Didro I estetika


Download 3.62 Kb.

bet1/33
Sana21.12.2017
Hajmi3.62 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33

 
   N
ermin 
V
učelj  
 
DIDRO  I ESTETIKA
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
© nermin vučelj
 
 

Библиотека
 
ELEMENTI
 
 
 
 
 
 
 
 
Glavni  i odgovorni urednik
 
Prof.  dr  Bojana  Dimitrijević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Knjigu  preporučuju:   
Prof. dr Jelena  Novaković 
Prof. dr  Marjana  Đukić
 
 Doc.  dr  Milica  Vinaver  Ković
 

N
ermin 
V
učelj
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
DIDRO  I  ESTETIKA
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Filozofski  fakultet Niš
 
2015.
 
 
                                                 
© nermin vučelj

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
posvećeno estetama i poetama,     
      entuzijastama i melanholicima
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
 
 
 
 

 
 
 
 
 
S a d r ž a j
 
 
 
 
 
 
P
redgovor 
............................................................................................ 
11
 
 
B
iBliografske  skraćenice  u parantezama 
......................................... 
15
 
I. Didroov opus
 
(kritička  izdanja, citirani  prevodi) ............................................... 
15
 
II. Didrologija
 
(najčešće  citirane studije)  .............................................................. 
16
 
 
I. D
iDro

između filozofije  i estetike 
.................................................. 
19
 
1. Filozof
 
(Didroovo mesto  u  kulturi i stvaralaštvu u  Francuskoj
 
18. veka;  recepcija  Didroa u 19. i 20. veku)  ................................. 
20
 
2. Estetičar
 
(Pristupi didrologa u  tumačenju i vrednovanju
 
Didroove estetike) .......................................................................... 
24
 
3. Didrologija
 
(Pregled studija iz oblasti  didroovske  estetike);
 
opšte  napomene u vezi  s pristupom sistemu
 
didroovske estetike  u ovoj studiji)  ............................................... 
27
 
4. Opus
 
(Tri rukopisna fonda;  pregled kritičkih izdanja
 
Didroovog opusa) .......................................................................... 
31
 
5. Ars  poetica
 
(Popis  Didroovih estetičkih spisa  i poetskih dela)  .................... 
37
 
6. Aesthetica
 
(Terminološke napomene; osvrt  na  Baumgartena) ................... 
41
 
 
 
II. L
epo 
– 
poreklo estetskog  iskustva 
..............................................  43
 
1. Objektivna zasnovanost lepog
 
(O Didroovom spisu  u  kojem  se razmatra pitanje  lepog;
 
Kruza,  Andre).................................................................................. 
 45
 

2. Subjektivna  zasnovanost lepog
 
(Didro  i Hačeson, uticaj  engleskih senzualista; teorija
 
o šestom  čulu)  ................................................................................. 
48
 
3. (Bez)interesno lepo
 
(Didro  i Šaftsberi)  ........................................................................... 
51
 
4. Od opažanja odnosa do lepog
 
(Didroova definicija  lepog; lepo  u  odnosu na  mene  i lepo
 
izvan  mene)  ..................................................................................... 
52
 
5. Od lepog ka uzvišenom
 
(Uzvišeno kao  superlativ lepog;  preokret u poimanju
 
uzvišenog u 18. veku;  Pseudo-Longin, Edmund  Berk,
 
Imanuel Kant)  ................................................................................. 
56
 
6. Konstekstulni  vidovi lepog
 
(Didrolozi o objektivnoj i subjektivnoj zasnovanosti lepog u
 
Didroovoj teoriji;  Šuje, Melbjerg,  Fant,  Kroker)  ......................... 
60
 
7. Geneza teorije o percepciji odnosa
 
(Sučeljavanje  Didroove teorije  o lepom s izvorima, pretečama
 
i uzorima: Kruza,  Kondijak, Levek  de  Puji)  .............................. 
65
 
 
III. U
kus 
– 
estetski vrednosni  sud 
.................................................... 
71
 
1. Od ukusa do suda
 
(Dijahroni pogled na  pojam  ukusa; poreklo termina;
 
značenjsko kretanje pojma  od  denotacije do  konotacije) ......... 
71
 
2. Ukus  u Enciklopediji
 
(Enciklopedijski članak  Ukus  (Monteskje, Volter,  Dalamber)
 
i preovlađujuća teorija  ukusa u 18. veku)  .................................. 
75
 
3. Emotivni  i racionalni sudovi
 
(Polemika s teretičarkom Veronikom Le Ri u  vezi  s
 
pozicioniranjem Didroove teorije  ukusa u  odnosu na
 
Dalambera, Voltera  i Monteskjea) .............................................. 
78
 
4. Dvanaest izvora razlika u sudovima ukusa
 
(Analiza Didroove teorije  o uslovljenosti suda  ukusa
 
biološko-društvenim i intelektualno-emotivnim faktorima) ....... 
81
 
5. Postojano  načelo dobrog ukusa
 
(Didroov izlaz  is objektivističke pozicije  i izbegavanje zamke 
subjektivnosti kroz  poziciju  nadsubjektivnog prosuđivanja)...... 
88
 
6. Intersubjektivnost  estetskog suda
 
(Završno sučeljavanja didrologa u vezi  s tumačenjem  i 
određenjem Didroove teorije  o ukusu; zaključak o
 
Didroovoj teoriji  ukusa) ............................................................... 
93
 

IV. G
enije 
– 
priroda  pesničkog  umeća 
..........................................
 
1. Genije – bog u čoveku
 
(Etimološko, filološko,  mitološko i filozofsko  određenje
 
pojma  genije)....................................................................................
 
2. Od genija klasicizma do genija prosvećenosti
 
(Dibo,  Bate i Didro  i teorija  u stvaralačkom subjektu; uporedne 
analize  stavova tri teoretičara; u vezi  s tim  polemika autora ove 
disertacije s didrolozima Herbertom Dikmanom i Ani Bek)............
 
3. Didroova geniologija
 
(Pregled spisa  u  kojima  Didro  razmatra teoriju  o geniju  kao
 
vrhunskom pesniku) .....................................................................
 
4. Entuzijazam  genija
 
(Spis  Eklekticizam; Didroova entuzijastička poetika; paralele 
Didro  – Bate; dva  stvaralačka momenta kod  pesnika: 
nadahnuće i zanatsko umeće)  .....................................................
 
5. Dorvalov romantičarski zanos
 
(Uloga  entuzijazma u  stvaranju; Didro  kao  preteča 
romantičarske teorije o geniju  stvaraocu; melanholija i genije).......
 
6. Genije i idealni model
 
(Odnos genija  prema poetičkim načelima; originalnost genija;
 
unutrašnji idealni  model)..............................................................
 
7. Uzvišeno: divlje, sirovo, iznenađujuće i ogromno
 
(Spis  Teozofi i poimanje entuzijazma; poezija  kao  prirodno 
stanje  čoveka  pre  civilizacije;  Didroovo poimanje uzvišenog 
Salonu iz 1767; Berk i Didro)  .....................................................
 
8. Entuzijazam  duše i entuzijazam  zanata
 
(O dva  stvaralačka momenta kod  Didroa: osećajno razumsko;
 
polemika s didrolozima koji govore o dve  razvojne faze)  ......
 
9. Moral; ukus
 
(Odnos genija  i društva; genije  i institucionalizove vrednosti) ......
 
10. Zaključak o prirodi stvaralačkog subjekta
 
(Mirenje   entuzijazma i zanata u  Kaizakovom
 
enciklopedijskom članku  Entuzijazam)  .......................................
 
 
V. P
esnički  jezik 
– 
simBolički  transkript stvarnosti 
......................
 
1. Od osećanja do iskaza
 
(Didroova ligvistika poezije  u Pismu o gluvim  i nemim; Didroovi 
prethodnici  u  teoriji   o  jeziku:   Tramble,   Bate,  Kondijak,  Boze, 
Dimarse, Vorbarton) ........................................................................
 
2. Prvobitni jezik
 
(Didroov metodološki pristup  u  ispitavanju prirode 
prepostavljenog prvobitnog govora;  govor  pokretima; 
nastanak vrsta  reči)  .......................................................................
 
97
 
 
 
 
98
 
 
 
 
 
103
 
 
 
109
 
 
 
 
 
115
 
 
 
 
120
 
 
 
125
 
 
 
 
 
130
 
 
 
 
137
 
 
142
 
 
 
 
145
 
 
149
 
 
 
 
 
150
 
 
 
 
 
153
 

3. Poezija jezika
 
(Prvobitni govor  kao  govor  poezije;  razvoj  jezika  od 
prvobitnog pesničkog stanja  ka  veštačkom jeziku;  Kondijak, 
Bate, Didro,  Fuko)  .........................................................................
 
4. Savršeni jezik
 
(Starogrčki i klasični  latinski  kao  jezici uzori  za pesničku 
prirodu jezika;  podela na  analoške i inverzivne  jezike; 
Didroovo određenje francuskog kao  didaktičkog  jezika; 
teorijske  razlike  Bate – Didro)  .....................................................
 
5. Jezik poezije
 
(Poezija  kao  prirodna izražajnost jezika;  objašnjenja  i 
tumačenja didroovskih pojmova hijeroglifsko tkanjesimbol
unutrašnji  model) ............................................................................
 
 
VI. P
oezija  i stvarnost 
– 
autentifikacija  fikcije 
..........................
 
1. Oponašanje lepe prirode
 
(Grezova definicija  umetnosti kao  oponašanja lepe prirode 
Didroov pojam  lepa priroda; didroovski pojmovi  unutrašnji 
idealni modelistinski model pravi oblik; razlike  spoljni model 
unutrašnji  model) ............................................................................
 
2. Dokumentovanje fikcije
 
(Izlaganje  teorije  o umetnosti kao  verodostojnom odrazu 
životne stvarnosti, a polazeći  od  pojma  autentifikacija fikcije 
didrologa Žaka  Šujea; terminološka objašnjenja  autentifikovati
mistifikovatidemistifikovati; odlike  romana u  18. veku)  .............
 
3. Naratori – svedoci
 
(Analiza Didroovog romanesknog opusa kroz  teoriju  o
 
autentifikaciji fikcije) .....................................................................
 
4. Poetika priče
 
(Didroova teorija  pripovedanja; pojam  istinita priča;
 
metanaracija kao  sastavni deo  naracije)  .....................................
 
5. Narativni  okviri
 
(Nastavak analize  Didrovoog romanesknog opusa kroz 
primere kako  se preko  pozicije  naratora fikcija predstavlja 
autentičnom; postupak mise en abyme; paralele
 
Servantes – Didro)  ........................................................................
 
6. Dijalog kao registrovani razgovor
 
(Didroovski dijalog;  žanrovsko svođenje Didroovih dela  pod 
odrednicu dijalog prema teoriji  Kerol  Šermen;  o događaju  i 
razgovoru o događaju kod  Didroa) ............................................
 
 
 
 
 
156
 
 
 
 
 
 
161
 
 
 
 
 
169
 
 
175
 
 
 
 
 
 
176
 
 
 
 
 
 
182
 
 
 
 
186
 
 
 
 
189
 
 
 
 
 
 
192
 
 
 
 
 
200
 

7. Didroovski trougao: istinita priča, satira, drama
 
(Završne analize  i zaključak o didroovskoj istinitoj priči
pojam  satira kod  Didroa; dijahrono razmatranje žanra 
satira – kod  Grka  i Rimljana,  i sublimacija dva  antička 
vida  satire  u Didroovom delu;  pojam  drama u  izvornom
 
etimološkom značenju) ................................................................
 
 
VII. E
tika  poezije 
– 
didaktička  filozofema 
...................................
 
1. Moral jednog libertena
 
(Dve  vrste  morala – individualni i društveni; Didroove
 
pozicije  spram oba  vida  moralnih načela;  Didro  moralizator
 
i Didro  cinik)  ..................................................................................
 
2. Prosvetiteljska pozorišna propaganda
 
(Društveno-političke odlike  pozorišne umetnosti u 18. veku; 
Didro  u  svetlu  istorije  drame u  18. veku,  prema studiji 
Feliksa Gefa) ...................................................................................
 
3. Didaktika drame
 
(Analiza Didroovih pozorišnih komada u estetskom i etičkom 
smislu;  razlozi  za  umetnički neuspeh Didroove drame) ........
 
4. Pedagogija umetnosti
 
(Edukacija kao  suština pozorišne umetnosti; potiranje 
bezinteresno lepog zarad korisnog u  drami; Didroovo moralno 
pozorište) ..........................................................................................
 
5. Umetnost: osvajanje individualnih  sloboda
 
a) Suzana Simonen,  ili osvajanje slobode
 
(Estetsko-etička analiza romana  Redovnica) ................ 
b) Oslobođena seksualnost, ili ostvarena ličnost
 
(Estetsko-etička analiza Didroovih priča)..................... 
c) Žan-Fransoa Ramo, ili filozofija dvorske lude
 
(Ramoova amoralnost; individualnost  nasuprot
 
kolektivu) ........................................................................
 
6. Estetska korist umetnosti
 
(Lepo  kao  etičko;  ispoljavanje individualnosti  kao  moral 
umetnosti; zaključak o Didrovoj etici umetnosti) .....................
 
 
VIII. P
esnička  komunikacija 
– 
estetska recepcija emocije 
..........
 
1. Fizički odsutni posmatrač
 
(Didroov deskriptivni postupak  tableau u narativnim delima; 
didroovski fizički  odsutni, a emotivno prisutni posmatrač – 
beholder, prema teoriji  Džeja  Kaplana) .......................................
 
 
 
 
 
 
 
 
203
 
 
209
 
 
 
 
 
210
 
 
 
 
 
214
 
 
 
 
215
 
 
 
 
 
223
 
 
 
 
226
 
 
229
 
 
 
 
231
 
 
 
 
235
 
 
241
 
 
 
 
 
241
 

2. Ironička identifikacija
 
(Primena  Jausove    teorije  ironičke    identifikacije  na  Didroova 
narativna dela)  ...............................................................................
 
3. Paradoks o glumcu
 
(Geneza  spisa  Paradoks o glumcu; zamišljeni model  za
 
glumčevo izvođenje uloge;  distinkcija biti osetljiv osećati) .....
 
4. Didroovi glumci
 
(Engleski  glumac Dejvid  Garik;  francuska glumica gospođica
 
Kleron;  odlike  velikog  glumca) ...................................................
 
5. Paradoks o gledaocu
 
(Breht  i  Didro;  mimetička  identifikacija pozorišnog  gledaoca 
s likom  i glumčeva kritička  distanca od  lika;  gluma na  sceni  i 
gluma u  životu) .............................................................................
 
 
P
ogovor 
.................................................................................................
 
 
L’
esthétique  diderotienne
 
résumé .....................................................................................................
 
 
D
iDerot

s  aesthetics 
-
 
Summary  .................................................................................................
 
 
B
eleška o autoru
....................................................................................
 
 
B
iBliografija
 
I.  Didroov  opus  ................................................................................ 
II.  Didrologija  .................................................................................. 
III.  Nauka  o  književnosti  ................................................................. 
IV.  Filozofija  i istorija ...................................................................... 
V.  Les  Belles-Lettres  ........................................................................ 
VI.  Kinematografija  ......................................................................... 
VII.  Internet  ....................................................................................
 
 
I
ndex nominum
 
autorski registar ......................................................................................
 
 
I
ndex rerum
 
estetički pojmovi i didroizmi ...................................................................
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                                                                             © nermin vučelj
 
 
 
 
246
 
 
 
 
252
 
 
 
 
257
 
 
 
 
 
261
 
 
265
 
 
 
271
 
 
 
273
 
 
275
 
 
 
277
 
280
 
288
 
296
 
297
 
299
 
299
 
 
 
301
 
 
 
325
 

11
 
 
 
DiDro i estetika
 
 
 
 
 
Predgovor
 
 
 
 
 
„Pesnik  nije  ništa   drugo  nego   njegova   poezija“   (K
roče  
1995:  112), 
a  „eseji  i  monografije  o  pesnicima  postižu  svoju   svrhu  kada   nisu   samo 
zbornici   razasutih  opservacija ili  estetički   komentari  za  pojedine  pesme, 
već kada  uspevaju da  daju  karakteristiku motiva ili fundamentalno stanje 
duha pesnika“ (1995: 113). Vođen  ovom  kročeovskom maksimom, mogu 
dodati da  i istoričar pesništva, tj. istraživač estetike  verbalnog izraza,  nije 
ništa  drugo nego  njegovo  istraživanje koje je, prema tome,  saobrazno nje- 
govom  duhu.  Istraživač koji  zauzima  emotivno-misaonu distancu  u  od- 
nosu  na  predmet  istraživanja umišlja  da  je zauzeo tzv.  objektivni pristup. 
Verujem   da  jedan  naučno-istraživački rad  nije  objektivan  ili  subjektivan, 
nego   može   biti  dobar  ili  ne  može   biti  dovoljno  dobar.  U  dobrom radu, 
istraživačeva  ličnost  je prisutna  na  najbolji  način  – kao  zalog  temeljnog, 
ozbiljnog i objektivnog pristupa.  Dobar  rad  zastupa i određeni vrednosni 
sistem   u  odnosu  na  koji,  i  u  koji,  istraživač  smešta   predmet  svog  istraži- 
vanja.
 
Filolog  je  stručnjak  odan   predmetu  svoje  stručnosti  i  u  prisnom  je 
odnosu  s  duhom  pesnika  koji  nanovo  oživljava    u  svom   istraživačkom 
duhu  proučavajući pesnikove spise.  To  ga,  svakako,  ne  čini  testamentar- 
nim  izvršiocem pesnikove  duhovnosti.  Istraživačeva  prisnost  s  predme- 
tom  istraživanja znači  duhovnu  obuzetost određenim  pitanjem i emotiv- 
nu  otvorenost prema onome  što  istražuje. Time  kritički  pogled postaje  oš- 
triji,  analize  su  utemeljenije, a  izrečeni  sudovi nailaze  više  na  odobravanja 
nego  na  osporavanja.
 
Da  bih  i  sâm  uspostavio  prisnost  s  predmetom  istraživanja, uz  du- 
hovnu  sklonost  i  intelektualne  sposobnosti,  trebalo  je  da  ispunim  neop- 
hodan  tehnički preduslov:  da  pribavim kompletnu primarnu  literaturu
 
–  nju  čine  Didroovi  spisi,  i  što  iscrpniju sekundarnu  literaturu  –  u  koju 
spadaju  istraživanja o Didrou. U toj svojevrsnoj kolekcionarskoj delatno- 
sti  godinama  su  mi  predano  pomagali Jather   L.  Peterson,  moj  Amerika- 
nac  u  Parizu i Brigitte  Laguerre, moja  Francuskinja u  Beogradu, kojima  se 
zahvaljujem na  svesrdnoj pomoći  i prijateljskoj  podršci.
 
Knjiga  Didro  i  estetika proizašla  je  iz  doktorske  disertacije Didroova 
estetika književnog  stvaranja koju  sam  odbranio  na  Univerzitetu  u  Beogra- 
du  2011. godine. Zapravo, primerenije je reći  da  mi  je petogodišnje nauč-
 

12
 
Nermin  Vučelj
 
 
 
 
no  istraživanje  omogućilo  da  dobijene  rezultate  usmerim  u  tri  paralelna 
pravca:   prvo   – u  disertaciju  koja  mi  je donela  zvanje  doktora  književnih 
nauka,  drugo  –  u  naučne  oglede   iz  estetike    francuskog  prosvetiteljstva 
koje  sam  objavio  u  stručnim  časopisima, i treće  –  u  naučnu studiju pod 
nazivom  Didro i estetika, a  koja  se  tematski i sadržajno  crpi  prevashodno 
iz doktorske  disertacije, zatim  iz istraživačkih  eseja-članaka, kao  i iz same 
odbrane  disertacije 29. juna  2011. godine, tj. iz  mog  ekspozea na  odbrani, 
te iz naučne rasprave s članovima komisije.
 
Jedno  naizgled jednostavno pitanje  koje  su  mi  neki  upućivali zatica- 
lo  me  je nespremnog: zašto  sam  posvetio pet  godina  izučavanju Didroo- 
vog  opusa.  Verujem   kako  istraživačke teme  ne  biramo  mi,  već  one  biraju 
nas.  Naša   opredeljenja  su  u  vezi  s  našim   sklonostima.  Isto  tako,  trebalo 
bi  i  da  duhovna  prepoznavanja  rukovode  postdiplomce  i  doktorande  u 
izboru  mentora.  U  tom   smislu,   mentorski  nadzor  Jelene  Novaković,  re- 
dovne  profesorke  na  Filološkom fakultetu  u  Beogradu, doživljavao sam 
u  toku   rada   psihološki  kao  intelektualnu  srodnost,  a  profesionalno  kao 
obavezu da  dosegnem visok  stupanj naučnosti. Profesorka Novaković mi 
je sugerisala da  proučim i integrišem u svoje istraživanje tri značajne teme 
koje  su  bile  van  mog  istraživačkog  vidokruga:  razmatranje  o  melanholiji 
kod  genija,  shvatanje originalnosti u  stvaralaštvu  i  poimanje uzvišenog.  Te 
intervencije  su  doprinele  da  se  disertacija  tematski  razgrana  i  argumen- 
tacijski   obogati.   Tako  se  mentorstvo  ispoljilo,   za  jednog   doktoranda,  u 
najkorisnijem vidu.   Dodao   bih  i da  sam,  tokom   rada   na  istraživanju, ne- 
prestano  imao  na  umu  primedbe komisije   na  odbrani  moje  magistarske 
teze  Židova poetička načela 2004. godine, te da  sam  nastojao  da  ne  ponovim 
greške,  a da  primenim savete  koje sam  tada  dobio.
 
I  na  kraju  ovog  predgovora,  još  nekoliko naznaka  u  vezi  s  knjigom 
koju  držite  u  rukama.  Strukturisana  je  tako  da  se  razvija   u  nekoliko  pa- 
ralelnih  ravni:   predstavlja  opis   Didroove  estetike   književnog  stvaranja, 
sadrži  analitički popis   Didroovih  filozofsko-estetičkih razmatranja  i  kri- 
tičko-estetički  prikaz  njegovog  romanesknog    i  dramskog  stvaralaštva, 
pruža  sveobuhvatan  uvid   u   didrologiju  i  njene   dosadašnje  rezultate, 
sučeljava   teorijska   razmatranja  didrologa.  Nastojao sam  da  jednu  takvu 
složenu  strukturu  sklopim  u  sistem   zvani   didroovska  estetika,   koji  bih 
pozicionirao u  odnosu na  estetiku 18. veka  i unutar opšte  estetike.
 
Kako  su  praktično  sve  studije   o  Didrou  koje  citiram   u  ovoj  knjizi 
objavljene   na  engleskom  i  francuskom  jeziku,  smatrao  sam  da  je naučno 
odgovorno,  a  za  čitaoce  može   biti  korisno,  da  sve  navode  ponudim  ne 
samo   u  prevodu, koje  sam  inače  sam  sačinio,  već  i  u  originalu.
1  
Što  se
 
 
1   
Studija   Didro  i  estetika  se  u  svojim   izvorima  ograničava  na   istraživanja  objavljena   na 
engleskom  i  francuskom  jeziku,   što,  verujem,  ne  umanjuje  njene   domete,  budući  da  su 
američka  i  francuska  didrologija  vodeće   u  svetu.   Ne   treba   zanemariti  ni  didrologiju
 

13
 
 
 
 
 
                      


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling