Инглизча – Ўзбекча – русча фразеологизмларнинг қИСҚача луғати краткий англо – узбекский – русский


Download 0.78 Mb.
bet38/43
Sana29.06.2023
Hajmi0.78 Mb.
#1657565
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   43
Bog'liq
Азизова Ф.С. Инглизча-ўзбекча-русча фразеологизмларнинг қисқача луғати

ит юрса, сўнгак топар; излаган топар

ит ҳурар, карвон ўтар




ким эрта турса, унга худо ризқ беради; барвақт қилинган ҳаракат, ҳосил берар баракат; эрта турган иш битирар, кеч турган кўп туринар

ўзимдан чиққан балога – қайга борай давога


эр-хотин уриши – дока рўмол қуриши
қари тулки тузоққа илинмайди; тулкини яна ўша қопқонга тушириб бўлмайди


букрини гўр тузатар; иллат кетар, одат кетмас; ўрганган кўнгил ўртанса қўймас

эшагидан тушови қиммат


худо тиши йўқларга ёнғоқ юборади; хоҳиш борку, иложи йўқ

ишлар ўнгидан келмоқ; ҳаммаси жойида; кўнгилдагидек


баланд дорга осилма
сабр косаси тўлмоқ; тоқати тоқ бўлди; қирқига чидаган қирқ бирига чидамас

кўп меҳнат сарфлаб, озгина натижа(га) олмоқ (эришмоқ)


сулаймон ўлиб, девлар қутилди


одам қанча катта бўлса, уни пулдан айириш шунча қийин бўлади


ўйлаб қўйилган иш барбод бўлди; кули кўкка соврилмоқ


кўза кунда синмайди, кунида синади


аввал ўзингга боқ, кейин ноғора қоқ
тиррақи бузоқ бутун подани бузади

илон чаққан ола арқондан қўрқар; сутдан оғзи куйган қатиқни пуфлаб ичади


бўзчи белбоққа ёлчимас


касални яширсанг, иситмаси ошкор қилади


ким эрта турса, унга худо ризқ беради; барвақт қилинган ҳаракат, ҳосил берар баракат

кичкина деманг бизни, кўтариб урамиз сизни; кичкина тош бош ёрар


таваккалига иш қилмоқ; бўлганча бўлар; ҳаммаси ёки ҳеч нарса




бировнинг боласи кишмиш берсанг ҳам турмайди; ўрганган кўнгил ўртанса қўймас


ачиб (бижиб) ётибди; мўр-малаҳдай
айтгани-айтган, дегани-деган; дунёда ҳар нарсага ҳам чора топилади

дунёнинг кети кенг; дунё тор; ҳар нарсага ҳам чора топилади; дунёда фақатгина у эмас-ку


беш қўл баробар эмас; ҳар тўкисда бир айб; гуруч курмаксиз бўлмас


шамол бўлмаса, дарахтнинг учи қимирламайди


алихўжа–хўжаали; икки ўн беш – бир ўттиз

ораларидан қил ҳам ўтмайди


тепса – тебранмас; жуда узоқ


вақт–ақчадир, ғофил бўлма, қочадир


ярага туз сепади
шерга унинг ўзини уйида ҳужум қилмоқ

шаф–шаф дегунча, шафтоли деган яхшироқ




бировнинг тегир-монига сув қуймоқ;


бировга ён босмоқ
дарё бўйида қудуқ қазимоқ; қовун полизга қовун кўтариб бормоқ
ғалвирни сувдан кўтарганда маълум бўлади; жўжани кузда санамоқ

жўжани кузда санайдилар; лайлакнинг кетишига боқма, келишига боқ; олинмаган бузоққа қозиқ қоқма


тегирмончи деб кўсани уйғотмоқ


кўп деб оздан қуруқ қолма

товуқни есанг, бир ейсан, тухумини есанг, минг ейсан


қўйчивон кўпайса, қўй ҳаром ўлади


ҳар нарсани меъёри бўлгани яхши

беш панжа оғиз йиртар


ҳақиқат – осмонда, калити – червонда
бировнинг айби, гуноҳи сеникини ювмайди


бир суяк устида икки ит уришади, учинчиси суякни олиб қочади

икки ит билан бир суякни бўлиб бўлмайди


бир калла – калла, икки калла – тилла


W

девор тагида гапирма, деворнинг ҳам қулоғи бор


ҳар куни ҳам байрам бўлавермайди; ойнинг бир куни қоронғу, бир куни ёруғ

йўқолган пичоқнинг сопи олтин


сув қадрини даштда юргандан сўра
ёлғон йиғи, шайтон йиғиси
ишнинг боши –бошлангунча

тарбиясиз, қўпол одамдан ҳеч нарса кутиб бўлмайди


бошга тушганни кўз кўрар


жаҳл дориси – сукут


икки (турли) томоннинг (турлича фикр, назария, қарашларнинг) тўқнаш келиб қолиши; бир-бирига ён (йўл) бермаслик, бўш келмаслик; қолишмаслик; ундан ўтиб тушмоқ


туянинг думи ерга текканда; қизил қор ёққанда; ҳеч қачон, ҳеч вақт; келаси қовун пишиғида


сулаймон ўлиб, девлар қутилди


ҳеч қачон; туянинг думи ерга текканда


тулкининг тавбасидан қўрқ, муғомбирнинг навхасидан; ёмон одам яхшилик қилса, эҳтиёт бўл

икки киши бир отда юришса, бири орқасида ўтиришга тўғри келади




ари заҳрини чекмаган, бол қадрини билмас

ёмон билан юрдим–қолдим уятга, яхши билан юрдим–етдим ниятга; қозонга яқин юрсанг, қораси юқади


буни мендан суғириб ололмайсан; жонимни олсанг ҳам айтмайман


жоним билан; наҳотки сиз менинг розилигимдан шубҳаланаётган бўлсангиз


қозонга яқин юрсанг қораси юқади


сабр қилсанг, ғўрадан ҳолва битар; сабр таги сариқ олтин




Y

бир ҳўкиздан еттита тери шилиб бўлмайди


зўрма зўраки иш қилсанг, панд ейсан; ҳамма нарсага ҳам куч билан эришиб бўлмайди




қари тулки тузоққа илинмайди; тулкини яна ўша қопқонга тушириб бўлмайди

ташига қарама, ичига қара




букрини гўр тузатар; иллат кетар, одат кетмас; ўрганган кўнгил ўртанса қўймас

қозонга яқин юрсанг, қораси юқар


кўз – қўрқоқ, қўл –ботир





у плохого мастера и пила плохая; мастер глуп – нож туп


не житьё, а масленица


лучше синица в руке, чем журавль в небе
чёрная курица несёт белые яйца (корова черна, да молоко у нее бело)


одного поля ягоды; два сапога пара
слепой слепого далеко не уведет; косой кривого не учит

обжегшись на молоке, будешь дуть и на воду




не бывает скуки, коли заняты руки


бодливой корове бог рог не дает
утопающий и за соломинку хватается; кто тонет – нож подай, и за нож ухватится

ложка дёгтя в бочке мёда


глупый ищет большого места, а умного и в углу видать


у дурака в горсти дыра


старого дурака не перемолаживать


друзья познаются в беде; коня в рати узнаешь, друга в беде; друг познается в несчастье


недруг поддакивает, а друг спорит


по заслугам и честь
глаза (лицо) – зеркало души; аленький цветок бросается в глазок; на алый цветок летит мотылек

хорошего работника не приходиться подгонять


и на большие умы живет промашка
доброю женою и муж честен; у хорошей жены и плохой муж будет молодцом

гора родила мышь; незначительный результат после больших усилий


большому кораблю – большое плавание





Download 0.78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling