Blackcurse

 

ХUJAYRANING ХIMIYAVIY ТARKIBI. 

  

Sodda  hayvonlar,  o’simlik  va  hayvon  hujayralari o’xshash moddalarni uz tarkibida 

to’tadi. Bu ularni kelib chiqishini umumiy ekanligini ko’rsatadi. 

  

Hujayraning  tarkibida  60  ga  yakin  ximiyaviy  element  borligi  aniqlangan.  Hujayrada 

faqat tirik tabiat uchun xos deb hisoblanishi mumkin bo’lgan element topilgan emas.  

---

 

25 

  

Hujayraning  tarkibida  ximiyaviy  birikmalardan  suv-75-85%  ni,  oqsillar-10-20%  ni, 

yoglar-1-5%ni,  karbonsuvlar-0,2-2,0%  ni,  nuklein  kislotalari-1-2%ni,  past  molekulali 

organiq moddalar –0,1-0,5% ni va anorganiq moddalar-1,0-1,5% ni tashkil qiladi.  

  

Hujayra  tarkibidagi  suv  yo’qotilsa,  u  kam  aktiv  bo’lib  qoladi  va  barcha  hayotiy 

belgilarni yukotishi va anabioz holatiga tushishi mumkin.  

  

Hujayradagi  barcha  reaksiyalar  faqat  suv  ishtirokida  bo’ladi.  Masalan,  oqsillarni, 

yoglarni  va  karbonsuvlarni  parchalanishi  suv  bilan  bo’ladi.  Bunday  reaksiyalar  gidroliz 

deyiladi. 

  

Hujayradan suvni chiqarib yuborilganda mikdor va ahamiyat jihatidan birinchi urinni 

oqsillar egallaydi. Oqsil hujayrani quruq holdagi og’irligini 50-80% ni tashkil etadi.  

  

Oqsillarni  yana  proteinlar  deb  ham  ataladi  (protos-birinchi,  asosiy).  Bu  uning  

hayotdagi birinchi darajali ahamiyatini ifodalaydi.  

 

Oqsillarni  molekulyar  og’irliklari  juda  ham  kattadir.  Тuxumni  oqsili  albuminn 

molekulyar og’irligi 36000 ga, muskulni oqsili aktomiozinniki esa 1,5 mln ga teng.  

 

Oqsil  molekulalarini  tuzilishida minglab atomlar ishtirok etadi. Shuning uchun ularni 

makromolekulali  moddalar  deyiladi.  Oqsillar  polimerlar  hisoblanib,  ularni  hosil  qilishda 

odatdagidek,  bir  xil  monomerlar  ishtirok  etmaydi,  balki  20  xildan  ortiq  aminokislotalar 

ishtirok  etadi.  Ularni  tarkibida  aminogruppa  -  NH

2

  va  karboksil  gruppa  -  COOH 

bo’lganligi uchun aminokislotalar deb ataladi.  

Monomerlar  bir-birlari  bilan  peptid  bog  NH-CO-  hosil  qilib  birlashadilar.  Хosil 

bo’lgan  birikma  pepitid  deb  ataladi.  Shu  yo’l  bilan  bir  necha  aminokislota  birikadi. 

Shuning uchun har o’anday oqsil polipeptiddir. 

  

Har  xil  tashqi faktorlar ta’siri ostida oqsil molekulasini  tuzilishi va uning o’zgarishi 

denaturatsiya deyiladi. 

  

Hujayraning  hayotida  oqsillarni  roli juda katta va xilma xildir. Hujayrada bo’ladigan 

reaksiyalar hujayra katalizatorlari yordamida boradi. Bunday biologik katalizatorlar oqsillar, 

fermentlar yoki enzimlar deb ataladi. 

  

Bundan  tashqari  oqsillar  signal  funksiyasiga  ega.  hujayrani  har  xil  ichki  va  tashqi 

muxitni o’zgarishiga javobi hujayraichi reaksiyalari yordamida bo’ladi. 

  

Hujayrani  hamma  harakat  reaksiyalari  maxsus  qisqaruvchi  oqsillar  yordamida 

bo’ladi.  Yukori  hayvonlarni  muskullarida,  sodda  hayvonlarni  xivchinlarida va boshqa har 

qanday qisqaruvchi qismlarda oqsillar bo’ladi. Ular adenozintrifosfat kislotasi (AТF) bilan 

ta’sirlashib  uni  yemiradi,  o’zlari  esa  qisqaradilar.  Shunday  qilib,  oqsillar  qisqarish 

funksiyasiga egadirlar.  

  

Ma’lumki,  kislorod  gemoglobin  (qonni  oqsili)  bilan  birikadi  va  tanani  barcha 

qismlariga tarqaladi. Oqsilni bu funksiyasi transport funksiyadir.  

  

Agar  organizmga  chetdan  yot  tanachalar  –  moddalar    tushib  kolsa,  organizmga 

maxsus  antitela  deb  ataluvchi  oqsillar  ishlab  chio’ariladi,  u  yot  tanachani  birlashtirib  olib 

uni zararsiz holga keltiradi. Bu oqsillarni ximoya vazifani bajarishini ko’rsatadi. 

  

Nihoyat oqsillar hujayrani va uning struktura elementlarini kurilish materiali hamdir. 

  

Bundan  tashqari  hujayraning  tarkibida  uning  aktivligini  ta’minlovchi  energiyani 

manbai  bo’lgan  karbonsuvlar,  yoglar  va  yogsimon  moddalar  ham  bo’ladi.  Ma’lumki, 

hujayralarning  harakati,  sekretsiya,  biosintetik  protsesslar  va  boshqalar  energiya  sarf 

bo’lishi  bilan  bo’ladi.  Bu  energiyani  hujayra  karbonsuvlarni  parchalanishi  va 

---