Didro I estetika

© nermin vučelj
 
 

241
 
 
 
 
DiDro i estetika
 
 
 
 
 
VIII
 
P  e s n  i  č k  a  k  o m  u n  i  k  a c i  j  a
 
estetska recepcije emocije
 
 
 
 
 
Poezija,  u  svom   izvornom  terminološkom  određenju  kao  književno- 
umetničko stvaralaštvo uopšte, predstavlja verbalni izraz  emocije.  Kroz poe- 
ziju pesnik, kako  se izvorno naziva svaki  književnoumetnički stvaralac, ulazi 
u odnos sa samim  sobom;  čitalac,  kao  recipijent verbalne umetničke tvorevi- 
ne, uspostavlja odnos s pesnikom, ali i pesnik uspostavlja odnos s publikom. 
U  poeziji   sve  je  u  komunikaciji  emocije,  koju  pesnik  odašilje,   na  koju  reci- 
pijent   reaguje.   Da  li  književno-umetničko  delo  odslikava  samu   pesnikovu 
emociju  ili je ta  emocija  preuzeta, u  koju  se pesnik uživljava, ili pronicljivim 
osmatranjem  ovladava  njome  za  svrhe   umetničkog  predstavljanja,  tema  je 
koja  je razmatrana  u  poglavlju  IV – G
eNije
.  Položaj  recipijenta  u  umetnosti 
i  njegov    odnos  s  pesničkim  delom    i  pesnikom,  tema    je  ovog  poglavlja. 
Reci-  pijent    pesničke  emocije  ovde    će  biti  sagledan  kroz  dva    vida:  s  jedne 
strane,  kao  čitalac  knjige  i  gledalac  pozorišne  predstave,  koji  komunicira  s 
emocijom fiktivnog  junaka   i, s druge  strane, kao  glumac,  koji  je, kao  tumač  
lika,  i sam recipijent, ali i posrednik između lika  koji tumači  i gledaoca.
 
 
 
 
 
1. F
izičKi   odsutni  posmatrač
 
 
Američki  profesor  Džej  Kaplan   (Caplan)  u  ogledu  Narativni  okvi- 
ri: Didroova genealogija  posmatrača (Framed Narratives: Diderot’s Genealogy 
of  the  Beholder, 1986)  proučava  estetiku  recepcije   u  individualizovanom 
odnosu  autor–lik–čitalac, uz  tematsko  određenje  Didroove  estetike   kao
 
„estetike  požrtvovanja“  (“the   aesthetic  of  sacrifice“)   koja  se  ispoljava  u 
stilskom postupku  slike (tableau) – narativnog trenutka u kom  opisano sta- 
nje sliči predstavljenom trenutku  na slikarskom platnu, pri  čemu  je recipi- 
jent, spram romanesknog junaka,  u položaju emotivno prisutnog, a fizički 
odsutnog posmatrača (beholder).
 
U  izlaganju  Kaplanove  teorije   komunikacijske  estetike  ili,  kako   je  on 
još imenuje, dijaloške estetike (“communication aesthetics or  dialogical ae-
 

242
 
Nermin  Vučelj
 
 
 
 
sthetics“), krenimo  najpre   od  termina  beholder koji  je i u  naslovu  studije. 
Imenica  beholder dolazi  iz staroengleskog jezika  i sinonim je modernoj reči 
spectator, što znači  – gledalac, posmatrač. Imenica  je izvedena iz starinskog 
glagola  behold, u  značenju „zapaziti“ (“take  notice“),  „videti, posebno ne- 
što  neuobičajeno  ili  upečatljivo“  (“see,  especially something  unusual  or 
striking“).
437  
U  savremenom  engleskom  jeziku,   pomenuti  termini  pripa- 
daju  književnom registru; beholder je, prema definiciji:  „osoba  koja  čulima 
postaje   svesna   stvari   ili  događaja“;  ona  je  „opažač,  osmatrač“.
438 
Kaplan 
je  preuzeo  od  Majkla  Frida   (Fried)  termin  beholder,
439 
kojim  se  označava 
didroovski čitalac  u  ulozi  svedoka prizora  koji čita,  a taj  prizor je dat  kao 
slika (tableau), čime  dolazimo na  drugi termin koji treba  objasniti.
 
Pojam  tableau je preuzet iz  slikarstva, a  Didro   ga  primenjuje na  po- 
jedinačnu  pozorišnu  scenu.   Slikarski   prizor  (tableau) znači  raspolaganje 
likovima  u  jednoj  pozorišnoj  sceni  kao  na  slikarskom platnu.  Scena  na 
platnu  prikazuje  određenu  situaciju,   predstavlja  okolnost  u  kojoj  su  se 
našli  likovi,  oslikava njihovo   stanje.  Na  platnu, to  je uhvaćeni i zaleđeni 
emotivni  trenutak;  u  pozorištu,  to  je nema   scena,  s  emotivnim  nabojem, 
u  kojoj sam  prizor govori  umesto reči.  Da  bi neposrednije objasnio  ulogu 
scenskog postupka  tableau, Didro  ga  suprotstavlja postupku  iznenadnog 
preokreta u  dramskoj radnji,  koji se naziva coup de théâtre. U Razgovorima 
o Vanbračnom  sinu,  dramaturg,  imenovan  kao  Ja,  objašnjava  sagovorniku 
Dorvalu  da  iznenadni  događaj  koji  se  desi  kroz  radnju,  a  koji  naglo  menja 
stanje  likova,  jeste  dramski obrt (coup de théâtre); raspolaganje likovima na 
sceni  kao  da  su  na  slikarskom platnu, jeste slikarski prizor (tableau).
440
 
Dramaturg  Didro   izvodi   prethodnu  definiciju na  osnovu  Dorvalo- 
vog  primera  iz  Vanbračnog  sina:  na  početku  drugog  čina  je  tableau, a  na 
kraju   čina  coup de théâtre. Drugi   čin  započinje  scenom   u  kojoj  Rozalija  i 
Žistina   sede  fizički  zaokupljene ručnim  radom,  dok  je Rozalija  misaono 
zaokupljena duševnim  nemirom.  Devojci  zaljubljenoj   u  Dorvala,  prijate- 
lja  svog  verenika, za  kojeg  i ne  sluti  da  joj je biološki  brat,  teku  suze  niz 
lice  dok  gotovo  odsutno  nastavlja da  veze  tapiseriju,  dok  Žistina   zastaje 
na  tren  i posmatra svoju  gospodaricu. To  je slikarski prizor ili  slika, tj. ta-
 
 
437  
The  Advanced  Learner’s  Dictionary  of current  English,  London, Oxford   University  Press
 
1970, 83.
 
 
438  
“Beholder: a  person who  becomes  aware of things  or  events  through the  senses;  syn.:
 
perceiver, observer.”