Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet213/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
#414
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   238

nm gulqaychi, tokqaychi, sekator. 

sécession 

nf ajralib chiqish; faire sécession ajratmoq, ajratib yubormoq. 

sécessionniste 

adj  ajralib  chiqishga  qaratilgan,  ajralib  chiqish, 

separatist; mouvement sécessionniste ajralib chiqish harakati. 

séchage 

nm qurutish; colle à séchage rapide tez quriydigan kley. 

sèchement 

adv  1.  gursillatib,  qarsillatib,  qattiq;  frapper  sèchement  la 

balle  to‘pni  qattiq  tepmoq;  2.  quruqqina  qilib,  quruq;  il  a  répliqué 

sèchement u quruqqina qilib gap qistirdi. 

sécher 

I. vt 1. quritmoq, qovjiratmoq, qaqratmoq; le froid  sèche la peau 



sovuq  terini  qovjiratadi;  du  poisson  séché  qoqlangan  baliq;  sécher  ses 

larmes  ko‘z  yoshlarini  quritmoq;  2.  fam  qochmoq,  bormaslik;  il  sèche  le 

cours pour aller au cinéma kinoga borish uchun u darsdan qochyapti; II. vi 

1.  qurimoq;  mettre  du  linge  à  sécher  kirni  quritgani  qo‘ymoq;  loc  sécher 

sur  pied  ildizidan  qurimoq  (o‘simlik);  intizor  bo‘lmoq,  toliqmoq,  tinkasi 

qurimoq;  3.  fam  yiqilmoq,  o‘tolmay  qolmoq  (imtihondan);  il  a  séché  en 

histoire  u  tarixdan  o‘ tolmadi;  III.  vpr  se  sécher  les  cheveux  sochlarini 

quritmoq; sèche-toi vite! tezda artin! 

sécheresse 

nf  1.  qurg‘oqchilik,  qaqraganlik;  sécheresse  d’un  sol 

yerning  qaqraganligi;  un  pays  où  sévit  la  sécheresse  qurg‘oqchilik  hukm 

surayotgan  davlat;  2.  litt  quruqlik,  sovuqlik;  répondre  avec  sécheresse 

quruqqina  qilib  javob  bermoq;  3.  quruqlik,  shirasizlik;  la  sécheresse  du 

style uslubning quruqligi. 

séchoir 

nm 1. qurutish xonasi; séchoir agricole meva-cheva quritadigan 

joy; 2. qurutish apparati; séchoir à cheveux soch qurutgich. 

second, onde 

I. adj 1. ikkinchi; pour la seconde fois ikkinchi marta; en 

second  lieu  ikkinchi  o‘rinda; obtenir qqch de seconde  main  tutilgan, eski 

narsani  olmoq;  habiter  au  second  étage  uchinchi  qavatda  yachamoq; 

passer  la  seconde  vitesse  ikkinchi  o‘quv  bosqichiga  o‘ tmoq; 

enseignement  du  second  degré  o‘rta  maktab  ta’limi;  2.  ikkinchi,  ikkinchi 

darajali,  ikkinchi  o‘rindagi;  billet  de  seconde  classe  ikkinchi  klass 

(vagoniga,  o‘riniga)  chipta;  loc  adv  en  second  ikkinch,  ikkinchi  o‘rinda; 

passer  en  second  so‘ng,  ikkinchi  bo‘lib  o‘ tmoq;  3.  ikkinchi,  boshqa; 

l’habitude  est  une  seconde  nature  odat  ikkinchi  ta’biat;  sans  second, 

sans  seconde yolg‘iz,  tengi yo‘q, o‘xshashi yo‘q; II. nm yordamchi, muovin, 

komandir yordamchisi. 

secondaire 

adj 1. ikkinchi darajali,  arzimas; la question est tout à fait 

secondaire  masala  butunlay  ikkinchi  darajali;  2.  ikkinchi  bosqich,  ikkinchi; 

l’enseignement  secondaire  o‘rta  ta’lim;  3.  ikkinchi,  keyingi;  les  effets 

secondaires d’un médicament dorining keyingi ta’siri. 

seconde

1

 



nf 1. ikkinchi sinf; il est en seconde u ikkinchi sinfda. 

seconde


2

 

nf sekund, soniya; je  reviens dans un seconde bir daqiqada 



qaytib kelaman; une seconde! bir daqiqa! 

secondement 

adv ikkinchidan. 

seconder 

vt  1.  ko‘maklashmoq,  yordamlashmoq,  qo‘llamoq,  qo‘llab-

quvvatlamoq;  j’ai  secondé  ses  démarches  men  uning  ishlarini  qo‘llab-

quvvatladim. 

secouer 


vt  1.  silkitmoq;  tebratmoq,  chayqatmoq;  secouer  le  flacon 

avant usage  foydalanishdan oldin shishani chayqatmoq; secouer la salade 

salatni aralashtirmoq; la voiture nous secouait avtomobil bizni chayqatardi; 

2. tebratmoq, qimirlatmoq, chayqamoq; secouer la tête bosh chayqamoq; 3. 

qoqmoq,  silkitmoq;  secoue  la  neige  de  ton  manteau  paltongdan  qorni 

qoqib  tashla;  loc  secouer  le  joug  zulumdan  qutulmoq,  zulumni  parchalab 

tashlamoq;  4.  dilabgor  qilmoq,  qaddini  bukmoq,  ruhini  tushirmoq,  bukib 

qo‘ymoq; cette opération l’a beaucoup  secoué bu operatsiya uning kuch-

quvvatini  olib  qo‘ydi;  pronominalement  se  secouer  g‘aflatdan  uyg‘onmoq, 

uyg‘onmoq, qo‘zg‘almoq; allons, secoue-toi! bo‘l, g‘aflatdan uyg‘on! qimirla! 

secourable 

adj  litt  yorgam  beradigan,  yordam  berishga  tayyor;  loc 

prêter, tendre une main secourable yordam qo‘lini cho‘zmoq. 

secourir 

vt  yordam  bermoq,  yordam  ko‘rsatmoq,  qo‘llab  yubormoq, 

ko‘maklashmoq,  ko‘mak  berib  yubormoq;  secourir  un  blessé  yaradorga 

yordam  ko‘rsatmoq;  secourir  un  ami  dans  la  gêne  o‘rtog‘ini  og‘ ir  ahvolda 

qo‘llab yubormoq. 

secourisme 

nm  birinchi  yordam  ko‘rsatish;  il  a  le  brevet  de 

secourisme,  il  sait  donner  les  premiers  soins  uning  birinchi  yordam 

ko‘rsatish bo‘yicha shahodatnomasi bor, u birinchi yordam ko‘rsatishni biladi. 

secouriste 

n yaradorlarga birinchi yordam ko‘rsatish tashkilotining a’zosi. 

secours 

nm inv 1. yordam, ko‘mak; au  secours! yordam  bering! porter 

secours  à  qqn  biror  kishiga  ko‘mak  bermoq;  je  vais  à  ton  secours  men 

senga yordamga ketyapman; 2. moddiy yordam; associations de  secours 

mutuel  o‘zaro  moddiy  yordam  uyushmalari;  envoyer  des  secours  à  des 

sinistrés  jabrlanganlarga  moddiy  yordam  jo‘natmoq;  3.  ko‘mak,  madad; 

attendre les secours madad kutmoq;  4.  tibbiy yordam; premiers  secours 


SECOUSSE

 

SÉGRÉGATION



 

 

 



524 

aux  noyés  cho‘kayotganlarga  birinchi  yordam;  5.  suyanchiq;  tu  m’as  été 

d’un  grand  secours  sen  menga  katta  suyanchiq  bo‘lding;  6.  ehtiyot, 

yordamchi  (choses);  sortie  de  secours  ehtiyot  chiqish  eshigi;  roue  de 

secours ehtiyot g‘ildirak. 

secousse 

nf  1.  silkinish,  urish,  zarba,  turtish;  une  violente  secousse 

qattiq  silkinish;  prendre  une  secousse  électrique  elektr  toki  urmoq; 

secousse sismique, tellurique yer silkinishi;  2. ruhiy larza, iztirob;  ça a été 

pour  lui  une  terrible  secousse  bu  uning  uchun  dahshatli  iztirob  bo‘ldi;  3. 

loc par secousse tartibsiz, vaqti-vaqti bilan. 

secret


1

,  ète 


adj  1.  maxfiy,  yashirin,  sir  tutiladigan;  un  rendez-vous 

secret  yashirin  uchrashuv;  des  documents  secrets  maxfiy  hujjatlar; 

documents  très  secrets  o‘ ta  maxfiy  hujjatlar;  police  secrète  maxfiy 

politsiya;  un  agent  secret  maxfiy  agent;  les  services  secrets  maxfiy 

xizmat;  2.  ko‘ngilda  saqlanadigan,  sir  tutiladigan,  ko‘ngildagi,  yurakdagi, 

ichdagi; 3. yashirin,  berkitilgan, maxfiy; un tiroir secret yashirin  g‘aladon; 5. 

litt  ichimdan  top;  un  homme  secret  et  silencieux  ichimdan  top  va 

kamsuqum odam. 

secret

2

 



nm  1.  sir,  maxfiy  narsa,  yashirin  ish;  confier  un  secret  à  qqn 

biror  kishiga  biror  sirni  ishonib  aytmoq;  garder,  trahir  un  secret  biror  sirni 

saqlamoq,  oshkor  qilib  qo‘ymoq;  je  n’ai  pas  de  secret  pour  toi  mening 

sendan yashiradigan sirim yo‘q; c’est un secret bu sir;  loc c’est un  secret 

de  polichinelle  hammaga  ma’lum,  hamma  biladigan  sir;  un  secret  d’État 

davlat  siri;  2.  être  dans  le  secret  sirdan  xabardor  bo‘lmoq;  un  secret  de 

fabrication  ishlab  chiqarishning  siri;  secret  professionnel  kasb  siri;  3. 

tushunib  bo‘lmaydigan,  inson  aqli  yetmaydigan  narsa;  sir,  siru-asror;  les 

secrets de la nature  tabiat sirlari; dans le secret de son  cœur yuragining 

tubida;  4. sir, sabab, bois; kalit; trouver le secret de l’affaire ishning kalitini 

topmoq;  5.  en  secret  yashirincha,  hech  kimga  bildirmay;  il  est  venu  en 

secret  u  hech  kimga  bildirmay  keldi;  6.  mettre  qqn  au  secret  biror  kishini 

yolg‘iz  xonaga  qamab  qo‘ymoq;  7.  sir,  hiyla,  sekret;  une  serrure  à  secret 

pinhoniy, yashirin, maxfiy qulf. 

secrétaire

1

 



n  1.  kotib,  siyosiy  rahbar;  secrétaire  d’État  davlat  kotibi 

(AQSh  tashqi  ishlari  vaziri);  secrétaire  d’ambassade  elchixona  kotibi;  le 

premier  secrétaire  bosh  kotib;  2.  kotib  (biror  muassasa,  tashkilotning 

tashkiliy  va  uni  yuritish  bilan  bog‘liq  bo‘lgan  ishlarini  olib  boruvchi  shaxs); 

secrétaire général bosh kotib;  secrétaire de rédaction bosh redaktorning 

movini;  3.  sekretar,  kotib,  kotiba  (tashkilot  yoki  idoralarda  yozuv-chizuv 

ishlarini  olib  boruvchi  xodim,  ish  yurituvchi);  une  secrétaire  de  direction 

boshqaruv kotibasi; secrétaire médical vrach asistenti. 

secrétaire

2

 



nm sekreter (yozuv stolining bir turi). 

secrétariat 

nm 1. sekretarlik, kotiblik; 2. kotibiyat, sekretariat; adressez-

vous au secrétariat sekretariatga murojaat qiling. 

secrètement 

adv 1. yashirin, maxfiy pavishda,  bekitib; 2.  litt yashiriqcha, 

bildirmay, sezdirmay, zimdan. 

sécréter 

vt ajratmoq, ajratib chiqarmoq (bezlarga nisbatan). 

sécrétion 

nf  1.  sekretsiya  (bezlarning  shira  ishlab  chiqarishi,  bezlargan 

sekret  chiqishi);  glandes  à  sécrétion  interne,  à  sécrétion  externe  ichki, 

tashqi sekretsiya bezlari;  2. ajralib chiqqan mahsulot; le  lait, la  sueur sont 

des sécrétions sut, ter ajralib chiqqan mahsulotlardir. 

sectateur, trice 

n tarafdor, ashaddiy muxlis. 

sectaire 

n, adj fanatik, o‘ taketgan mutaassib. 

secte 

nf sekta, mazhab, tariqat; les membres d’une secte sekta a’zolari. 



secteur 

nm 1. mudofaa, jang hududi, maydoni, chizig‘i; un secteur agité 

notinch hudud; fam il va falloir  changer de  secteur  joyni o‘zgartirish kerak 

bo‘ladi;  2. okrug, rayon, bo‘lim; candidat aux élections dans le 5e secteur 

de Paris Parijning  5-okrugidan saylovga nomzod; 3. elektr  tarmog‘ i, yoritish 

tarmog‘i; une panne de secteur elektr tarmog‘idagi halokat; poste de radio 

branché sur le secteur  tarmoqqa ulangan radio; 4. sektor,  tarmoq; secteur 

privé  xususiy  tarmoq;  secteur  public,  nationalisé  jamoat  sektori, 

nasionalizatsiya qilingan sektor; secteur de cercle doira sektori. 

section 


nf  1.  bo‘lim,  shu’ba;  la  section  locale  d’un  parti  partiyaning 

mahalliy  bo‘limi; 2. vzvod, harbiy bo‘linma; une section d’infanterie  piyoda 

qo‘shinlar vzvodi; section, halte! vzvod,  to‘xta! 3. seksiya, bo‘lim, uchastka; 

section  de  vote  saylov  uchastkasi;  sections  littéraire,  scientifiques 

adabiyot, aniq  fanlar sinflari (o‘rta maktabda); 4. géom kesim; les diverses 

sections du  cube kubning  turli kesimlari;  5.  qirqim, kesilgan  joy; 6. kesish, 

bo‘lish; la section d’un tuyau trubani kesish. 

sectionnement 

nm bo‘limlarga, qisim larga bo‘lish, kesish. 

sectionner 

vt 1. bo‘limlarga, qisimlarga bo‘lish; 2. sharta kesib ketmoq; il 

a  eu  un  doigt  sectionné  par  la  machine  uning  barmog‘ini  stanok  kesib 

ketgan. 

séculaire 

adj asriy; traditions séculaires asriy an’analar. 

séculier,  ière 

I.  adj  dunyoviy;  tribunaux  séculiers  dunyoviy  sudlar;  le 

clergé séculier oq ruhoniylar (poplar); II. nm oq ruhoniy (pop). 

secundo 

adv ikkinchidan. 

sécurité 

nf 1. xavfsizlik, bexavotirlik; sentiment de  sécurité  bexavotirlik 

hisi; de sécurité xavfsizlik; ceinture de sécurité xavfsizlik kamari; 2. kafolat, 

xavfsizlik;  rechercher  la  sécurité  matérielle,  la  sécurité  de  l’emploi 

moddiy,  ish  bilan  ta’minlanganlik  kafolatini  istamoq;  la  sécurité  nationale, 

internationale  milliy,  xalqaro  xavfsizlik;  Conseil  de  Sécurité  Xavfsizlik 

Kengashi;  sécurité  publique  ijtimoiy  xavfsizlik;  mesures  de  sécurité 

xavfsizlik  choralari;  3.  ta’minot;  sécurité  sociale  ijtimoiy  ta’minot;  ijtimoiy 

sug‘urta. 

sédatif,  ive 

I.  adj  tinchlantiruvchi;  propriétés  sédatives  tinchlantiruvchi 

xususiyatlar; II. nm tinchlantiruvchi dori. 

sédentaire 

adj muqim, bir yerdan jilmaydigan; o‘troq; une vie, un  métier 

sédentaire  muqim,  bir  yerdan  jilmaydigan  hayot,  kasb;  une  population 

sédentaire o‘ troq xalq. 

sédentariser 

vt  o‘troqlashtirmoq;  des  nomades  sédentarisés 

o‘troqlashtirilgan ko‘chmanchilar. 

sédiment 

nm  1.  cho‘kindi,  quyqa,  loyqa,  quyqum,  cho‘kma;  sédiment 

urinaire  siydik  cho‘kindisi;  2.  pl  cho‘kindilar,  suvosti  cho‘kindilari,  cho‘kindi 

qatlam; les sédiments fluviaux daryo cho‘kindilari. 

sédimentaire 

adj  cho‘kindilarga  oid,  cho‘kindi;  roches  sédimentaires 

cho‘kindi qoyalar. 

sédimentation 

nf  1.  cho‘kish,  inish;  vitesse  de  sédimentation 

eritrotsidlarning cho‘kish reaksiasi; 2. cho‘kindi qatlamning hosil bo‘lishi. 

séditieux,  euse 

adj  litt  isyonchi,  isyon,  g‘alayon  ko‘ taruvchi,  isyonkor, 

isyonkorlik; troupes séditieuses isyonkor olomon. 

sédition 

nf litt isyon, g‘alayon. 

séducteur,  trice 

n  1.  yo‘ldan  uradigan  odam,  yo‘ldan  ozdiruvchi,  rom, 

mahliyo  etuvchi,  vasvasa  qiluvchi,  avroqchi;  une  grande  séductrice  juda 

ham  ko‘ngilni  sust  ketkazuvchi  ayol;  2.  vx  yo‘ldan  uruvchi,  shahvoniyatga 

boshlovchi. 

séduction 

nf 1. yo‘ldan  urish, yo‘ldan ozdirish, yo‘ldan urish, vasvasaga 

solish; 2. havasni keltirish, maftunkorkik, jozibadorlik; les séductions de la 

nouveauté yangilikning havasni keltirishi. 

séduire 


vt  1.  qiziqtirmoq,  maftun  qilmoq,  shaydo  qilmoq,  yo‘ldan 

ozdirmoq,  vasvasa  qilmoq;  elle  séduit  tous  les  hommes  u  hamma 

erkaklarni  vasvasaga  soldi;  il  séduisait  même  ses  adversaires  u  hattoki 

o‘zining paqiblarini  ham qiziqtirib qo‘ygan edi;  2. vx aldamoq, yo‘ ldan urmoq 

(ayollarni); elle a été séduite est abandonnée avec son enfant u aldangan 

va bolasi  bilan  tashlab ketilgan edi;  3. maftun  qilmoq, shaydo  qilmoq,  o‘ziga 

tortmoq;  j’avoue que ses projets  m’ont séduit men  tan olamanki, bu reja 

meni maftun qilib qo‘ydi. 

séduisant,  ante 

adj  1.  maftun  qiladigan,  shaydo  qiladigan,  yo‘ldan 

ozdiradigan, yo‘ldan uradigan, vasvasaga soladigan; maftunkor, jozibali; une 

femme très  séduisante  juda ham o‘ziga maftun qiladigan xotin; un  visage 

séduisant maftunkor, jozibali chehra. 

segment 


nm  1.  segment;  segment  de  droite  o‘ng  tomon  segmenti;  2. 

bo‘g‘im,  segment;  les  segments  des  membres  des  insectes 

hasharotlarning  bo‘g‘imlari;  3.  turli  texnika  qisim lari;  segments  de  piston 

porshen gilzalari. 

segmentation 

nf segmentlarga bo‘lish, qisimlarga bo‘lish, parshalash. 

segmenter 

vt segmentlarga bo‘lmoq, parchalamoq; œuf fécondé qui  se 

segmente urug‘lanib parchalangan urug‘. 

ségrégation 

nf  segregatsia,  ajratish  (irqiy  va  boshqa  diskriminatsiya 

formalari)  l’Afrique  du  Sud  pratiquait  la  ségrégation  raciale  Janubiy 



SÉGRÉGATIONNISTE

 

SEMENCE



 

 

 



525 

Afrikada  irqiy  ajratishlarga  yo‘l  qo‘yilar  edi;  ségrégation  sociale,  sexuelle 

ijtimoiy, jinsiy ajratish. 

ségrégationniste 

adj,  n  segregatsiyaga,  ajratishga  oid,  segregatsiya 

tarafdori. 

séide 

nm said, murid. 



seigle 

nm javdar, javdari bug‘doy; qora bug‘doy (o‘simligi); pain de seigle 

javdar non. 

seigneur 

nm  1.  senyor;  le  seigneur  et  ses  vassaux  senyor  va  uning 

vassallari;  loc plais mon  seigneur  et  maître begim, xo‘jayinim, erim;  à tout 

seigneur  tout  honneur  teng  tengi  bilan,  tezak  qopi  bilan;  loc  fig  vivre  en 

grand  seigneur  boy-badavlat  yashamoq,  yegani  oldida,  yemagani  ketida; 

faire  le  grand  seigneur  olijanoblik  qilmoq;  2.  olloh,  xudo;  le  jour  du 

Seigneur yakshanba. 

seigneurial, ale, aux 

adj 1. zodagonlarga qarashli; terres seigneuriales 

zodagonga  qarashli  yer;  2.  litt  shohona;  réception  seigneuriale  shohona 

bazm. 


seigneurie 

nf  1.  zodagonning  haq-huquqlari  va  yer-suvi;  2.  senyor 

(unvon, daraja); Votre, Sa seigneurie janoblari. 

sein 


nm 1. ko‘krak, ko‘ks, siyna, bag‘ir,  to‘sh; serrer, presser qqn, qqch 

sur, contre son sein biror kimsani, biror narsani ko‘ksiga  bosmoq; 2. siyna, 

ko‘krak,  emchak  (ayollarda);  donner  le  sein  à  un  enfant  bolani  emizmoq, 

bolaga ko‘krak tutmoq; 3.  litt ona qorni; dans le sein de sa  mère onasining 

qornida; 4. litt bag‘ir, ich; le sein de la terre yerning bag‘rida; loc au sein de 

ichida,  bag‘rida;  chaque  État  garde  son  autonomie  au  sein  de  la 

fédération har bir davlat ittifoq ichida o‘z mustaqilligini saqlaydi. 

seing 


nm imzo, qo‘l; loc seing privé notarius tomonidan  tasdiqlanmagan 

imzo;  des  actes  sous  seing  privé  notarius  tomonidan  tasdiqlanmagan 

hujjat. 

séisme 


nm yer qimirlash, yer silkinish. 

seize 


I. adj o‘n olti;  elle a  seize  ans  u o‘n olti yoshda; la page  seize o‘n 

oltinchi bet; II. nm le  seize du  mois oyning o‘n oltinchisi; il habite au seize 

u o‘n oltinchi uyda yashaydi. 

seizième 

I. adj o‘n oltinchi; II. nm o‘n oltinchi qism, bo‘lim. 

séjour 


nm 1. bo‘lish,  turish; on leur a accordé le droit de passage, non 

de  séjour  ularga  o‘ tib  ketishga  ruxsat  berishdi,  turishga  emas;  carte  de 

séjour  biror  joyda  bo‘lishga,  turishga  ruxsat  beradigan  hujjat;  salle  de 

séjour kundalik yashaydigan xona; 2. litt joy, turar joy; passer l’été dans un 

séjour agréable yozni yoqimli bir joyda o‘ tkazmoq. 

séjourner 

vt 1. bo‘lmoq, turmoq, ma’lum muddat yashamoq; nous avons 

séjourné  chez  des  amis,  à  l’hôtel  biz  o‘rtoqlarimiznikida,  mehmonxonada 

turdik;  2.  turib  qolmoq;  une  cave  où  l’eau  séjourne  suv  turib  qoladigan 

yerto‘la. 

sel 

nm 1. tuz; sel gemme toshtuz; sel marin dengiz tuzi; sel de table, sel 



fin mayda osh  tuzi; sel de cuisine osh  tuzi; 2.  tub ma’no, mag‘iz, mohiyat; 

une plaisanterie pleine de sel ma’nili hazil. 

sélect, ecte 

adj fam tanlangan, saylangan, ajoyib; une  clientèle sélecte 

sara mijozlar. 

sélecteur 

nm 1. perekluchatel; un sélecteur d’ondes, de programmes 

to‘lqin, programma perekluchateli; 2. tezlik darajasini o‘zgartiruvchi asbob. 

sélectif,  ive 

adj  tanlovchi,  saralovchi;  tanlash,  saralash;  épreuve 

sélective saralash  imtihoni; poste récepteur sélectif o‘zi  tanlaydigan radio 

apparat. 

sélection 

nf  1.  tanlov,  saylash;  faire,  opérer  une  sélection  tanlov 

o‘tkazmoq;  sélection  naturelle  tabiiy  tanlov;  sélection  artificielle  sun’iy 

tanlov; 2.  tanlangan, saylangan narsalar; une sélection  de films  tanlangan 

filmlar. 

sélectionné, ée 

adj 1.  tanlangan, saylangan; les joueurs  sélectionnés 

de  l’équipe  de  France  Fransiya  terma  komandasining  o‘yinchilari;  2. 

tanlangan,  saralangan,  sara;  des  graines  sélectionnées  saralangan 

urug‘lar. 

sélectionner 

vt tanlamoq, saylamoq, saralamoq. 

sélectionneur, euse 

n tanlovchi, saralovchi, saylovchi; le sélectionneur 

d’une équipe de football futbol komandasini saralovchi. 

sélectivité 

nf radio apparatining to‘lqinlarni ajratish, tutish qobiliyati. 

self-service 

nm anglic erkin xizmat qiladigan magazin. 

selle


1

 

nf  1.  egar;  cheval  de  selle  miniladigan  ot;  se  mettre  en  selle 



egarga  o‘ tirmoq,  otga  minmoq;  loc  mettre  qqn  en  selle  biror  kishini  biror 

ishda qo‘ llab yubormoq; 2. velosiped, mototsikl egari. 

selle

2

 



nf  1.  yozilish,  ichni  bo‘shatish;  aller  à  la  selle  yozilmoq,  ichni 

bo‘shatmoq; 2. pl najas, axlat; analyse de selles axlat analizi. 

seller 

vt egarlamoq, egar urmoq. 



sellerie 

nf 1. egar-jabduqchilik; 2. egar-jabduq. 

sellette 

nf  vx  jinoyat  kursisi;  loc  être  sure  la  sellette  jinoyat  kursisiga 

o‘tirmoq. 

selon 


prép  biror  narsaga  muvofiq,  binoan,  ko‘ra;  biror  narsa  yuzasidan, 

bo‘yicha; faire qqch selon les règles biror narsani qonunga ko‘ra bajarmoq; 

la  Terre  tourne  autour  du  soleil  selon  une  orbite  elliptique  yer  quyosh 

atrofida eliptik orbita bo‘ylab harakat qiladi; à chacun selon ses mérites har 

kimning xizmatiga yarasha; 2. sababli,  tufayli, sababdan, bo‘lgani uchun; il a 

fait,  selon  moi,  une  bêtise  menimcha,  u  bo‘ lmag‘ur  bir  ish  qilib  qo‘ydi;  3. 

qarab, bo‘yicha, ko‘ra; c’est rapide ou lent, selon les cas sharoitga qarab, 

bu  tez yoki sekin bo‘ ladi;  son humeur change  selon qu’il se sent admiré 

ou critiqué maqtalishi yoki tanqid qilinishiga qarab, uning kay fiyati o‘zgaradi; 

fam c’est selon sharoitga qarab, balki. 

semailles 

nf pl ekish, sepish, sochish; ekin-tekin. 

semaine 

nf  1.  hafta;  en  début,  en  fin  de  semaine  haftaning  boshida, 

oxirida; à la semaine prochaine! kelgusi haftagacha! ce sera fini dans une 

semaine  bu  bir  haftadan  keyin  tugaydi;  2.  hafta  ichi,  hafta  davomi;  la 

semaine  de  trente-cinq  heures  o‘ttiz  besh  soatlik  hafta;  la  semaine 

anglaise besh ish kunilik hafta; à la  semaine bir haftaga; chambre louée à 

la  semaine  bir  haftaga  ijaraga  olingan  xona;  être  de  semaine  bir  hafta 

ishlamoq, bir hafta navbatchilik qilmoq; 3. bir haftalik ish haqi. 

sémentique 

I.  nf  semantika,  semasiologiya;  I.  adj  semantik, 

semasiologik; ma’noga oid. 

sémaphore 

nm semafor. 

semblable 

I.  adj  1.  o‘xshash,  bir  xil,  bir  xildagi;  une  maison  banale, 

semblable  à  beaucoup  d’autres  boshqa  ko‘p  uylarga  o‘xshash  oddiy  uy; 

en semblable occasion bunday hollarda; 2. pl o‘xshash, bir biriga o‘xshash; 

des  goûts  semblables  o‘xshash  didlar;  3.  litt  bunday,  shunday;  de 

semblables  propos  sont  inadmissibles  bunday  gaplar  o‘rinsiz;  II.  nm 

o‘xshashlar,  o‘xshash  odamlar;  vous  et  vos  semblables  siz  va  sizga 

o‘xshashlar;  il  n’a  pas  son  semblable  pour  raconter  des  blagues 

qiziqchiliklarni  gapirib  berishda  unga  teng  keladigani  yo‘q;  partager  le  sort 


Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling