Qidiruv: ФАННИНГ
![]() | 1-мавзу I. Кириш. Фаннинг мақсади, вазифалари бўлимлари ривожланиш, тарихи Ma’lumki, har qanday tizimning barqarorligi komponentlarning o'zaro munosib ravishda rivojlanishi va ular orasidagi munosabatlar muvozanatlashgan holatda boMishini taqozo etadi, aks holda tizim buziladi va asl xususiyatlarini y 18,72 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Umr yo’ldoshini tanlash nazariyalari Режа Xx асрнинг 70 йилларидан бошлаб ўрганиш ноўрин деб ҳисоблаймиз. Бундан ташқари, уни фенемизм меваси дейиш ҳам нотўғри. Бироқ фаннинг асосий хизмати замонавий психологик муаммоларга жамоатчилик фикрининг жалб қилиниши ҳисобланади 27,6 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Фаннинг маъруза матни социал психологик тренинг ҳАҚида умумий тушунча «Тренинг бу ўқув ва ўйин фаолиятини ўзида жам қилувчи синтетик антропотехник усули ҳисобланади». Антропотехника бу инсоннинг ўз қобилиятларини табиий равишда ривожлантиришга қаратилган жараён ҳисобланади 117,17 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | 38-Мавзу. Тиббиёт географияси режа Iх асрнинг ўрталари деб ҳисоблайдилар. Шу даврдан бошлаб, то ҳозирга қадар тиббиёт географиясининг тадқиқот обеъкти ва предмети борасида олимлар томонидан турли-туман фикрлар билдирилди ва мазкур фаннинг предмети муттасил такомиллашиб 85,01 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Йўналишлари. Таянч сузлар: Коммунал, ҳўжалик, йўл, машина, жихоз, талаб, технология, фойдаланиш. Режа «Коммунал ҳўжалиги машиналардан фойдаланиш» фаннинг мақсади ва вазифалари. Коммунал ҳўжалиги машиналар ривожланиш 28,26 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | 1-мавзу: Кириш. Фаннинг мақсад ва вазифалари Aвтомобил йўли комплекс муҳандислик иншооти бўлиб, йўл пойи, йўл қопламаси, суниий иншоотлар, йўл жиҳозлари, йўл ва транспорт бинолари ва бошқа конструктив елементлардан иборат бўлиб 0,68 Mb. ![]() | o'qib |
![]() | Давлат хариди Фаннинг ўқитишнинг зарурият Bajardi: Moliya fakulteti cmm-59 guruhi talabasi Toshmatov Abduvahob O‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi toshkent moliya instituti давлат хариди фанидан 60,74 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Мавзу: Кириш. Квалиметриянинг тарихи ва замонавий ҳолати. Фаннинг тузилмаси мақсад ва вазифалари. Режа: 1 Cифат рақобатбардошлик омили cифатида бутун миллий иқтиcодиётга тарқалади. У реcурcлардан оқилона фойдаланишга ёрдам беради. Бундан ташқари, махcулот cифати – бу корxона фаолиятининг мухим кўрcаткичи хисобланади 53,8 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Фаннинг номи: Қишлоқ хўжалик махсулотларини сақлаш ва дастлабки ишлаш технологияси (3-модул) Мева-сабзавотларни сақлаш ва қайта ишлаш технологияси Mavzu: Meva va sabzavotlarni saqlashda ro’y beradigan fiziologik va mikrobiologik jarayonlar, kasallik va zararkunandalarning ta’siri 26,38 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | 1-маъруза. Статистика фаннинг предмети ва усули. Статистика тўғрисида умумий тушунча «Статистика» атамаси лотинча «Status» сўзидан олинган бўлиб, ҳодисаларнинг ҳолатини, аҳволини билдиради. «Status» сўзи негизида «State» давлат, «Statista» давлатни билиш, «Statistica» 120 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | 1-мавзу. Кириш. Фан ҳақида умумий тушинча. Фаннинг мақсад ва вазифалари Dorivor oʻsimliklarning quritilgan oʻti, kurtagi, ildizi, ildizpoyasi, tuganagi, piyozi, poʻstlogʻi, bargi, guli, gʻunchasi, mevasi (urʻugi), danagi, sharbati, qiyomi, toshchoyi, efir moyi va boshqalardan doridarmon tarzida foydalaniladi 1,74 Mb. ![]() | o'qib |
![]() | 1-мавзу. Кириш. Фан ҳақида умумий тушинча. Фаннинг мақсад ва вазифалари Dorivor oʻsimliklarning quritilgan oʻti, kurtagi, ildizi, ildizpoyasi, tuganagi, piyozi, poʻstlogʻi, bargi, guli, gʻunchasi, mevasi (urʻugi), danagi, sharbati, qiyomi, toshchoyi, efir moyi va boshqalardan doridarmon tarzida foydalaniladi 1,74 Mb. ![]() | o'qib |
![]() | " Педагогик ўлчовларнинг назарий асослари" фани ҳақида умумий тушунча. Фаннинг мақсади, вазифалари, мазмуни. Педагогик ўлчовларнинг назарий асослари тараққиёт босқичлари мавзусига доир амалий топшириқларни бажариш 121,87 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | 1. «Сиёсий тизим» тушунчаси ва унинг талқинлари Ҳар қандай тизим қандайдир амалий фаолият ёки фаннинг барчаси бир-бирларини ўзаро қўллаб-қувватлайдиган, охиргиси биринчисини далиллайдиган турли қисмларининг маълум бир тартибда жойлашувидан бошқа нарса эмас 66,92 Kb. ![]() | o'qib |
![]() | Эстетика назарияси. Глобал жараёнлар ва барқарор тараққиёт. Режа Xyiii асрда олган. Унгача бу фаннинг асосий муаммоси бўлмиш гўзаллик ва санъат ҳақидаги мулоҳазалар ҳар хил санъат турларига бағишланган рисолаларда, фалсафа ҳамда илоҳиёт борасидаги асарларда ўз аксини топган эди 44,99 Kb. ![]() | o'qib |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling