Analizator spektra radiofrekvencijskih signala Silvio Hrabar, Mario Rašpica


Download 0.57 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/7
Sana23.09.2017
Hajmi0.57 Mb.
#16293
1   2   3   4   5   6   7

3.1  Frekvencijski opseg  

 

Frekvencijski opseg (“frequency range”) definiran je kao područje frekvencija unutar kojega se sa 



analizatorom  spektra  mogu  vršiti  mjerenja  sa  specificiranom  točnosti.    Posebno  je  važno 

napomenuti da specificiran točnost uvijek ovisi o frekvenciji. Točnost gotovu uvijek opada kada 

se frekvencija približava rubovima područja (gornjoj i donjoj graničnoj frekvenciji). Stoga je dobro 

proučiti ovisnost pogreške o frekvenciji za pojedini analizator spektra (takozvana „funkcija kade“ 

– ovaj naziv se koristi jer pogreška raste na rubovima područja  pa krivulja sliči kadi). 

3.2  Točnost 

3.2.1

 

Točnost  mjerenja frekvencije  

 

Točnost mjerenja frekvencije („frequency accuary“) može se definirati kao maksimalna apsolutna 



pogreška mjerenja frekvencije pojedine komponente signala  na zaslonu analizatora (numerička 

veličina).  

Mnogo češće je točnost mjerenja frekvencije prikazana kao suma apsolutne točnosti mjerenja i 

doprinosa  pogrešaka  različitih  parametara  analizatora  (preciznost  referentnog  oscilatora 

vremenske baze, točnost namještanja frekvencijskog pojasa).  

Kod analizatora koji koriste lokalni oscilator izveden s naponski kontroliranim oscilatorom točnost 

mjerenja frekvencije je praktički jednaka točnosti frekvencije lokalnog oscilatora i neovisna je o 

širini opsega rezolucijskog filtera. Ovo se može objasnit s činjenicom da je širina rezolucijskog 

filtera koja se najčešće koristi u praksi reda  desetak  Hz do par kHz, dok je apsolutna točnost 

naponski kontroliranog oscilatora u RF i mikrovalnom području znatno niža od ove vrijednosti 

(reda par MHz). 


42 

 

Iako analizator koji koristi sintezator frekvencije ima vrlo veliku stabilnost frekvencije (jednaku 



relativnoj stabilnosti referentnog temperaturno stabiliziranog oscilatora  koja je reda 10

-6

 do 10



-7

), 


točnost očitavanja frekvencije može biti znatno lošija i jednaka širini pojasa rezolucijskog filtera.  

Ako  se,  na  primjer  pretpostavi  frekvencija  lokalnog  oscilatora  od  recimo  10  GHz,  apsolutna 

točnost njegove frekvencije iznositi će 10 kHz.  Ako je rezolucijski filter namješten na širinu od 

100 kHz, sve slučajne promjene frekvencije lokalnog oscilatora biti će maskirane unutar prijenosne 

karakteristike rezolucijskog filtera. Dakle, točnost mjerenja frekvencije iznositi će 100 kHz a ne 

10 kHz.   



3.2.2

 

Točnost relativnog  mjerenja amplitude 

 

Ova se točnost („relative magnitude accuracy“ ) redovito navodi u dB kao maksimalna relativna 



pogreška mjerenja mjera snaga dvije frekvencijske komponente. Najvažniji parametri sklopovlja  

koji  utječu na ovu točnost su točnost logaritamskog odziva MF pojačala i linearnost detektora. 

Ovi parametri mogu utjecati na točnost sa iznosom reda 0.5 dB ili manje.  Slijedeći parametar koji 

može  značajno  utjecati  na  točnost  relativnog  mjerenja  amplitude  je  valovitost    amplitudno 

frekvencijske karakteristike analizatora spektra. Analizator spektra u RF  području obično ima 

valovitost  frekvencijske  karakteristike    reda 

  0.5  dB.  Sa  druge  strane  mikrovalni  analizator 

spektra koji pokriva frekvencijsko područje od 20 GHz može imati valovitost od  čak 

 4 dB, što 

daje  doprinos  pogreški  od  2  dB.    Dakle,  u  RF  području    ukupna  točnost  relativnog  mjerenja 

amplitude može biti reda 1 dB, dok u višem mikrovalnom području ona može preći  čak 3 dB. 

Važno je primijetiti da su svi ovi parametri specificirani za analizator koji radi u linearnom režimu, 

bez kompresije signala i izobličenja. 

3.2.3

 

Točnost apsolutnog  mjerenja amplitude 

 

Ova točnost („absulute magnitude accuracy“) opisuje apsolutno mjerenje. Da bi se sa analizatorom 



spektra moglo izvršiti mjerenja apsolutne amplitude signala potrebna je kalibracija sa referentnim 

izvorom signala. Ovakvi izvori imaju tipičnu nesigurnost reda 

 0.3 dB, no rade na samo jednoj 

frekvenciji (obično 50 MHz ili 300 MHz). Ako je frekvencija signala čija se apsolutna amplituda 

želi izmjeriti bliska ovoj frekvenciji može se desiti da se postigne veća točnost nego kod mjerenja 

relativne  amplitude  jer  se  izbjegava  pogreška  valovitosti  frekvencijske  karakteristike.  No,  u 



43 

 

najgorem slučaju će točnost mjerenja apsolutne amplitude biti lošija od točnosti mjerenja relativne 



amplitude za iznos nesigurnosti kalibracijskog izvora.  Točnost mjerenja amplitude redovito se 

specificira uz RMS detektor i deterministički CW signal bez modulacije i šuma. Upotreba nekog 

drugog  detektora  ili  slabog  signala  s  velikom  „primjesom“  šuma    će  dati  drugačiji  (netočan!) 

rezultat. Nadalje, usrednjavanje se ne smije koristiti u RMS modu  (jer RMS usrednjenog signala 

nije jednak srednjoj vrijednosti RMS komponenti). Nadalje, u literaturi je moguće naći metode (i 

pojednostavljene izraze) pomoću kojih se može procijeniti ova „greška“, ovisno o upotrebljenom 

detektoru i vrsti signala.  Na primjer, uz korištenje  vršnog detektora, stohastički signali su težinski 

prenaglašeni tako sa se na zaslonu vidi maksimalna razina. S povećanjem vremena prebrisavanja, 

vrijeme potrebno za prikupljanje podatak za jednu točku na zaslonu također raste. Uz pretpostavku 

Gaussovog  šuma  raste  vjerojatnost  pojave  viših  trenutnih  vrijednosti.  Sve  ovo  vodi  k  očitanoj 

razini koja je viša od stvarne razine signala. Slična se razmatranja mogu naći i za ostale vrste 

detektora i signala [20]. 



3.3  Razlučivost   

 

Razlučivost ili rezolucija („resolution“) je mogućnost odvojenog prikaza dvaju po frekvenciji bliskih 



komponenti signala. Intuitivno je jasno sa je nemoguće istovremeno prikazati dvije komponente na 

zaslonu ako je frekvencijski razmak manji od širine pojasa filtera razlučivosti. U tom slučaju će se na 

zaslonu vidjeti samo jedna komponenta (frekvencijska karakteristika filtera razlučivosti). Ako se 

razmak između komponenti povećava pojavljuje se usjek u karakteristici (slika 3.1). 

 

 

 



 

 

 



  

 

 



 

3 dB


R

2 dB/


Slika 3.1 Prikaz odziva na zaslonu analizatora spektra prilikom mjerenja dva CW 

signala jednakih amplituda i bliskih frekvencija (definicija razlučivosti) 

44 

 

Kolika je potrebna “dubina” usjeka da bi se signali mogli identificirati stvar je proizvoljne procjene.  



Većina proizvođača specificira širinu od  3 dB za definiciju razlučivosti R. Veoma je važno učiti da je 

ovakva definicija razlučivosti podrazumjeva jednake amplitude oba signala.   

Za  mjerenje  ovako  definirana  razlučivosti  potrebno  je  imati  dva  vrlo  stabilna  CW  signala  jednakih 

amplituda. To je moguće  postići pomoću dva odvojena  generatora čiji su izlazni signali združeni u 

sklopu  za  zbrajanje  signala.  Druga  metoda  koristi  jedan  RF  generator  i  jedan  niskofrekvencijski 

generator  koji  su  spojeni  na  balansni  modulator.  Ovako  se  dobiva  amplitudno  modulirani  signal  s 

potisnutim nosiocem čija dva bočna pojasa formiraju dva signala jednake amplitude. Kako su oba načina 

mjerenja  komplicirana  za  svakodnevnu  upotrebu,  čestu  se  koristi  definicija  razlučivosti  preko  širine 

pojasa međufrekvencijskog filtera razlučivosti.  Neki proizvođači za filter razlučivosti specificiraju 3 

dB pojas, dok drugi specificiraju 6 dB pojas. Omjer između 3 dB i 6 dB širine pojasa iznosi približno 

2

 za sinkrono ugođene filtere, te približno 1.1 za filtere sa približno pravokutnom karakteristikom 



[17]. Definicija širina pojasa od 6 dB bolje opisuje rezoluciju jer ako su dva signala razmaknuta za iznos 

te širine pojasa, dubina ''usjeka'' između signala će biti upravo 3 dB. Dakle, širina pojasa rezolucijskog 

filtera definiranog za 6 dB točke i rezolucija imaju istu numeričku vrijednost. 

 

10 dB/



3 dB

R

 



 

 

 



U  praksi  su  komponente  signala  rijetko  jednake  amplitude  pa  je    potrebno  definirati  rubnu 

razlučivost. Ova se razlučivost definira kao razmak frekvencije između dva signala  nejednakih  

amplitude kada je "usjek" između njih u prikazu 3 dB niži od signala manje amplitude. 

 

Slika 3.2 Definicija rubne razlučivosti 



45 

 

Zbog  navedenih  poteškoća  u  mjerenju  razlučivosti  definirane  pomoću  dva  signala,  koristi  se 



izvedena  definicija  faktora  oblika  rezolucijskog  filtera.    Faktor  oblika  je  definiran  kao  omjer 

između širine frekvencijskog pojasa pri 60 dB točkama i rezolucijske širine (slika 3.3). Dakle, što 

je faktor oblika manji to je bolje razlučivanje signala malog nivoa smještenog u blizini signala 

velikog nivoa. Nažalost i kod ovog parametra različiti proizvođači različito specificiraju širinu 

razlučivosti (3 dB pojas ili 6 dB pojas) što otežava usporedbu.  

  

10 dB/



RBW

60 dB BW


faktor obl.=

RBW


60 dB BW

 

 



 

 

 



Osim  širine pojasa MF flitra i faktora oblika na razlučivost utječe i nestabilnost lokalnog oscilatora 

(odjeljak 3.4). Da ne bi došlo do degradacije razlučivosti, vršna vrijednost slučajnog FM (poglavlje 

3.4.2.) mora biti manja od širine pojasa razlučivost. Za signale male amplitude koji se nalaze blizu 

signala velikih amplituda razlučivost može biti ograničena faznim i amplitudnim šumom lokalnog 

oscilatora, koji može djelomično maskirati željeni signal.  

 

3.4  Stabilnost 



 

Stabilnost frekvencije („frequency stability“) analizatora spektra određena je stabilnošću frekvencije 

lokalnih oscilatora. Postoje tri osnovna parametra koji opisuju stabilnost frekvencije oscilatora; 

klizanje frekvencije, slučajni šum i FM šum. 

 

Slika 3.3 Definicija faktora oblika 


46 

 

3.4.1



 

Klizanje frekvencije (dugotrajna stabilnost) 

 

Klizanje (drift) („long-term stability“) je polagana promjena frekvencije uzrokovana promjenom 

električnih parametara elektroničkih sklopova unutar duljeg vremenskog razdoblja. Klizanje se 

redovito  navodi  kao  maksimalna  apsolutna  promjena  frekvencije  unutar  nekog  vremenskog 

intervala.  Kao vremenski interval kod analizatora spektra obično se uzima 10 minuta, iako se 

koriste i druge vrijednosti. Tipične vrijednosti klizanja frekvencije iznose desetak kHz unutar deset 

minuta. Klizanje je posebno uočljivo prilikom zagrijavanja uređaja, pa većina proizvođača obično 

daje  podatke  o  klizanju  frekvencije  u  jednom  satu  nakon  uključenja,  te  podatak  o  klizanju 

frekvencije zagrijanog instrumenta. Velik utjecaj na klizanje frekvencije imaju parametri okoline 

(temperatura, vlažnost, tlak), pa je važno specificirati radne uvjete.  



3.4.2

 

 

3.4.3

 

Slučajni FM šum 

 

Slučajni  FM  šum  („incidental  FM,  residual  FM“)  opisuje  brze  i  relativno  male  pomake 



frekvencije (fluktuaciju). Definira se kao dvostruka vršna devijacija frekvencije u odnosu na 

radnu frekvenciju. Slučajni FM šum najčešće je uzrokovan niskofrekventnim smetnjama izvora 

napajanja (signali frekvencije mreže, njihovi harmonici, signali u prekidačkim stabilizatorima). 

Ovaj se signal smetnje transponira u RF područje miješanjem na nelinearnom elementu koji se 

koristi u oscilatoru. Tipične vrijednosti slučajnog FM šuma su reda nekoliko stotina Hz, uz 

širinu pojasa rezolucijskog filtera od 1 kHz i unutar vremenskog intervala od 300 mS. 

 Na slici 

3.4  prikazana je razlika između klizanja frekvencije i slučajnog FM šuma.  

 

 

 



 

 

 



 

 

Slika 3.6  Objašnjenje klizanja frekvencije i slučajnog šuma  



47 

 

3.4.4



 

Fazni šum  

 

Termin fazni šum („phase noise“) odnosi se na slučajni šum niske razine koji se u frekvencijskoj domeni 



nalazi  sa  obje  strane  (u  bočnim  pojasevima)  osnovne  frekvencije  signala  oscilatora.  Ovaj  šum  je 

prouzrokovan slučajnim fluktuacijama faze signala oscilatora. Šum se nakon frekvencijske pretvorbe 

pojavljuje u MF opsegu i sudjeluje u stvaranju slike na zaslonu analizatora spektra (slika 3.5). 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



Striktno govoreći, lokalni oscilator u analizatoru spektra ima i AM i FM šum a obje vrste će sudjelovati 

u stvaranju slike na zaslonu, neki proizvođači koriste (ispravniji) termin šum bočnih pojaseva („noise 

sidebands“). Međutim fazna komponenta ima tendenciju dominiranja, pa je uobičajen termin ipak fazni 

šum. Fazni šum bočnih pojaseva specificira se na određenom razmaku od nosioca, kao logaritamski 

odnos  gustoće  spektra  (snaga  po  Hz  širine  pojasa  u  odnosu  na  snagu  nosioca  (dBc/Hz).  U  teoriji 

oscilatora uobičajeno je snagu faznog šuma specificirati po Hz širine  pojasa dok se kod analizatora 

spektra češće koristi širina pojasa rezolucijskog filtera. Ovo se čini jer upravo snaga šuma koja se nalazi 

unutar  širine  pojasa  rezolucijskog  filtera  sudjeluje  u  stvaranju  slike  na  zaslonu.  Tipične  vrijednosti 

faznog šuma su reda 70 dBc unutar rezolucijskog pojasa 1 kHz na 50 kHz pomaka od nosioca.  

 

Bočni  pojasevi  šuma  obično  specificiraju  samo  za  osnovnu  pretvorbu  frekvencije.    Mikrovalni 



analizatori spektra često koriste harmoničko miješanje sa N –tim harmonikom  prvog lokalnog oscilatora 

za  pokrivanje  cijelog  frekvencijskog  područja.  U  tom  slučaju,  razina  šuma  bočnih  pojaseva  će  se 



Slika 3.5 Primjer izgleda spektralne linije sa faznim i amplitudnim šumom na analizatoru spektra  

(60 dBc uz 50 kHz pomak o nosioca uz RBW od 10 kHz) 

10 dB/


Boćni pojas

faznog i


amplitudnog šuma

50 kHz/


48 

 

povećati  s  omjernom  20 log  iz  broja  N,  gdje  N  predstavlja  faktor  množenja  frekvencije  lokalnog 



oscilatora, jer se i bočni pojasevi proširuju proporcionalno broju N.  

 

 



Još  je  potrebno  napomenuti  da  je  specificirana  razina  faznog  šuma  analizatora  spektra  temeljena  na 

razini šuma prikazanoj na zaslonu analizatora, a ne na stvarnoj razini. Stoga očitanu razinu šuma  treba 

korigirati za faktore detektora i prikaza (2.5 dB), te za omjer ekvivalentne širine pojasa za šum prema 

rezolucijskoj frekvencijskoj širini.  

 

3.5  Osjetljivost 

 

Osjetljivost („sensitivity“) se obično definira kao najmanji nivo signala koji je još moguće detektirati, 



odnosno mjeriti. Osjetljivost se obično izražava na jedan od tri načina: faktor šuma, odnosom signala 

prema  šumu  jednakim  jedinici  i  ekvivalentnim  ulaznim  šumom.  Sva  tri  načina  u  biti  su  potpuno 

ekvivalentna, izbor je obično ovisan o metodi mjerenja.  

 

3.5.1



 

Definiranje osjetljivosti preko faktora šuma 

 

Ako je ulaz analizatora spektra zaključen samo karakterističnom impedancijom, ulazni signal će biti 



samo termički šum. Šum generiran unutar analizatora može se nadomjestiti ekscesnim šumom na ulazu. 

Tada će ukupna ekvivalentna razina šuma na ulazu analizatora biti : 

 

n

B

FkT

N

0



  (3.1) 

 

gdje  je  N  raspoloživa  snaga  šuma,  F  faktor  šuma,  k  Boltzmanova  konstanta  (1.37  10



-23

  J/K),  T



0

 

temperatura okoline (300 K), a B



n

 je ekvivalentna širina pojasa šuma. Gore navedeni izraz mnogo je 

praktičnije izraziti u decibelima, pa se dobiva: 

 



 


dB

F

B

dBm

N

n



)



log(

10

174



  

 

 



 

 

(3.2) 



 

49 

 

Snaga šuma direktno je proporcionalna frekvencijskoj širini pojasa šuma B



n

 i mijenja se s 10 log B



n

Ekvivalentna širina pojasa šuma je: 



 

 


df

H

f

H

B

n





2

0

2



 

(3.3) 


 

 

H(f) je prijenosna karakteristika  međufrekvencijskog filtera (RBW), a H



0

 je pojačanje na centralnoj 

frekvenciji.  Iako  se  osjetljivost  analizatora  spektra  može  definirati  pomoću  faktora  šuma,  to  nije 

uobičajeno. To je zbog činjenice da proizvođači redovito specificiraju  širinu pojasa razlučivosti, a ona 

obično ne odgovara ekvivalentnoj širini pojasa šuma B

n

, već se razlikuje za neki faktor, koji ovisi o 

obliku  prijenosne  karakteristike  filtra.  Kod  prijenosne  karakteristike  filtera  sa  Gaussovim  oblikom 

ekvivalentna širina pojasa šuma odgovara približno pojasu širine 3dB.  

 

3.5.2

 

Definiranje osjetljivosti pomoću  odnosa  signala prema šumu 

 

Ova definicija koristi omjer signal prema šumu jednak jedinici tj.: 



 

N

N

S

2



  (3.4) 


 

U gornjoj jednadžbi je S snaga signala. Kako analizator spektra uvijek mjeri zbroj signala i šuma, ova 

definicija je pogodna za mjerenje osjetljivosti. Na ulaz analizatora spektra dovodi se signal čija je razina 

takva da njegov prikaz na zaslonu bude 3 dB iznad nivoa šuma. U tom slučaju razina šuma jednaka je 

razini ulaznog signala. Jednadžba (3.4) može se direktno primijeniti jedino ako detektor ima odziv na 

efektivnu vrijednost (RMS).  Ako se koristi vršni detektor, što je mnogo češći slučaj, prikaz na zaslonu 

mora biti približno 2.2 dB iznad praga šuma da bi nivo signala bio jednak nivou šuma. 

 

3.5.3



 

Definiranje osjetljivosti pomoću praga šuma 

 

Moderni  analizatori  spektra  redovito  imaju  mogućnost  apsolutnog  mjerenja  amplitude,  odnosno 



kalibrirani  vertikalni  prikaz.  Kada  na  ulazu  nema  signala  već  je  priključen  samo  prilagođeni  teret, 

50 

 

analizator spektra će na zaslonu prikazati ekvivalentni ekscesni šum na ulazu, odnosno prag šuma. Kako 



je vertikalni prikaz kalibriran moguće je na zaslonu analizatora spektra direktno očitati taj šum. To je 

snaga definirana s ((3.2), (3.3)) i ona se često naziva prikazana srednja razina šuma („displayed average 

noise level“).  

 

3.6  Dinamičko područje 

 

Dinamičko područje („dynamics“) predstavlja omjer između najvećeg i najmanjeg signala koji se 



mogu mjeriti na analizatoru spektra. Najniži nivo određen je osjetljivošću, odnosno pragom šuma. 

Najviši  nivo  određen  je  ulaskom  sklopovlja  analizatora  u  nelinearno  područje  rada.  Postoji 

nekoliko različitih definicija granice između linearnog i nelinearnog područja rada, a najčešće se 

koristi točka 1 dB kompresije, odnosno presjecišna točka trećeg reda.  

 

3.6.1

 

Definicija dinamičkog područja pomoću točke 1 dB kompresije 

 

Točka 1 dB kompresije definira se kao ona ulazna snaga kod koje dolazi do odstupanja u očitanju od 1 



dB. To se događa kad se razina ulaznog signala miješala približava razini signala lokalnog oscilatora. 

Stoga je poželjno ograničiti velike ulazne signale u miješalo odgovarajućim atenuatorom na ulazu. Uz 

pomoć točke 1 dB kompresije dinamika se definira kao: 

 

 



dB

S

P

D

e

dB



1

  (3.5) 


 

Ovdje je D



1dB

 dinamika sustava, a S



e

 osjetljivost (iznos snage šuma N u izrazu 3.1) 

 

3.6.2

 

Definicija dinamičkog područja pomoću presjecišne točke trećeg reda 

 

Intermodulacijsko izobličenje  nastupa kad se javljaju nove komponente signala, koje nisu prisutne u 



ulaznom signalu. Te nove komponente signala ukazuju se kao zbroj i razlika frekvencija komponenti 

ulaznog  signala  i  njihovih  harmonika.  Ukoliko  se  ulazni  signal  sastoji  od  dvije  frekvencijske 



51 

 

komponente f



1

 i f



2

, javljaju se  intermodulacijska izobličenja na frekvencijama f



1

+f



2

,  f



2

-f



1

, 2f



2

-

f



1

, 2f



– f



2

,

 itd. Kod intermodulacijsko izobličenja, najveći utjecaj imaju komponente trećeg reda 2f



2

-f



1

 

i 2f



f



2

, jer se javljaju u blizini ulaznog signala, pa su vidljive na zaslonu. Ako se ulazni signal poveća 

za iznos 

 (u decibelima) intermodulacijski produkti trećeg reda povećaju se za iznos 3. Na slici 3.6 

su prikazani intermodulacijski produkti trećeg reda. 

  

 



 

 

 



 

 

 



Kao mjera intermodulacijskih izobličenja trećeg reda obično se uzima presjecišna točka trećeg reda. 

Na slici  3.7 prikazana je točka kompresije 1 dB i presjecišna točka trećeg reda.          

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



f

1

f

2

2 -


f f

2

1

2 -


f f

1

2







f



A

Download 0.57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling