Gеologiya va minerologiya asoslari ” fanidan o’quv- uslubiy majmua bakalavriat yо`nalishlari: barcha ta’lim yо`nalishlari uchun urganch-2012 Mundarija


Download 7.25 Mb.
bet4/214
Sana15.11.2023
Hajmi7.25 Mb.
#1776050
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   214
Bog'liq
78 Геология мажмуа 2012 tay

тасаввурга эга бўлиши керак.

  • тупроқ хосил қилувчи минералларнинг таркиб қоплами ва қобиқ хосил қилиб, тупроқ хосил қилиш босқичидаги вазифаси;

  • тупроқ пайдо бўлиш босқичида шамол, рельеф ва ер ости сувининг ахамияти;

  • тупроқ пайдо қилувчи жинс ва ётқизиқларнинг асосий турларини талқинининг

билиши ва қўллай олиши керак.

  • ер қатлами ва ости грунт сувларининг чуқурлигини аниқлаш;

  • дехқончилик маъданларини махаллий ўғит сифатида фойдаланиш

юзасидан кўникмаларга эга бўлиши керак.
АСОСИЙ ҚИСМ
Геология фани, уни тарихи ва қишлоқ хўжалигидаги аҳамияти
Геология-юнонча ”гео” - ер, “логос” - фан сўзидан олинган бўлиб, ер ҳақидаги фандир. Геология ернинг таркибини, тузилиши, геологик жараёнларни, Ер пўстининг ривожланиши тарихини, қишлоқ хўжалик учун фойдали маъданларни ўрганади. Геология бошқа табиий фанлар билан боғлиги, геология фанини мақсади ва вазифалари. Бу фанни тупроқшунослик учун аҳамияти.
Геология фанини ривожланиш тарихи, айниқса Ўрта Осиёда яшаб ижод этган машҳур олимлар Абу Али Ибн Сино, Абу Райхон Беруний ва бошқа олимларни қўшган ҳиссалари.Шу билан бир қаторда ҳозирги замон олимларининг геологиядаги роли. Геология фанини қишлоқ хўжалигидаги аҳамияти.


Ернинг пайдо бўлиши, таркиби ва тузилиши
Ер тўғрисида маълумот. Қуёш ва уни системаси тўғрисида, ернинг тузилиши, таркиби, шакллари, физик хоссалари кўлами. Ернинг ташқи қопламлари яъни хаво, сув, тирик жонзот ўрамлари: .
Ер устки-литосферанинг пайдо бўлиши, тузилиши, таркиби. Уларни ўрганиш усуллари, чизмада кўрсатиш ва улардаги ёткизиқлар.
Ер қобиғининг минералогик ва петрографик таркиби
Ер қобиғининг кимёвий, минерологик ва тош-жинс (литологик) таркиби. Минераллар ва тоғ жинслари тўғрисида асосий тушунчалар.
Тупроқ пайдо қилувчи асосий она жинс тўртламчи давр ёткизиқлари, тупроқни хосса-хусусиятиларини белгиловчи асосий фактор эканлиги.Бу ётқизиқларни кимёвий минералогик ва механик таркиби,уларни ҳосил бўлиши.
Элювиал, деллювиал, элювиал-деллювиал, коллоювиал, деллювиал- коллоювиал, аллювиал, пролювиал, муз ётқизиқлар, флювиагляциал, денгиз, эол ётқизиқлари ва лёсс жинслари хақида.



Download 7.25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling