Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet165/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   238

o‘zgarishini o‘rganadigan bo‘limi). 

phonologique

 adj fonologiyaga oid; fonologik. 

phoque

 nf 1.  tulen (kurakoyoqlilar oilasiga mansub sut emizuvchi dengiz 



hayvoni); loc souffler  comme un phoque ho‘kizday  pishqirib  nafas olmoq; 

2. tulen mo‘ynasi; manteau de phoque tulen mo‘ynasidan qilingan palto. 

phosphate

 nm fosfat (mineral modda, fosfor kislotasining tuzi). 

phosphore

  nm  fosfor;  bombe  (incendiaire)  au  phosphore  yondiruvchi 

bomba. 

phosphorer



 vi fam aql bilan fikr yuritmoq, ishlamoq. 

phosphorescence

  nf  1.  fosforning  nur  taratishi;  2.  ba’zi  moddalarning 

qayta nur taratish xususiyati. 

phosphorescent,

 

ente



  adj  nur  taratuvchi;  cadran  phosphorescent 

d’une montre soatning nur taratuvchi, yonuvchi siferblati. 



PHOTO

 

PIANOTAGE



 

 

 



411 

photo


 I. nf 1. suratga  olish,  fotografiya; 2.  fotosurat, rasm; II. adj inv foto; 

appareil photo fotoapparat. 

photocomposer

 vt fotografiya  usulida (rasmga olish yo‘li bilan)  tuzilgan; 

livre photocomposé fotografiya usulida tuzilgan kitob. 

photocomposition

 nf fotografiya usulida tuzish. 

photocopie

 nf fotokopiya, fotoko‘chirma, fotonusxa. 

photocopier

 vt fotokopiya  qilmoq, nusxa ko‘chirmoq; faire photocopier 

un diplôme diplomni fotokopiya qildirmoq. 

photocopieur

 nm ou photocopieuse nf fotonusxa ko‘chiruvchi mashina. 

photo-électrique

 adj 1. fotoelektrik; 2. fotoelement. 

photogénique

 adj fotobop, suratbop; un visage photogénique suratbop 

qiyofa, yuz. 

photographe

  n  1.  fotograf,  fotosuratchi;  le  photographe  d’un  journal 

gazeta  fotografi;  les  grands  photographes  sont  des  artistes  katta 

fotograflar  san’atchilardir;  2. 

fotografiyaga 

taalluqli 

ishlar  bilan 

shug‘ullanuvchi odam; studio de photographe fotograf studiyasi. 

photographie

 nf 1. suratga olish (texnikasi); 2. suratga olish,  fotografiya; 

3. fotosurat, rasm; faire, prendre une photo rasmga tushirmoq, olmoq. 

photographier

  vt  suratga,  rasmga  tushirmoq,  olmoq;  se  faire 

photographier rasmga, suratga tushmoq. 

photographique

  adj  fotografiyaga,  rasmga  olishga,  tushirishga  oid, 

fotografik; technique photographique fotografiya (rasmga olish) texnikasi. 

photograveur,

 

euse



 n fotogravyurachi. 

photogravure

 nf fotogravyura (metall plastinkaga tushirib bosilgan surat 

nusxasi). 

photométrie

  nf  fotometriya  (optikaning  yorug‘lik  kuchini  o‘lchash  bilan 

shug‘ullanuvchi bo‘ limi). 

photon


 nm foton (yorug‘lik zarrachasi, kvanti). 

photopile

 nf quyosh batareyasi. 

photosynthèse

  nf  fotosintez  (o‘simliklarda  yorug‘lik  ta’sirida  anorganik 

moddalardan organik moddalar hosil bo‘lish jarayoni). 

phrase

  nf  1.  ibora,  jumla,  gap;  phrase  simple;  complexe  sodda, 



qo‘shma  gap;  mélodie,  intonation,  ponctuation  de  la  phrase  gapning 

ohangi,  talaffuzi,  yozilishi;  ordre  et  construction  de  la  phrase  gapning 

tartibi  va  tuzilishi;  dire,  prononcer  une  phrase  bir  so‘z  aytmoq;  échanger 

quelques phrases bir-ikki og‘iz so‘zlashmoq; 2. pl balandparvoz, quruq gap; 

faire des phrases balandparvoz gaplar qilmoq; sans phrases balandparvoz 

gaplarsiz;  3.  mus  fraza  (musiqaviy  asarning  tugal  bir  bo‘lagi);  phrase 

mélodique melodik fraza. 

phrasé


 nm mus fraza tuzish uslubi. 

phraséologie

  nf  1.  til,  til  uslubi;  la  phraséologie  administrative 

ma’muriyat tili; 2. frazeologiya (barqaror so‘z birikmalari majmui). 

phraser

  vt  mus  aniq  ifodalamoq,  frazalamoq  (kuyning  ayrim  muhim 



joylarini aniq va ravshan ifoda etmoq). 

phraseur,

 

euse


  n  safsataboz,  olibqochar,  gapsotar,  quruq  odam;  adj  il 

est un peu phraseur u biroz safsataboz. 

phrygien,

 

ienne



 adj frigiyalik. 

phtisie


  nf  1.  vx  o‘pka  kasalligi,  o‘pka  tuberkulyozi,  sil,  sil  kasalligi;  2. 

phtisie galopante tez avj oladigan sil kasalligi. 

phtisiologue

 n ftiziator (sil kasalligini davolovchi vrach). 

phtisique

  I.  adj  vieilli  silga  (sil  kasaliga  yo‘liqqan),  sil;  II.  n  sil  odam,  sil 

kasal (sil kasaliga uchragan odam). 

phylloxéra

 n filloksera, kuyakana, shira. 

physicien,

 

ienne


 n fizik (fizika mutaxassisi, olimi); les physiciens et les 

chimistes  fiziklar va ximiklar; une physicienne du noyau  atomique atom 

yadrosi bilan shug‘ullanuvchi fizik ayol. 

physicochimique

  adj  fizik-ximik;  fizik-kimyoviy;  les  conditions 

physicochimiques  de  la  vie,  des  phénomènes  biologiques  hayotning 

fizik-kimyoviy sharoitlari, biologik hodisalar. 

physiologie

  nf  fiziologiya  (organizmning  yashash  faoliyati  va  uning 

funksiyalari  haqidagi  fan);  physiologie  végétale,  animale,  humaine 

o‘simliklar, jonivorlar, odam fiziologiyasi. 

physiologique

 adj 1.  fiziologiyaga oid;  fiziologik;  fiziologiya; 2.  fiziologik, 

jismoniy;  l’état  physiologique  du  malade  kasalning  fiziologik,  jismoniy 

holati. 

physiologiquement

 adv fiziologik jihatdan, fiziologik tomondan. 

physiologiste

  n  fiziolog  (fiziologiya  mutaxassisi);  une  physiologiste 

renommée mashhur fiziolog. 

physionomie

  nf  1.  yuz,  bet,  chehra;  aft,  bashara;  qiyofa;  sa 

physionomie  s’anima  uning  chehrasi  jonlandi;  jeux  de  physionomie  yuz 

imo-ishorasi;  2. ko‘rinish,  qiyofa; la physionomie de  ce pays a changé  bu 

yurtning qiyofasi o‘zgardi. 

physionomiste

  adj  fizionomist  (bir  ko‘rishda  eslab  qoladigan  odam); 

vous  ne  le  reconnaissez  pas?  vous  n’êtes  pas  physionomiste  siz  uni 

tanimaysizmi? siz fizionomist emas ekansiz. 

physique


1

  I.  adj  1.  fizik,  moddiy;  le  monde  physique  moddiy  dunyo; 

géographie physique et humaine ijtimoiy va fizik geografiya; 2. jismoniy; je 

suis fatigué, c’est purement physique men charchadim, haqiqiy jismonan; 

loc  éducation,  culture  physique  jismoniy  tarbiya;  état  physique  jismoniy 

holat;  troubles  physiques  fiziologik  o‘zgarishlar;  souffrance  physique 

jismoniy  azob;  dégoût,  horreur  physique  tabiiy  jirkanish,  qo‘rqish;  fam 

c’est physique bu  tabiatan,  o‘zi shunday; 3.  jinsiy;  amour physique jinsiy 

aloqa;  4.  fizik,  tabiiy;  les  sciences  physiques  tabiiy  fanlar;  5.  fizikaviy  va 

jismoniy  tomonlarga  oid;  propriétés  physiques  et  chimiques  d’un  corps 

jismning  fizikaviy  va  kimyoviy  xossalari;  II.  nm  1.  odamning  fizik,  jismoniy 

tomoni;  au physique jismonan,  fizik  tomondan;  il  est brutal, au physique 

comme au moral u ham jismoniy, ham ma’naviy tomondan qo‘pol; 2. qiyofa, 

ko‘rinish,  yuz,  chehra,  aft,  bashara;  il,  elle  a  un  physique  agréable  uning 

chehrasi yoqimli; loc avoir le physique de l’emploi qiyofasiga kirib olmoq. 

physique


2

  nf  fizika;  physique  expérimentale  amaliy  fizika;  physique 

atomique,  nucléaire  atom,  yadro  fizikasi;  domaines  de  la  physique 

fizikaning  sohalari;  physique  de  globe,  des  astres,  de  la  vie  geofizika, 

astrofizika, biofizika. 

pi

 nm math “pi” (π) soni. 



piaf

 nm fam chumchuq, chittak. 

piaffant,

 

ante



 adj sabrsizlik qiluvchi, sabrsiz, shoshuvchi, depsinuvchi; ils 

sont piaffants d’impatience ular sabrsizlikdan depsinishyapti. 

piaffement

 nm tuyoqlarini yerga urish, depsinish. 

piaffer

  vi  1.  yer  tepmoq,  depsinmoq  (ot  haqida);  2.  depsinmoq,  yer 



tepmoq (odam); piaffer d’impatience sabrsizlikdan depsinmoq. 

piaillement

  nm  1.  chiyillash,  chirqillash,  chirillash,  chip-chiplash;  2.  qiy-

chuv;  les  piaillements  d’une  bande  d’enfants  bir  to‘da  bolalarning  qiy-

chuvi. 

piailler


  vi  fam  1.  chiyillamoq,  chirqillamoq,  chip-chiplamoq  (qushlar);  2. 

chinqirmoq, chiyillamoq, chirillamoq, chinqirib yig‘lamoq; enfant, marmot qui 

piaille chinqirib yig‘layotgan bola, chaqaloq. 

piailleur,

 

euse


  n,  adj  fam  chiyildoq,  chinqiroq;  quel  piailleur!  muncha 

chinqiroq ekan! des mioches piailleurs chinqiroq mittivoylar. 

pian

  nm  frambeziya;  le  pian  frappe  de  nombreux  enfants  d’Afrique 



noire qora A frikaning ko‘pchilik bolalariga frambeziya tegdi. 

pianissimo

 adv mus pianissimo (juda sekin, past ovoz bilan). 

pianiste


  n  pianinochi,  pianino  chaluvchi  (mutaxassis);  elle  est  très 

bonne pianiste u juda yaxshi pianinochi. 

piano

1

  nm  pianino;  les  touches,  les  pédales  d’un  piano  pianinoning 



klavishlari,  pedallari;  piano  droit  pianino;  piano  à  queue  royal;  ce  vieux 

piano est désaccordé bu eski  pianino  nosoz ekan; fam casserole shalog‘i 

chiqqan  pianino;  accorder  un  piano  pianinoni  sozlamoq;  jouer  du  piano 

pianino  chalmoq;  piano  mécanique  mexanik  pianino;  piano  à  bretelles 

akkordion; piano électrique, électronique sintetizator. 

piano


2

 adv mus 1. piano (sekin, ohista, past  ovoz bilan); il faut jouer  ce 

passage  piano  bu  parchani  ohista  chalish  kerak;  2.  fam  sekin,  sekin-asta, 

ohista; vas-y piano! sekin-asta bor! 

pianotage

 nm 1. pianinoni bilar-bilmas chalish, ding‘illatish, ting‘illatish; 2. 

biror narsani barmoqlari bilan nog‘ora qilib chalish. 


PIANOTER

 

PIED



 

 

 



412 

pianoter


 vi 1. pianinoni  bilar-bilmas chalmoq; 2. biror narsani barmoqlari 

bilan  nog‘ora  qilib  chalmoq;  pianoter  sur  une  table  stolni  barmoqlari  bilan 

nog‘ora qilib chalmoq. 

piastre


 nf 1. vx tillo  tanga; 2. misr,  livan, sudan, suriyada livrning yuzdan 

biri; 3. fam Kanada dollari (Kanadada). 

piaule

 nf fam uy, turar joy, xona, in; rentrer dans sa piaule o‘zining iniga 



qaytmoq. 

piaulement

  nm  1.  (kichik  qushlar)  chirqillash,  chiyillash,  chiy-chiylash, 

chip-chiplpsh; 2. qiy-chuv solish, chirqillash. 

piauler

 vi 1. (mayda  qushlar) chirqillamoq, chiyillamoq, chiy-chiy qilmoq; 



2.  les  enfants  piaulaient  et  pleurnichaient  bolalar  chirqillashar  va 

burunlarini tortishar edi. 

P.I.B.

 nm inv yalpi ichki mahsulot. 



pic

1

 nm ko‘k qizilishton. 



pic

2

 nm cho‘kich (konchilarda). 



pic

3

  nm  cho‘qqi,  tog‘  cho‘qqisi;  l’ascension  d’un  pic  cho‘qqiga  chiqish, 



cho‘qqini  zabt  etish;  des  pics  enneigés  qorli  cho‘qqilir;  à  pic  loc  adv  1. 

vertikal,  tik;  rochers qui s’élèvent à pic au-dessus de la  mer dengiz uzra 

tik ko‘ tarilib turgan qoya; adj montagne à pic tik tog‘; un bateau qui coule à 

pic  tikkasiga cho‘kib borayotgan kema; 2.  loc fam o‘z vaqtida, ayni vaqtida, 

ayni  paytida;  vous  arrivez à pic siz ayni vaqtida keldingiz; ça tombe  à pic 

bu ayni paytida bo‘ldi. 

picador

 nm nayzador (ho‘kiz urishida ishtirok etuvchi otliq nayzador). 



picaillons

  nm  pl  fam  pul,  aqcha;  donne-moi  les  picaillons  aqchadan 

ber. 

picaresque



 adj roman picaresque makkorlik haqidagi roman. 

piccolo


 ou picolo nm kichik nay, pikkalo. 

pichenette

 nf chertki, chertish. 

pichet


 nm tumshuqli kuvacha, ko‘zacha, xumcha; boire un pichet de vin 

bir xumcha vino ichmoq. 

pickles

  nm  pl  pikuli  (ziravorlab,  sirkalab  tayyorlangan  mayda  sabzavot); 



un bocal de pickles bir bokal pikuli. 

pickpocket

 nm kissavur, cho‘ntak o‘g‘risi; méfiez-vous des pickpockets 

kissavurlardan ehtiyot bo‘linglar. 

pick-up

 nm inv anglic vx adapter, proigrivatel; il a vendu ses deux vieux 



pick-up  pour  acheter  une  chaîne  u  tillo  zanjir  olish  uchun,  o‘zining  ikkita 

eski proigrivatelini sotdi. 

picoler

  vi  fam  ichkilikbozlik,  aroqxo‘rlik  qilmoq;  il  s’est  mis  à  picoler  u 



ichkilikka berilib ketdi. 

picoleur,

 

euse


 n fam ichkilikxo‘r, aroqxo‘r, alkash. 

picolo


 nm voir piccolo. 

picorer


 I. vi 1. don, yemish  qidirmoq (qushlar); les poules qui picorent 

sur le fumier go‘ngning ustida don qidirayotgan  tovuqlar; 2.  juda oz yemoq, 

cho‘qilamoq;  II.  vt  cho‘qilamoq,  cho‘qilab  yemoq;  des  poussins  qui 

picorent des miettes de pain non ushoqlarini cho‘qilayotgan jo‘jalar. 

picot

 nm techn g‘adir-budir, tishli qism, detal; roue à picots tishli g‘ildirak. 



picotement

  nm  sanchish,  qichishish;  éprouver  des  picotements  dans 

la gorge tomog‘i qichimoq. 

picoter


 vt  cho‘qilamoq;  sanchib-sanchib  qo‘ymoq,  chimchilab-chimchilab 

qo‘ymoq,  achishtirmoq  (qushlar);  la  fumée  picote  les  yeux  tutun  ko‘zni 

achishtiryapti. 

picotin


 nm otga beriladigan bir o‘lcham suli. 

picrate


 nm fam sifatsiz qizil vino; il buvait ses deux litres de picrate par 

jour u kuniga ikki litr sifatsiz qizil vinosini ichar edi. 

picrique

 adj pikrin kislotasi. 

pictogramme

  nm  piktogramma  (piktografiyada  ishlati lgan,  biror  jonzot 

yoki narsani ifodalagan ramziy rasm). 

pictographique

 

adj 


piktografiyaga 

oid, 


piktografik; 

écriture 

pictographique piktografik yozuv. 

pictural,

 

ale,


 

aux


  adj  rassomchilikka  oid,  rassomchilik;  techniques 

picturales rassochilik texnikalari. 

pie

1

  nf  1.  hakka,  zag‘izg‘on;  la  pie  jacasse,  jase  hakka  shaqillayapti;  2. 



mahmadona,  laqma,  ezma,  ko‘p  gapiradigan,  shaqildoq  odam;  ta  voisine, 

quelle pie! qo‘shning, muncha shaqildoq ekan! 

pie

2

 adj inv chavkar, ola; cheval, jument pie chavkar ot, biya. 



pie

3

 adj loc œuvre pie xudoga yoqadigan, savobli ish. 



pièce

1

 n 1. dona; un maillot de bains deux-pièces cho‘milish kiyimi; une 



pièce de bétail bir bosh qoramol; 2. bir  to‘p,  to‘p, toy; une pièce de soie bir 

toy shoyi;  3.  bo‘lak, parcha, qism; pièce de terre  bir bo‘lak ekin ekiladigan 

yer  maydoni;  pièce  d’eau  suv  havzasi  (katta  yoki  kichik  hovuz);  pièce  de 

vin  bir  bochka  vino;  pièce  montée  figurali  tort;  4.  pièce  (d’artillerie)  to‘p, 

zambarak;  5.  hujjat,  qog‘oz;  pièces  d’identité  shaxsni  bildiruvchi  hujjatlar; 

pièce à conviction ashyoviy dalil; 6. qism, detal; les pièces d’une machine 

mashinaning  qismlari;  pièces  de  rechange  butlovchi  qismlar;  pièces 

détachées  zapas  qism;  7.  yamoq;  mettre  une  pièce  à  un  vêtement  ust-

boshga  yamoq  solmoq;  loc  être  fait  d’une  seule  pièce  yaxlit  bo‘lakdan 

qilingan bo‘lmoq; tout d’une pièce butun, yaxlit bo‘ lakdan;  être tout d’une 

pièce  dangal,  to‘g‘ri  bo‘lmoq;  fait  de  pièces  et  de  morceaux  olabayroq; 

créer,  forger  inventer  de  toutes  pièces  butunlay  o‘ylab  topilgan,  o‘zidan 

chiqqan; loc faire pièce à qqn birovga hazil qilmoq. 

pièce


2

  nf  archit  xona;  un  appartement  de  quatre  pièces  to‘rt  xonali 

kvartira;  ellipt  un  deux-pièces  cuisine  oshxonali,  ikki  xonali  kvartira, 

xonadon. 

pièce

3

 nf tanga, chaqa; des pièces d’or  tillo  tangalar; une pièce de cinq 



francs  besh  frankli  tanga;  fam  donner  la  pièce  à  qqn  birovga  choychaqa 

bermoq. 


pièce

4

 nf 1. pyesa (adabiy yoki musiqa asari); une pièce de  vers she’riy 



pyesa; une pièce instrumentale cholg‘u asboblari uchun yozilgan pyesa; 2. 

pyesa (sahna asari); pièce en cinq actes besh ko‘rinishli pyesa; cette jeune 

troupe  monte une pièce de Molière bu yosh  truppa M olyerning  pyesasini 

sahnalashtiryapti. 

piécette

 nf chaqa, mayda tanga. 

pied

 nm 1. oyoq (oyoqning oshiqdan  pastki qismi); doigts de pied oyoq 



barmoqlari;  pied  plat  yassi  oyoqlik;  se  fouler  le  pied  oyog‘ini  chiqarib 

olmoq;  loc  être  pieds  nus,  nu-pieds  oyoqyalang,  yalangoyoq  bo‘lmoq; 

passer  une  rivière  à  pied  sec  daryodan  oyog‘ini  ho‘l  qilmay  o‘ tmoq;  de 

pied  en  cap  boshdan  oyoq;  mettre  pied  à  terre  tushmoq;  avoir  un  pied 

dans  la  tombe  bir  oyog‘i  yerda,  bir  oyog‘i  go‘rda  bo‘lmoq;  coup  de  pied 

tepki; recevoir un  coup de pied  tepki yemoq; loc fam tu es bête comme 

tes  pieds  o‘lgiday  ahmoqsan;  j’ai  joué  comme  un  pied  men  juda  yomon 

chaldim; marcher sur les pieds de qqn birovga hurmatsizlik qilmoq; casser 

les  pieds  (de,  à  qqn)  birovga  m ijg‘ovlik  qilmoq;  ça  te  fera  les  pieds  bu 

senga  yaxshigina  dars  bo‘ladi;  mettre  les  pieds  dans  le  plat  ishni 

pachavasini  chiqarmoq;  je  n’y  ai  jamais  mis  les  pieds  men  u  yerga  oyoq 

ham bosmaganman; il s’est levé du pied gauche u chap yoni bilan  turibdi; 

pieds  et poings liés oyoq-qo‘li  bog‘langan; faire des pieds  et des  mains 

pour  +  inf  biror  narsa  qilish  uchun  kuyib  pishmoq;  attendre  qqn  de  pied 

ferme  biror kishini  dadillik bilan kutmoq; au pied levé  tayyorgarliksiz; 2. loc 

(sur, à, en) sur ses pieds, sur un pied oyoqda,  tik  turib; retomber sur ses 

pieds  qiyin  ahvoldan  manfaat  bilan  chiqib  olmoq;  sur  pied  oyoqda;  dès 

cinq heures, il est sur pied soat beshdan beri, u  oyoqda;  mettre sur pied 

une  entreprise  korxonani  oyoqqa  turg‘izmoq;  à  pied  piyoda;  allons-y  à 

pied  piyoda  ketdik;  course  à  pied  yugurish;  il  a  été  mis  à  pied  u  ishdan 

haydalgan,  bo‘shatilgan  edi;  à  pieds  joints  juft  oyoqlab;  en  pied  bor 

bo‘yicha; un portrait en pied bor bo‘yicha chizilgan rasm; aux pieds de qqn 

birovning  oldida  (egilib,  bukilib);  se  jeter,  tomber  aux  pieds  de  qqn 

birovning oyog‘iga yiqilmoq, bosh urmoq, yolvormoq; 3. loc avoir pied suvni 

bo‘ylaganda  oyog‘i  yerga  tegib  turmoqlik;  perdre  pied  oyog‘i  yerga 

yetmaslik; lâcher pied yon bermoq, chekinmoq; 4. avoir bon pied, bon œil 

hali  bardam  bo‘lmoq;  pied  à  pied  qadam-baqadam;  5.  oyoq,  oyoq  tomoni, 

poya,  etak,  tag,  pastki qism; le pied  et la tête d’un lit karavotning bosh va 

oyoq  tomoni;  caler  le  pied  d’une  échelle  narvonning  oyog‘ini  mahkam 

joylamoq;  le  pied  du  mur  devorning  tagi,  pastki  qismi;  la  maison  est  au 

pied de la colline uy  tepalikning tagida, etagida; typogr le pied d’une lettre 

literaning  pastki  qismi,  asosi;  loc  être  à  pied  du  mur  burchakka  qisib 

qo‘yilgan bo‘ lmoq, biror narsa qilishga majbur qilib qo‘yilgan bo‘ lmoq; être au 


PIED

-

À



-

TERRE


 

PIGEON


 

 

 



413 

pied  d’œuvre  ishning  oldida  bo‘lmoq;  fruits  vendus  sur  pied  daraxtning 

shoxida,  terilmasdan  burun  sotilgan  meva;  6.  tuyoq  (qassobxonalarda 

sotiladigan  qismi);  pieds  de  veau,  de  mouton,  de  porc  buzoq,  qo‘y, 

cho‘chqa  tuyog‘i;  7.  band,  dasta,  shoxcha,  poya;  pied  de  vigne  tok,  tok 

zangi;  des  pieds  de  salade  salatning  bandlari;  8.  oyoq,  poya;  un  verre  à 

pied  rumka;  pied  de  table  stolning  oyog‘ i;  fig  prendre  son  pied  o‘rnashib 

olmoq; 9. fut (0,324 mga teng uzunlik o‘lchovi); loc fig il aurait voulu être (à) 

cent pieds sous terre u yer yorilmadiyu, yerga kirib ketmadi; vx il tirait un 

nez  d’un  pied  de  long  u  umidsizlikka  tushgan  va  xijolat  bo‘lib  qolgan  edi; 

10.  anglo-saksonlarda  uzunlik  o‘lchovi;  miliya  (0,3048  m);  aeronavtikada 

xalqaro  balandlik  o‘lchovi;  l’avion  vole  à  10  000  pieds  samolyot  10  000 

milya  balandlikda  uchmoqda;  11.  au  pied  de  la  lettre  so‘zma-so‘z,  aynan; 

prendre  son  pied  maza,  huzur  qilmoq,  rohatlanmoq;  quel  pied!  maza, 

rohat!  c’est  le  pied  bu  juda  maza;  12.  sur  (le,  un)  pied  -day,  darajasida; 

être  traité,  reçu  sur  le  pied  de  -day,  darajasida  muomala  qilinmoq,  qabul 

qilinmoq; sur un pied d’égalité bir xil darajada,  teng; armée sur le pied de 

guerre  jangovor  shtatdagi  armiya;  au  petit  pied  qisqa,  qulochkashlamay; 

13. pied à coulisse qalinlik va diametrni o‘lchaydigan asbob; 14. poét  turoq; 

les pieds d’un vers latin lotin tilidagi she’rning turog‘i. 

pied-à-terre

  nm  inv  boshpana,  qo‘noq;  vaqtincha  yashaydigan,  yo‘l-

yo‘lakay  tushib  o‘tadigan uy;  il a plusieurs pied-à-terre en province uning 

qishloqlarda ko‘p qo‘nog‘i bor. 

pied bot

 adj maymoq. 

pied de nez

 nm masxara qilmoq (bosh barmog‘ini burnining ustiga qo‘yib, 

qolgan  barmoqlarini  yozib  qilinadigan  ishora);  faire  un  pied  de  nez  à  qqn 

biror kishini masxara qilmoq. 

pied-de-poule

 nm shahmat shaklida to‘qilgan mato. 

piédestal,

 

aux



  nm  pyedestal,  tagkursi,  haykal  o‘rnatilgan  supa;  loc  fig 

mettre qqn  sur un piédestal biror kimsani ko‘ tar-ko‘ tar qilmoq, katta obro‘-

e’tibor  ko‘rsatmoq;  tomber  de  son  piédestal  obro‘-e’tiborini  yo‘qotm oq, 

mansabidan tushmoq. 

pied-noir

 n fam jazoirlik fransuz. 

pied-plat

 nm vx pastkash, razil, qabih, iflos, yaramas odam. 

piège

  nm  1.  qopqon,  tuzoq,  to‘r;  dresser,  tendre  un  piège  qopqon, 



tuzoq,  to‘r  qo‘ymoq;  un  renard  pris  au  piège  qopqonga  tushgan  tulki;  2. 

tuzoq,  dom; on lui  a tendu un piège unga  tuzoq qo‘yishdi;  il a  été pris au 

piège u domga ilingan edi; il est tombé dans le piège u tuzoqqa tushdi. 

piéger


 vt 1. qopqonga, to‘rga tushirmoq; tuzoqqa ilintirmoq; 2. fam piéger 

qqn  biror  kishini  tuzoqqa,  domiga  ilintirmoq;  ils  se  sont  fait  piéger  ular 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling