Analizator spektra radiofrekvencijskih signala Silvio Hrabar, Mario Rašpica


Download 0.57 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/7
Sana23.09.2017
Hajmi0.57 Mb.
#16293
1   2   3   4   5   6   7

Slika 2.9 a) Objašnjenje 

rada

 miješala uz pretpostavku jednostavne kvadratne prijenosne 

karakteristike  

21 

 

 



Promotrimo član n-tog stupnja u izrazu (2.7) koji je oblika a

n

[V

u

sin(



u



t) + V

LO

sin(



LO



t)]

n

. Taj 


član sadrži i komponentu proporcionalnu sa V

u

V

LO

 sin(



u



t) sin

n-1

(



LO



t), a to odgovara miješanju 

ulaznog signala s n-1 harmonikom lokalnog oscilatora. U praksi se cijeli frekvencijski opseg 

analizatora spektra dijeli na više podopsega u kojima se vrši miješanje s različitim harmonicima 

lokalnog  oscilatora.  Loša  strana  ove  izvedbe  je  ta  što  je  gubitak  pretvorbe  za  harmoničko 

miješanje veći nego kod miješanja s osnovnim harmonikom signala lokalnog oscilatora. Ovo je 

razlog zbog kojega mnogi komercijalni analizatori spektra imaju lošiju osjetljivost (odnosno 

veći faktor šuma) u višim frekvencijskim opsezima. Praktično gledajući, moguće je vrlo lako 

prepoznati analizator spektra koji koristi harmoničko miješanje. Samo je potrebno analizator na 

svome  ulazu  zaključiti  s  prilagođenim  teretom  što  će  prouzročiti  da  će  se  na  zaslonu  samo 

pojaviti krivulja praga šuma. Ako analizator koristi harmonijsko miješanje, ova će krivulja imati 

oblik  „stepenica“  koje  rastu  se  porastom  frekvencije  (miješanje  s  osnovnim  harmonikom 

lokalnog oscilatora je prva „stepenica“, miješanje s drugim harmonikom je druga „stepenica“ 

itd.).  

 

Analizator spektra se redovito izvodi s više stupnjeva miješanja, pa se prebrisavanje frekvencije 



može također vršiti u različitim stupnjevima. Prva je mogućnost prebrisavanja u prvom stupnju 

miješanja (slika 2.10). 

 

 

 



 

 

 



 

 

Ulazni 



signal 

MF 


filter 

rezolucijski

 

MF

filter 



Detektor 

Video 


Zaslon 

I Lokalni 

oscilator 

II Lokalni

oscilator 

Generator 

pilastog 

napona 


 

Miješalo 

MF 

pojačalo 



Miješalo

MF 


pojačalo

Slika 2.10 Heterodinski analizator sa prebrisavanjem frekvencije u prvome stupnju 

22 

 

Kod  ovakve  izvedbe  analizatora  prvi  stupanj  mora  raditi  s  velikom  širinom  frekvencijskog 



opsega, što znači da njegov lokalni oscilator također mora raditi u velikom rasponu frekvencija. 

Kod  takvih  oscilatora  teško  je  postići  vrlo  finu    razlučivost  frekvencije,  pa  je  upravljanje 

frekvencijom u prvome stupnju pogodno za veće raspone prebrisavanja. 

 

Za  manje  raspone  prebrisavanja  pogodnija  je  izvedba  s  prebrisavanjem  u  drugom  stupnju 



miješanja (slika 2.11). 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

U  ovome  analizatoru  se  centralna  frekvencija  odabire  namještanjem  frekvencije  prvoga 

lokalnog oscilatora, a prebrisavanje u opsegu oko ove frekvencije vrši se u drugome stupnju. 

Bitno je uočiti da prvo MF pojačalo mora imati širinu pojasa veću od raspona prebrisavanja 

drugog lokalnog oscilatora. U protivnom bi dolazilo do izobličenja amplitude signala koji se 

nalaze izvan opsega prebrisavanja drugog lokalnog oscilatora. 

 

Iz izraza (2.7) vidljivo je da na izlazu iz miješala uz željeni signal postoji i cijeli niz neželjenih 



produkata miješanja. Ako se frekvencije ovih produkata nađu u području međufrekvencije na 

Generator

pilastog 

napona


Prvi lokalni 

oscilator 

Prvo 

miješalo 



Širokopojasno

MF 


pojačalo

Drugo 


miješalo

Drugi lokalni

oscilator 

Prema detektoru 

i zaslonu 

Ulaz 


Uskopojasno

MF 


pojačalo

Namještanje 

centralne 

frekvencije 



Slika 2.11 Heterodinski analizator s prebrisavanjem frekvencije u drugom stupnju 

23 

 

zaslonu analizatora spektra pojaviti će se lažni odzivi. Stoga je važno te produkte potisnuti, 



odnosno razlikovati ih od stvarnog spektra mjerenog signala. 

 

Između mnogo tipova neželjenih produkata miješanja, dva tipa utječu na točnu identifikaciju 



frekvencije signala na zaslonu: zrcalne frekvencije i produkti harmonijskog miješanja. Pored 

ovih  produkata,  lažni  odziv  može  prouzročiti  i  neželjeni  signal  čija  je  frekvencija  jednaka 

frekvenciji  međufrekvencije.  Utjecaj  ova  tri  tipa  neželjenih  signala  različit  je  kod  izvedbi 

analizatora s prebrisavanjem u prvome i drugome stupnju miješanja. 

 

U analizatoru s prebrisavanjem u drugome stupnju (slika 2.11) drugi stupanj miješanja ne bi 



smio stvarati nikakve lažne odzive jer prvo (širokopojasno) MF pojačalo ograničava spektar 

signala koji se dovodi na drugo miješalo. Dakle, za analizu lažnih odziva bitno je miješanje u 

prvome stupnju koje se može opisati jednostavnim izrazima: 

 

ul



LO

izlI

f

n

f

m

f



 

 

(2.10) 



 

LO

ul

izlI

f

m

f

n

f



 

(2.11) 


 

U ovim izrazima je f



izl

 frekvencija signala na izlazu miješala, f



ul

 je frekvencija ulaznoga RF 

signala a f

LO 

frekvencija signala lokalnog oscilatora. Mjerenje frekvencije pojedine komponente 

na zaslonu se kod prve generacije analizatora (sedamdesete godine dvadesetog stoljeća) vršilo 

očitavanjem položaja dugmeta za podešavanje frekvencije lokalnog oscilatora. Ovo je dugme 

bilo  tako  baždareno  da  pokazuje  frekvenciju  komponente  signala  koja  se  nalazi  u  centru 

zaslona. Kod novijih tipova analizatora frekvenciju pojedine komponente izračunava računalo 

za  proizvoljni  položaj  na  zaslonu  (marker).  U  oba  načina  očitavanja  očitana  je  frekvencija 

pojedine komponente f



x

 opisana s jednom od tri jednostavne jednadžbe: 

 

MFI

LO

x

f

f

m

f



 

(2.12) 


24 

 

 



MFI

LO

x

f

f

m

f



 

(2.13) 


 

LO

MFI

x

f

m

f

f



 

(2.14) 


 

Kada  je  frekvencija  signala  na  izlazu  prvoga  miješala  jednaka  (f



izlI

)  jednaka  centralnoj 

frekvenciji prve međufrekvencije (f

MFI

), pojavit će se odziv na zaslonu analizatora spektra. U 

tom trenutku frekvencija ulaznog RF signala (f

ul

) može biti jednaka očitanoj frekvenciji (f



x

), ali 


i  različita  od  nje.  Ako  su  ove  dvije  frekvencije  jednake  radi  se  o  pravome  odzivu  dok  je  u 

protivnom odziv lažan. 

 

Pretpostavimo  da  se  na  ulazu  analizatora  pojavi  signal  frekvencije  jednake  frekvenciji  prve 



međufrekvencije  (f

ul 

=  f



MFI

).  U  tom  slučaju  signal  prođe  kroz  prvo  miješalo,  prvo 

međufrekvencijsko  pojačalo  i  dođe  do  drugog  miješala  gdje  se  pretvara  na  razinu  druge 

međufrekvencije i čini dio odziva na zaslonu. Kako je očito da ovaj signal nije opisan izrazima 

(2.12), (2.13) i (2.14) radi se o lažnom odzivu. Ovakav tip lažnog odziva moguć je samo za 

signale čija se frekvencija nalazi unutar pojasa propuštanja prvog međufrekvencijskog pojačala. 

Odziv na neželjeni ulazni signal čija je frekvencija jednaka prvoj međufrekvenciji može se na 

zaslonu  prepoznati  po  tome  što  njegov  položaj  ne  ovisi  o  namještenoj  frekvenciji  lokalnog 

oscilatora (namještena centralna frekvencija). 

 

Drugu grupu lažnih odziva čine signali zrcalnih frekvencija. Frekvenciju međufrekvencije daju 

ulazni  signali  čija  je  frekvencija  jednaka  zbroju  frekvencija  lokalnog  oscilatora  i  iznosa 

međufrekvencije  (f



LO

+f



MFI

),  i  razlici  njihovih  frekvencija  (f



LO

-f



MFI

).  Jedan  od  tih  signala  je 

koristan, dok drugi zrcalni predstavlja lažni odziv. Stoga se na ulazu miješala redovito postavlja 

filter zrcalnog pojasa (slika  2.9.b) koji propušta signala u željenom pojasu. Istovremeno, filter 

potiskuje  zrcalne  frekvencije  koje  su  od  korisnih  signala  pomaknute  za  dvostruki  iznos 

međufrekvencije (2



MF

). Ovi lažni odzivi se prilikom promjene centralne frekvencije pomiču 

u suprotnom smjeru od stvarnih odziva, što je vidljivo iz jednadžbi (2.10) i (2.11). 


25 

 

 



Treću grupu lažnih odziva čine produkti koji nastaju kod miješanja ulaznog signala s višim 

harmonicima  lokalnog  oscilatora.  Karakteristika  takvih  odziva  je  da  se  prilikom  promjene 

centralne frekvencije oni pomiču brže od pravih odziva. 

 

Problemi  identifikacije  lažnih  odziva  znatno  su  slabije  izraženi  kod  izvedbe  analizatora  s 



prebrisavanjem u prvom stupnju miješanja (slika 2.10). Uzrok leži u mogućnosti konstrukcije 

uskopojasnog međufrekvencijskog pojačala na znatno višoj frekvenciji u odnosu na frekvenciju 

širokopojasnog pojačala koji se koristi kod analizatora s prebrisavanjem u drugome stupnju. 

Viši iznos međufrekvencije uzrokuje veći frekvencijski razmak između stvarnih i lažnih odziva 

pa  time  i  manje  problema  prilikom  mjerenja.  Iako  su  problemi  s  lažnim  odzivima  kod 

analizatora s prebrisavanjem u prvome stupnju manje izraženi, način njihove identifikacije je 

drukčiji i ponekad kompliciraniji nego u prethodnoj izvedbi. 

 

Ako se signal frekvencije jednake međufrekvenciji pojavi na ulazu analizatora s prebrisavanjem 



u  prvome  stupnju,  on  će  proći  kroz  miješalo  i  međufrekvencijsko  pojačalo  te  direktno,  bez 

sudjelovanja u frekvencijskoj pretvorbi prouzročiti odziv na zaslonu. To znači da CW signal 

nije pretvoren u njegov ekvivalent u frekvencijskoj domeni, tj. u uski impuls. Ovaj CW signal 

postoji  unutar  frekvencijskog  pojasa  MF  pojačala  cijelo  vrijeme,  bez  obzira  na  trenutnu 

vrijednost prebrisavane frekvencije, što uzrokuje pomak u razini signala na izlazu. Dakle, lažni 

odziv  na  signale  čija  je  frekvencija  jednaka  frekvenciji  međufrekvencije  može  se  kod 

analizatora s prebrisavanjem u drugome stupnju prepoznati po pomaku referentnog nivoa na 

zaslonu. 

 

Kao i kod analizatora s prebrisavanjem u drugome stupnju, odziv na zrcalnu frekvenciju je od 



stvarnog  odziva  pomaknut  za  dvostruki  iznos  međufrekvencije.  Međutim,  lažni  se  odziv  ne 

kreće u različitom smjeru od stvarnog odziva prilikom promjene centralne frekvencije (slika 

2.12.). 

 


26 

 

Pretpostavimo da su na ulazu analizatora spektra prisutna dva CW signala frekvencija f



ul1

 i f



ul2

Prvom  signalu  odgovara  signal  na  izlazu  iz  miješala  na  frekvenciji  f



LO

-f



ul1

,  a  drugom  na 

frekvenciji f

ul2

-f



LO

. Jedan od ova dva signala odgovara pravom odzivu, dok je drugi odziv na 

signal  zrcalne  frekvencije.  Kada  se  mijenja  centralna  frekvencija  oko  koje  analizator  vrši 

prebrisavanje, frekvencijsko-vremenska krivulja lokalnog oscilatora (koja je pilastog valnog 

oblika) pomiče se s položaja označenog sa f

LO1

 na položaj označen sa f



LO2

. Odgovarajući signali 

na izlazu iz miješala određeni su s f

LO1

-f



ul1

 i f



LO2

-f



ul1

 za prvi odziv i s f



ul2

-f



LO1

, odnosno s f



ul2

-f



LO2 

za drugi odziv. Iz grafikona je vidljivo da se u oba moguća slučaja pretvorbe odzivi na ekranu 

pomiču  u  istom  smjeru  prilikom  promjene  centralne  frekvencije.  Dakle,  kod  analizatora  s 

prebrisavanjem  u  prvome  stupnju  nemoguće  je  samim  rukovanjem  instrumentom  odrediti 

razliku između pravog odziva i lažnog odziva uzrokovanog signalom zrcalne frekvencije. 

Slika 2.12a Objašnjenje odziva na zrcalne signale kod heterodinskog analizatora s prebrisavanjem u prvom 

stupnju miješanja. 

 

frekvencija

f ul2

f

ul1



širina MF pojasa

fLO1


f

LO2


f

ul1


fLO1 -

f

ul1



fLO1 -

f

f



ul1

ul1


f

f

LO2



LO2

-

-



f

ul2


fLO1

-

f



ul2

fLO1


-

f

ul2



fLO2

-

f



ul2

fLO2


-

amplituda

vrijeme

(polozaj na zaslonu )

v

vrijeme


27 

 

Velika većina modernih analizatora spektra koristi miješanje u prvome stupnju. Da bi se izbjegao 



problem lažnih odziva, često se ispred miješala stavlja ili jednostavni niskopropusni filter ili (kod 

skupljih modela) slijedni pojasno propusni filter (preselektor s YIG filterom ) čija se centralna 

frekvencija mijenja pomoću pilastog napona koji upravlja prebrisavanjem (slika 2.12 b). Osim 

ovog  rješenja,  postoji  niz  drugih  rješenja  koji  u  biti  predstavljaju  automatizaciju  prethodno 

opisanih  manualnih  metoda  identifikacije  lažnih  odziva.  Na  današnjem  stupnju  razvoja 

tehnologije,  problem  lažnih  odziva  najviše  je  prisutan  u  višem  mikrovalnom  i  milimetarskom 

području (iznad 30 GHz) gdje se za mjerenja koriste analizatori spektra s vanjskim miješalima. 

 

Iako je miješalo po svojoj prirodi nelinearni sklop i ono ima ograničenje dinamike ulaznog signala. 



Naime, ako se promatra karakteristika dobitka pretvorbe ona je linearna za određeni opseg snaga 

ulaznog RF signala (i naravno fiksnu snagu lokalnog oscilatora). No kao i kod pojačala, porastom 

razine signala približava se zasićenju, pa je moguće definirati 1 dB kompresije i presjecišne točke 

trećeg  reda  (ovo  je  detaljno  opisano  za  cijeli  sustav  analizatora  spektra  u  poglavlju  3).  Kao 

posljedica nelinearnosti pojavljuje se pogreška u očitavanju amplitude signala na zaslonu ili, kod 

signala  većih  razina,  pojava  lažnih  odziva.  Da  se  ovo  izbjegne,  redovito  se  na  ulaz  lanca 

heterodinskog analizatora (ispred miješala) dodaje promjenjivi atenuator kojim se ulazni signal 

dovodi u linearno područje rada  (slika 2.12 b). 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



Ponekad je poželjno proširiti mjerni opseg analizatora spektra (ovo se obično radi za mjerenja u 

milimetarskom području  (iznad 40 GHz ). To je moguće načiniti dodavanjem vanjskog miješala 

(time se dodaje još jedan stupanj pretvorbe). Kao lokalni oscilator koristi s neki viši harmonik 

lokalnog  oscilatora  (naravno,  potrebno  je  da  analizator  spektra  ima  tvornički  ugrađen  izlaz 



Slika 2.9 b) Dodatno sklopovlje na ulazu za kontrolu dinamike miješala i prevenciju pojave lažnih odziva 

28 

 

lokalnog oscilatora). Za ovo se obično koriste valovodna miješala koja nemaju preselektor pa je 



posebnu pažnju potrebno pokloniti identifikaciji lažnih odziva (neželjenih produkata miješanja).  

 

2.4.2



 

Lokalni oscilator 

 

Lokalni oscilator je naponski upravljani oscilator kojim se vrši prebrisavanje spektra ulaznog 



RF signala. Karakteristike tog oscilatora od velikog su utjecaja na karakteristike analizatora 

spektra. Stabilnost frekvencije određuje pouzdanost očitanja frekvencije na zaslonu analizatora 

spektra,  a  također  ima  utjecaj  na  rezoluciju  analizatora  spektra.  Postoje  dva  parametra  koji 

određuju  stabilnost  frekvencije  oscilatora.  To  su  kratkotrajna  stabilnost  koja  je  definirana 

faznim šumom, i dugotrajna koja se definira kao relativna promjena frekvencije u određenom 

vremenskom intervalu (sat, dan, itd.). Fazni šum se definira kao omjer gustoće snage (u dBc/Hz) 

u odnosu na gustoću snage nosioca, na određenom razmaku od nosioca (poglavlje 3). Kako bi 

se povećala stabilnost lokalnog oscilatora u današnjim analizatorima često se koristi sinteza 

frekvencije pomoću zamke fazne sinkronizacije („Phase Locked Loop“, PLL) (slika 2.13). 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

Frekvencija signala naponski upravljanog oscilatora dijeli se u djelitelju frekvencije i dovodi 

na  fazni  detektor.  U  faznom  detektoru  se  faza  tog  signala  uspoređuje  s  fazom  signala 

referentnog oscilatora. Ovdje se pod pojmom referentni oscilator podrazumijeva temperaturno 

stabilizirani oscilator s kristalom kvarca (TCXO) (takozvana vremenska baza), s odgovarajućim 

djeliteljem  kojima  se  namješta  komparacijska  frekvencija.  Na  izlazu  faznog  detektora 



Slika 2.13 Osnovna izvedba sintezatora pomoću zamke fazne 

PD 


N

Referentni 

oscilator 

Fazni 


detektor

Niski 


propust

Naponski 

upravljani 

oscilator 

VCO 

Djelitelj 



29 

 

pojavljuje se signal čiji je napon proporcionalan razlici faza dvaju signala. Taj napon se filtrira 



u  niskopropusnom  filtru  (integratoru)  te  on  upravlja  frekvencijom  naponski  upravljanog 

oscilatora.  Kad  je  zamka  u  stabilnom  stanju,  faze  na  izlazu  iz  djelitelja  i  faza  signala  iz 

referentnog oscilatora imaju konstantnu minimalnu razliku, a frekvencije su im jednake. To 

znači  da  je  frekvencija  naponski  upravljanog  oscilatora  N  puta  veća  od  frekvencije  signala 

nakon  djelitelja.  Iz  ovog  se  vidi  da  se  odabirom  omjera  dijeljenja  izlazna  frekvencija  može 

mijenjati  dok  stabilnost  izlazne  frekvencije  odgovara  stabilnosti  frekvencije  referentnog 

oscilatora.  Korak  odabira  frekvencije  jednak  je  frekvenciji  referentnog  oscilatora.  Da  bi  se 

sustav stabilizirao u kratkom vremenu, komparacijska frekvencija mora iznositi nekoliko kHz, 

čime je ograničen korak izlazne frekvencije. Opisani rad sintezatora je vrlo pojednostavljen, 

dok se u praksi često koriste znatno kompliciranije izvedbe s nekoliko sinkronizacijskih petlji 

u cilju postizanja velike širine opsega. Preciznost namještene frekvencije je u osnovi jednaka 

preciznosti referentnog TCXO oscilatora (reda 10 

–6

 do 10 


–7

). Nedostatak ovoga pristupa je 

vrijeme  potrebno  da  se  frekvencija  promjeni  s  jedne  na  drugu  namještenu  vrijednost.  Ovo 

vrijeme je ograničeno vremenom utitravanja fazne petlje koje je kod najmodernijih analizatora 

reda µs.  

Većina analizatora spektra podržava i način rada s takozvanom „nultom“ širinom pojasa („zero 

span mode“). U ovom načinu rad, lokalni oscilator ne prebrisava područje već radi na jednoj 

fiksnoj frekvenciji (koja se može proizvoljno podesiti). Dakle analizator spektra ponaša kao 

klasični  prijemnik  kojemu  se  može  mijenjati  širina  međufrekvencijskog  filtera  (filtera 

razlučivosti). U ovome modu moguće je na MF izlaz spojiti osciloskop pa promatrati mjereni 

signal (na razini međufrekvencije) u vremenskoj domeni. Također je moguće priključiti dodatni 

demodulatora i analizator zaista koristiti kao prijemnik za specifičnu vrstu signala koja se mjeri. 

Neki analizatori imaju čak ugrađene dodane  demodulatore u „zero span“ modu za  najčešće 

modulacije koje se koriste u radiokomunikacijama.  

 

2.4.3

 

Međufrekvencijsko pojačalo s rezolucijskim filterom 

 

Za izvedbu međufrekvencijskog lanca analizatora spektra vrijedi većina zahtjeva koja se odnosi 



na ugođeni međufrekvencijski lanac standardnog komunikacijskog prijemnika (veliko pojačanje 

reda 60-70 dB, stabilnost). Bitni dodatni zahtjevi nameću se zbog dinamičkoga rada prijemnika pa 

je  potrebno  analizirati  ovisnost  prijenosne  karakteristike  lanca  u  odnosu  na  parametre 


30 

 

prebrisavanja.  Glavni  element  lanca  koji  određuje  tranzijentni  odziv  je  međufrekvencijski 



(rezolucijski)  filter.  U  analizi  koja  slijedi  cijeli  MF  lanac  je  modeliran  s  normaliziranom 

prijenosnom kararkteristikom filtera. 

Da bi se mogao analizirati utjecaj konačnog vremena utitravanja prvo je potrebno poznavati 

statičku frekvencijsku karakteristiku rezolucijskog filtera. Najjednostavniji pojasnoporopusni 

filter u RF području je paralelni titrajni krug. Standardna tehnika za postizanje uskopojasne 

frekvencijske  karakteristike  ovakvog  filtera  je  kaskadiranje  više  titrajnih  krugova  u  lanac. 

Frekvencijska  karakteristika  ovakvoga  lanca  može  se  vrlo  dobro  opisati  s  Gaussovom 

karakteristikom: 

 

 


2

2

1





 e



H

 

(2.15) 



Parametar 

 može se izraziti preko standardne 3 dB širine pojasa 





f

 

 


2

ln





f



 

(2.16) 


Nadalje, pretpostavimo linearnu ovisnost frekvencije lokalnog oscilatora o vremenu (slika 

2.14). 


 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

nagib = Fs/Ts

= Širina pojasa prebrisavanja / 

   / vrijeme prebrisavanja 





t

Download 0.57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling