Analizator spektra radiofrekvencijskih signala Silvio Hrabar, Mario Rašpica


Slika 3.6 Prikaz intermodulacijskih komponenti trećeg reda


Download 0.57 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/7
Sana23.09.2017
Hajmi0.57 Mb.
#16293
1   2   3   4   5   6   7

Slika 3.6 Prikaz intermodulacijskih komponenti trećeg reda 

Slika 3.7 Definicija dinamike preko točke 1 dB kompresije i presjecišne točke trećeg reda 

Izobličenja 

trećeg

reda


Osnovni 

harmonik 

Presjecišna točka 

trećeg reda 

Ulazni signal 

1dB 


D 

I

 

M

 

3

 

D 



1

 

d

 

B

 

IP3 



Prag šuma 

S

e

Prikaz na 

zaslonu 

P

i 3



P

1 d B


52 

 

Definiranje dinamike preko presjecišne točke trećeg reda na način analogan onome u 3.5. ne se ne koristi  



jer  je  presjecišna  točka  ekstrapolirana  vrijednost,  a  ne  neka  stvarna  fizička  razina  snage.  Stoga  se 

dinamika obično definira kao razlika nivoa (u dBm) između osjetljivosti i nivoa kod kojeg se počinju 

zamjećivati intermodulacijski produkti trećeg reda na zaslonu analizatora : 

 

 



dB

S

P

D

e

I

IM



3

3

 



(3.6) 

  

Ova se dinamika može izraziti i direktno preko presjecišne točke trećeg reda kao: 



 



 

dB

S

IP

D

e

IM



3

3

2



3

   


 

 

 



 

 

 



(3.7)

 

 



 

 

3.7  Brzina mjerenja 

 

Brzina mjerenja („measurement speed“) se  specificira na nekoliko načina. Ponekad se navodi 



v

rijeme  mjerenja  („measurement  time“)  -  vrijeme  potrebno  sklopovlju  analizatora  da  obradi  mjerni 

rezultat unutar jednog  prebrisavanja frekvencijskog opsega („sweep“) i pokaže ga na zaslonu. Ponekad 

se navodi minimalno vrijeme prebrisvanja („minimal sweep time“) ili maksimalni broj prebrisavanja u 

jednoj sekundi („maximal number of sweeps per second“). Jasno je da svi navedeni parametri direktno 

ovise o postavljenim vrijednostima filtera razlučivosti i postdetektorskog filtera. Nadalje, ovi parametri 

ovise o vrsti korištenog detektora ili (kod posljednje generacije analizatora koja je ukratko opisana u 

poglavlju 4) o  modu rada (tradicionalni „sweep“ mod ili FFT mod). Vrlo često različiti proizvođači 

specificiraju brzinu mjerenja na različite načine, što treba uzeti u obzir prilikom uspoređivanja različitih 

analizatora.  

 

3.8  Općenite  karakteristike 

Svaki proizvođač navodi i općenite karakteristike (“general data”) koje nisu direktno vezane za 

frekvencijsko područje rada analizatora spektra: 


53 

 

  Karakteristična  impedancija  sustava  („system  impedance,  characteristic 



impedance“) (na primjer 50 Ω). 

  Tip konektora na mjernom prolazu („input connector“) (na primjer N konektor). 

  Maksimalna  nominalna  ulazna  RF  snaga  („maximum  nominal  input  level“). 

Ovo  je  maksimalna  RF  snaga  na  ulazu    uz  koju  instrument  radi  unutar 

specificiranih karakteristika. 

  Nivo ulazne RF snage koja oštećuje instrument („RF damage level“) 

  Nivo  ulaznog    istosmjernog  signala  koji  oštećuje  instrument  („DC  damage 

level“).  Za  sve  definicije  ulazne  snage  potrebno  je  uvije  obratit  pažnju  da  li 

proizvođač specificira namještenu vrijednost ulaznog atenuatora. 

  Preporučeni kalibracijski interval („calibration interval“). To je period  unutar 

kojeg  proizvođač  garantira  navedene  karakteristike  uređaja  (na  primjer  1 

godina).  Nakon  isteka  ovog  perioda  potrebno  je  ponovno  provjeriti 

karakteristike  uređaja  i  podesiti  odgovarajuće  sklopovlje  da  bi  uređaj  mjerio 

unutar  specificirane  točnosti.  Ovaj  Temperatura  okoline  u  kojoj  uređaj  može 

raditi („temperature range“) 

  Radni napon uređaja („main voltage“) 

  Potrošnja uređaja („power consumption“) 

  Osnovne mehaničke karakteristike (dimenzije uređaja  i masa).  

 

3.9  Primjer karakteristika tipičnog analizatora spektra 

 

 



U  tablici  2-1  dat  je  pregled  parametara  (tehničkih  karakteristika)  za  jedan  tipični  analizator 

spektra  visoke klase kvalitete. Za karakteristike koje su ovisne o nekome parametru dane su 

minimalne i maksimalne vrijednosti  

 

 



Karakteristika 

Vrijednost 

Frekvencijsko područje 

9 kHz do 40 GHz 

Točnost  referentnog  kvarcnog  oscilatora 

(klizanje frekvencije) 

8x10


-6

 / godini (bez temperaturne stabilizacije) 

1x10

-8

 / godini s temperaturnom  stabilizacije) 



Slučajni (residualni) FM šum 

3 Hz 


Širina  međufrekvencijskog  pojasa  prijamnika  

(filter razlučivosti) 

1 Hz do 1 MHz (u koracima 1,3,10) 


54 

 

Dinamički opseg  



90 dB do 110 dB (ovisno o frekvencijskom području) 

Maksimalni broj prebrisavanja („sweep“) u 1 s 

1000 

Mjerna  nesigurnost  prilikom  apsolutnog 



mjerenja snage  

 

0,4 dB do 2.5dB (ovisno o frekvencijskom području) 



Potiskivanje zrcalnog pojasa  

-80 dBc  

Točka 1 dB kompresije 

+ 3 dBm 


Presjecišna točka trećeg reda za ulazno mješalo 

+12 dbm 


Prilagođenje ulaza (povratni gubitci)  

>12 dB 


Maksimalna nominalna ulazna snaga  

+20 dBm do +13 dBm (ovisno o frekvencijskom području) 

Točnost mjerenja snage  

1 dB do 3 dB (ovisno o frekvencijskom području) 

Nivo RF snage koja oštećuje instrument  

+ 27 dBm 

Nivo  istosmjernog  signala  koji  oštećuje 

instrument  

30 V 

Prag šuma prijemnika (srednja vrijednost šuma)  -95 dBm do -110 dBm (uz širinu opsega MF filtera od 1 kHz) 



Karakteristična impedancija sustava  

50 ohma 


Tip konektora na mjernom prolazu  

N ženski 

Preporučeni kalibracijski interval  

1 godina 

Temperatura okoline  

5 C do 40 C 

Radni napon  

220 V izmjenična 

Potrošnja uređaja  

100 W 


Osnovne mehaničke karakteristike  

dimenzije 40 cm x 20 cm x 40 cm, masa 9,5 kg 

 

 

 



4  Moderne izvedbe i budućnost tehnologije analizatora spektra 

 

4.1  Digitalna obrada signala na razini međufrekvencije 

 

Iako je tehnologija digitalne obrade već dugo (preko dvadeset godina) prisutna u analizatorima 



spektra,  on  se  uglavnom  koristila  samo  nakon  detekcije  signala,  dakle  u  postdetektorskom 

lancu.  Ova  obrada  je  uključivala  vrlo  jednostavnu  obradu  signala  poput  usrednjavanja, 

spremanja izmjerenog spektra u memoriju,  jednostavne matematičke operacije nad izmjerenim 

spektrima  i  slično.  Nakon  toga  su  se  počeli  pojavljivati  analizatori  spektra  koji  su  imali 



 

55

višestruku pretvornu frekvencije i u kojima se zadnja (obično druga) međufrekvencija nalazila 



u  nižem  radiofrekvencijskom  području  (nekoliko  MHz).  Ovako  niska  međufrekvencija 

omogućavala je implementaciju uskih filtara razlučivosti (obično 10 Hz – 10 kHz) koristeći 

digitalnu  obradu  signala.  Kako  je  tehnologija  digitalne  obrade  signala,    lokacije  analogno-

digitalnog pretvornika unutar prijemničkog lanca se u svakoj slijedećoj generaciji analizatora 

sve  više  i  više  „pomicala“  prema  naprijed  (ka  višim  frekvencijama).  Na  trenutnom  stanju 

tehnologije danas (2013) su na raspolaganju sustavi za obradu signala maksimalne frekvencije 

reda  500  MHz.  Ovo  je  omogućilo  implementaciju  cjelokupne    obrada  signala  u  analizatoru 

spektra  (filtriranje,  detekcije,  pa  čak  i  prebrisavanja)  u  cijelom    međufrekvencijskom, 

detektorskom  i  postdetektorskom  lancu    (slika  3.1).  U  ovoj  modernoj  izvedbi  prijemnika 

(analizatora spektra) se već nakon prvog miješanja nalazi analogni širokopojasni filter (njegova 

širina  može  biti  čak  i  nekoliko  stotina  MHz).  Zbog  velike  širine  frekvencijskog  pojasa, 

implementacija  ovoga  filtera  je  moguća  koristeći  standardnu  (analognu)  tehnologiju. 

Frekvencija  lokalnog  oscilatora  je  odabrana  tako  se  frekvencija  najviše  komponente 

transponiranog signala (komponente koja se nalazi na gornjem „rubu“ pojasnog propusta) još 

uvijek nalazi unutar pojasa u kojem je moguće koristiti digitalnu obradu signala.  Stoga se signal 

iz  ovoga  filtera  direktno  vodi  na  analogno-digitalni  pretvornik  i  daljnja  obrada  se  odvija  u 

„digitalnoj domeni“. Jedan od mogućih načina obrade oponaša klasično analogno procesiranje.  

Podrazumijeva  se  da  je  širina  RF  spektra  koji  se  mjeri  višestruko  veća od  širine  analognog 

međufrekvencijskog filtera. Kod ovog pristupa se koriste digitalni filteri razlučivosti koji se 

mogu (programski) postaviti na bilo koju frekvenciju unutar frekvencijskog pojasa analognog 

međufrekvencijskog    filtera.  Tako  izvedeni  filteri  razlučivosti  mogu  imati  vrlo  usku  širinu 

pojasa (čak do 1 Hz) i time značajno poboljšati odnos/signal šum (koji je  originalno ograničen 

velikom širinom pojasa analognog međufrekvencijskog filtera).  


 

56

 



 

 

Nadalje,  posebnim  algoritmima  moguće  je  konstruirati  digitalne  filtere  s  malim  vremenom 



kašnjenja,  čije  je  vrijeme  utitravanja  približno  jedna  stotinka  vremena  utitravanja 

odgovarajućeg  analognog  filtera.  Nakon  filtera  razlučivosti,  sama  detekcija  signala  i 

postdetektorski  filter  su  također  (programski)  implementirani  koristeći  digitalnu  obradu 

signala. Ovo omogućava izuzetno veliku fleksibilnost jer je moguće implementirati bilo koje 

vrstu  detektora  (uključujući  standardni  vršni,  RMS  i  kvazi-vršni  detektor).  Naravno,  u 

digitalnoj obradi je vrlo jednostavno implementirati i složene vrste usrednjavanja i estimacije  

postdetektorskog signala.   Posebno je zanimljiv način rada u CW „zero-span“ modu. Tada se 

cijeli „osnovni pojas“ (čija je širina pojasa jednaka širini pojasa analognog MF filtera) može 

obrađivati  praktički  u  realnom  vremenu.  Tako  je  osim  detektora  koji  oponašaju  standardne 

komunikacijske sustave (pa analizator spektra postaje „komunikacijski“ mjerni prijemnik), na 

primjer  moguće  implementirati  obradu  radarskih  signala  koji  se  svodi  na  mjerenje  paketa 

signala  („burst“).  Direktno  mjerenje    paketa  signala  je  nepraktično  jer  analizator  osim  „RF 

nosioca“  mjeri  i  ovojnicu  ON-OFF  modulacije.  Strmi  brisovi  impulsa  stvaraju  dodatne 

frekvencijske komponente koje produljuju vrijeme utitravanja postdetektorskog filtera. Stoga 

se  primjenom  digitalne  obrade  uvodi  mjerenje  unutra  nekog  vremenskog  okvira  („time- 

Slika  3.1  Usporedba  klasičnog    i  modernog  analizatora  spektra  s  digitalnom 

obradom u  MF i detektorskom cjelokupnom lancu 


 

57

gating“).  Ideja  je  da  se  „veza“  između  detektora  i  postdetektorskog  filtera  prekine  izvan 



vremena trajanja paketa („time-gating“) čime problemi utitravanja više nisu prisutni. Iz svega 

navedenog  je  vidljivo  da  uporaba  digitalne  obrade  signala  značajno  obogaćuje  mogućnosti 

mjerenja.  Pojednostavljeno  govoreći,  moguća  je  implementirati  bilo  koju  vrstu  dodatne 

detekcije/obrade  koja  ne  zahtijeva  poznavanje  faze  međufrekvencijskog  signala.    Na  kraju, 

važno je primijetiti da je usprkos malom ekvivalentnom vremenu utitravanja digitalnih filtera, 

maksimalna  brzina  prebrisavanja  i  dalje  ograničena    kvocijentom  širine  RF  pojasa  (B

RF

)  i 


kvadrata frekvencijske širine filtera razlučivosti (RBW

2

). 



 

4.2  Kombinacija analognog prebrisavanja i brze Fourierove transformacije 

 

U poglavlju 2 je  pokazana ideja analizatora spektra s brzom Fourierovom transformacijom (FFT) 



i istaknuto je da ona omogućava rekonstrukciju i amplitude i faze originalnog signala iz vremenske 

domene. Nažalost, kako je naglašeno, zbog tehnoloških ograničenja ovakav pristup je do sada bio 

moguć samo na audio frekvencijama. Međutim, napretkom digitalne obrade signala, ovaj pristup 

može zamijeniti klasično prebrisavanje ako je širina mjerenog RF opsega jednaka širini pojasa 

analognog MF filtera (slika 3.1). Zamislimo da lokalni oscilator radi samo na jednoj frekvenciji 

što uzrokuje transponiranja RF pojasa (čija je frekvencijska širina jednaka širini pojasa analognog 

međufrekvencijskog  filtera).  Sada  je  moguće  načiniti  FFT  nad  cijelom  „osnovnim  pojasom“  i 

izračunati  spektar  kao  da  je  cijeli  pojas  zaista  klasično  (analogno)  prebrisan  (iako  je  lokalni 

oscilator  namješten  na  jednu  frekvenciju).  Vrijeme  ovoga  „FFT  prebrisavanja“    više  nije 

proporcionalno  s  (BRF/RBW

2

)  već  se  mogu  postići  i  veće  brzine.  Ovaj  je  pristup  moguće  u 



principu koristiti i za veće širine RF pojasa ako su one višekratnik širine pojasa analognog filtera. 

Na  taj  se  način  spektar  (analogno)  prebrisava  s  velikim  korakom  (širinom  pojasa  analognog 

međufrekvencijskog filtera).  Naravno, kod velikih širina RF pojasa, ukupno vrijeme potrebno za 

FFT  postaje dulje od vremena potrebnog za klasično prebrisavanje.  Stoga moderni analizatori 

(slika 3.1) kombiniraju oba pristupa. Za velike širine RF pojasa koristi se klasično prebrisavanje 

(ali uz digitalne filtere razlučivosti i digitalne detektore). Nasuprot tome, za manje širine RF pojasa 

(reda širine analognog MF filtera) koristi se „FFT prebrisavanje“. 

 


 

58

4.3  Analiza signala i analiza modulacije 

 

 Kako FFT daje podatke i o amplitudi i o (relativnoj) fazi unutar pojasa analognog MF filtera, 



može se vidjeti kako se mijenja amplituda i faza spektra mjerenog  signala u (približno) realnom 

vremenu. Ovaj pristup je proširenje tradicionalne analize spektra i često se naziva analiza signala 

(„signal analysis“). Iz FFT spektra moguće je izračunati i parametre upotrijebljene modulacije. 

Nadalje iz kompleksnog FFT spektra moguće je  odrediti komponentu signala koja je u fazi s 

nosiocem (takozvani „I“ kanal) i onu čija se faza razlikuje za 90º (takozvani Q kanal). Na taj je 

način  moguće  odrediti  takozvani  konstelacijski  dijagram  koji  je  osnovni  parametara  digitalnih 

diskretnih modulacijskih postupaka. Današnji analizatori često imaju posebne programske module 

koji  vrše  automatsku  analizu  spektra  standardnih  komunikacijskih  sustava  (TDMA,  CDMA, 

OFDM…). Zbog svega  iznesenog, naziv analizator spektra se za ovakve moderne uređaje sve 

češće zamjenjuje nazivom analizator signala („signal analyzer“). 

 

5  Praktični aspekti mjerenja s analizatorom spektra  



 

U ovome poglavlju ja dan niz praktičnih postupaka  koji su bitni za pravilno rukovanje 

instrumentom i interpretaciju mjernih rezultata.  

 

5.1  Pregled komandi tipičnog analizatora spektra 

 

Rukovanje  analizatorom  spektra  danas  se  uglavnom  sastoji  od    zadavanja  određenih 



komandi ugrađenom računalu koje namješta željeni parametar (ove komande „vezane“ se na 

nekoliko  desetaka  tipki  koje  se  nalaze  na  prednjoj  ploči  i  mogu  se  (ugrubo)  podijeliti  na 

komande  koje  postavljaju  parametre  prijemnika,  i  komande  za  provjeru  rada  sklopovlja  te 

komunikaciju s vanjskim uređajima. Svaka od ovih komandi (tipki) sadrži još čitav niz dodatnih 

komandi („potkomandi“). Nakon pritiska određene tipke,  potkomande se  obično pojavljuju u 

posebnom  izborniku  na  samom  ekranu  instrumenta  i  omogućavaju  promjenu  dodatnih 

parametara. Potrebno je napomenuti da se imena komadni  mogu razlikovati među različitim 

proizvođačima. Broj komandi može biti vrlo velik (preko sto) i u  nastavku je dan kratki pregled 



 

59

samo  najvažnijih  i  najčešće  upotrebljavanih.  Za  svaki  pojedini  specijalni  slučaj  potrebno  je 



proučiti tvorničku dokumentaciju.  

 

Grupa osnovnih komandi za namještanje prijemnika  



 

  FREQ - Komande za odabir frekvencijskih postavki za prebrisavanje signala. 

Ovim  komandama  se  može  zadati  frekvencijski  opseg  izvora  u  obliku 

minimalne  (START)  i  završne  frekvencije  (STOP).  Alternativno,  može  se 

specificirati  središnja  frekvencija  (CENTER)  i  širina  opsega  prebrisavanja 

(SPAN). 

  SWEEP MODE - Komande za odabir okidanja prebrisavanja . Može se zadati 

automatska  kontinuirana  promjena  (CONTINOUS  SWEEP)  jedno  jedino 

prebrisavanje (SINGLE SWEEP) ili prebrisavanje koje pokreće neki vanjski 

događaja (SWEEP TRIGER). Nadalje, moguće je namjestiti linearnu promjenu 

frekvencije  (LINEAR  SWEEP)  ili  logaritamska  promjena  (LOG  SWEEP). 

Također je moguće izabrati mod u kojem prijemnik radi na jedinoj frekvenciji 

(CW ili ZERO SPAN)  

  DISPLAY  – Grupa komandi kojima se zadaje prikaz na ekranu (FORMAT) 

linearnom  (LIN)  ili  logaritamskom  mjerilu  (LIN),  vrijednost  maksimalnog 

prikazanog  nivoa (REFERENCE LEVEL) i  vrijednosti dijela skale (SCALE) 

u dB ili linearnim jedinicama. U ovoj grupi se nalaze i komande za namještanje 

ulaznog atenuatora (ATN).  

  MEM  -  Komande  za  spremanje  rezultata  mjerenja  u  memoriju  pozazi  vačai 

jednostavne matematičke operacije nad mjernim podacima (TRACE MATH

(zbrajanje, oduzimanje i normalizacija mjernih podataka). 

  MKR - Komande za odabir markera koji na mjerenoj krivulji pokazuju podatak 

za  pojedinu  frekvenciju  (ili  vremenski  trenutak  ako  se  radi  o  mjerenju  u 

frekvencijskoj  domeni).  Moguće  je  odabrati  nekoliko  različitih  funkcija  s 

markerima  (MKR  FCN)  kao  postavljenje  relativnih  markera  (marker  koji 

pokazuje vrijednost u odnosu na vrijednost nekog drugog markera, automatsko 

pronalaženje 3 dB točaka kod mjerenja koeficijenta prijenosa i.t.d.  


 

60

  BANDWIDTH  -  Komande  za  promjenu  širine  filtera  razlučivosti  (RBW)i  



postdetektorskog filtera (VBW), 

  AVG – grupa komandi za  usrednjavanje mjerenog rezultata  kao i komandi za 

odabir odgovarajućeg načina detekcije  (PEAKRMSQPEAK).  

  DATA – grupa tipki za unos numeričkih vrijednosti pojedinih parametara 

 

Grupa  osnovnih  komandi  za  kontrolu  ispravnosti  sklopovlja  analizatora  i  komunikaciju  sa 



vanjskim uređajima  

 

  SERV (DIAG) – U ovoj grupi nalaze se komande koje omogućavaju kontrolu 



ispravnosti  sklopovlja  analizatora  U  jednoj  od  tih  grupa  obično  se  nalaze 

komande  koje  pokreću  dijagnostičke  programe  koji  automatski  prijavljuju 

nepravilnost (na primjer promjenu frekvencije izvan  specificiranih vrijednosti) 

ili kvar (na primjer nestanak nekoga signala). U drugoj grupi nalaze se komande 

pomoću kojih se zaslon ponaša kao „virtualni“ osciloskop ili voltmetar pomoću 

kojeg  se  mogu  promatrati  signali  na  pojedinim  mjernim  točkama  u  samom 

instrumentu.  Ova  grupa  komandi  obično  je  zaštićena  zaporkom  i  može  je 

koristiti samo ovlašteni servis. 

  PRESET – komanda kojem se poništavaju sve  komande i analizator spektra 

postavlja u tvorničke postavke  

  SYSTEM  –Grupa  komandi  za  komunikaciju  s  vanjskim  uređajima.  Dans 

praktički  svi  analizatori  spektra    podržavaju  IEEE-448  komunikacijsku 

instrumentalnu sabirnicu dok novije izvedbe često imaju USB

TM

, FireWire



TM

 pa 


čak i LAN sučelja. Na taj način se analizator može spojiti u  lokalnu računalnu 

mrežu ili (preko Interneta) na neko proizvoljno udaljeno računalo.   

 

5.2  Početno samopodešavanje  i  postavljanje parametara mjerenja 

 

Za  većinu  analizatora  spektra  proizvođač  proizvođača  preporuča  vrijeme  „zagrijavanja“ 



(obično  trideset  minuta)  kako  bi    lokalni  oscilator  postigao  radnu  temperaturu  potrebnu  za 

željenu stabilnost.  Dapače, referentni oscilator se u analizatorima visoke klase točnosti nikada  



 

61

isključuje  (tipka  za  uključenje  analizatora  ima  samo  položaj  uključeno  i  priprema 



(„on/standby“). Nadalje, moderni analizator  ima ugrađene programe koji prilikom uključenja 

rade  početno  automatsko  samopodešavanje  instrumenta  (postavljanje  početnih  postavki). 

Pokretanje Ovakve početne postavke odgovaraju najčešćoj vrsti mjerenja i redovito su takve da 

mogućnost oštećenja svode na minimum (uključen ulazni atenuator).  Na nekim modelima je 

ovaj „program“ moguće promijenit tako da se analizator „budi“ s nekim drugim postavkama. 

Iako je ovo vrlo praktično ako se dulje vrijeme (danima) ponavljaj ista vrsta mjerenje, svakako 

je potrebno biti vrlo oprezan pogotovo ako se radilo o mjerenjima vrlo malih signala. Da bi se 

postigla što veća osjetljivost, kod ovakvih mjerenja se redovito isključuje  ulazni atenuator. No 

ako ovakva postavka postane dio standardnog „buđenja“ instrumenta, moguće je da mjerenje 

nekog jačeg signal dovede  do trajnih oštećenja. Ovo je vrlo važan detalj jer se gotovo sva 

oštećenja  koja  se  događaju  u  praksi  odnose  na  „pregaranje“  ulaznog  miješala  koje nije  bilo 

dovoljno  zaštićeno.  Stoga  je  prije  svakog  mjerenja  prvo  potrebno  procijeniti  kolika  je 

maksimalna  moguća  razina  signala  na  ulazu  instrumenta  i  provjeriti  da  li  je  ona  manja  od 

dopuštenih vrijednosti.   

Nadalje,  za  ispravno  mjerenje  je  najvažniji  međusobni  odnos  odabranog    vremena 

prebrisavanja, frekvencijske širine filtera razlučivosti (RBW) i postdetektorskog filtera (VBW). 

Ovo  odabir  je  uvijek  kompromis  između  željene  osjetljivosti  i    brzine  mjerenja.  Iako  svaki 

analizator  automatski  postavlja  ovaj  omjer  da  se  izbjegnu  pogrešna  očitavanje  uzrokovana 

neutitranim  filterom  (poglavlje    1.4.3)  ovakvo  je  prebrisavanje  često  predugo.  Stoga  mnogi 

korisnici namjerno isključuju ovu „automatiku“ da bi postigli brže mjerenje. Naravno, pri tome 

treba voditi računa da niti mjerenje amplitude niti mjerenje frekvencije nije više točno i treba 

procijeniti da li je unesena pogreška prihvatljiva za pojedino mjerenje (graf na slici 2.16).  

Ako je poznata približna frekvencija signala koji se mjeri  dobra strategija je da se (uz uključenu 

automatiku) prvo postavi centralna frekvenciju analizatora  (CENTER) a onda promjenom RF 

širine  pojas  (SPAN)  postaviti  najmanju  vrijednost  koja  omogućava  analizu  svih  željenih 

komponenti  signala.  Nakon  ovog  je  moguće  smanjivati  širine  pojasa  filtera  razlučivosti  i 

postdetektorskog filtera kako bi se postigla što veća osjetljivost.  

Ako frekvencija signal koji se mjeri nije niti približno poznata (ovo je, na primjer, ponekada 

slučaj  kod mjerenja  interferencije ili  kontrole   komunikacijskog  spektra)  onda je  bolje  prvo 

namjestiti  što  šire  područje  prebrisavanja  nauštrb  osjetljivosti.  Naravno  da  će  pri  ovome 

mjerenju komponenti koje su bliske pragu šuma biti vrlo teško i neprecizno. Međutim, kada se 

identificira komponenta koju je potrebno analizirati potrebno je centralnu frekvenciju postaviti 



 

62

u njenu blizinu, smanjiti opseg prebrisavanja i onda ponovno podesiti filter. Na ta način se dio 



spektra koji je važan može mjeriti s velikom osjetljivosti. 

 


Download 0.57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling