршрутлаш ва мониторинг маълумотларини махсус ички тэгларга киритади. Ушбу тэглар ички бошқариш учун керак.

ЧИҚИШ МОДУЛИ

ЧИҚИШ МОДУЛИ

  • АТМ ячейкалар оқимини физик узатиш учун тайёрлайди:
  • Ички тэгларни қайта ишлайди ва олиб ташлайди;
  • HEC майдонини (поле) генерация қилади;
  • Ячейкаларни узатиш тезлигини созлайди;
  • Ячейкаларни тармоқнинг физик сатх юкламасига (SONET) жойлаштиради;
  • Рақамли бит оқимни оптик сигналга ўзгартиради.

Download 1.65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling