Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet187/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   238

pasaytirmoq,  dimog‘idan  tushirmoq;  2.  fig  pasaytirmoq,  qadrini  tushirmoq, 

kamaytirmoq;  rabaisser  l’homme  au  niveau  de  l’animal  inson  qadrini 

hayvon  darajasiga  tushirmoq,  pasaytirmoq;  rabaisser  les  mérites  de  qqn 

xizmatini  kamsitmoq,  yerga  urmoq;  II.  se  rabaisser  vpr  o‘zini  xo‘rlamoq, 

kamsitmoq, yerga urmoq; past ketmoq, tubanlashmoq, pastkashlik qilmoq. 

rabattage

 nm ovni ko‘ tarish (ovchiga haydab, ko‘tarib berish). 

rabatteur,  euse

  n  1.  haydovchi  (ovlanadigan  narsani  hurkitib  beruvchi); 

2. fig xaridor, mijozni chaqirib beruvchi, vositachi, dallol (savdo ishida); dallol 

(birja ishida). 

rabattre

  I.  vt  1.  ushlab  qolmoq,  tutib,  chegirib  qolmoq;  kamaytirmoq, 

pasaytirmoq,  tushirmoq;  il  n’a  pas  rabattu  un  centime  de  la  somme 

demandée u so‘ralgan  narxni bir santimga  ham  tushirmadi;  loc en  rabattre 

rozi  bo‘lmoq,  yon  bermoq,  tan  bermoq;  2.  tushirmoq,  paslatm oq,  bostirib 

kiymoq;  3.  yotqizmoq,  yopishtirmoq,  tushirmoq;  4.  haydamoq,  yig‘moq; 

rabattre  le  gibier  ovni  ko‘tarmoq,  yig‘moq,  to‘plamoq,  ovchi  tomonga 

haydamoq;  II.  se  rabattre  vpr  burilib  ketmoq,  boshqa  tomonga  o‘girilib 

qolmoq; fig se rabattre sur (qqn, qqch) tashlanmoq, yopishib olmoq. 

rabattu, ue

  adj  tushirilgan,  qayrilgan;  couture  rabattue  ag‘darma  chok; 

deux bœufs, les cornes longues  et rabattues shoxlari uzun va qayrilgan 

ikki buqa; col rabattu qaytarma yoqa. 

rabbin


 nm ravvin (yahudiylar ruhoniysi). 

rabbinique

 adj ravvinlarga oid; la littérature rabbinique ravvin adabiyoti; 

ling  hébreu  rabbinique  qadimgi  yahudiy  tili;  école  rabbinique  ravvinlar 

maktabi. 

rabelaisien,  ienne

  adj  Rable  ruhiyatiga  oid;  hazilkash;  qiziqchi;  hur, 

erkin, mustaqil; sho‘x, o‘ynoqi, xushchaqchaq. 

rabibochage

 nm yarash, murosaga kelish. 

rabibocher

 I. vt fam 1. tuzatmoq (naridan-beri, chala-chulpa, bir amallab, 

zo‘rg‘a);  2.  murosaga  keltirmoq,  yarashtirmoq,  kelishtirmoq;  II.  se 

rabibocher  vpr  yarashmoq,  murosaga  kelmoq,  kelishmoq;  ils  se  sont 

rabibochés ular yarashib olishdi. 

rabiot


  nm  fam  1.  oziq-ovqatning  oshib  qolgan  qismi;  qo‘shimcha  qilib 

bersa bo‘ ladigan,  qo‘shimcha  ovqat; qo‘shimcha bor;  2. ish, xizmat vaqtidan 

tashqari vaqt; faire du rabiot ish vaqtidan tashqari ishlamoq. 

rabioter


 fam I. vi ozgina qo‘shimcha  ishlab olmoq; il cherche toujours à 

rabioter u doim qo‘shimcha  ishlab olishga harakat  qiladi; II. vt  ishlab olmoq, 

ozgina  foyda ko‘rib qolmoq, o‘ziniki qilib  olmoq; rabioter un jour de  congé 

bir kunlik otpuska ishlab olmoq. 

rabique

  adj  quturtiradigan;  quturishga  oid;  le  virus  rabique  qo‘ turish 



virusi. 

râble


  nm  bel  qismi  (to‘rt  oyoqli  hayvonlarda);  bel;  loc  fam  sur  le  râble 

yelkada; ils nous sont tombés sur le râble ular bizga hujum qilishdi. 

râblé, ée

 adj orqasi keng, beli yo‘g‘on. 

rabot

 nm randa, o‘roq randa; le passage du rabot produit des copeaux 



randalaganda payraxa chiqadi. 

rabotage


 randalash, tekislash; ishlov berish (randada). 

raboteux, euse

 adj 1. o‘nqir-cho‘nqir, past-baland, o‘ydim-chuqur; g‘adir-

budir,  notekis;  plancher  raboteux  g‘adir-budir  pol;  des  terrains  raboteux 

o‘ydim-chuqur yerlar; 2. fig litt g‘aliz uslub. 

rabougri, ie

 adj 1. bo‘yi past, past bo‘yli, pastak, pakana, mayda, qing‘ir-

qiyshiq,  egri-bugri  (o‘simlik);  arbustes  rabougris  pastak  butalar;  2.  zaif, 

nimjon,  darmonsiz,  holsiz,  oriq,  so‘lg‘in;  kasalmand,  dardchil;  bukilib, 

bukrayib,  bukchayib  qolgan  (odam);  enfant  rabougri  nimjon  bola;  des 

vieillards tout rabougris butunlay bukchayib qolgan qariyalar. 

rabougrir

 

(se)


  vpr  pakana,  bo‘yi  past  bo‘lib  qolmoq;  egri-bugri  bo‘lib 

qolmoq;  cet  été,  l’herbe  s’est  rabougrie  bu  yozda  o‘ tlarning  bo‘yi  past 

bo‘lib  qoldi;  fig  madorsizlanmoq,  darmonsizlanmoq,  so‘liy  boshlamoq, 

zaiflashmoq; egilib, bukilib, bukchayib qolmoq. 

rabougrissement

 nm pastak bo‘lib qolish, egri-bugri bo‘lib qolish; so‘lg‘ in 

ko‘rinish, zaif ko‘rinish, egilib, bukchayib qolish. 

rabrouer


 vt tartibga chaqirmoq, siltab  tashlamoq, gapinini bo‘lib qo‘ymoq, 

urishib bermoq;  il  rabroue toujours  sa petite sœur u singlisini  doim siltab 

tashlaydi. 

racaille


  nf  péj  past,  quyi  tabaqaga  xos  odam;  qalang‘i-qasang‘ilar, 

yaramas, tuban, madaniyatsiz odamlar; ne fréquente pas cette racaille  bu 

qalang‘ iga qo‘shilma. 

raccommodage

  nm  yamash,  yamoq  solish,  tuzatish,  sozlash;  les 

pêcheurs font le racommodage des filets baliqchilar to‘rni tuzatishyapti. 

raccommoder

  I.  vt  1.  vx  yamamoq;  sozlamoq,  tuzatmoq,  tikmoq;  peut-

on  raccommoder  ces  chaussettes  trouées?  bu  teshik  paypoqlarni  tiksa 

bo‘ladimi?  2.  sozlamoq;  naridan-beri  tuzatmoq,  yamamoq;  yamoq  solib 

tuzatmoq;  3.  fam  yarashtirmoq,  kelishtirmoq,  murosaga  keltirmoq; 

raccommoder deux amis ikki do‘stni yarashtirmoq; II. se raccommoder vpr 

murosaga kelmoq, yarashmoq, kelishib olmoq; ko‘nmoq; tuzatilmoq. 

raccommodeur,  euse

  n  vx  1.  yamoqchi,  tuzatuvchi  (ust-bosh);  baliq 

to‘rini yamovchi,  tuzatuvchi; 2. qadoqchi; un raccommodeur de porcelaine 

chini idishlar qadaqchisi. 

raccompagner

  vt  kuzatib  qo‘ymoq,  olib  borib  qo‘ymoq;  elle  s’est  fait 

raccompagner en voiture uni mashinada kuzatib qo‘yishdi. 



RACCORD

 

RADEAU



 

 

 



463 

raccord


  nm  1.  birlashtirish,  biriktirish,  tutashtirish;  faire  un  raccord 

pardozini  tuzatib  olmoq;  2.  uloq,  ulangan  joy,  chok  (filmda);  3.  mufta, 

tutashtiruvchi moslama; le plombier place un  raccord entre deux tuyaux 

gazchi ikki trubaga mufta o‘rnatyapti. 

raccordement

  nm  ulash,  yopishtirish,  birlashtirish,  tutashtirish;  voie  de 

racccordement bog‘lovchi temir yo‘l. 

raccorder

  I.  vt  1.  tutashtirmoq,  ulamoq,  bog‘ lamoq;  ikki  trubani 

tutashtirmoq; II.  se  raccorder vpr  tutashmoq, borib  qo‘shilmoq; la route  se 

raccorde  à  l’autoroute  dans  quelques  kilomètres  bir  necha  kilometrdan 

keyin yo‘l avtomobil magistraliga tutashadi. 

raccourci

  nm  1.  loc  en  raccourci  qisqartirilgan,  qisqa,  qisqacha;  voici 

l’histoire en raccourci mana qisqacha voqea; 2. rakurs, ixchamlashtirilgan, 

qisqartirilgan;  3.  qisqa, kalta, yaqin yo‘l; prendre un raccourci qisqa yo‘lga 

yurmoq. 

raccourcir

 I. vt qisqartirmoq, kalta qilmoq; raccourcir une robe ko‘ylakni 

qisqartirmoq;  il  faut  raccourcir  ce  texte  bu  matnni  qisqartirish  kerak;  II.  vi 

qisqarmoq, kalta bo‘lib qolmoq; kirishmoq; cette jupe a raccourci au lavage 

bu  yubka  yuvilgandan  keyin  kirishib  ketdi;  les  robes  raccourcissent  cette 

année bu yil kalta ko‘ylaklar kiyilyapti. 

raccourcissement

 nm qisqartirish, kaltaytirish;  raccourcissement d’un 

texte matnni qisqartirish. 

raccroc

 

(par)



  loc  adv  kutilmaganda,  to‘satdan,  tasodifan;  o‘zi  kutmagan 

holda; il a réussi par raccroc u o‘zi kutm agan holda muvaffaq bo‘ ldi. 

raccrocher

 I. vt 1. o‘rniga, joyiga ilib qo‘ymoq, osib qo‘ymoq; raccrocher 

un tableau rasmni joyiga osib, ilib  qo‘ymoq; raccrocher le combiné  telefon 

trubkasini ilib, qo‘yib qo‘ymoq; il a raccroché telefon trubkasini  ilib qo‘ydi; 2. 

yana  egallab  olmoq,  qayta  egallab  olmoq;  raccrocher  une  place,  un 

emploi o‘z joyini, xizmatini, vazifasini qayta, yana egallab olmoq; 3. yopishib 

olmoq,  osilib  olmoq,  xiralik  qilmoq;  raccrocher  les  clients  mijozlarga 

yopishib  olmoq;  II.  se  raccrocher  vpr  osilib  olmoq,  yopishib  olmoq;  se 

raccrocher  à  une  branche  biron  shoxga  osilib  olmoq,  ushlab  olmoq;  se 

raccrocher à qqn birovga yopishib, osilib olmoq. 

race

  nf  1.  nasl,  nasl-nasab,  avlod;  la  race  des  Capétiens  Kapetenlar 



avlodi;  les  races  futures  kelgusi  avlod;  2.  toifa,  tur;  être  de  la  race  de 

vainqueurs  g‘oliblar  toifasidan  bo‘lmoq;  c’est  une  race  qui  s’éteint  bu 

yo‘qolib  borayotgan  toifadir;  3.  zot,  nasl,  tur;  les  différentes  races  de 

chiens,  de  chats  itlar,  mushuklarning  turli  zotlari;  races  chevalines  ot 

zotlari; de race asl, toza zotli, zotdor; animal de race pure zotdor hayvon; 4. 

irq, etnik guruh; race blanche, jaune, noire oq, sariq,  qora  irq; croisement 

entre  races  irqlar o‘rtasidagi o‘zaro chatishuv; 5.  irq,  avlod, kelib chiqish; 6. 

nasl-nasab, tag-tug; avoir de la race nasl-nasabli, tag-tugli bo‘lmoq. 

racé,  ée

  adj  1.  zotdor,  zotli,  nasldor,  zoti,  nasli  yaxshi;  un  cheval  racé 

zotdor ot; 2. nasl-nasabli, tag-tugli; yaxshi tarbiya ko‘rgan; une femme racée 

nasl-nasabli ayol. 

rachat

  nm  qaytarib  sotib  olish;  le  promoteur  vend  l’immeuble  avec 



faculté de rachat sotuvchi imoratni qaytarib sotib olish huquqi bilan sotyapti. 

racheter


1

 vt 1. yana sotib  olmoq, qaytarib sotib olmoq; il faudra que  je 

rachète  du  pain  yana  non  sotib  olishim  kerak  bo‘ladi;  2.  sotib  olgan 

odamdan  sotib  olmoq;  3.  pul  evaziga,  evaz  hisobiga  qutqarib  olmoq,  ozod 

qilmoq; racheter des prisonniers mahbuslarni evaz hisobiga ozod qilmoq. 

racheter


2

 I. vt gunohini yuvmoq, o‘zini oqlamoq; il a racheté ses erreurs 

de  jeunesse  u  yoshlikdagi  gunohlarini,  xatolarini  yuvdi;  ceci  rachète  cela 

bunisi unisini yuvib ketyapti; II. se  racheter vpr o‘zini oqlamoq, o‘z gunohini 

yuvmoq. 

rachidien,  ienne

  adj  umurtqa,  orqa  miya;  umurtqaga  oid,  orqa  miyaga 

oid;  bulbe  rachidien  uzunchoq,  cho‘zinchoq  miya;  canal  rachidien  orqa 

miya tomiri. 

rachitisme

  nm  raxit,  shirzada,  mechkay  (yosh  bolalar  kasali);  petit 

enfant atteint de rachitisme raxit bilan og‘rigan yosh bola. 

racial,  iale,  iaux

  adj  irqiy,  irqqa  oid;  la  question,  la  politique  raciale 

irqiy  masala,  siyosat;  discrimination  raciale  et  racisme  irqiy  kamsitish  va 

irqchilik; conflits raciaux irqiy mojarolar. 

racine

  nf  1.  ildiz,  tomir,  o‘q  ildiz;  ildizmeva;  racines  comestibles  yesa 



bo‘ladigan  ildizmeva (sabzi, qizilcha); prendre racine bir joyda uzoq vaqt  tik 

turib  qolmoq; te voilà enfin!  je commençais à prendre  racine! va  nihoyat 

mana kelding! men bir joyda  turaverib,  ildiz  ota  boshlagandim;  2. ildizi,  tubi, 

asosi,  tagi;  les  racines  de  l’orgueil  kibr,  takabburlik,  g‘urur,  dimog‘dorlik 

ildizi, asosi; détruire le mal à la racine yomonlikni ildizi bilan yo‘q qilmoq; 3. 

tomir, ildiz; 4.  tub,  tag,  ildiz; la racine du nez burunning  tagi, osti; la  racine 

d’une dent  tish  ildizi; la racine des cheveux soch  ildizi,  tagi; 5. math  ildiz; 

racine  cubique  d’un  nombre  n  n  sonining  kub  ildizi;  extraire  une  racine 

ildizini topmoq, ildiz chiqarmoq; 6. so‘z ildizi. 

racisme


  nm  1.  irqchilik;  Ligue  internationale  contre  le  racisme  et 

l’antisémitisme  (L.I.C.R.A.)  Irqchilik  va  antisemitizmga  qarshi  xalqaro 

tashkilot; 2. dushmanlik, zidlik, adovat; racisme anti-jeune yoshlarga qarshi 

dushmanlik. 

raciste

 n, adj irqchi, irqchilik tarafdori; politique raciste irqchilik siyosati. 



racket

  nm  anglic  reket  (zo‘rlik  bilan  birovning  pulini,  narsasini  olib 

qo‘yish). 

racketter

 vt anglic reket bilan shug‘ullanmoq, reket qilmoq; mon fils s’est 

fait  racketter  en  rentrant  de  l’école  mening  o‘g‘lim  maktabdan  kelayotib 

reketga uchradi. 

raclage


 nm qirib tozalash; le raclage des peaux terini qirib tozalash. 

raclement

 nm qirish, qirganda chiqadigan ovoz; un raclement de gorge 

tomoq qirish. 

racler

  vt  1.  qirmoq,  qirtishlamoq,  tarashlamoq;  loc  fam  racler  les  fonds 



de  tiroires  bor-burdini  yig‘ishtirmoq;  se  racler  la  gorge  tomoq  qirmoq;  2. 

qirib  tashlamoq;  3.  qirmoq, yeb yubormoq; achitmoq, lovullatm oq,  o‘rtamoq; 

ce vin racle le gosier bu vino tomoqni o‘rtaydi. 

raclette


 nf eritilgan pishloqdan qilingan ta’om. 

raclure


 nf qirindi, qirmoch. 

racolage


 nm chorlash, chaqirish, yollash,  odam olish; faire du racolage 

pour  un  parti  partiyaga  odam  olish;  2.  odam  chaqirish,  xiralik  qilib  odam 

chorlash; la prostituée fait du racolage dans la rue fohisha ko‘chada odam 

chaqiryapti. 

racoler

  vt  1.  chorlamoq,  chaqirmoq,  yollamoq;  racoler  des  partisans, 



des clients xohlovchilarni, mijozlarni chorlamoq; 2. yopishib olib, xiralik qilib, 

osilib olib o‘ziga mijoz chorlamoq, chaqirmoq (fohishalar haqida). 

racoleur,  euse

  n,  adj  chorlovchi,  chaqiruvchi,  yollovchi,  odam  oluvchi; 

affiches racoleuse chorlovchi afishalar. 

racontable

  adj  gapirsa,  aytib  bersa,  hikoya  qilib  bersa  bo‘ladigan;  cela 

n’est  guère  racontable  en  public  bu  ko‘pchilik  oldida  hecham  gapirib 

bo‘lmaydigan narsa. 

racontar


  nm  gaplar,  ovoza,  mish-mishlar;  ce  ne  sont  que  des 

rancontars bu faqat mish-mishlar xolos. 

raconter

  I.  vt  1.  hikoya  qilib  bermoq,  aytib  bermoq,  gapirib  bermoq; 

raconter  une  histoire  bir  voqeani  aytib  bermoq;  2.  demoq,  valdiramoq, 

valaqlamoq;  je  sais  ce  qu’on  raconte  men  nima  deyishayotganlarini 

bilaman;  qu’est-ce  que  tu  me  racontes-là?  menga  hadeb  nimani 

valaqlayapsan; II. se raconter vpr o‘zini ta’riflamoq, o‘zi haqida gapirmoq; se 

raconter  avec  complaisance  o‘zi  haqida  rohatlanib  gapirmoq;  cela  ne  se 

raconte pas buning ta’rifi yo‘q. 

racorni, ie

 adj 1. tarashaday qattiq,  tarashasi chiqqan,  bez bo‘lib ketgan, 

qotgan; il  reste un  morceau  de  viande tout racorni  tarashasi chiqqan  bir 

bo‘lak go‘sht qolibdi; 2. toshday, tosh, qotib ketgan, hissiz (yurak). 

racornir

  I.  vt  qovjiratib  yubormoq,  tarashasini  chiqarmoq;  la  chaleur  a 

racorni  ce  cuir  issiq  bu  terini  qojiratib  yubordi;  II.  vpr  la  viande  s’est 

racornie à la cuisson pishirganda go‘sht qayish, tarasha bo‘lib qoldi. 

radar

  nm  radar,  radiolokator;  sur  les  routes,  la  vitesse  des  véhicules 



peut être surveillée par radar yo‘llarda  transport vositalarning  tezligi radar 

yordamida nazorat qilinishi mumkin. 

rade

 nf 1. reyd (bir tomoni dengizga  tutashgan kemalar to‘xtab turadigan 



qulay joy); 2.  loc fam en rade qoldirilgan,  tashlandiq holda,  tashlab ketilgan 

holda;  laisser  qqn,  qqch  en  rade  biror  kishini,  narsani  tashlab  ketm oq, 

tashlab  qo‘ymoq;  le  projet  est  resté  en  rade  reja  tashlab  qo‘yilgan  edi; 

tomber en rade to‘xtab qolmoq, buzilib qolmoq. 

radeau

  nm  sol,  parom;  les  naufragés  ont  réussi  à  construire  un 



radeau kema halokatiga uchraganlar sol yasashga erishdilar. 

RADIAL

 

RAFRAÎCHIR



 

 

 



464 

radial, iale, iaux

 adj nursimon, radial; voie radiale aylanma yo‘ l. 

radiateur

1

 nm isitish radiatori;  radiateur de chauffage  central markaziy 



isitish radiatori; radiateur électrique elektr isitish radiatori. 

radiateur

2

  nm  radiator;  le  radiateur  de  sa  voiture  fuit  uning 



mashinasining radiatori teshilib qolgan. 

radiation

1

  nf  ro‘yxatdan  chiqarib  tashlash,  chizib  tashlash;  si  vous  ne 



venez  jamais  aux  réunions,  vous  risquez  la  radiation  du  club  siz  agar 

majlisga  butunlay  kelmay  qo‘ysangiz,  siz  klub  ro‘yxatidan  chiqarib 

tashlanishingiz mumkin. 

radiation

2

  nf  radiatsiya,  nur  tarqatish;  nurlanish;  les  corps  radioactifs 



émettent des radiations radioaktiv jismlar nur tarqatadilar. 

radical


1

,  ale,  aux

  I.  adj  1.  tub,  qat’iy,  keskin;  changement  radical  tub, 

keskin  o‘zgarish;  2.  tub  va  keskin  chora-tadbirlar  ko‘rish  tarafdori;  prendre 

des  mesures  radicales  keskin  chora-tadbirlar  ko‘rish;  II.  n  radikal  (qisman 

demokratik reformalar o‘tkazishni talab qiladigan so‘l partiyalar tarafdori). 

radical

2

  nm  1.  gram  negiz;  2.  math  radikal  (ildiz  chiqarish  amalining 



ishorasi); 3. chim radikal (bir kimyoviy birikmadan ikkinchi kimyoviy birikmaga 

o‘zgarmasdan o‘tadigan atomlar gruppasi). 

radicalement

 adv tubdan,  to‘la; des opinions  radicalement opposées 

tubdan farq qiladigan fikrlar; il a été radicalement guéri u to‘la tuzalib ketdi. 

radicaliser

 I. vt qat’iylashtirmoq, keskinlashtirmoq; ils ont radicalisé leur 

position  ular  o‘z  mavqelarini  qat’iylashtirdilar;  II.  se  radicaliser  vpr 

qat’iylashmoq,  keskinlashmoq;  le  mécontentement  se  radicalise  norozilik 

keskinlashyapti. 

radier

  vt  ro‘yxatdan  chiqarib,  o‘chirib,  chizib  tashlamoq;  nous  vous 



radierons peut-être balki sizni ro‘yxatdan chiqarib yuborarmiz. 

radieux,  radieuse

 adj 1.  nurafshon, gulgun, nurli, nurga  to‘la; un soleil 

radieux nurafshon quyosh;  2. nur yog‘ilib  turadigan, porloq, yorqin, chaqnoq 

(odam);  une  jeune  femme  radieuse  nur  yog‘ilib  turgan  juvon;  visage 

radieux gulgun yuz. 

radin, ine

 adj fam xasis, ziqna, qurumsoq. 

radio

1

  nf  abrév  radiodiffusion.  écouter  la  radio  radio  eshitmoq;  la 



maison  de  la  radio  radio  uyi  (Parijda);  loc  silence  radio  e’ tirozsiz;  2. 

radiopryomnik; il a deux radios uning ikkita radiosi bor. 

radio

2

 nm radist, radioaloqachi; le pilote et le radio uchuvchi va radist. 



radio

3

  nf  rentgenoskopiya;  passer  à  la  radio  rentgenga  tushmoq;  se 



faire faire une radio rentgenogramma qildirmoq. 

radioactif,  ive

  adj  radioaktiv;  éléments  radioactifs,  substances 

radioactives  radioaktiv  elementlar,  radioaktiv  moddalar;  déchets 

radioactifs  radioaktiv  chiqindilar;  retombées  radioactives  radioaktiv 

zarralar yog‘ini. 

radioactivité

 nf radioaktivlik; radioactivité artificielle sun’iy radioaktivlik. 

radiodiffusion

  nf  radioeshittirish;  programmes, 

chaînes  de 

radiodiffusion radioeshittirish programmalari, to‘lqinlari. 

radiodiffuser

 vt radio orqali eshittirmoq; radiodiffuser un concert radio 

orqali konsert eshittirmoq. 

radiographier

  vt  rentgen  suratini  olmoq;  radiographier  un  malade,  un 

organe kasalning, biror a’zoning rentgen suratini olmoq. 

radioguidage

 nm radio boshqaruv (kema, samolyot kabilar). 

radiologie

  nf  rentgenologiya;  le  service  de  radiologie  d’un  hôpital 

kasalxonaning rentgenologiya xizmati. 

radiologue

 n rentgenolog. 

radiophonique

  adj  radioga  oid,  radio;  programmes  radiophoniques 

radio programmalari. 

radioreportage

 nm radioreportaj. 

radioreporter

 n radioreportyor. 

radioréveil

 nm radiobudilnik; j’ai programmé  le  radioréveil  à 7 heures 

pour avoir les nouvelles du  matin ertalabki yangiliklarni eshitay deb, men 

radiobudilnikni soat 7ga qo‘ydim. 

radioscopie

  nf  rentgenoskopiya;  passer 

à  la 

radioscopie 



rentgenoskopiyadan o‘ tmoq. 

radio-taxi

 nm radiotaksi (radio aloqasi bilan jihozlangan taksi). 

radiotélégraphie

 nf radiotelegrafiya. 

radiotélescope

 nm radioteleskop. 

radiotélévisé,  ée

  adj  radio  va  televidenie  orqali  beriladigan;  allocution 

radiotélévisée radio va televidenie orqali beriladigan tabrik murojaati. 

radiothérapie

 nf rentgenoterapiya. 

radis

 nm inv 1. rediska; une botte de radis  bir bog‘ rediska; 2. loc fam  



n’avoir plus un radis hemirisi ham, sariq chaqasi ham qolmaslik, bo‘lmas lik. 

radium


 nm radiy; le radium  a été découvert par Pierre  et Marie Curie 

radiy Pyer va M ari Kyuri tomonidan kashf etilgan edi. 

radius

 nm bilak suyagi. 



radja

 nm voir rajah. 

radotage

 nm bo‘lmag‘ur gaplarni gapirish, valdirash. 

radoter

  vi  ezmalanmoq,  ezmalik  qilmoq,  laqillamoq,  aljiramoq;  cesse 



donc de radoter! ezmalik qilishni qo‘ysangchi! 

radoteur, euse

 n ezma, laqma. 

radoucir


  I.  vt  iliqroq,  issiqroq  qilmoq;  yumshatm oq,  mayinlashtirmoq, 

ilitmoq,  isitmoq;  II.  se  radoucir  vpr  ilimoq,  isimoq,  yumshamoq, 

mayinlashmoq;  sa  colère tomba soudain et  il se radoucit  uning achchig‘i 

birdan tushdi va u mayinlashib qoldi. 

radoucissement

 nm ilish, yumshash (havoga nisbatan). 

rafale

 nf 1. shiddatli shamol; urib yog‘ish; une rafale de pluie, de neige 



yomg‘irning,  qorning urib, bo‘ralab yog‘ishi; le vent souffle par  rafales, en 

rafales shamol shiddat bilan esyapti; 2. sidirg‘asiga otish, qatorasiga uzilgan 

o‘q;  une  rafale  de  mitrailleuse  avtomatdan  sidirg‘asiga  otish;  tirer  par 

courtes rafales sidirg‘asiga qisqa-qisqa otmoq. 

raffermir

  I.  vt  1.  qotirmoq,  qotirib  qo‘ymoq,  qattiq  qilib  qo‘ymoq;  la 

douche froide raffermit les tissus sovuq dush to‘qimalarni taranglashtiradi; 

2.  mustahkamlamoq,  mahkamlamoq;  le  gouvernement  est  sorti  raffermi 

de la crise hokimiyat  inqirozdan mustahkamlanib chiqdi; II. se raffermir vpr 

1.  qotmoq,  qotishib  qolmoq;  la  pâte  s’est  raffermie  xamir  qotib,  qayzib 

qoldi;  2. o‘zini  tutib  olmoq, dadillashmoq; il parut hésiter, puis se raffermit 

u ikkilanayotganday edi, so‘ng u o‘zini tutib oldi. 

raffermissement

 

adv 



1. 

qattiqlashmoq, 

qotishmoq; 

2. 


mustahkamlashish, mahkamlashish, o‘rnashish. 

raffinage

  nm  tozalash,  oqlash,  olish  (aralashmalardan);  le  raffinage  du 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling