Issn 1820-6700 Univerzitet u Beogradu
Download 3.6 Kb. Pdf ko'rish
|
|
Broj članova domaćinstva Mesečni prihodi domaćinstva Bez prihoda Do 20.000 20.000– 50.000 50.000– 100.000 Preko 100.000 Ukupno 1–2 0,00% 50,0% (N=10) 45,0% (N=9) 5,0% (N=1) 0,0% 100,0% (N=20) 3–5 2,1% (N=4) 34,2% (N=64) 51,3% (N=96) 11,2% (N=21) 1,1% (N=2) 100,0% (N=187) 6 i više 2,8% (N=1) 25,0% (N=9) 66,7% (N=24) 2,8% (N=1) 2,8% (N=1) 100,0% (N=36) ukupno 2,1% (N=5) 34,2% (N=83) 53,1% (N=129) 9,5% (N=23) 1,2% (N=3) 100,0% (N=243) Najveći procenat (53,1%) domaćinstava ostvaruje mesečne prihode 20.000– 50.000 dinara, odnosno (34,2%) do 20.000 dinara. Najzastupljenija je grupaci- ja 3–5 članova, koja u 51,3% slučajeva prihoduje od 20.000–50.000, a u 34,2% do 20.000 dinara. Iz ovih podataka je jasno da je ekonomski status većine po- rodica veoma nepovoljan. Još potpuniji uvid dobijamo ukoliko procenimo 219 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU primanja po članu porodice, kao količnika srednje vrednosti kategorije koja je obeležena i broja članova domaćinstva. 24 Rezultati pokazuju da je visina pri- hoda domaćinstava od 3–5 po članu 8.856 dinara, a preko 6 samo 5109 dinara. Dakle, sa sredstvima od 50–80 evra mesečno po članu treba zadovoljiti sve po- trebe, pri čemu se mora imati u vidu da nega i podrška detetu sa invaliditetom zahteva dodatne finansijske troškove. Na osnovu ovih podataka jasno je da se oko 80% porodica nalazi u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji. OČEKIVANJA OD USLUGE Očekivanja roditelja su važan faktor u planiranju i pružanju usluge. Posebno je značajno sagledati ih u ranoj fazi, budući da krajnji efekti u velikoj meri za- vise od toga da li su usluge usklađene sa stvarnim potrebama porodice i dece, odnosno njihovim očekivanjima. Za potrebe ovog istraživanja razvijen je upitnik, koji se sastoji od troste- pene skale (1-da, 2–delimično, 3–ne), sa 30 pitanja, na osnovu kojih se utvrđu- ju očekivanja od usluge na samom početku korišćenja. Osim skale, roditelji su davali odgovore na otvorena pitanja koja su, nakon tematske analize, korišće- na za bliže pojašnjavanje njihovih očekivanja. Osnovna očekivanja Na osnovu eksploratorne faktorske analize za varijable merene na ordinarnom nivou, rezultati ukazuju na postojanje četiri glavne grupe očekivanja. 25 1. Razvoj kompetencija deteta. Roditelji očekuju da će dete steći ili razvi- ti različita znanja i veštine, posebno komunikacijske i za snalaženje u svakodnevnim i rizičnim situacijama, da će biti odgovornije i samo- pouzdanije (Da lakše uspostavlja komunikaciju i da ojača; Da poboljša samopouzdanje i spoznaju sopstvenih ličnih kvaliteta ). 2. Aktivitet deteta – socijalizacija i učešće u zajednici. Roditelji čija deca koriste usluge dnevnih boravaka i predah smeštaja – odmorišta oče- kuju da će dete biti u većoj meri uključeno u aktivnosti van kuće, imati više prilika da se sretne sa različitim ljudima i situacijama, da 24 Ako je kategorija od 50.000 do 100.000 (srednja vrednost 75.000) a broj članova porodice 5 onda je procenjeno primanje po članu porodice 75.000 / 5 = 15.000. 25 Nevenka Žegarac, Tamara Džamonja Ignjatović, Marko Milanović, Dragana Stan- ković, Ljiljana Skrobić i Bojana Pucarević, Ishodi korišćenja usluga u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju i njihove roditelje – Rezultati prvog dela istraživanja , Cen- tar za istraživanja u socijalnoj politici i socijalnom radu, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, 2012, neobjavljeni materijal. 220 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC provodi vreme sa vršnjacima, da će biti prihvaćenije od onih koji ne- maju smetnje u razvoju (Bolja komunikacija sa drugom decom, Uspešnije uključivanje u društveni život ). Nešto su skromnija očekivanja roditelja dece koja koriste uslugu pomoći u kući. S obzirom na to da je uglavnom reč o deci za težim oblikom inva- liditeta, očekivanja nisu kao u prethodnom slučaju vezana za uspešniju integraciju u zajednicu, već pre svega za prevazilaženje usamljenosti i nove socijalne kontakte (Žena koja dolazi jako je dobra, dosta vremena pro- vodi sa njom, učeći je svemu što ja ne znam, Neće se mnogo promeniti, ali će mu biti interesatnije druženje sa drugom osobom ). 3. Unapređenje funkcionisanja roditelja i porodice. Ovaj faktor se gene- ralno odnosi na očekivanja da će porodica u celini biti funkcionalni- ja, da će roditelji biti zadovoljniji i uspešniji u ostvarivanju različitih društvenih uloga. Smatraju da će imati intenzivnije i sadržajnije kon- takte sa okolinom, da će imati više vremena za odmor i posvećivanje drugim članovima porodice (Više vremena za drugo dete i ostale obaveze; Više vremena za obaveze na poslu, za druge kontakte ). 4. Informisanje i uključivanje u sistem podrške u zajednici (umrežava- nje) i unapređenje kompetencija kroz usluge. Roditelji primarno oče- kuju da će u većoj meri biti informisani o razvojnim potrebama deteta, pravima i uslugama koje su im na raspolaganju, razmeniti iskustva sa drugima koji imaju dete sa invaliditetom (Da budem bolje informisana; Da dete dobije adekvatno lečenje i potrebne lekove u našem gradu, kako bi nam bilo lakše, podrška svih članova udruženja ). Grupe korisnika u odnosu na očekivanja od usluge Primenom metode analize latentnih klasa, izdvajaju se četiri grupe korisnika u odnosu na očekivanja od usluga. Kvalitet klasifikacije je visok, s obzirom na to da je koeficijent entropije .97. Grafikon 4. Grupe korisnika u odnosu na izraženost očekivanja 16,4% 17,5% 31,6% 34,2% 0,4% Niska do umerena Niža u vezi sa detetom i umereno visoka vezana za porodicu Umereno visoka Veoma visoka N. P. 221 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU Prva grupa korisnika (16,4%) ima niska do umerena očekivanja od usluga, pri čemu su očekivanja vezana za razvoj deteta nešto niža u odnosu na oče- kivanja u ostalim domenima. Druga (17,5%) ima niska očekivanja vezana za dete i umereno visoka za porodicu. Treća (31,6%) i četvrta (30,9%) imaju umerena, odnosno visoka očekivanja u svim domenima. Generalno, najveći procenat ispitanika (62,5%) ima značajna očekivanja od usluge u sva četiri domena: razvoj deteta, socijalizacija, funkcionisanje porodice i uključenost u zajednicu. Najveći broj roditelja (65,5% potpuno i 25,8% delimično) očekuje od us- luge da će dete kvalitetnije provoditi vreme. Takođe, više od 60% očekuje da će usluga doprineti boljoj informisanosti o razvojnim potrebama i nezi deteta, kao i o pravima i dostupnim uslugama. Korišćenje usluga je za značajan broj (65,1%) prilika da razmene iskustva sa drugim roditeljima koji takođe imaju decu sa invaliditetom. Od usluga se u manjoj meri očekuje da unaprede snalaženje deteta u sva- kodnevnim i rizičnim situacijama (16,4% roditelja ima visoka, a 33,5% de- limična očekivanja). Skoro trećina (33,1%) ima delimična očekivanja da će usluga doprineti većem samopouzdanju deteta. Oko polovine roditelja (45%) nema očekivanja da će usluga pomoći detetu da pohađa odgovarajuću obra- zovnu instituciju (45%), dok trećina nema ni očekivanja da će usluga povećati mogućnosti dece za samostalnije odlučivanje o stvarima koje su važne za njih, kao što su izbor ciljeva ili aktivnosti. Očigledno da su najveća očekivanja roditelja vezana za pristup novim in- formacijama i razmeni iskustava. Smatraju da će usluga doprineti da deca kva- litetnije provode vreme, ali nemaju velika očekivanja od poboljšanja njihovih kompetencija, što se može tumačiti uverenjima da su deca dostigla optimalni nivo razvoja koji je potrebno održavati. Međutim, razlozi se mogu ogledati i u nesagledavanju stvarnih potencijala deteta, kao posledice paternalističkog pristupa u odgajanju ili izostanka odgovarajućih usluga u prethodnom perio- du, koje bi trebalo da podstaknu razvoj deteta. Povezanost očekivanja i drugih varijabli Očekivanja su povezana sa uzrastom majke, χ 2 (15, N=189)=29.54, p<.05, Cramer's V .21 , pri čemu opadaju sa povećanjem godina. Visoka ili viša očekivanja ima 73,0% majki starosne dobi od 26 do 35 godina, dok ista očekivanja ima samo 48,0% majki od 55 do 65 godina. Ovi rezultati se mogu objasniti činjenicom da se starije majke duži niz godina suočavaju sa: • brojnim problemima i osujećenjima u zadovoljavanju ličnih i potreba dece; • izostankom odgovarajućih sistema podrške, • većim rizikom od „sagorevanja“ (burn out). 222 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC Postoji visoka povezanost između uključenosti deteta u obrazovni pro- ces i očekivanja od usluge, χ 2 (9, N=243)=22.05, p<.01, Cramer's V .16. Viša i visoka očekivanja imaju svi roditelji (100%) čija deca idu u posebno ode- ljenje redovne škole, kao i 83,1% roditelja čija deca pohađaju redovnu ško- lu. Nasuprot tome, podjednako visoka očekivanja ima samo 58,3% roditelja dece koja ne idu u školu. Očekivanja su povezana i sa procenom stepena teškoće od strane komisi- je za kategorizaciju, χ 2 (12, N=243)=33.19, p<.05, Cramer's V .21. Roditelji dece koja su teže i teško ometena imaju niža očekivanja od usluga. Utvrđena je povezanost kvaliteta života merenog skalom kvaliteta života (FQLS – Family Quality of Life Scale) 26 i očekivanja, χ 2 (6, N=243)=16.1, p<.05, Cramer's V .17. Porodice sa najvišim kvalitetom života imaju najveća očekiva- nja. Što je kvalitet života niži, tako i opadaju očekivanja od usluge. Na osnovu prezentovanih rezultata, zaključuje se da mlađi roditelji, čija su deca uključena u obrazovni proces, sa boljim kvalitetom života, imaju veća očekivanja od usluge u svim domenima. Zadovoljstvo korisnika na početku korišćenja usluge Decenijama se promoviše učešće korisnika u planiranju i evaluaciji usluga. 27 Smatra se da procena kvaliteta nije moguća bez razmatranja njihovog zado- voljstva. 28 Korisnici imaju jedinstven uvid u uvremenjenost aktivnosti, pona- šanje i kvalitet odnosa osoblja i u mnoge druge aspekte usluge. Brojna istra- živanja ukazuju da je zadovoljstvo korisnika povezano sa funkcionalnim 29 i kliničkim ishodima usluge. 26 Lesa Hoffman, Janet Marquis, Denis Poston, Jean Ann Summers and Rud Turnbull, „Assessing family outcomes: Psychometric evaluation of the family quality of life scale“, Journal of Marriage and Family, No. 68, pp. 1069–1083. 27 Anthony Maluccio, Learning from Clients: Interpersonal helping as viewed by clients and social workers , Free Press, New York, 1979, p. 67. 28 Rich Gilman and Scott Huebner, „Characteristics of adolescents who report very high life satisfaction“, Journal of Youth and Adolescence, No.35, pp. 311–319. 29 Brigitte Manteuffel, Robert Stephens and Rolando Santiago, „Overview of the natio- nal evaluation of the Comprehensive Community Mental Health Services for Chil- dren and Their Families Program and the summary of current findings“, Children's Services , Vol. 5, No. 1, pp. 3–20; Michele Berg, „Learning disabilities in children with Borderline Personality-Disorder“, Bulletin OF the Menninger Clinic, Vol. 56, No. 3, pp. 379–392; James Cook and Ryan Kilmer, „Evaluating systems of care: Missing links in children's mental health research“, Journal of Community Psychology, Vol.32, No. 6, pp. 655–674. 223 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU Za ispitivanje zadovoljstva korisnika na početku korišćenja usluge kori- šćena je trostepena skala (nisam zadovoljan/a, delimično sam zadovoljan/a, veoma sam zadovoljan/a), koja je kreirana za potrebe ovog istraživanja. Ispitivani su sledeći aspekti zadovoljstva uslugom: lokacija, prostor i oprema, radno vreme, učešće u proceni potreba deteta, učešće u planiranju, moguć- nost izbora načina korišćenja usluge, prilagođenost usluga potrebama deteta i porodice, odnos osoblja prema roditelju i detetu. Grafikon 5. Zadovoljstvo korisnika Dosadašnjim odnosom osoblja prema mom detetu Dosadašnjim odnosom osoblja prema meni Prilagođenošću usluge potrebama mog deteta i porodice Mogućnošću da biram način korišćenja usluge Učešćem u načinu planiranja usluge Učešćem u proceni potreba mog deteta i porodice Radnim vremenom za pružanje usluge Prostorom i opremom (osim za pomoć u kući) Mestom/ lokacijom na kome se usluga pruža (osim za pomoć u kući) 0 20 40 60 80 100 Procenti % 4,4 5,1 7,3 4,4 4,4 6,9 3,3 1,8 1,5 13,5 15,3 22,5 26,5 24,7 24,4 23,6 7,6 6,2 57,5 50,2 66,5 65,1 65,8 64,7 68,4 86,9 88,4 24,7 29,5 3,6 4 5,1 4 4,7 3,6 4 N. P. Veoma sam zadovoljan/a Delimično sam zadovoljan/a Nisam zadovoljan/a Većina roditelja je izrazila zadovoljstvo svim ispitivanim aspektima usluge. Najzadovoljniji su odnosom osoblja prema njima (86,9%) i detetu (88,4%). Najmanje su zadovoljni radnim vremenom pružaoca usluge (7,3% nije zadovolj- no, a 24,7 % je delimično zadovoljno), kao i mogućnošću da biraju način kori- šćenja usluge (6.9% nije zadovoljno, a 24,4% je delimično zadovoljno). Otprilike četvrtina roditelja iskazala je delimično zadovoljstvo (26,6%), kada je u pitanju njihovo učešće u proceni potreba deteta i učešća u planiranju usluge. 30 30 Nevenka Žegarac, Tamara Džamonja Ignjatović, Marko Milanović, Dragana Stan- ković, Ljiljana Skrobić, Bojana Pucarević, Ishodi korišćenja usluga u zajednici za decu 224 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC Potreba za dodatnom podrškom Na pitanje o potrebi za drugom vrstom pomoći podrške, osim usluga koje sada koriste, odgovorilo je 40% roditelja iz uzorka. Odgovori se mogu grupisati na sledeći način: 1. Finansijska podrška. Najveći procenat (27%) onih koji su odgovorili naglašava potrebu za finansijskom pomoći (za nabavku lekova i zdravstvene usluge, za banjsko lečenje, za plaćanje troškova stanova- nja i poboljšanje ukupne materijalne situacije porodice). 2. Osim usluge koju koriste, 21,3% roditelja, koji su dali odgovor, navodi potrebu i za drugim socijalnim uslugama (dnevnim boravkom, perso- nalnom asistencijom, predahom), kao i za proširenjem sadržaja ili pri- lagođenijim radnim vremenom usluge koju trenutno koristi. 3. Isti procenat roditelja (21,3%) zalaže se za uključivanje stručnih radnika, određenih specijalnosti, pre svih logopeda, fizioterapeuta i defektologa. 4. Transport u smislu prevoza do obrazovnih, zdravstvenih i drugih uslu- ga u zajednici istaklo je 9% roditelja koji su dali odgovor. Ostali (15,7%) su odgovorili da im nije potrebna druga vrsta podrške osim one koju koriste. OČEKIVANJA OD LOKALNE ZAJEDNICE Odnos lokalne zajednice, u smislu nepostojanja predrasuda i stereotipija, pri- hvatanja različitosti, i pružanja različitih vidova podrške, od izuzetnog je zna- čaja za što uspešniju integraciju svih vulnerabilnih društvenih grupa. 31 Iz tih razloga, roditeljima je postavljeno pitanje šta misle, kako njih kao osobu i nji- hovu porodicu doživljava neposredno okruženje. Na ovo pitanje odgovorilo je 177 roditelja (68%). Najveći procenat (42,9%) smatra da zajednica pozitivno doživljava nji- hovu porodicu, da ih ne posmatra različito od ostalih porodica u okruženju (Nemamo problema, nismo diskriminisani, prihvaćeni smo u punoj meri). Jedan deo (23,7%) delimično je zadovoljan odnosom okruženja i navode da prijatelji i bliža rodbina imaju razumevanja, prihvataju ih i podržava- ju, dok šira zajednica ili ne pokazuje interesovanje za njihov problem ili sa smetnjama u razvoju i njihove roditelje – Rezultati prvog dela istraživanja , Centar za istraživanja u socijalnoj politici i socijalnom radu, Fakultet političkih nauka, Uni- verzitet u Beogradu, 2012, neobjavljeni materijal. 31 Milisav Milosavljević i Miroslav Brkić, Socijalni rad u zajednici, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Beograd, 2010, str. 80. 225 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU ih sažaljeva (Neki nas gledaju sa sažaljenjem, a neki kao normalnu porodicu; Uglavnom nas razumeju, znaju da nam je teško i naporno, ali to je više sažaljenje, a ne razumevanje ). Gotovo isti procenat (24,9%) nije zadovoljan odnosom zajednice, oseća- ju se izolovano, nemaju bliže kontakte sa okruženjem, što je posebno izra- ženo u manjim sredinama (Doživljavaju nas kao čudne ljude i kao pomalo ne- normalne, pošto je i dete po njima takvo; Pošto živimo u selu, naši problemi nisu prihvaćeni i skoro svi zaziru od nas ). Na osnovu ovih rezultata, može se zaključiti da je potreban dodatni rad na podizanju svesti građana, prevazilaženju predrasuda i stereotipija, stva- ranju povoljnih mogućnosti za integraciju dece sa smetnjama u razvoju u lokalnu zajednicu. ZAKLJUČAK Korisnička grupa je veoma dobro targetirana, imajući u vidu podatke o so- cioekonomskoj situaciji. Očigledno da usluge u okviru ovog programa dobi- jaju oni kojima su najpotrebnije, siromašni, nezaposleni, u značajnoj meri izolovani od lokalne zajednice. U tom smislu, lokalne usluge predstavljaju značajan izvor pomoći i podrške roditeljima u staranju o detetu sa smetnjama, prevazilaženju socijalne izolacije, zapošljavanju, strukturisanom provođenju slobodnog vremena. Roditelji su, na početku korišćenja usluge, u velikoj meri zadovoljni uslugama, naročito odnosom osoblja. Mišljenja su da će usluge doprineti njihovoj, pre svega, boljoj informisanosti i razmeni iskustava o razvojnim potrebama dece i načinima za njihovo zadovoljavanje. Sugestije za pobolj- šanje kvaliteta usluga uglavnom se kreću ka fleksibilnijem radnom vremenu i, što je naročito značajno, zahtevom za većim učešćem u proceni i planira- nju usluga. Na ovaj način roditelji iskazuju svoju odgovornost i spremnost da se aktivno uključe u zadovoljavanje različitih potreba dece. Smatraju da lokalna zajednica treba da bude otvorenija prema deci sa smetnjama u razvo- ju, da ih prihvata kao ravnopravne članove društva, koji imaju iste potrebe kao svi drugi, ali i specifične načine za njihovo zadovoljavanje. Svrha razvo- ja lokalnih usluga za ovu grupu korisnika je smanjenje socijalne isključeno- sti i siromaštva i smanjenje potrebe za korišćenjem rezidencijalnog smeštaja. Participacija dece i roditelja u različitim fazama dizajniranja i razvoja usluge i u procesu individualne procene i planiranja može da u velikoj meri unapredi kvalitet usluga u različitim domenima. Sprovođenje reformi u oblasti socijalne zaštite tokom proteklih godina odvijalo se preko reformskih projekata i posebnih fondova. Rezultat ovih na- pora je sve veći broj opština i gradova koji obezbeđuju ove usluge, širi obuhvat korisnika i povećano uključivanje različitih udruženja u pružanje usluge, kako 226 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC bi se premostio jaz između potreba korisnika i nedostataka mreže usluga, sa ci- ljem da usluge u zajednici postanu osnovni oblik socijalne zaštite. Istraživanje perspektiva korisnika je značajno jer predstavlja osnovu za sticanje uvida u relevantnost i efektivnost usluga, što ima povratni uticaj na planiranje, monitoring i implementaciju usluga u zajednici. Potencijal za unapređenje kvaliteta nalazi se u integraciji perspektive korisnika u proces planiranja, koji je ključni deo individualizacije usluga. BIBLIOGRAFIJA [1] Berg, Michele, „Learning disabilities in children with borderline Personality- disorder“, Bulletin OF the Menninger Clinic, Vol. 56, No. 3, pp. 379–392. [2] Brkić, Miroslav, Jugović, Aleksandar and Glumbić, Nenad, „Residental care for chil- dren with intellectual disabilities in the social protection system in Serbia“, European Journal of Social Work , Available from: http://www.tandfonline.com/loi/cesw20 (Accessed 26 March 2013). [3] Cook, James and Kilmer, Ryan, „Evaluating systems of care: Missing links in children's mental health research“, Journal of Community Psychology, Vol. 32, No. 6, pp. 655–674. [4] Corman, Hope and Kaestner, Robert, „The effects of child health on marital status and family structure“, Demography, Vol. 29, No. 3, pp. 389–408. [5] Corman, Hope, Noonan, Kelly and Reichman, Nancy, „Mothers'labor Supply in Fragile Families: The Role of Child Health“, Eastern Economic Journal, Vol. 31, No. 4, pp. 601–616. [6] Gilman, Rich, Huebner, Scott, „Characteristics of adolescents who report very high life satisfaction“. Journal of Youth and Adolescence, No. 35, pp. 311–319. [7] Hoffma, Lesa, Marquis, Janet, Poston, Denis, Summers, Jean Ann, Turnbull, Rud, „Assessing family outcomes: Psychometric evaluation of the family quality of life scale“, Journal of Marriage and Family, No. 68, pp. 1069–1083. [8] Maluccio, Anthony, Learning from Clients: Interpersonal helping as viewed by clients and social workers , Free Press, New York, 1979 [9] King, Sussane, Teplicky, Rachel, King, Gilian and Rosenbaum, Peter, „Family- centered service for children with cerebral plasy and their families: A review of literature“, Seminars in Pediatric Neurology, No. 11, pp. 78–86. [10] Manteuffel, Brigitte, Stephens, Robert, Santiago, Rolando, „Overview of the national evaluation of the Comprehensive Community Mental Health Services for Children and Their Families Program and the summary of current findings“, Children's Services , Vol. 5, No. 1, pp. 3–20. [11] Milosavljević, Milisav, Brkić, Miroslav, Socijalni rad u zajednici, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Beograd, 2010. 227 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU [12] Reichman, Nancy, Corman, Hope and Noonan, Kelly, „Effects of child health on sources of public support“, Southern Economic Journal, No. 73, pp. 136–156. [13] Reichman, Nancy, Corman, Hope and Noonan, Kelly, „Impact of child disability on the family“, Matern Child Health Journal, Vol.12, No. 6, pp. 679–683. [14] Reichman, Nancy, Corman, Hope and Noonan, Kelly, „Effects of Child Health on Parents' Relationship Status“, Demography, Vol. 41, No. 3, pp. 569–584. [15] Swaminathan, Shailender, Alexander, Greg and Boulet, Sheree, „Delivering a very low birth weight infant and the subsequent risk of divorce or separation“, Maternal and Child Health Journal , Vol. 10, No. 6, pp. 473–479. [16] Vlada Republike Srbije, Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i sma- njenju siromaštva u Republici Srbiji, Pregled i stanje socijalne uključenosti i si- romaštva za period 2008–2010. godine sa prioritetima za naredni period, mart 2011, Dostupno preko: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2011/03/ Prvi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva1.pdf (Pristupljeno 2. maja 2013). [17] Zakon o socijalnoj zaštiti, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 24/2011, Beograd, 2011. [18] Žegarac, Nevenka, Džamonja Ignjatović, Tamara, Burgund, Anita, Milanović, Marko, „Razlike u stepenu stresa roditelja i kvaliteta života kod dece sa smetnjama u razvoju“, u: Duhaček, Daša i Lončarević, Katarina (urs), Kultura, rod, građanski status , Centar za studije roda i politike, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2012, str. 187–197. [19] Žegarac, Nevenka, Džamonja Ignjatović, Tamara, Milanović, Marko, Stanković, Dragana, Skrobić, Ljiljana, Pucarević, Bojana, Ishodi korišćenja usluga u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju i njihove roditelje – Rezultati prvog dela istraživanja , Centar za istraživanja u socijalnoj politici i socijalnom radu, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2012, neobjavljeni materijal. [20] Žegarac, Nevenka, Brkić, Miroslav, Razvoj lokalnih usluga – ka standardima kvaliteta, Fond za socijalne inovacije i UNDP, Beograd, 2007. 228 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC Miroslav Brkić, Dragana Stanković and Nevenka Žegarac EXPECTATIONS OF PARENTS OF CHILDREN WITH DISABILITIES FROM COMMUNITY-BASED SERVICES Abstract Families with children with disabilities are faced with many problems in their daily functioning and the absence of adequate forms of support due to which is necessary to develop a network of daily services in community. These daily services have to be flexible and individualized so they can meet to the greater extent the needs of the parents and children. This is not pos- sible wihout the exchange of information between families and service pro- viders. The parents' expectations of daily services at the very beginning of their use are examined. This research, which is the part of larger evaluation study, is conducted in 32 municipalities in Serbia and included 243 parents who are the service users. Parents generally have high or moderately high expectations in relation to the development of child's competencies, social- ization, participaion in community, improvement the functioning of their own skills and whole family. Key words: children with disabilities, service users' perspective, parents, services, community 229 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU Marko Tmušić 1 Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka Uzroci neuspešnog razvoja država Daron Ačemoglu and Džejms A. Robinson, Why Nations Fail? The Origins of Power, Prosperity and Poverty , Profile Books, London, 2012. N aučno delo koje je pred nama jeste samo jedna u nizu izvanrednih studi- ja Darona Ačemoglua i Džejmsa Robinsona, koja predstavlja sintezu velikog broja naučnih i stručnih čla- naka ova dva autora. Sa prvom za- jedničkom monografijom, Economic origins of dictatorship and democracy , privukli su pažnju velikog dela nauč- ne javnosti i dobili brojna priznanja. Već tada se moglo naslutiti da se na tome njihova istraživanja neće zau- staviti. Knjiga Why Nations Fail zao- kružila je njihov skoro dvodecenijski istraživački poduhvat. Osnovna dilema koju autori po- kušavaju da razreše jeste zašto su neka društva bogata, a druga nisu. Prolazeći kroz mnoštvo primera razvijenih i nerazvijenih zemalja (Sjedinjene Američke Države, afrič- ke i azijske zemlje), autori su zapazi- li da u siromašnim zemljama postoje prirodni potencijali (geografski po- ložaj, klimatski preduslovi za razvoj privrednih grana koje će obezbedi- ti ekonomski rast i razvoj, itd.), koji omogućavaju da siromašne zemlje postanu bogatije, ali, uprkos tome, to se ne dešava. Zašto? U potrazi za od- govorom autori su došli do zaključka da osnovni razlog leži upravo u insti- tucijama – političkim i ekonomskim. Primat se, svakako, daje dobrim ekonomskim institucijama, kao os- novi ekonomskog rasta i razvoja. Međutim, ekonomske institucije bi- vaju oblikovane političkim institu- cijama. Stoga, za ekonomski razvoj podjednako su važne i političke insti- tucije, prvenstveno zbog donošenja odluka koje se odnose na ekonom- ski život društva. U tom kontekstu, osnovna tvrdnja autora jeste da one zemlje u kojima postoji duga tradi- cija inkluzivnih (dobrih) političkih institucija, kao što su ustavi, stabi- lan pravni sistem i slično, podsticaj- no deluju na ekonomske institucije. Dakle, ekonomski razvoj određenog društva u velikoj meri je determini- san političkim institucijama. 1 Inkluzivne političke institucije su karakteristične za ona društva u kojima ne postoji jedan centar moći 1 Email: marko.tmusic@fpn.bg.ac.rs PRIK AZI (vlasti), čime se obezbeđuju svi ne- ophodni uslovi za vladavinu prava (zaštitu svojinskih prava). Sledstveno tome, obezbeđuju se preduslovi za podsticanje individualne inicija- tive, odnosno ličnih preferencija i interesa na koje se nadovezuje slo- boda izbora, čime se podstiče kon- kurencija. Sve su ovo neophodni preduslovi ekonomskog rasta i ra- zvoja. Nezavisno sudstvo je još jedan od važnih preduslova ekonomskog prosperiteta. Autori izvode zaključak da su neke zemlje bogate, jer su uspe- le da stvore društvo sa široko raspro- stranjenim političkim pravima, te vladom koja je odgovorna građani- ma, sa jedne, odnosno da onemogu- će dominaciju elite, sa druge strane. U takvom društvu, većina stanov- ništva može realizovati različite eko- nomske mogućnosti. Sa druge strane, navodi se i tip ekstraktivnih (loših) institucija, koje sputavaju ekonom- ski razvoj ograničavajući konkuren- ciju, otežavajući raznim barijerama ulazak drugih ekonomskih subjekata na tržište, čime omogućavaju stvara- nje renti za manji krug pojedinaca – elitu. Upravo u dominaciji političke elite na vlasti, te zloupotrebi i kršenju imovinskih prava, suzbijanju eko- nomske i lične slobode, autori nalaze neke od uzroka siromaštva. Dakle, autori zaključuju da in- kluzivne ekonomske institucije, koje štite svojinska prava, stvaraju jednake uslove poslovanja, podstiču investicije u nove tehnologije i zna- nja, više doprinose ekonomskom rastu od ekstraktivnih ekonomskih institucija koje su tako strukturisa- ne da izvuku sredstva iz mnogih za nekolicinu. Inkluzivne ekonomske institucije su podržane od strane in- kluzivnih političkih institucija, čija je politička moć široko distribuira- na, ali koje poseduju taman toliko političkog centralizma koliko je do- voljno da se uspostavi red, poštu- je i sprovodi zakon, štite imovinska prava. Za razliku od inkluzivnih, ek- straktivne političke institucije su u funkciji koncentracije moći u ruke pojedinaca, čija je jedina ambicija ostanak na vlasti. Ova studija je bogata istorij- skim primerima, među kojima po- sebno mesto autori posvećuju peri- odu kolonizacije Amerike. Poredeći nekoliko sličnih istorijskih primera (dominacija španskih konkvistado- ra u Latinskoj Americi, kao i koloni- jalizam Velike Britanije), autori isti- ču da je kršenje imovinskih prava od strane političkih institucija, kao i koncentracija bogatstva, odno- sno moći u ruke malog broja – eli- te, štetno za celokupno društvo, pa i region. Zbog toga, ekonomski razvoj Sjedinjenih Američkih Država poči- va, prema njihovom mišljenju, na tradiciji inkluzivnih političkih insti- tucija, koje su i obezbedile ekonom- ski prosperitet. Može se zaključiti da karakter političkih uslovljava i karakter eko- nomskih institucija, na čemu auto- ri insistiraju u ovoj knjizi. Bez prave politike nema ni prave ekonomi- je, ističu, zbog čega ne veruju da je Kina pronašla „magičnu formulu“ privrednog razvoja. Na osnovu nji- hovih nalaza, Kina je postigla eko- nomski razvoj pod ekstraktivnim političkim institucijama, koje su joj 232 PRIK A ZI i omogućile eksploziju privrednog rasta, počev od veoma niske osnove. Međutim, autori iznose sumnju da ovakav privredni razvoj Kine neće biti održiv ukoliko se ne podstiče određeni nivo „kreativne destruk- cije“, povezane sa inovacijom, koja će zameniti stari poredak sa novim u ekonomskoj sferi i destabilizovati uspostavljene odnose moći u politi- ci. Ako tranzicija ekonomije u Kini nije zasnovana na „kreativnoj de- strukciji“, njen privredni rast neće trajati, tvrde autori. I pored nekolicine koji kritički pristupaju ovoj knjizi i loše je oce- njuju, jer ekonomski razvoj posma- tra „jednostrano“ – posredstvom in- stitucija, mišljenja smo da je upravo to i njen najveći naučni doprinos. Napisana perom jednog ekonomi- ste i jednog politikologa, ova stu- dija predstavlja svojevrsnu institu- cionalnu polit-ekonomsku analizu teorije privrednog razvoja. Takođe, značajno je ukazivanje na instituci- onalne osnove privrednog razvoja, odnosno sam institucionalni razvoj – koji prati određene istorijske okol- nosti, ali sa značajnim posledicama • Vojin Vidanović 2 Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka Tranzicija u Srbiji Milica Uvalić, Tranzicija u Srbiji – ka boljoj budućnosti , Zavod za udžbenike, Beograd, 2012. K njiga Tranzicija u Srbiji – ka boljoj budućnosti rezultat je analize procesa tranzicije u Srbiji i njenog prelaska na tržiš- nu privredu i višepartijski sistem. Poseban kuriozitet je da je knjiga prvo objavljena na engleskom jeziku 2010. od strane renomiranog izda- vača Palgrejv (Pallgrave Macmillan). Izdanje knjige na engleskom jezi- ku dobilo je veoma povoljne prika- ze u više stranih stručnih časopisa, u kojima se naglašava da je pre ove knjige nedostajao prikaz tranzicije u Srbiji, iako na engleskom postoji obimna literatura o tranziciji dru- gih zemalja istočne Evrope. Izdanje na srpskom jeziku sadrži i značajne priloge koji se nisu mogli uvrstiti u englesko izdanje. Knjiga je podeljena u devet ja- sno razgraničenih i osmišljenih ce- lina. Uvodno poglavlje objašnja- va motivaciju autorke, postojeće 2 Email: vojin.vidanović@fpn.bg.ac.rs 233 PRIK A ZI kontroverze i ograničavajuće faktore i daje osnovne definicije pojma tran- zicije. Sažeto su predstavljena nared- na poglavlja i date napomene o izvo- rima statističkih podataka. Drugo poglavlje (Srbija na po- četku tranzicije) analizira položaj Srbije u okviru Socijalističke federa- tivne republike Jugoslavije (SFRJ) i kao značajne prikazuje reforme vla- de Ante Markovića koje su u litera- turi o tranziciji često zanemarene. Postojalo je značajno pozitivno na- sleđe SFRJ koje nije dovoljno iskori- šćeno, posebno privilegovani odno- si sa međunarodnim organizacijama, uključujući i tadašnju Evropsku eko- nomsku zajednicu. Naredna dva poglavlja (Politička i ekonomska nestabilnost početkom devedesetih i Spor napredak tranzi- cije posle Dejtonskog mirovnog spo- razuma) prikazuju period razvojno nepovoljnog političkog i ekonom- skog okruženja, uključujući i razoran uticaj sankcija OUN i NATO bom- bardovanja. Prikazani su rezultati stabilizacionog programa guvernera banke NBJ Dragoslava Avramovića, kao i novog zakona o privatizaciji. Po autorki, ovaj period karakteriše nespremnost da se sprovedu kore- nite ekonomske reforme sa krajnjim rezultatom da je Srbija krajem 2000. godine bila u znatno težoj situaci- ji nego druge zemlje Jugoistočne Evrope 1989. godine. Peto i šesto poglavlje analiziraju rad savezne vlade posle 2000. godi- ne i probleme u pokretanju ekonom- skih i političkih reformi i reintegraci- ji zemlje u međunarodne institucije. Prikazani su ograničavajući faktori nefunkcionisanja savezne države, problema u radu republičke vlade, zavisnosti od strane pomoći i poli- tičke nestabilnosti tranzicionih vla- da. Dat je prikaz makroekonomskih pokazatelja privrede u periodu od 2001. do 2008. Zaključak je da su ekonomske reforme suštinski neu- spešne ako ih ne prati promena in- stitucionalnog okvira društva poput reformi javnog sektora i postojanja stabilne političke podrške. Značajne opservacije iznete su u poglavlju Propusti strategije tranzi- cije – privatizacija i restrukturiranje. Iako autorka ne krije svoju liberalnu orijentaciju, iznosi kritičku anali- zu strategije privatizacije primenje- ne od 2001. godine. Kritička analiza pokazuje da je rast proizvodnje pri- vatnog sektora u Srbiji prvenstveno zasnovan na doprinosu novih pre- duzeća, a ne preduzeća privatizova- nih posle 2001. Umesto da privatizo- vana preduzeća poboljšaju rezultate, bilo je mnogo slučajeva neuspelih privatizacija, što je usporilo opora- vak srpske privrede. Strategija tranzi- cije bila je zasnovana na preporuka- ma tzv. „Vašingtonskog konsenzusa“ koji je već u tom trenutku iskazao sve svoje slabosti, čime je Srbija po- kazala da nije iskoristila desetogo- dišnje tranziciono iskustvo drugih zemalja istočne Evrope. Krajnji re- zultat je da se, učešćem privatnog sektora od 60% u stvaranju bruto društvenog proizvoda 2009, Srbija svrstava u šest najmanje privatizova- nih zemalja u tranziciji. Poglavlje Integrisanje Srbije u Evropsku uniju analizira odnose Evropske unije (EU) i Srbije, uključu- 234 PRIK A ZI jući i najvažnije elemente Strategi- je stabilizacije i pridruživanja , koja je budućim kandidatima nametnula niz do tada nepostojećih, često po- litičkih uslova. Upravo novi, često i politički uslovi doprineli su sporijem procesu pridruživanja. Pored izne- te kritike mera koje su vlasti u Srbi- ji preduzele u procesu pridruživanja EU, ali i politike EU prema Srbiji, na- glašava se da je uključivanje zemalja tzv. zapadnog Balkana najsigurniji način da se obezbede mir i stabilnost u regionu i Evropi. Zaključno, deveto poglavlje (Put u bolju budućnost – preostali izazovi) analizira uticaj ekonomske krize i pruža značajne preporuke za uspostavljanje budućeg modela ra- sta. Predloženi model rasta nagla- šava važnost domaćeg finansijskog tržišta, jakih institucija i diversifi- kovane proizvodnje i zalaže se za novu proaktivnu ulogu države u sprovođenju strukturnih reformi tržišta rada i finansijskog sektora. Značajna pažnja posvećena je pro- blemu nezaposlenosti, naglašavaju- ći da porast zaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta treba da posta- ne prioritetan cilj sadašnje ekonom- ske i socijalne politike. Knjiga čitaocima uspešno pred- stavlja kompleksnost tranzicije u Srbiji, koja je u odnosu na bilo koje drugo postkomunističko društvo na mnogo načina bila jedinstvena. Međutim, analiza toka tranzicije po- kazuje da nepovoljni opšti politički uslovi, kako unutrašnji tako i među- narodni, mogu da nanesu dugoroč- nu štetu ekonomiji i socijalnom ra- zvoju društva. Rezultat autorskog pristupa je strukturirana knjiga koja predstav- lja dobar izvor informacija za struč- nu ali i za široku čitalačku publiku i koja je primer da naučno zasnova- na literatura može biti pristupačno uobličena. Knjiga Tranzicija u Srbiji – ka bo- ljoj budućnosti ušla je u uži izbor Srpskog sociološkog društva za na- gradu „Vojin Milić“ za najbolju knji- gu 2012. iz oblasti sociologije. Kako je u pitanju knjiga koja je na našem jeziku izdata tokom prošle godi- ne, očekuje se da će u domaćoj jav- nosti tek dobiti pozitivne kritike i priznanja. Iz svega navedenog može se za- ključiti da je knjiga Milice Uvalić značajna literatura za akademike i studente ekonomije, politikologi- je, socijalne politike, međunarod- nih odnosa, ali i za širu publiku za- interesovanu za dublje razumevanje tranzicije. Pristupačni stil pisanja i analize omogućava razumevanje političkog i ekonomskog razvoja Srbije u dužem vremenskom perio- du, naglašava greške učinjene u po- slednje dve decenije tranzicije i daje relevantne preporuke za mere koje bi trebalo da slede • 235 PRIK A ZI Suzana Mihajlović 3 Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka Geografija globalizacije Andrew Herod, Geographies of Globalization, Wiley-Blackwell, Oxford, 2009. N ajnovija knjiga Endrju Heroda (Andrew Herod), Geografija globalizacije , pre- ispituje proces globalizacije dovo- deći ga u vezu sa prostornom di- menzijom socijalnih i ekonomskih odnosa. Praveći otklon prema stro- gom definisanju procesa globaliza- cije, autor postavlja sebi za ciljeve otkrivanje višedimenzionalnosti ovog procesa i proučavanje globa- lizacije kao prostornog fenome- na. Njegovo polazno stanovište je kritika paradigme neoliberalizma i postojanja autonomnih aktera u međunarodnim odnosima koji po- seduju značajan stepen slobode u kreiranju autonomnih politika. Transnacionalne korporacije kroz upravljanje investicijama i proce- som donošenja odluka zamaglju- ju geografske izvesnosti, dok inter- net i napredak tehnologije dodatno utiču na ovaj proces. Fokus autora nije samo na objektivnim činioci- ma procesa već i na pitanjima per- cepiranja promena koje su učinile prostorne i vremenske dimenzije manje važnim. Knjiga je podeljena na devet celina, uključujući uvod i zaključak. U uvodnom delu autor daje hronološki prikaz razvoja ideje o uticaju prostora na ekonomije po- jedinih zemalja. Razvoj ove ideje ima temelj u 19. veku i preispitiva- nju smanjenja vremena potrebnog za obrt kapitala u radovima Karla Marksa, preko uticaja ekološkog de- terminizma i povezanosti sa politič- kom ekonomijom, do dijalektičke povezanosti socijalnih odnosa i pro- stornih struktura u zajedničkoj spre- zi sa ekonomskim sistemom. Ovaj teorijski kontinuum postepeno na- dograđuje razumevanje „prostorne ekonomije“ kojom se bavi autor i otvara pitanja politike rada i migra- cionih tokova u savremenom globa- lizovanom svetu. 3 Druga celina knjige (Predviđa- nje globalne vizije) prikazuje razvoj koncepta „globalnog“ utvrđuju- ći poreklo globalizacije kroz uti- caj univerzalizma i kosmopolitiz- ma. Poglavlje sadrži istorijski osvrt na nastajanje i razvoj paradigme kosmopolitizma od antičke Grčke, preko filozofske misli Kanta, do nje- nog otelovljenja u delatnosti među- narodnih organizacija. Trasirajući razvoj ove ideje autor dodaje i uti- caj kartografije na svest ljudi, kao i standardizaciju „globalnog vreme- na“. Analizi dodaje uticaj kulture na globalizaciju, pre svega zapadne i popularne kulture. Ipak, ovo ne umanjuje značaj bavljenja temama 3 Email: mihajlovic.fpn.bg@gmail.com 236 PRIK A ZI neizbežne globalizacije i straha od globalne kontrole u savremenim tvorevinama kulture kao što su film, knjige i fotografija. U trećem poglavlju (Tumačenje globalizacije) dalje je razvijen teorij- ski pristup autora kroz razgraničenje termina koji se najčešće upotreblja- vaju kao sinonimi: internacionaliza- cija i globalizacija. Komparativnim pristupom u domenima ekonomije, politike i kulture dokazuje da glo- balizacija podrazumeva suprana- cionalnost i redefinisanje građan- skih i političkih identiteta koji su ključni u prevladavanju nacional- nih granica. Autor analizira svetsku ekonomiju i utvrđuje koncentraci- ju bogatstva u velikim korporaci- jama, navodeći kao primer analizu 100 najvećih svetskih ekonomija gde one čine skoro polovinu udela, od kojih 30 transnacionalnih kor- poracija imaju sedište u SAD-u i 15 u Evropi. Globalizacija može voditi ka sve većoj nejednakosti i prostor- noj koncentraciji na pojedinim po- dručjima, što je direktno povezano sa pitanjem migracija. Prostorna podeljenost je izazvana globalnom ekonomijom, dok je neoliberalni diskurs o integraciji uzdrman. Govor globalizacije je četvrto poglavlje u kom se razmatra odnos lokalno-globalno, geografske ska- le ovih entiteta i neoliberalni dis- kurs kapitalizma kao prilog teoriji globalizacije. Autor diskutuje o po- javi univerzalizovanja kapitalizma i neoliberalnoj ideji o neodvojivo- sti slobodnog tržišta, kapitalizma i demokratije. Centralno mesto za- uzima preispitivanje konstrukcije prostornih skala lokalno-regional- no-nacionalno-nadnacionalno, čije definisanje i upotreba mogu imati različite reperkusije ukoliko nagla- simo primat ili hijerarhiju neke od njih. Razmatranje da li su ove ska- le stvarne i u čemu je njihova rele- vantnost po tumačenje globalizaci- je započinje teorijom neokantizma, po kojoj su prostorne skale subjek- tivni konstrukt. Skale kao „logičke jedinice“ za snalaženje u svetu jesu drugi pristup blizak Gidensovoj so- ciologiji na koji se nadovezuje i tre- ći, koji posmatra skale kao „druš- tvene konstrukte“. Autor ne želi da odbaci ni sasvim suprotan stav da su skale nerelevantne ili čak pogrešne, jer pretpostavljaju nadmoć „global- nog“ nad ostalim nivoima. Posebno naglašava da različito tumačenje prostornih entiteta može opredeliti celokupan stav o postojanju i inten- zitetu globalizacije. U petom delu (Globalizujuća carstva) autor razmatra uticaj evrop- skih centara moći i razvoja kolonija- lizma u periodu od 15. do 18. veka. Presudni značaj pripisuje trgovini i uticaju merkantilističkih ideja na ekonomske politike imperijalističkih zemalja. Ekonomska ekspanzija ovih „globalnih carstava“ poslužila je kao osnova kapitalizma i u tom smislu ne želi da odvaja pitanja imperijalizma i industrijalizacije. Analizirajući studi- ju slučaja trgovinskih odnosa Velike Britanije i Indije nema nameru da suzi uticaj kolonijalnih sila samo na njihove formalno ustanovljene kolo- nije, već pristup proširuje i na uticaj ovih sila na ostale delove sveta gde postoji mogućnost za ostvarivanje 237 PRIK A ZI ekonomskog interesa. Autor sumira da „metamorfoza u njihovim eko- nomskim vezama pokazuje ne samo kako je imperijalizam uspostavio prostornu povezanost već i kako je oblikovao neujednačen geografski razvoj koji nastavlja da oblikuje sa- vremene procese“. 4 Ne samo da je uticaj imperijalizma izazvao difren- ciranost geografskih predela, već je ujedno proširio svest o „globalnom“ kod kolonizovanih naroda. Kao centralno pitanje šestog dela (Proizvodnja globalizacije) au- tor razmatra ulogu transnacionalnih organizacija kao važnih aktera glo- balizacije. Kroz istorijsku perspek- tivu ilustruje nastavak povezanosti bivših kolonijalnih sila sa njihovim kolonijama kroz delovanje transna- cionalnih korporacija i značaj stra- nih direktnih investicija. Obrazac in- vestiranja se u dugom vremenskom periodu nije menjao pa je ovaj trend nastavljen i krajem 20. veka. Pored klasičnih transnacionalnih korpo- racija, spominje ulogu firmi koje su kreirali emigranti imperijalističkih zemalja kao nezavisne entitete u ko- lonijalnim zemljama, koje imaju fi- nansijske veze sa imperijalnim me- tropolama. Naglašava se da je nakon procesa dekolonizacije došlo do pro- mena u načinu rada transnacional- nih organizacija pa se one sada u ve- ćoj meri odlučuju za pružanje usluga i potragu za novim tržištima. Autor zaključuje da je moguće predvideti puteve investicija iako su se oni me- njali kroz različite periode i da posto- janje različitih investicionih praksi utiče na ekonomije zemlje porekla i zemlje prijema investicija. 4 U sedmom delu (Upravljanje globalizacijom) autor analizira ulo- gu nacionalne države u procesu glo- balizacije u kontekstu sve značaj- nije uloge nadnacionalnih aktera u međunarodnim odnosima. Kroz institucionalizaciju međunarodne monetarne politike, čijom prekret- nicom smatra uspostavljanje siste- ma iz Breton Vudsa, preispituje ulo- gu nacionalne države u ekonomskoj politici pre i nakon ovog sporazuma. Centralno pitanje ovog poglavlja je- ste: da li dolazi do sve veće erozije političkog i ekonomskog suvereni- teta države? Suprotstavljajući se neo- liberalnom diskursu, autor dolazi do nekoliko zaključaka utemeljenih na izučavanju ekonomskih praksi drža- va u 20. veku. Ne samo da su države zadržale svoje regulatorne mehaniz- me, već su ih pooštrile suočavajući se sa izazovima koje donosi globalizaci- ja. Postojeći diskurs o opadanju moći nacionalnih država može imati svr- hu prikrivanja stvarnog uticaja eko- nomski moćnijih zemalja da deluju u vlastitom interesu u međunarod- nim organizacijama. Dovodeći ove tvrdnje u vezu sa tvrdnjom o uzroč- no-posledičnom odnosu globaliza- cije i deetatizacije, on primećuje da one ne moraju biti u suprotnosti. Na kraju poglavlja dovedeni su u vezu suverenitet i mogućnost upravljanja složenim ekonomskim procesima, uz napomenu da suverenitet može- mo tumačiti višestruko. 4 Andrew Herod, Geographies of Globali- zation , Wiley-Blackwell, Oxford, 2009, p. 121. 238 PRIK A ZI U osmom poglavlju (Globalizu- jući rad) autor proučava radničko or- ganizovanje koje ima dugu istoriju i kulminira u 19. veku sa fenomenom industrijalizacije. Hronološkim pri- kazivanjem okupljanja radnika oko zajedničkih interesa, počevši od ra- nog organizovanja preko doba Hlad- nog rata sve do posthladnoratovske ere, pokušava da utemelji svoju ar- gumentaciju i odgovori na pitanje: šta se u dugoj istoriji organizovanja radnika izmenilo u savremenom dobu? Novi fenomen je nastajanje „geografskog unionizma“, prema kome radnici napustaju praksu or- ganizovanja po zanatskoj pripadno- sti ili nekom drugom obeležju i veći značaj daju prostornom organizova- nju, što je uzrokovano velikim prili- vom radnika u industrijske centre. U tom smislu, interesi radnika obliko- vani su specifičnom ekonomskom i geografskom situacijom. Transnaci- onalizaciju organizovanja pomogla je olakšana komunikacija radnika širom planete proistekla iz razvoja tehnologije, što čini transnacional- ne organizacije radnika bitnim čini- ocem usmeravanja političke i eko- nomske transformacije. Knjiga Geografija globalizacije na sistematičan način proučava ono što danas nazivamo „globalizacijom“ i istorijski razvitak uticaja glavnih aktera ovog procesa. Da li se globa- lizacija događa ili ne ostaje do kraja nepoznato, ali je sasvim sigurno da se ono što smatramo nepovratnim procesom globalizovanja sveta odvi- ja u različitim prostorima različitim intenzitetom. Iz toga sasvim jasno proizlazi zaključak da nije moguće odrediti tačan trenutak prelaska u postglobalnu eru jer je „takva epo- halna kategorizacija način discipli- novanja prošlosti zarad savremenih namera“. 5 Sa druge strane, možemo pouzdano tvrditi da percepcija glo- balizacije zavisi od položaja posma- trača i interesa aktera u globalnoj areni. Da li su te namere početkom 21. veka u najboljem interesu čove- čanstva ostaje otvoreno pitanje za buduće autorovo istraživanje • 5 Ibidem, p. 230. 239 PRIK A ZI Stefan Radojković 6 Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka Egzorcizam Hitlera ili okupacija i denacifikacija Nemačke Frederick Taylor, Exorcising Hitler. The Occupation and Denazification of Germany , Bloomsbury Publishing, London, 2012. N a koji način su Nemci videli okupaciju Nemačke? Kakve su bile njihove reakcije na proces denacifikacije koji je bio na različite načine sprovođen u četiri okupacione zone? Šta su Saveznici videli kao prioritete u upravljanju okupiranom Nemačkom? Da li je svim savezničkim državama denaci- fikacija bila prioritet? Frederik Tejlor (Frederick Taylor), autor ove knjige, nam nudi potencijalne odgovore na ova pitanja. Kombinacijom istraživa- nja izvorne građe, sakupljanja iska- za svedoka tog vremena i dnevnika koje su ostavili za sobom i, naravno, korišćenja stručne literature, Tejlor pokušava da demistifikuje proces denacifikacije, često viđen kao ide- alan primer suočavanja sa prošlošću. Prikazivanjem denacifikacije iz per- spektive ljudi koji su bili njeni akteri i savremenici – bilo da su pobednici u ratu ili poraženi, oni koji donose odluke ili oni na koje te odluke di- rektno utiču – autor daje lice ovom procesu. Međutim, to svakako ne bi bilo dovoljno da se na pravilan na- čin shvati poduhvat „pročišćenja“ Nemačke. Lična svedočanstva su uvek smeštena u jedan širi istorijski kontekst sveta i Evrope nakon rata, u periodu od 1945–1947. godine. Bez datog istorijskog konteksta u kome se odvija svojevrsni „egzorcizam Hitlera“, pravilno razumevanje peri- oda u pitanju bilo bi nemoguće, što Tejlor vrlo dobro shvata. 6 Prvo, kapitalno delo istoričara sa Oksforda, posvećeno kontrover- znom savezničkom bombardova- nju Drezdena, daje nam dobru pred- stavu o šta je predmet interesovanja Frederika Tejlora. Kontroverzne teme, koje su često gledane iz jed- nog ugla ili stavljane van kontek- sta, jesu ono što predstavlja temu Tejlorovih knjiga. Bez želje da vrši reviziju istorije ili da relativizuje te- žinu pojedinih događaja iz Drugog svetskog rata, Frederik Tejlor se i u svojoj poslednjoj knjizi, koja se tiče denacifikacije Nemačke, po- trudio da da prikaz ovog procesa iz više uglova. Na taj način, sem što demistifikuje denacifikaciju, autor daje čitaocu na uvid čitavu paletu perspektiva ovog procesa. Od pla- na Morgentaua da Nemačku vrati u doba predindistrijskog razvoja do 6 Email: stefan.radojkovic@hotmail.com 240 PRIK A ZI Maršalovog plana koji će podstaći neverovatan nemački oporavak na- kon 1947. godine; od Nirnberškog procesa do čuvenih „Upitnika“ (Fragebogen), kojima se utvrđivala nacistička prošlost nemačkog na- roda u američkoj okupacionoj zoni; od „horizontalne kolaboracije“ ili „fraternizacije“ nemačkih žena sa pobednicima, do hronične gladi koja je vladala celom Nemačkom u prve dve godine okupacije; od ame- ričkog viđenja – preko britanskog i francuskog – do ruskog viđenja de- nacifikacije; od toga kako Saveznici vide Nemce do toga kako Nemci vide svoje „okupatore“, Frederik Tejlor daje sveobuhvatnu priču koja treba čitaocu da obezbedi ne samo razumevanje istorijskog kontek- sta denacifikacije već i uvid u živo- te običnih ljudi koji su bili deo tog procesa i na koje je on uticao. Sama knjiga je koncipirana na način da omogućava čitaocu, kroz trinaest poglavlja i jedno dodatno (nazvano prigodno Epilog: Lečenje snom), da prati sudbinu Nemačke, njenih poraženih stanovnika i po- bednika koji su određivali njihovu sudbinu, od poslednjih meseci po- stojanja Trećeg rajha do 1947. godine i donošenja Maršalovog plana. Trinaest poglavlja, koja čine korpus ove knjige, mogu biti pode- ljena u manje tematske celine, sva- ka sastavljenja od po nekoliko po- glavlja. Prvo poglavlje (Ulazak u Rajh) daje čitaocu širu sliku denaci- fikacije i stavljaju je u istorijski kon- tekst. Autor je ovde izložio i pregled vojnih operacija na Zapadnom (tzv. Zigfridova linija) i Istočnom frontu (Istočna Prusija i Poljska). Pripreme samog Trećeg rajha za neminovan porez i okupaciju, egzodus Nemaca iz Poljske, Čehoslovačke i istočne Pruske pred nadolazećom Crvenom armijom, kao i različite sudbine ne- mačkog stanovništva u prva dva meseca nakon poraza i okupaci- je Nemačke tema su sledeća tri po- glavlja. Ovde je akcenat stavljen pre svega na Nemačku i Nemce, kao poraženi narod. Hronološki gleda- no, u prva četiri poglavlja opisan je period od oktobra 1944. godine do jula 1945. Druga četiri poglavlja opisuju odnos Saveznika prema pobeđe- nim Nemcima, koji je bio i više nego komplikovan. Sa namerom da ih kazne, „Sile pobednice“ su morale da se suoče i sa potencijal- nom humanitarnom katastrofom izazvanom glađu među nemačkim stanovništvom, što nekima od njih nije izgledalo kao nepravedna ka- zna. Kroz oči pobednika, Glad, Cena i Pobednicima ide i plen poglavlja su koja spadaju u drugu tematsku celinu i osvetljavaju odnose save- zničkih administracija i vojnika, sa jedne, i nemačkog stanovništva, sa druge strane. Vremenski gledano, obuhvata period od kraja 1945. do zime 1946/47. godine. Poslednja celina, takođe sastav- ljena od četiri poglavlja, stavlja na- glasak na sam proces „denacifika- cije“ i kako je on viđen u svakoj od okupacionih zona. Ono na šta autor daje poseban naglasak jesu dome- ti ovog poduhvata, ali i kontrover- ze po pitanju „pročišćavanja“ ne- mačkog društva, gde je više od osam 241 PRIK A ZI miliona Nemaca pripadalo ili bilo na neki način povezano sa Nacional- socijalističkom nemačkom radnič- kom partijom (NSDAP). Ova poglav- lja obuhvataju isti vremenski okvir kao prethodna četiri. Poslednje, pod nazivom Nada, bavi se 1947. godi- nom i nagoveštajima promene zva- nične politike Saveznika (pre svega SAD-a) prema nemačkom narodu, u vidu Maršalovog plana. Dodatno poglavlje, koje pred- stavlja epilog, daje čitaocu uvid u ono što će se sa Nemačkom, razore- nom i na ivici izumiranja od gladi, desiti nakon 1949. godine i dolaska Konrada Adenaura na poziciju kan- celara tzv. Zapadne Nemačke pa sve do početka XXI veka. Svakako najza- nimljiviji deo knjige predstavlja iz- bor fotografija koje beleže sam ula- zak Saveznika u Treći rajh i njihove metode sprovođenja denacifikacije, život običnih ljudi za vreme ovog perioda, ali i uspostavljanje posle- ratnih nemačkih država i njihovog političkog vođstva. Treba naglasiti, za sve one koji se bave temama koje se tiču tran- zicione pravde – naročito suoča- vanjem sa prošlošću – knjiga se ne bavi eksplicitno tom temom jer je, pre svega, ona delo istoričara. Dakle, ne postoje čitava poglavlja koja su posvećena suđenjima u Nirnbergu i kasnije, od šezdesetih godina XX veka u Ludvigsburgu, kao ni o ka- tarzi nemačkog naroda nakon tur- bulentnih šezdesetih i preispiti- vanja nacističke prošlosti starih generacija od strane nemačke omla- dine. Ipak, knjiga daje uvid u sta- nje u Nemačkoj, kao i u samo stanje nemačkog naroda, neposredno na- kon Drugog svetskog rata. Koje su bile njihove potrebe i kakve su bile sudbine pojedinaca? Kakve su bile njihove reakcije na stvarnost koja se dramatično brzo menjala krajem Drugog svetskog rata i u prvim godi- nama nakon njega? Ovo delo omo- gućava čitaocu, naročito onima koji se bave studijama mira ili tranzici- onom pravdom, da shvati poziciju tih ljudi i da na pravi način razume kako su se odluke, koje su donoše- ne u Vašingtonu, Moskvi, Londonu i Parizu, reflektovale na život građa- na posleratne Nemačke • 242 PRIK A ZI Godišnjak Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu UPUTSTVO Z A AUTORE Godišnjak Fakulteta političkih nauka јe naučni časopis koјi obјavljuјe autorske radove, rezultate naučnih istraživanja, recenziјe knjiga kao i prikaze doma- ćih i međunarodnih skupova. Naučne oblasti koje časopis pokriva su: poli- tička teoriјa i filozofija, politička sociologiјa, politički sistem, novinarstvo, komunikologiјa, studije kulture, međunarodni odnosi, evropske studije, sociјalna politika i sociјalni rad Godišnjak izlazi dva puta godišnje (јun i decembar). Kraјnji rokovi za predaјu radova su 31. mart i 30. septembar. Radovi se primaju isključivo elektronski na adresu godisnjakfpn@fpn.bg.ac.rs. Redakcija savetuje autorima da pre slanja teksta prvo pošalju apstrakt. Ukoliko rad zadovoljava kriterijume Godišnjaka prosleđuje se na nezavisnu recenziju. Uslov za razmatranje rukopisa je da budu pripremljen u skladu sa sledećim uputstvima: • Tekstovi treba da sadrže između 25 000 i 30 000 slovnih znakova sa razmacima, bez referenci i fusnota. Prikazi knjiga i konferencija sadr- že do 7 000 znakova sa razmacima. • Autori treba da koriste slova vrste Times New Roman, veličina 12, pro- red 1.5. Naslove i podnaslove pisati bez numeracije, veličine 12. Naslove navoditi u Download 3.6 Kb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|