Farmatsevtik kimyo


Download 3.34 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/38
Sana28.11.2017
Hajmi3.34 Mb.
#21098
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   38

Nazorat savollari 

1.

 



Muammoli ta‘lim texnologiyalarining o‗qitishdagi ahamiyati. 

2.

 



Muammoli ta‘lim turlari 

3.

 



Muammoli vaziyat metodi 

4.

 



Muammoli ta‘lim texnologiyalarining qanday imkoniyatlarga ega? 

5.

 



Muammoli vaziyatlarni hal qilish necha bosqichda kechadi? 

6.

 



Muammoli vaziyatning turlari 

7.

 



Muammoli vazifalarni tashkil qilish. 

 

Foydalanilgan adabiyotlar 

1.

 



A.N.Yunushodjaev,  Q.A.Ubaydullaev  va  b.  Dori  vositalarini  zamonaviy  tahlil  usullari.  

Toshkent, «Extremum press», 2010 

2.

 

Ibodov A.Yu. Farmatsevtik kimyo. I va II tom., Toshkent, Abu Ali ibn Sino, 1996 y. 



3.

 

Belikov V.G. Farmatsevticheskaya ximiya, M., ―MEDpress-inform‖,  2009 g. 



4.

 

Arzamassev A.P. Farmatsevticheskaya ximiya, M.,‖GEOTAR-Media‖, 2008 g.  



5.

 

Davlat farmakopeyasi XI nashr, T 1,2 M. 1987, 1990 y. 



 

5-LABORATORIYA MASHG„ULOT: Dori moddalarning miqdorini aniqlashda 

qo‟llaniladigan kimyoviy usullar (kislotali – asosli titrlash, yodometrik, pergantometrik, 

Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

354 


nitritometrik, kompleksonometrik va b. usullar)ni aniqlash.   

Ishdan  maqsad:  Dori  moddalarning  miqdorini  aniqlashda  qo‘llaniladigan  kimyoviy 

usullar 


(kislotali 

– 

asosli 



titrlash, 

yodometrik, 

pergantometrik, 

nitritometrik, 

kompleksonometrik va b. usullar)ni o‗rgatishdan iborat.  

Masalaning  qo„yilishi:  Dori  moddalarning  miqdorini  aniqlashda  qo‘llaniladigan 

kimyoviy  usullar  (kislotali  –  asosli  titrlash,  yodometrik,  pergantometrik,  nitritometrik, 

kompleksonometrik va b. usullar)ni aniqlash lozim. 

Ishni bajarish uchun namuna 

Kaltsiy xlorid CaCl

2

 



 6H



2

O Calcii chloridum 

 

Kuydirilgan kaltsiy sulfat – CaSO

4

 



 1/2H



2

O Calcii sulfas ustum. 

 

 

Tasvirlanishi.  Sho‘rtang  –  taxir  mazali,  rangsiz,  kristall  modda,  suvda  oson,  spirtda  oson 

eriydi. Gigroskopik, 34

S haroratda o‘z kristallik suvida erib ketadi. 



CHinligi. Ca

+2

 va Cl- ionlarigi sifat reaktsiyasi. 



Tozaligi. Mg, Ba, Zn, Al, PO

4

-3



 lar bo‘lmasligi kerak. 

Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

355 


Mikdorini aniqlash. 1. Kompleksonometrik usul. 

 

                                            Qizil – pushti rang 



 

 

                                                                           Ko‘k – binafsha rang 



2. Argentometrik (Mor)usul.  

Ishlatilishi.  Organizmning  Ca

+2

  ga  bo‘lgan  ehtiyojini  qondirish  maqsadida  hamda  allergik 



kasalliklarni davolashda 5-10 % li eritmasi ishlatiladi. 10% li in‘yeksion eritmasi venaga 5-10 

ml hajmda yuboriladi. 



Saqlanishi. Og‘zi mahkam berkitilgan, parafinlangan idishlarda saqlanadi. 

Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

356 


 

Gips – Mustaqil o‘kishga. 

Nazorat savollari 

1.

 



Muammoli ta‘lim texnologiyalarining o‗qitishdagi ahamiyati. 

2.

 



Muammoli ta‘lim turlari 

3.

 



Muammoli vaziyat metodi 

4.

 



Muammoli ta‘lim texnologiyalarining qanday imkoniyatlarga ega? 

5.

 



Muammoli vaziyatlarni hal qilish necha bosqichda kechadi? 

6.

 



Muammoli vaziyatning turlari 

7.

 



Muammoli vazifalarni tashkil qilish. 

 

Foydalanilgan adabiyotlar 

1.

 



A.N.Yunushodjaev,  Q.A.Ubaydullaev  va  b.  Dori  vositalarini  zamonaviy  tahlil  usullari.  

Toshkent, «Extremum press», 2010 

2.

 

Ibodov A.Yu. Farmatsevtik kimyo. I va II tom., Toshkent, Abu Ali ibn Sino, 1996 y. 



3.

 

Belikov V.G. Farmatsevticheskaya ximiya, M., ―MEDpress-inform‖,  2009 g. 



4.

 

Arzamassev A.P. Farmatsevticheskaya ximiya, M.,‖GEOTAR-Media‖, 2008 g.  



5.

 

Davlat farmakopeyasi XI nashr, T 1,2 M. 1987, 1990 y. 



 

 

6-LABORATORIYA MASHG„ULOT: Dori moddalarning miqdorini aniqlashda 



qo‟llaniladigan fiz-kimyoviy usullar. Refraktometrik usulning dori vositalarining 

miqdorini aniqlashda qo‟llanilishini aniqlash.   

Ishdan  maqsad:  Dori  moddalarning  miqdorini  aniqlashda  qo‘llaniladigan  fiz-kimyoviy 

usullar.  Refraktometrik  usulning  dori  vositalarining  miqdorini  aniqlashda  qo‘llanilishini 

o‗rgatishdan iborat.  

Masalaning  qo„yilishi:  Dori  moddalarning  miqdorini  aniqlashda  qo‘llaniladigan  fiz-

kimyoviy  usullar.  Refraktometrik  usulning  dori  vositalarining  miqdorini  aniqlashda 

qo‘llanilishini aniqlash lozim. 

Ishni bajarish uchun namuna 

10% ли глюкоза эритмасининг нур синдириш кўрсаткичи 

=1,3474 га тенг. 

Рефрактометрик жадвалда љуйидаги љийматлар берилган: 

 n 

C

%



 

1,3470 


9,80 

1,3480 


10,10 

n=0,001 


C=0,3 

  

Нур синдириш кўрсаткичининг бутундан кейинги тўртинчи хонасига мос концент



рация љуйидаги формуладан топилади: 

 

формулада: 



Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

357 


b -  нур  синдириш  кўрсаткичининг  бутундан  кейинги  тўртинчи  хонасига  мос 

келган концентрация 

 - нур синдириш кўрсаткичининг бутундан кейинги тўртинчи хонаси љиймати 

 - рефрактометрик жадвалдан олинган концентрациядаги фарљ 

  

Эритманинг концентрацияси эса љуйидагича ќисобланади: 



Х

%

=С+b=9,80+0,12=9,92% 



Интерполяциялашни юљорида берилган љийматлар асосида ушбу усул билан ќам 

бажариш мумкин. 

1,3480-1,3474=0,0006 

бунда 


1,3480–рефрактометрик  жадвалдан  олинган  нур  синдириш  кўрсаткичининг 

юљори љиймати 

1,3474-нур синдириш кўрсаткичининг аниљланган љиймати 

 

Х



%

=С-b=10,10-0,18=9,92% 

С - нур синдириш кўрсаткичининг юљори љийматига мос концентрация. 

  

Модданинг  маълум  концентрацияга  мос  келадиган  рефрактометрик  омилини, 



унинг дастлабки рефрактометрик омили асосида F=F

0

kC формула ѐрдамида ќисоблаш 



мумкин. 

F

0



 – модданинг 1% ли эритмасига мос келган рефрактометрик омили 

k – тузатиш коэффициенти 

С – эритма концентрацияси 

  

ГЛЮКОЗАНИНГ 5,10,25,40% ЛИ ИНЪЕКЦИОН ЭРИТМАЛАРИДАГИ 



миљдорини аниљлаш 

Аниєлаш тартиби: Эритма 30 минут давомида стакандаги ќарорати 20

0

С бўлган 



сувга  солиб  љўйилади  ва  рефрактометр  орљали  30  минут  давомида  ќарорати  20

0

С 



бўлган сув ўтказилади. Рефрактометр призмасига ќарорати 20

0

С бўлган бир неча томчи 



сув  томизилиб,  нур  синдириш  кўрсаткичи  аниљланади.  Призма  тиббиѐт  бинти  билан 

љуруљ ќолга келгунига љадар артилиб, бир неча томчи текширилувчи эритма томизиб 3-

4  марта  нур  синдириш  кўрсаткичи  аниљланади  ва  ќисоблаш  учун  ўртача  љиймат 

олинади . 

 1 мл эритмадаги глюкозанинг грамм миљдори љуйидаги формула орљали ќисобланади: 


Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

358 


Х – 1 мл эритмадаги глюкозанинг граммлардаги миљдори 

n – эритманинг нур синдириш кўрсаткичи 

n

0

 – тозаланган сувнинг нур синдириш кўрсаткичи 

0,00142 – глюкозанинг рефрактометрик омили. 

 Икки  компонентли  дори  тури  таркибидаги  аминокапрон  кислота 



миљдорини рефрактометрик усул ёрдамида аниљлаш 

Таркиб: Аминокапрон кислота эритмаси 5% - 1000 мл 

             Натрий хлорид – 9,0 

  

Аниєлаш  тартиби: Натрий  хлорид.  Бромфенол  кўки  иштирокида  кумуш 

нитратнинг  титрланган  эритмаси  билан  титрлаш  орљали  (Фаянс  усули)  ѐки 

меркуриметрик усул билан аниљланади. 

Аминокапрон  кислота.  Инъекцион  сув  ва  эритманинг  нур  синдириш 

кўрсаткичлари  аниљлангач,  аминокапрон  кислотанинг  миљдори  љуйидаги  формула 

орљали ќисобланади: 

 

n – эритманинг нур синдириш кўрсаткичи; 



n

0

 – сувнинг нур синдириш кўрсаткичи; 



С

1

 – эритмадаги натрий хлориднинг фоиз миљдори; 



F

1

 – натрий хлориднинг рефрактометрик омили; 



F

2

 – аминокапрон кислотанинг рефрактометрик омили. 

 Nazorat savollari 

8.

 



Muammoli ta‘lim texnologiyalarining o‗qitishdagi ahamiyati. 

9.

 



Muammoli ta‘lim turlari 

10.


 

Muammoli vaziyat metodi 

11.

 

Muammoli ta‘lim texnologiyalarining qanday imkoniyatlarga ega? 



12.

 

Muammoli vaziyatlarni hal qilish necha bosqichda kechadi? 



13.

 

Muammoli vaziyatning turlari 



14.

 

Muammoli vazifalarni tashkil qilish. 



 

Foydalanilgan adabiyotlar 

1.H.  Fry,  S.  Ketteridge,  S.Marshall.  A  Handbook  for  Teaching  and  Learning  in  Higher 

Education.  Enhancing  Academic  Practice.  Third  edition.  New  York.  2009.  -544  p.  ISBN  0-

203-89141-4 

2. Omonov H.T., Xo‗jaev N.X., Madyarova S.A., Eshchonov E.U. Pedagogik texnologiyalar va 

pedagogik mahorat. -T.:Moliya, 2012.- 199 b. 



Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

359 


3. 

Axmadaliev 

S.Y. 

Kasbiy 


yo‗naltirilgan 

muammoli 

o‗qitish texnologiyasi. "Ta‘lim texnologiyalari" jurnali.2016 y.№1. 

 

7-LABORATORIYA MASHG„ULOT: Fotoelektrokalorimetrik usulning dori vositalari 



miqdorini aniqlashda, spektrofotometrik usulning dori vositalari miqdorini aniqlashda 

qo‟llanilishini aniqlash.   

Ishdan  maqsad:  Fotoelektrokalorimetrik  usulning  dori  vositalari  miqdorini  aniqlashda, 

spektrofotometrik  usulning  dori  vositalari  miqdorini  aniqlashda  qo‘llanilishini  o‗rgatishdan 

iborat.  

Masalaning  qo„yilishi:  Fotoelektrokalorimetrik  usulning  dori  vositalari  miqdorini 

aniqlashda,  spektrofotometrik  usulning  dori  vositalari  miqdorini  aniqlashda  qo‘llanilishini 

aniqlash lozim. 

Ishni bajarish uchun namuna 

Стрептомицин сульфатнинг миљдорини

 

фотоэлектроколориметрик усул ёрдамида аниљлаш

 

20000  ТБ  (0,02г  аниљ  тортма)  стрептомицин  сульфат  ќажми  50  мл  бњлган 



њлчов колбасига солиниб, уни белгисигача сув  билан суюлтирилади (А эритма). 

10  мл  А  эритмага  2  мл  0,2  молль/л  натрий  гидроксид  эритмаси  љњшиб,  10 

минут  давомида  сув  ќаммомида  љиздирилиб,  совитилади  ва  темир  аммиакли 

аччиљтошнинг  1%  ли  0,275  моль/л  сульфат  кислотадги  эритмасидан  8  мл  љуйиб, 

аралаштирилади. 3 минутдан  сњнг  эритманинг оптик зичлиги 520 нм да љалинлиги 10 

мм бњлган кюветада аниљланади. 

Солиштирилувчи эритма сифатида 10 мл тозаланган сув 2 мл 0,2 моль/л натрий 

гидроксид эритмаси ва 8 мл 1% ли темир аммиакли аччиљтошнинг 0,275 моль/л сульфат 

кислотадаги эритмасидан фойдаланилади. 

Бир  ваљтнинг  њзида  стрептомицин  сульфатнинг  стандарт  намунаси 

эритмасидан  10  мл  (0,004  г  стрептомицин  сульфат)  олиниб  юљоридаги  шартларга 

биноан реакция њтказилади ва эритманинг оптик зичлиги аниљланади. 

Стрептомицин  сульфатнинг  граммлардаги  миљдори  љуйидаги  формула 

ѐрдамида ќисобланади: 

 

D – текширилувчи эритманинг оптик зичлиги 

D

0

- стандарт намуна эритмасининг оптик зичлиги 

0,004 – стандарт намуна эритмасидаги стрептомицин сульфат миљдори 

ТБ [ЕД] – таъсир бирлиги 

  

  



Эритромицин 0,025 г 

Глюкоза 0,2 г 

Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

360 


Чинлигини аниљлаш 

Эритромицин 0,02 г кукундан олиб, уни 1 мл ацетон ва 1 мл концентрланган 

хлорид кислотада эритилганда аста-секинлик билан тњљ-љизил рангга њтиб кетувчи 

пушти  ранг  ќосил  бњлади.  Эритмага  хлороформ  љњшиб  чайљатилса,  хлороформ 

љатлами бинафша рангга бњялади. 

Глюкоза 0.01  г  кукунга  0,5  мл  сув,  1-2  мл  Фелинг  реактивидан  љњшиб 

љиздирилса, љизил рангли чњкма ќосил бњлади. 

  

Миљдорини аниљлаш 

0,7 г кукун (аниљ тортма) 100 мл ќажмли њлчов колбасига солиниб, 10 мл 95% 

ли  этил  спирти  љњшиб  чайљатилади  ва  сув  билан  белгисигача  суюлтирилади.  2  мл 

эритмани  25  мл  ќажмли  њлчов  колбасига  солиниб  10  мл  концентрланган  сульфат 

кислота  љњшиб  5  минут  давомида  сув  ќаммомида  љиздирилади  ва  тезда  совитилиб, 

концентрланган  сульфат  кислотаси  билан  белгисигача  суюлтирилади.  Ќосил  бњлган 

рангли  эритманинг  оптик  зичлиги  љатлам  љалинлиги  10  мм  бњлган  кюветада,  410  нм 

тњлљин узунлигида аниљланади. Солиштирилувчи эритма сифатида 0,2 мл 95% ли этил 

спирти,  1,5  мл  сув  ва  25  мл  гача  концентрланган  сульфат  кислотаси  љњшилган 

аралашмадан фойдаланилади. 

Бир  ваљтнинг  њзида  2  мл  0,1%  ли  эритромицин  стандарт  эритмаси  билан 

юљорида књрсатилган реакция бажарилиб, эритманинг оптик зичлиги аниљланади. 

Эритромициннинг  граммлардаги  миљдори  љуйидаги  формула  ѐрдамида 

ќисобланади: 

 

бу ерда Р – кукуннинг њртача оёирлиги 



Глюкоза.  0,1  г  кукун  (аниљ  тортма)  1-1,5  мл  спиртда  эритилиб,  1  минут 

давомида чайљатилади. Эритма 2 мл гача суюлтирилиб аралаштирилгач, фильтрланади. 

Фильтратнинг  нур  синдириш  књрсаткичи  (

)  аниљланиб,  глюкозанинг  граммлардаги 

миљдори љуйидаги формула ѐрдамида ќисобланади: 

 

бу  ерда Р –  кукуннинг  њртача  оёирлиги;  0,00142  –  сувсиз  глюкозанинг 



рефрактометрик фактори, 1,11 – сувли глюкозага  тузатиш коэффициенти. 

  

  



Рибофлавин 0,002 г 

Натрий хлорид эритмаси 0,9% - 10 мл 

Чинлигини аниљлаш

Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

361 


Рибофлавин. 

Эритма 


яшил-сариљ 

рангда 


бњлиб, 

УБ-нурда 

яшил 

флюоресценция беради. 



МИЉДОРИНИ АНИЉЛАШ 

0,5  мл  эритмага  9,5  мл  сув  љњшилиб,  эритманинг  оптик  зичлиги  445  нм  да 

љатлам љалинлиги 10 мм ли кюветада њлчанади. Солиштирилувчи эритма сифатида сув 

олинади.  Бир  ваљтнинг  њзида  2,5  мл  0,004%  ли  рибофлавиннинг  стандарт  эритмасини 

7,5 мл сув билан суюлтириб (0,0001 г) оптик зичлиги аниљланади. 

Рибофлавиннинг 

граммлардаги 

миљдори 


љуйидаги 

формула 


билан 

ќисобланади: 

 

Натрий хлорид. 0,5 мл эритмага 1мл сув, 1-2 томчи бромфенол књки, яшил-



сариљ  ранг  ќосил  бњлгунича  томчилаб  суюлтирилган  сирка  кислотаси  љњшилиб 

кумуш  нитратнинг  0,1  моль/л  эритмаси  билан  бинафша  ранг  ќосил 

бњлгунича  титрланади. 

1 мл 0,1 моль/л кумуш нитрат эритмаси 0,005844 г натрий хлоридга мос келади. 

  

1% ли фурагин эритмаси 

ЧИНЛИГИНИ АНИЉЛАШ 

0,5  мл  эритмага  0,5  мл  натрий  гидроксид  эритмасидан  љњшилади.  5  минутдан 

сњнг љизил-љњнёир ранг ќосил бњлади. 

  

МИЉДОРИНИ АНИЉЛАШ 

1  мл  эритма  100  мл  ќажмли  њлчов  колбасига  солиниб,  0,001  моль/л  натрий 

гидроксид эритмаси билан белгисигача суюлтирилади (А эритма). 2 мл А эритмага 3 мл 

0,001  моль/л  натрий  гидроксид  эритмасидан  љњшилиб,  405  нм  тњлљин  узунлигида, 

љалинлигии  10  мм  бњлган  кюветада  оптик  зичлиги  аниљланади.  Солиштирилувчи 

эритма  сифатида  0,001  моль/л   натрий  гидроксид  эритмаси  олинади.  Бир  ваљтнинг 

њзида 2 мл 0,001% ли фурагин стандарт эритмасининг оптик зичлиги аниљланади. 

Фурагиннинг 

граммлардаги 

миљдори 

љуйидаги 

формула 

ѐрдамида 

аниљланади: 



  



СТАНДАРТ ЭРИТМАНИ ТАЙЁРЛАШ 

0,1000 г фурагиннинг аниљ миљдори 100 мл ќажмли њлчов колбасида 70-80 мл 

иссиљ сувда эритилиб, совитилгач, белгисигача сув билан суюлтирилади (А эритма). 

1  мл  А  эритма  100  мл  ќажмдаги  њлчов  колбасида  0,001  моль/л  натрий 

гидроксид  эритмаси  билан  суюлтирилади.  1  мл  стандарт  эритма  0,00001  г  фурагин 

саљлайди. 



Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

362 


 Nazorat savollari 

1.

 



Muammoli ta‘lim texnologiyalarining o‗qitishdagi ahamiyati. 

2.

 



Muammoli ta‘lim turlari 

3.

 



Muammoli vaziyat metodi 

4.

 



Muammoli ta‘lim texnologiyalarining qanday imkoniyatlarga ega? 

5.

 



Muammoli vaziyatlarni hal qilish necha bosqichda kechadi? 

6.

 



Muammoli vaziyatning turlari 

7.

 



Muammoli vazifalarni tashkil qilish. 

 

Foydalanilgan adabiyotlar 

1.

 



A.N.Yunushodjaev,  Q.A.Ubaydullaev  va  b.  Dori  vositalarini  zamonaviy  tahlil  usullari.  

Toshkent, «Extremum press», 2010 

2.

 

Ibodov A.Yu. Farmatsevtik kimyo. I va II tom., Toshkent, Abu Ali ibn Sino, 1996 y. 



3.

 

Belikov V.G. Farmatsevticheskaya ximiya, M., ―MEDpress-inform‖,  2009 g. 



4.

 

Arzamassev A.P. Farmatsevticheskaya ximiya, M.,‖GEOTAR-Media‖, 2008 g.  



5.

 

Davlat farmakopeyasi XI nashr, T 1,2 M. 1987, 1990 y. 



 

8-LABORATORIYA MASHG„ULOT: Tozalangan va in'ektsiya uchun ishlatiladigan suv 

tahlili. Ularning sifatiga qo‟yilgan talablar. Oraliq nazorat  

   



Ishdan  maqsad:  Tozalangan  va  in'ektsiya  uchun  ishlatiladigan  suv  tahlili.  Ularning  sifatiga 

qo‘yilgan talablar. Oraliq nazoratni o‗rgatishdan iborat.  



Masalaning  qo„yilishi:  Tozalangan  va  in'ektsiya  uchun  ishlatiladigan  suv  tahlili.  Ularning 

sifatiga qo‘yilgan talablarni aniqlash lozim. 



Ishni bajarish uchun namuna 

ТОЗАЛАНГАН СУВ ВОДА ОЧИЩЕННАЯ 

AQUA PURIFICATA 

 

Ушбу  ФМ  бo‘йича  дистиляция,  ион  алмашинув  осмос  ва  бошqа  усуллар  билан 



олиниб,  дори  воситалари  тайѐрлаш  учун  ишлатиладиган  тозаланган  сувнинг  сифатини 

назорат qилинади. 



Тасвирланиши. Ҳидсиз, мазасиз, рангсиз тиниq суюqлик. 

рН  5.0  дан  7.0  гача  100  мл  сувга  0,3  мл  калий  хлориднинг  тo‘йиган  эритмаси  qo‘шиб 

чайqатилгач  эритманинг  рН  аниqланади.  Потенциометрик  усул  ДФ  XI  нашри.  1к  133 

бет. 


Qуруq  qолдиq.  100  мл  сув  сув  ҳаммомида  буғлатилиб,  100-105 

0

С  да  доимий 



оғирликкача  qуритилганда  qолдиq  0,0001%  дан  ошмаслиги  лозим.  ДФ  XI  нашри  1к  75 

бет. 


Qайтарувчи  моддалар.  100мл  сув  qайнатилиб,  1  мл  0,  01  моль/л  калий 

перманганат  ва  2  мл  суюлтирилган  сульфат  кислота  qo‘шиб  10  мин  давомида 

ыайнатилади. Эритманинг пушти ранги саqланиб qолиши лозим.  

Углерод тo‟рт оксиди. Тозаланган сувнинг тенг ҳажмдаги охакли сув билан оғзи 

махкам  беркитилган  идишда  тo‘латиб  солинган  аралашмаси  бир  соат  давомида 

лойqаланмаслиги лозим. 

Нитрат ва нитритлар. 5 мл сувга эхтиѐтлик билан 1 мл дифениламиннинг янги 

тайѐрланган эритмаси солинган кo‘к ранг ҳосил бo‘лмаслиги керак. 



Аммиак. 10 мл сувга 0,15 мл Неслер реактиви томизилиб, 5 минутдан сo‘нг 1 мл 

ида 0,002 мл аммоний иони саqлаган 1 мл эталон Б эритма, 9 мл аммиакдан ҳоли бo‘лган 

сув  ва  0,15  мл  неслер  реактивидан  иборат  бo‘лган  аралашма  билан  солиштирилади. 

Текширилувчи эритманинг рангидан тo‘q бo‘лмаслиги керак. (0,00002%). 



Pharmaceutical chemistry  

Autors: Iminova I.M., Olimov X.Q., Zaripova N.T.. 

 

363 


Хлоридлар. 10 мл сувга 0,5 мл нитрат кислота эритмаси ва 0,5 мл кумуш нитрат 

эритмаси  qo‘шиб  чайqатилгач  5  минутга  qолдирилади.  Опалеценция  (кучсиз 

лойqаланиш) кузатилмаслиги керак. 

Кальций. 10 мл сувга 0,5 мл суюлтирилган хлорид кислота ва 1мл барий хлорид 

эритмаси qo‘шиб чайqатилгач 10 минутга qолдирилади. Эритма лойqаланмаслиги керак. 



Download 3.34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling