Issn 1820-6700 Univerzitet u Beogradu

Statistički kalendar Republike Srbije 2011, Republički zavod za statistiku, Beo-
grad, 2011a.
29 
RZS, Projekcije radne snage Republike Srbije 2010–2050, Republički zavod za statisti-
ku, Beograd, 2011b, str. 9.
30 
RZS, Projekcije radne snage Republike Srbije 2010–2050, op. cit., str. 9.
31 
Vlada Republike Srbije, Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj 
politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu
, 2010, op. cit.
32 
Marija Kolin, „Ageing and the Welfare Mix Policy in Serbia,“ op. cit., str. 160–162.
165
DUGOTR AJNA Z AŠTITA STA RIH U SISTEMU SOCIJA LNE SIGURNOSTI

Značajan aspekt toga predstavlja i činjenica da četiri petine starih pati 
od neke vrste zdravstvenih problema, najčešće od multimorbiditeta. U mor-
biditetu starih dominiraju hronične bolesti, a njihova incidenca povećava se 
sa godinama života.
Na ogroman značaj istraživanja u ovoj oblasti upućuju rezultati studije 
koju je 2007. godine sprovela nevladina organizacija Amity i koja govo-
ri u prilog tome da sa informacijama o dugotrajnoj zaštiti nisu dovoljno 
upoznati ni sami stari. Na primer, stari ne poseduju dovoljno informacija 
o pravima i uslugama u sistemu vaninstitucionalne zaštite. Prema samo-
procenama starih, uprkos postojanju hroničnih bolesti kod 80% anketira-
nih starijih od 70 godina, većina je ocenila da je funkcionalno sposobna 
za život u sopstvenom domaćinstvu, pod uslovom da dobije neku pomoć 
druge osobe. Podrška porodice starih u rešavanju njihovih svakodnevnih 
problema predstavljala je najvažniju formu pomoći, za razliku od instituci-
onalnih mera, koje su samo marginalno zastupljene. Izvesne usluge pomo-
ći koristilo je tek 9% starih preko 70 godina, većinom oni koji su hronično 
bolesni ili koji su boljeg materijalnog stanja. Ispitanici sa višim prihodima 
koristili su usluge pomoći u kući i dnevne nege, kao što vrlo često poseću-
ju klubove za stare. Ovo istraživanje pokazalo je da usluge pomoći u kući 
i dnevne nege koristi samo 0,28% anketiranih preko 65 godina starosti, a 
klubove 1% starih preko 60 godina.
33
POSTOJEĆI STRATEŠKI OKVIR 
ZA DALJI RAZVOJ DUGOTRAJNE ZAŠTITE STARIH
Period reformi zaobišao je dugotrajnu zaštitu, što se naročito odnosi na se-
gment koji pripada zdravstvu. Dugotrajno zbrinjavanje u sistemu socijalne 
zaštite modifikovano je u pravcu razvoja vaninstitucionalnog smeštaja i pru-
žanja usluga starima u njihovim domovima i načinjeni su izvesni reformski 
iskoraci, pre svega na nivou usvajanja strateških dokumenata. Različiti as-
pekti koji pripadaju oblasti dugotrajnog zbrinjavanja i poboljšanja situacije 
i položaja starih razmatrani su u nizu strateških dokumenata usvojenih u 
poslednjih desetak godina.
Problematika politike dugotrajne zaštite, unutar konteksta socijalne za-
štite, najprepoznatljivija je u Strategiji razvoja socijalne zaštite (2005) i 
Nacionalnoj strategiji o starenju
 (2006). Obe strategije usklađene su načelno sa 
ciljevima dugotrajne zaštite proklamovanim za države članice Evropske unije, 
i to u kontekstu Otvorenog metoda koordinacije.
33 
Nadežda Satarić, Mirjana Rašević, Vaninstitucionalna zaštita starijih ljudi u Srbiji – 
jaz između potreba i mogućnosti
, Amity, Beograd, 2007, str. 30–33.
166
NATA LIJA PERIŠIĆ

U Strategiji razvoja socijalne zaštite, princip dostupnosti dugotrajne zaštite 
istaknut je kao osnovni cilj razvoja socijalne zaštite, kroz „stvaranje mreže ra-
znovrsnih, dostupnih usluga u zajednici u skladu sa potrebama i najboljim in-
teresom korisnika“.
34
 Njegovu značajnu dopunu predstavlja i to da se „uvo-
đenjem sistema kvaliteta usluga obezbeđuje standardizacija u radu službi i 
profesionalaca u socijalnoj zaštiti, a odgovarajući nivo usluga i zaštite omogu-
ćava permanentno praćenje efekata zaštite“.
35
 U Strategiji je istaknuto i da čitav 
sistem socijalne zaštite treba da bude efikasniji, a naročito za rizične grupe, ko-
jima pripadaju i stari; da je potrebno afirmisati udeo lokalne zajednice u brizi o 
starima i podstaći učešće neprofitnog i privatnog sektora; kao i da je potrebno 
razviti nove usluge, uz povećanje obima i kvaliteta postojećih.
Nacionalnom strategijom o starenju
 prioritet je dat, između ostalog, mera-
ma za obezbeđivanje kvaliteta, bržeg razvoja i ravnomernijeg teritorijalnog 
razmeštaja odgovarajućih kapaciteta socijalne zaštite. Njen glavni cilj je 
„zdravstvenu i socijalnu zaštitu, tržište rada i obrazovanje, uskladiti sa demo-
grafskim promenama“.
36
 U Strategiji su iznete i pretpostavke prema kojima 
će uvećanje broja starih, naročito onih preko 80 godina, „zbog iznemoglosti, 
bolesti i invalidnosti, odnosno bez podrške porodičnog okruženja biti upuće-
ni na korišćenje odgovarajućih usluga socijalne, zdravstvene zaštite i drugih 
usluga, uključujući i obezbeđivanje nekih osnovnih životnih uslova“.
37
 U vezi 
sa tim, konstatuje se i da ovakve procene promena zahtevaju razvijanje poje-
dinih segmenata sistema socijalne sigurnosti.
U radnom dokumentu-nacrtu, Bolja primarna zaštita za sve nas – Smernice 
zdravstvene politike za jačanje sistema primarne zdravstvene zaštite u Srbiji od 
2010. do 2015. godine
, ukratko je obrađena dugotrajna nega, sa zdravstvenog 
aspekta. Ona se posmatra zajedno sa kućnom negom i lečenjem. Istovremeno, 
predviđa se varijetet ambijenata u kojima se mogu pružati usluge dugotrajne 
zaštite, ravnopravnim uzimanjem u obzir i smeštajnih kapaciteta i prirodnog 
okruženja starih.
U Strategiji za palijativno zbrinjavanje preporuke za organizaciju palijativ-
ne nege odnose se na integraciju palijativne nege u sistem zdravstva, unapre-
đenje i realizaciju najboljeg kvaliteta života za pacijenta i njegovu porodicu, 
34 
Vlada Republike Srbije, „Strategija razvoja socijalne zaštite“, 2005, Dostupno pre-
ko http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/Strategija-razvoja-
socijalne-zastite.pdf (Pristupljeno 8. septembra 2009), str. 20.
35 
Vlada Republike Srbije, „Strategija razvoja socijalne zaštite“, 2005, op. cit., str. 20.
36 
Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija o starenju, 2006, Dostupno preko: 
http://www.minrzs.gov.rs/doc/porodica/strategije/Nacionalna%20strategija%20
o%20starenju.pdf (Pristupljeno 12. juna 2007), str. 2.
37 
Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija o starenju, 2006, op. cit., str. 12.
167
DUGOTR AJNA Z AŠTITA STA RIH U SISTEMU SOCIJA LNE SIGURNOSTI

ustanovljavanje nacionalnih standarda, usklađivanje nacionalnih propisa sa 
relevantnim međunarodnim dokumentima, itd.
38
U  Prvom nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siro-
maštva i u Odgovorima Vlade Republike Srbije na Upitnik Evropske komisije o kan-
didaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji
 ukazuje se na fragmentiranost in-
stitucija za dugotrajnu zaštitu i na njihovu nedovoljnost. Povrh toga, u ovim 
dokumentima naglašava se nedovoljna razvijenost vaninstitucionalne mreže, 
kao i nedosledno sprovođenje koncepta deinstitucionalizacije, uporedo sa „ne-
postojanjem dovoljno rešenja u svakodnevnoj praksi, poput centara za mental-
no zdravlje i drugih oblasti integracije zdravstvene i socijalne zaštite“.
39
IZAZOVI I PREPREKE ZA STVARANJE 
INTEGRALNOG SISTEMA DUGOTRAJNE ZAŠTITE STARIH
Demografska, socijalna i zdravstvena situacija starih u Srbiji nije predstavlja-
la polazište potencijalne analize potreba, a zatim i troškova i koristi organi-
zovanja sistema dugotrajne zaštite.
40
 Istraživanje i procene (ne)raspoloživosti 
kadrova koje bi takav sistem zapošljavao, standarda kvaliteta koje bi ispunja-
vao i usluga koje bi pružao, za sada nisu dostupni, tako da ova problemati-
ka predstavlja nepoznanicu. Nedostaju i potencijalne projekcije i prognoze 
proširenja izvora i aktera finansiranja dugotrajne zaštite, iako se sa velikom 
verovatnoćom može pretpostaviti da su (kako formalni, tako i neformalni) 
izdaci porodica za zadovoljavanje potreba njenih članova za dugotrajnom 
zaštitom vrlo visoki.
Ne postoje naznake koncipiranja izdvojenog, samostalnog sistema du-
gotrajne zaštite, iako dugotrajna zaštita počinje da zadobija širi prostor, 
pre svega kod profesionalaca koji se bave ovom problematikom, kako u 
38 
Vlada Republike Srbije, Strategija za palijativno zbrinjavanje, 2008, Dostupno 
preko: http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/Zakoni/Strategije/Strategija%20
Za%20Palijativno%20Zbrinjavanje.pdf (Pristupljeno 29. septembra 2010), str. 
6–7, 9–10.
39 
Vlada Republike Srbije, Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanje-
nju siromaštva
, 2011b. Dostupno preko http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/
uploads/2011/03/Prvi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-
siromastva1.pdf (Pristupljeno 5. maja 2011), str. 18–19.
40 
Nepostojanje podataka rezultuje nužnošću za stvaranjem značajnog broja pret-
postavki, čemu doprinosi i razmatranje brojnih problema povezanih sa dugotraj-
nom negom preko posrednih i indirektnih veza. Na taj način, ponekad je otežano 
davanje utemeljenih informacija, a brojni aspekti povezani sa dugotrajnom zašti-
tom izmiču preciznim uvidima.
168
NATA LIJA PERIŠIĆ

državnom, tako i u nedržavnom sektoru, a zatim i u naučnim krugovima. 
Razlozi i prepreke za to odnose se najviše na finansijska i organizaciona 
ograničenja, ali je vrlo verovatno da će pritisak očekivanih promena (u sfe-
ri demografije, rada i porodice) uputiti Vladu na razmatranje njegovog osa-
mostaljivanja. Položaj starih mnogo više je u fokusu sa stanovišta njihove 
materijalne deprivacije, nesigurnih prihoda u starosti i iznad prosečne izlo-
ženosti siromaštvu, a zatim i problema ostvarivanja prava na lečenje. Ove 
teme svakako pripadaju dugotrajnoj zaštiti, ali je ne iscrpljuju i nisu diferen-
tia specifica 
dugotrajne zaštite.
U Izveštaju na temu postupaka preduzetih na nacionalnom nivou povodom 
UNECE-ove Strategije regionalnog sprovođenja Madridskog međunarodnog plana 
akcije u vezi sa starenjem u Republici Srbiji
, Saveta za pitanja starenja i starosti 
Vlade Republike Srbije, identifikovani su brojni izazovi u vezi sa starenjem 
uopšteno. Međutim, neki od njih odnose se direktno na dugotrajnu zaštitu u 
Srbiji, sa stanovišta procena o postojanju brojnih problema u obezbeđivanju 
sredstava za implementaciju organizovanijeg povezivanja resora zdravlja sa 
resorom socijalne zaštite u jedinstven koncept i program politike dugotraj-
ne zaštite. To se posebno odnosi na usluge u lokalnoj zajednici namenjene 
dementnim i invalidnim osobama i njihovim porodicama. Istovremeno, kao 
neki od identifikovanih izazova jesu i nužnost osnaživanja porodica starijih, 
uprkos razvijanju usluga u zajednici, sa stanovišta toga da je porodica primar-
ni okvir i okruženje u kom većina starih u Srbiji nalazi osnovnu podršku i 
sigurnost. To obuhvata i podršku neformalnim negovateljima i veću pomoć 
porodici koja brine o izrazito starim i bolesnim osobama.
41
Rastuća potreba za dugotrajnom zaštitom za sada nije dovela do poveća-
nja pristupa pravima. Taj pristup otežava i samo nepostojanje sistema – u prak-
si postoje izvesna (manja) preklapanja prava, ali mnogo češće postoje praznine. 
One se ne odnose čak ni na kompletno odsustvo zakonodavnog okvira, koliko 
na njegovu neimplementaciju. U tom kontekstu, nepostojanje određenih vr-
sta institucionalnog smeštaja i/ili nedovoljni kapaciteti upućuju na nemoguć-
nost zadovoljavanja potreba za dugotrajnom zaštitom onih kojima su domovi 
jedina opcija. U Srbiji, smeštajni kapaciteti u javnim i privatnim domovima za-
jedno ne „pokrivaju“ ni 1% populacije starih.
42
 Situacija u vezi sa razvijenošću 
41 
Savet za pitanja starenja i starosti, Izveštaj sa uputstvom na temu postupaka predu-
zetih na nacionalnom nivou povodom UNECE-ove Strategije regionalnog sprovođenja 
(RIS= Madridskog međunarodnog plana akcije u vezi sa starenjem (MIPAA)), Savet za 
pitanja starenja i starosti
, Beograd, 2011, str. 1–2.
42 
U evropskim državama, najviša stopa pokrivenosti starih uslugama domskog sme-
štaja je na Islandu, gde iznosi 8,3%, a najniža u Makedoniji, gde iznosi 0,2%. Eu-
ropean Commission, Long-term Care for the Elderly, Publication Office of the Euro-
pean Union, Luxembourg, 2012, p. 7.
169
DUGOTR AJNA Z AŠTITA STA RIH U SISTEMU SOCIJA LNE SIGURNOSTI

vaninstitucionalne mreže komparativno je lošija (iako bi mogla predstavljati 
manji trošak po državu, uz istovremeno veće zadovoljstvo korisnika). Problem 
regionalne neujednačenosti je akutan, kada su u pitanju i institucionalne i va-
ninstitucionalne socijalne usluge, kao i na relaciji selo–grad. Pristup novča-
nim naknadama vrlo je striktan – uprkos povećanju broja korisnika, obuhvat 
ovim vidom zaštite izuzetno je nizak. Dodatno, skorašnja analiza ukazuje da 
su stari imali najmanju korist od izmena propisa o ostvarivanju prava na nov-
čanu socijalnu pomoć.
43
 Sa izvesnošću se može tvrditi da se to ponajviše odno-
si na stare u ruralnim predelima, zbog posedovanja zemljišta.
Pravo na zdravstvenu zaštitu i na zdravstveno osiguranje gotovo je uni-
verzalno, ali istraživanja socijalne isključenosti ukazuju na faktičku nedostu-
pnost zdravstvenih usluga brojnim vulnerabilnim kategorijama, naročito sta-
rima. Situacija u ruralnim i manjim mestima, bez izuzetka, dodatno vodi ka 
faktičkoj nemogućnosti ostvarivanja prava. Palijativno zbrinjavanje i razvoj 
kapaciteta u ovoj oblasti tek treba da usledi i za sada je dostupan izuzetno 
malom procentu starih. Problem neinformisanosti o pravima na dugotrajnu 
zaštitu, koji je i inače izražen, postoji naročito kod onih grupa, kod kojih je 
zastupljena i ova kumulacija rizika. Dodatno, „za sada nisu uloženi adekvatni 
napori u upoznavanje korisnika sa njihovim pravima“.
44
Osnovano se može pretpostaviti da bi integrisanje sistema dugotrajne 
zaštite vodilo i ka poboljšanju kvaliteta (bar sa stanovišta zadovoljstva kori-
snika), s obzirom na to da bi suštinsko priznavanje dvojake prirode potrebe 
za dugotrajnom zaštitom moglo da ponudi prevazilaženje izvesnih nedosta-
taka kvaliteta.
Istraživanja kvaliteta uslugama pruženim u zdravstvu pokazuju natpro-
sečno zadovoljstvo starih, što može biti objašnjeno i nižim stepenom njiho-
vih očekivanja od zdravstvenog sistema. Kvalitet usluga u zdravstvu prati se i 
evaluira duži niz godina, dok se standardi za usluge u socijalnoj zaštiti fina-
lizuju. Kvalitet usluga u segmentu socijalne zaštite, koji se odnosi na dugotraj-
no zbrinjavanje, uslovljen je često time da li se realizuje u institucionalnom ili 
u prirodnom okruženju stare osobe. Postoje naznake da je kvalitet vaninstitu-
cionalnih usluga viši u odnosu na kvalitet domskog smeštaja.
Kvalitet usluga u privatnom sektoru konstantno izmiče uvidima, jer se 
njegova kontrola ne vrši dovoljno transparentno. Analiza rada privatnih do-
mova Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu upućuje na neadekvatnu za-
stupljenost socijalnih radnika i na ograničenost delokruga njihovog rada na 
43 
Nadežda Satarić, Marko Mihić, Marija Todorović, Vlade Satarić, Analiza primene Za-
kona o socijalnoj zaštiti u delu novčanih socijalnih pomoći i cost benefit analiza servisa 
pomoć u kući za stara lica
, Amity, Beograd, 2013, str. 32–33.
44 
Michael Sauer, „Poređenje režima dugotrajne zaštite – studija slučaja Srbije“, op. 
cit., str. 87.
170
NATA LIJA PERIŠIĆ

socioanamnestičku aktivnost i formiranje dosijea korisnika.
45
 U Izveštaju 
Zaštitnika građana ukazuje se i na zanemarenost medicinske komponente u 
privatnim domovima (na često nepostojanje zdravstvenih kartona korisni-
ka i sl.), kao i na često nepostojanje saglasnosti stare osobe sa smeštajem („… 
sa mnogih strana se ukazuje i na zloupotrebe prilikom smeštaja korisnika 
protiv njihove volje, jer teritorijalno nadležan centar za socijalni rad nema 
nikakvu ulogu u takvom smeštaju, a osobe koje se smeštaju u takve domove 
najčešće se ne pitaju za saglasnost, pa je za njihov smeštaj i boravak potrebno 
samo redovno plaćanje cene smeštaja“).
46
Kontrola kvaliteta nije dovoljno zastupljena ni u javnim domovima, a 
razlozi se nalaze, između ostalog, u nedorađenom sistemu inspekcije i ne-
dovoljnom broju inspektora socijalne zaštite.
47
 Akreditacija programa obuke 
u socijalnoj zaštiti ima za cilj uvođenje sistema kvaliteta u oblast stručnog 
usavršavanja,
48
 a programi obaveznog kontinuiranog edukovanja zaposle-
nih, kako u zdravstvu, tako i socijalnoj zaštiti, svakako će imati pozitivan uti-
caj na unapređenje kvaliteta usluga. Nesumnjivo će tome doprineti i licen-
ciranje organizacija koje pružaju usluge, kao i profesionalaca, naročito kada 
postane obligatorno.
49
Osnovni nedostaci na koje istraživanja kvaliteta u javnim domovima 
upućuju kreću se od česte „prenaseljenosti“ i loše higijene, preko nedovolj-
nog broja zaposlenih (pre svega negovateljica i medicinskog osoblja, a zatim 
i socijalnih radnika) i sve izraženijeg zdravstvenog profila domova,
50
 u smislu 
izraženih zdravstvenih potreba korisnika usled duboke starosti.
Podela ovog segmenta politike između zdravstvene i socijalne zaštite, sa 
posledičnom podelom resursa za njihovo finansiranje, uporedo sa privatnim 
45 
Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Privatni domovi za stara lica u sistemu socijalne 
zaštite AP Vojvodine
, Dostupno preko www.pzsz.gov.rs/multimedia/…/_Analiza%20
privatnih%20domova.doc, (Pristupljeno 7. maja 2013), str. 5.
46 
Ibidem, str. 4.
47 
Trenutno postoji pet inspektora socijalne zaštite. Ministarstvo rada, zapošljavanja 
i socijalne politike, Smeštaj starih lica u dom, 2012, op. cit.
48 
„Zakon o socijalnoj zaštiti“, Službeni glasnik Republike Srbije, op. cit., XV poglavlje.
49 
Pravilnik o licenciranju organizacija socijalne zaštite i Pravilnik o licenciranju 
stručnih radnika u socijalnoj zaštiti, kojima je predviđeno obavezno licenciranj, 
u procesu su usvajanja.
50 
„Posebno je uočeno da su domovi starih sve više zdravstvene ustanove, a stacio-
narni delovi namenjeni nepokretnim korisnicima postaju najveća odeljenja tih 
ustanova.“ Zaštitnik građana Republike Srbije, Poseban izveštaj Zaštitnika građana 
o obavljenim nadzorima u ustanovama socijalnog staranja za smeštaj starih lica u 2010. 
godini
, Republika Srbija – Zaštitnik građana, Beograd, 2011, str. 72.
171
DUGOTR AJNA Z AŠTITA STA RIH U SISTEMU SOCIJA LNE SIGURNOSTI

plaćanjima za izvesne usluge i sa neformalnim radom ženskih članova po-
rodice, onemogućava procenjivanje rashoda za dugotrajnu zaštitu. Troškovi 
koje porodice imaju se potcenjuju, iako su se oni dodatno povećali tokom pe-
rioda krize, jer se ne izražavaju uvek i direktno materijalno. Dodatno, potce-
njuju se i posredni troškovi koje društvo ima u vezi sa tim. Privatna plaćanja 
za dugotrajnu zaštitu, kao dopuna državnog sistema, nisu dugoročno održi-
va opcija zbog niske kupovne moći stanovništva. Održivost sistema mogla bi 
se graditi na pravom miksu državnog i privatnog sistema, institucionalne i 
vaninstitucionalne podrške, materijalnih i nematerijalnih davanja i usluga, 
republičkih i lokalnih nadležnosti.
Uočeni nedostaci u pogledu pristupa, kvaliteta i održivosti sistema zah-
tevaju intervencije usmerene ka umrežavanju svih aktera koji učestvuju u 
obezbeđivanju dugotrajne zaštite, paralelno sa jačanjem postojećih „kapa-
citeta“ i stvaranjem pretpostavki za konstituisanje novih. Ograničene držav-
ne finansije i inercija institucija najveća su prepreka za konstituisanje in-
tegrativne zaštite, uprkos očiglednosti potrebe za integrativnim pristupom. 
Prihvatanje pretpostavke o optimalnosti porodičnog ambijenta u starosti ne 
podrazumeva smanjenu odgovornost države za dugotrajno zbrinjavanje, već 
kreiranje programa kompletnije podrške porodicama koje se staraju o svojim 
starim članovima. Istovremeno, uprkos potrebi za širenjem usluga u zajed-
nici, neophodno je i uvećanje smeštajnih kapaciteta u javnom sektoru, upo-
redo sa njihovim diverzifikovanjem u skladu sa karakteristikama korisni-
ka. Razvoj privatnog sektora dugotrajne zaštite predstavlja specifičan izazov 
zbog niskog životnog standarda.
172
NATA LIJA PERIŠIĆ

BIBLIOGRAFIJA
[1] 
Dinić, Dragana, „Promovisanje hraniteljstva kao oblika zbrinjavanja ostarelih 
osoba“, u Dragana Dinić (ur), Detekcija i hraniteljstvo starijih ljudi, Gerontološko 
društvo Srbije, str. 58–83.
[2] 
European Commission, Long-term Care for the Elderly, Publication Office of the 
European Union, Luxembourg, 2012.
[3] 
European Commision, Long-term Care in the European Union, 2008. Dostupno pre-
ko http://ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=768&langId=en (Pristupljeno 7. 
maja 2013).
[4] 
Fond PIO, Naknada za pomoć i negu drugog lica, 2013. Dostupno preko http://www.
pio.rs/lat/novcane-naknade.html (Pristupljeno 26. marta 2013).
[5] 
Gajić-Stevanović, Milena, Teodorović, Nevenka, Dimitrijević, Snežana, Jovanović, 
Dragan, „Ispitivanje finansijskih tokova u zdravstvenom sistemu Republike Srbije u 
periodu od 2003. do 2006. godine“, Vojnosanitetski pregled, Vol. 67, br. 5, str. 397–402.
[6] 
Kolin, Marija, „Ageing and the Welfare Mix Policy in Serbia“, in August Österle 
(ed.), Long-term Care in Central and South-Eastern Europe, Peter Lang, Frankfurt am 
Main, 2011, pp. 151–174.
[7] 
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Visine socijalnih davanja, 
2013. Dostupno preko: http://www.minrzs.gov.rs/socijalna-davanja-visina.php 
(Pristupljeno 28. marta 2013).
[8] 
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Smeštaj starih lica u dom, 2011. 
Dostupno preko: http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/smestaj-starih-lica-u-dom 
(Pristupljeno 15. aprila 2011).
[9] 
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Smeštaj starih lica u dom, 
avgust 2012. Dostupno preko: http://www.minrzs.gov.rs/doc/porodica/stari/
PRIVATNI%20domovi% 20SRBIJA%20-%20avgust%202012.doc (Pristupljeno 7. 
maja 2013).
[10] 
Kozarčanin, Lidija, „Izveštaj o radu centara za socijalni rad za 2010. godinu (skra-
ćena forma)“, Glas centara, 15. januar 2012.
[11] 
Perišić, Natalija, „Karakteristike i dometi primene otvorenog metoda koordina-
cije u evropskom i nacionalnom kontekstu“, Godišnjak FPN, Vol. 7, br. 7, str. 226.
[12] 
Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Privatni domovi za stara lica u sistemu socijalne 
zaštite AP Vojvodine
. Dostupno preko: www.pzsz.gov.rs/multimedia/…/_Analiza%20
privatnih% 20domova.doc (Pristupljeno 7. maja 2013).
[13] 
RZS, Statistički kalendar Republike Srbije 2011, Republički zavod za statistiku, Beograd, 
2011.
[14] 
RZS, Projekcije radne snage Republike Srbije 2010–2050, Republički zavod za statisti-
ku, Beograd, 2011.
[15] 
Satarić, Nadežda, Mihić, Marko, Todorović, Marija, Satarić, Vlade, Analiza primene 
Zakona o socijalnoj zaštiti u delu novčanih socijalnih pomoći i cost benefit analiza servisa 
pomoć u kući za stara lica
, Amity, Beograd, 2013.
173
DUGOTR AJNA Z AŠTITA STA RIH U SISTEMU SOCIJA LNE SIGURNOSTI

[16] 
Satarić, Nadežda, Rašević, Mirjana, Vaninstitucionalna zaštita starijih ljudi u Srbiji – 
jaz između potreba i mogućnosti
, Amity, Beograd, 2007.
[17] 
Sauer, Michael, Poređenje režima dugotrajne zaštite – studija slučaja Srbije“, u 
Drenka Vuković, Natalija Perišić (ur), Rizici i izazovi socijalnih reformi, Fakultet po-
litičkih nauka, Beograd, 2012, str. 79–95.
[18] 
Savet za pitanja starenja i starosti, Izveštaj sa uputstvom na temu postupaka predu-
zetih na nacionalnom nivou povodom UNECE-ove Strategije regionalnog sprovođenja 
(RIS= Madridskog međunarodnog plana akcije u vezi sa starenjem (MIPAA), Savet za 
pitanja starenja i starosti
, Beograd, 2011.
[19] 
Vlada Republike Srbije, Odgovori na Upitnik Evropske komisije, 2011a. Dostupno pre-
ko: http://www.seio.gov.rs/upload/documents/upitnik/odgovori_na-upitnik_ek.zip 
(Pristupljeno 4. aprila 2011).
[20] 
Vlada Republike Srbije, Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanje-
nju siromaštva
, 2011b. Dostupno preko: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/
uploads/2011/03/Prvi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-
siromastva1.pdf (Pristupljeno 5. maja 2011).
[21] 
Vlada Republike Srbije, Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj po-
litici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu
, 2010. Dostupno preko: 
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/Revidirani%20memorandum 
%20o%20budzetu%20i%20ekonomskoj%20i%20fiskalnoj%20politici%20
za%202011_%20godinu%20sa%20projekcijama%20za%202012_%20i%20
2013_%20godinu.pdf (Pristupljeno 5. aprila 2011).
[22] 
Vlada Republike Srbije, Strategija za palijativno zbrinjavanje, 2008. Dostupno preko: 
http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/Zakoni/Strategije/Strategija%20Za%20
Palijativno%20Zbrinjavanje.pdf (Pristupljeno 29. septembra 2010).
[23] 
Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija o starenju, 2006. Dostupno preko: 
http://www.minrzs.gov.rs/doc/porodica/strategije/Nacionalna%20strategija%20
o%20starenju.pdf (Pristupljeno 12. juna 2007).
[24] 
Vlada Republike Srbije, Strategija razvoja socijalne zaštite, 2005. Dostupno preko 
http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/Strategija-razvoja-
socijalne-zastite.pdf (Pristupljeno 8. septembra 2009).
[25] 
„Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju“, 
Službeni glasnik Republike Srbije
. Dostupno preko: http://www.parlament.gov.rs/
content/cir/akta/ akta_detalji.asp?Id=1045&t=Z# (Pristupljeno 1. aprila 2011).
[26] 
„Zakon o socijalnoj zaštiti“, Službeni glasnik Republike Srbije. Dostupno preko: 
http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=1067&t=Z 
(Pristupljeno 15. aprila 2011)
[27] 
„Zakon o zdravstvenoj zaštiti“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 107/05, 72/09, 
88/10, 99/10.
[28] 
Zaštitnik građana Republike Srbije, Poseban izveštaj Zaštitnika građana o obavlje-
nim nadzorima u ustanovama socijalnog staranja za smeštaj starih lica u 2010. godini
, 
Republika Srbija – Zaštitnik građana, Beograd, 2011.
174
NATA LIJA PERIŠIĆ

Natalija Perišić
LONG-TERM CARE IN SERBIA
Abstract
The elements of long-term care in Serbia can be found within the systems of 
health care and social welfare and they generally comprise of rights to certain 
services and benefits. A part of the public policy dealing with long-term care 
needs implicitly relies on the support of families, i.e. different forms of infor-
mal help. Existing and projected demographic trends, social situation, as well 
as health conditions in elderly, require an integrative approach to long-term 
care and point to various challenges of the current concept. They equally refer 
to the accessibility and quality as well as financial sustainability of long-term 
care programmes and measures. The main problems rest within the spheres 
of inadequate coverage of elderly with institutional and out-of – institutional 
programmes, with disputed quality of certain measures and limited finances. 
Observed shortages of the current concept of long-term care in Serbia require 
the creation of direct connections among all stakeholders, along with ade-
quate balancing between the public and private sectors, institutional and out-
of-institutional programmes, cash benefits and in-kind benefits and services, 
Republic and local competencies.
Key words:
long-term care, social welfare, health care, elderly, Serbia
175
DUGOTR AJNA Z AŠTITA STA RIH U SISTEMU SOCIJA LNE SIGURNOSTI

SOCIJALNA POLITIK A I R AD 
Pregledni naučni članak
Primljen: 31. mart 2013 
UDC 316.356.2-053.2
Marina Pantelić
1
Univerzitet u Beogradu 
Fakultet političkih nauka
Anita Burgund
2
Univerzitet u Beogradu 
Fakultet političkih nauka
Programi podrške porodici 
i deci u Evropskoj uniji
3
Apstrakt
Prikaz programa podrške porodici i deci na nivou Evropske unije, konteksta, 
ciljeva i mera koji se nalaze u njihovoj osnovi, predmet je ovog rada. Imajući 
u vidu diverzifikovanost evropskih politika porodice, ovaj prikaz pruža uvid 
u aktuelno stanje u sferi porodične politike i ukazuje na potrebu za većom 
harmonizacijom i boljom koordinacijom nacionalnih zakonodavstava u 
ovoj oblasti. Jedan deo posvećen je i uticaju ekonomske krize na porodicu i 
reperkusijama koje je ona imala na porodičnu politiku država članica.
Ključne reči:
dete, porodica, politika porodice, beneficije, kriza
1 
Email: [e-mail]
2 
Email: [e-mail]
3 
Rad je nastao u okviru naučno-istraživačkog projekta Univerziteta u Beogradu – 
Fakulteta političkih nauka, Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kon-
tekstu
 (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i 
tehnološkog razvoja Republike Srbije.

UVODNE NAPOMENE
Socijalna dimenzija Unije prisutna je od samog početka procesa evropskih 
integracija. Ona je predstavljala sastavni deo ideje evropskog jedinstva, 
ostvarivanog postepeno kroz proces integracije i otklanjanja suprotnosti iz-
među evropskih država. Međutim, budući da je primarni razlog nastanka 
Unije bila ekonomska integracija među državama članicama u cilju stva-
ranja jedinstvenog unutrašnjeg tržišta, socijalna dimenzija, a samim tim 
i uloga socijalne politike, u sveukupnoj politici Unije bila je zanemarljiva. 
Tokom skoro šest decenija postojanja, Evropska unija je neprekidno širila 
svoje nadležnosti na račun nadležnosti država članica prvenstveno u eko-
nomskoj oblasti, a u manjem obimu i sporije, i u političkoj sferi. I pored 
permanentnog širenja kompetencija Unije, do danas je područje socijalne 
politike ostalo u nadležnosti država članica.
Kada je reč o socijalnoj politici, na nivou Unije postoji jasna regulacija 
samo u oblasti rada i radnih odnosa (zaštita na radnom mestu, zabrana dis-
kriminacije i slično), dok socijalna zaštita u celini predstavlja područje u 
okviru kog suverenu vlast imaju države članice. Intenziviranje napora na 
harmonizaciji nacionalnih zakonodavstava u oblasti socijalne politike pri-
sutno je još od Rimskog ugovora, ali do njihovog potpunog usaglašavanja 
nije došlo. Naime, više zemalja je zastupalo stanovište da su države člani-
ce te koje treba da imaju apsolutnu autonomiju u uređivanju područja so-
cijalne politike. Ustanovljenjem principa supsidijarnosti u Mastrihtskom 
ugovoru, postavljene su čvrste granice širenju kompetencija Unije u oblasti 
socijalne politike.
„Porodične politike pružaju dobru ilustraciju opšteg principa, koji su pro-
gresivno usvajale institucije Evropske unije, da nacionalnim vladama treba 
prepustiti da odrede okvire, finansiranje i organizaciju svojih sistema soci-
jalne sigurnosti“.
4
 Jedan od razloga nepostojanja zajedničkih politika usme-
renih ka porodici je, uostalom kao i u slučaju nekih drugih prava koja nisu 
razvijana na komunitarnom nivou, isticanje sloboda radnika, a ne građana. 
Istovremeno, postoje velike razlike između i unutar država u pogledu vred-
nosti koje se nalaze u osnovi porodičnih politika različitih nacionalnih drža-
va, kao i mera pomoći i podrške porodicama i deci u državama članicama, što 
svakako otežava njihovo koordinisanje. Otuda i ne čudi činjenica da Unija, 
od samog osnivanja, nije imala nadležnosti u sferi porodičnih odnosa, budu-
ći da je razvoj porodičnih politika bio u kontekstu slobodnog kretanja i de-
mografskih promena u zemljama Evropske unije.
4 
Linda Hantrais, Social policy in the European Union – Third Edition, Palgrave Macmi-
llan, New York, 2007, p. 101.
178
M A RINA PA N TELIĆ, A NITA BURGU ND

EVROPSKA PORODIČNA POLITIKA – KONTEKST
I pored toga što je još u socijalnom akcionom programu iz 1974. godine pro-
movisan cilj usklađivanja porodičnih i profesionalnih obaveza, aktivnosti 
Zajednice (Unije) u pogledu razvijanja mera usmerenih ka porodicama i 
deci, tokom 1970-ih godina, gotovo da nisu postojale. „Baš kao što je soci-
jalna dimenzija bila dugo potčinjena ekonomskim interesima Evropske za-
jednice i unije, tako ni blagostanje porodične jedinice nije bilo obuhvaće-
no u prvobitnoj socijalnoj politici EEZ“.
5
 Na taj način, ostavljena je velika 
autonomija državama članicama u kreiranju sopstvenih politika. Tek 1983. 
godine, Evropski parlament formulisao je Rezoluciju o porodičnim politika-
ma u Evropskoj zajednici, kako bi politike porodice bile integrisane u osta-
le komunitarne politike. U ovoj rezoluciji izražena je zabrinutost povodom 
implikacija menjanja strukture evropske porodice i uloge žena (kako u po-
rodici, tako i u društvu), dok je istovremeno upućen poziv Komisiji da sači-
ni akcioni program u cilju harmonizovanja nacionalnih politika. Pad stope 
nataliteta u kombinaciji sa sve raznovrsnijim obrascima porodičnog života 
uticali su na promenu veličine i strukture domaćinstava. Pored preovlađu-
jućeg modela domaćinstva, koje čine roditelji sa jednim ili više dece, javljaju 
se i novi oblici poput rekonstruisanih porodica (porodice koje čine partne-
ri i deca iz prethodnih brakova) i jednoroditeljskih porodica. Smanjena je 
prosečna veličina domaćinstva, dok je istovremeno došlo do porasta broja 
samačkih domaćinstava, kao i jednoroditeljskih porodica. Takođe, pad sto-
pe zaključenih brakova i rast stope razvoda izmenili su strukturu porodice i 
uticali na diverzifikovanost porodičnih modela.
Odgovarajuća formalna reakcija je izostala, sve do 1989. godine, kada je 
Komisija izdala Saopštenje o politikama usmerenim prema porodicama, 
podstaknuta nizom izveštaja o zabrinjavajućim demografskim trendovima u 
Zajednici. Evropska populacija postaje sve manja, a u isto vreme i sve starija. 
Produžetak očekivanog trajanja života, pad stope fertiliteta i smanjenje prili-
va imigranata imaju značajne reperkusije na starosnu strukturu stanovništva. 
U ekonomskom smislu, značajne promene dešavaju se u strukturi radnoak-
tivne populacije, dok u isto vreme raste opšta zabrinutost za fiskalnu i finan-
sijsku održivost sistema socijalne sigurnosti. Takođe, raste i potreba za obez-
beđivanjem javnih transfera i usluga za decu i stare, čime se stvara pritisak 
na javnu potrošnju. Stoga, u ovom Saopštenju utvrđene su oblasti od zajed-
ničkog (evropskog) interesa, poput usklađivanja porodičnih i profesionalnih 
obaveza; pružanja pomoći određenim „kategorijama“ porodica, naročito vi-
šestruko depriviranim; i efekat koji politike Zajednice imaju na porodice, na-
ročito na decu tokom perioda školovanja. Tada je istaknuto i da „akcija, koju 
5 
Ibidem, pp. 119–120.
179
PROGR A MI PODRŠK E PORODICI I DECI U EV ROPSKOJ U NIJI

je potrebno preduzeti, mora da bude pragmatična, da bi se poštovale speci-
jalne karakteristike različitih nacionalnih politika, koje su već kreirane i so-
cio-ekonomskih konteksta u kojima takve politike postoje“.
6
Rezolucijom o zaštiti porodica i porodičnih jedinica, iz 1994. godine, 
zagovaran je obuhvatniji pristup zaštiti porodice i dece na nivou EU, kroz 
obezbeđivanje jednakog tretmana svim porodicama, bez obzira na njihovu 
strukturu ili tip. Posebna pažnja bila je usmerena na potrebe i zaštitu dece, 
sa naglaskom na deci u jednoroditeljskim porodicama i siromašnim doma-
ćinstvima, kao i na promovisanje jednakih mogućnosti za muškarce i žene, 
prevenciji nasilja u porodici i zloupotrebu dece.
U tom periodu, a u znatnoj meri i kasnije, politika porodice posmatra-
na je u širem kontekstu demografskih kretanja, kao i učešća žena na tržištu 
rada. Iako od sredine 1970-ih konstantno raste stopa ekonomske aktivnosti 
žena u EU, ona je ipak ostala niža od stope ekonomske aktivnosti muškara-
ca. Žene se češće nalaze na manje plaćenim i nebezbednijim poslovima od 
muškaraca, obavljajući honorarne i poslove sa skraćenim radnim vreme-
nom uz angažovanje na određeno vreme. Takođe, stope zaposlenosti žena 
značajno variraju u zavisnosti od godina i broja dece. Mada je sve više žena 
uključeno u tokove plaćenog rada, one su najzastupljenije u sektoru zašti-
te i javnom sektoru, gde su uslovi rada fleksibilniji i naklonjeniji ženama, 
ali je zarada često niža nego u privatnom sektoru. Tokom 1990-ih, kada je 
pitanje porodice i porodičnih obrazaca formalno bilo regulisano i dobilo 
izvesne zakonodavne „obrise“ u EU, akcenat nije bio na blagostanju poro-
dice, već na zaštiti zdravlja i bezbednosti trudnica, omogućavanju slobod-
nog kretanja zaposlenih ili jednakom tretmanu polova, povećanju fleksibil-
nosti na tržištu rada.
Od 2000. godine pa naovamo raste interesovanje istraživača i širih na-
učnih i političkih krugova u EU za oblast porodične politike. Međutim, oni 
se suočavaju sa tzv. fragmentacijom problema, odnosno ove političke obla-
sti, budući da delokrug porodične politike nije dobro definisan. Problem 
nerazvijenosti evropske politike porodice u sprezi je sa nedovoljnim pri-
sustvom obavezujućih komunitarnih akata u ovoj sferi. Ipak, danas nakon 
skoro šezdeset godina socijalne politike EU, porodične politike postepeno 
postaju jedna od prioritetnih tema u političkim agendama. Na promenu 
postojeće prakse, bar kada je reč o definisanju čvršćih ciljeva, značajan uti-
caj imaju zajednički izazovi sa kojima se porodice u svim nacionalnim dr-
žavama suočavaju.
6  
Ibidem, p. 104.
180
M A RINA PA N TELIĆ, A NITA BURGU ND

CILJEVI PORODIČNE POLITIKE UNIJE
Kao rezultat aktuelnih demografskih promena koje se dešavaju u industrijali-
zovanom svetu, porodične politike postaju centralno pitanje u zemljama 
EU. U većini država članica postoji sličnost u pogledu ovih politika i njiho-
vih ciljeva, dok pojedine zemlje karakterišu specifična rešenja u ovoj oblasti. 
Takođe, i na nadnacionalnom nivou, brojni politički akteri postavili su svoje 
ciljeve u oblasti porodične politike.
Kada je reč o porodičnoj politici na nivou EU, postoji nekoliko inicijativa 
koje je neophodno uzeti u obzir prilikom razmatranja porodičnih ciljeva. 
U poslednjih nekoliko godina, veliki uticaj na razvoj zajedničkog pristupa 
u oblasti porodične politike na nivou EU imao je Evropski porodični savez. 
Savez, koji je ustanovljen 2007. godine, trebalo je da doprinese stvaranju ade-
kvatnijih porodičnih politika putem razmene ideja i iskustava između država 
članica, kao i kroz podsticanje saradnje između članica Unije.
Evropska unija, uglavnom, posmatra porodicu kao izvor ekonomskog 
prosperiteta, stoga podstiče države da porodičnu politiku inkorporiraju u svo-
je ekonomske i socijalne politike. Pre osnivanja Evropskog porodičnog sa-
veza, neki od ciljeva i instrumenata EU u ovoj oblasti bili su formulisani i u 
Lisabonskoj strategiji rasta i radnih mesta. Istaknuto je da su ovi ciljevi važ-
ni za unapređenje ravnoteže između porodičnog i profesionalnog života, kao 
i za formulisanje adekvatnih političkih odgovora na demografske promene.
7
 
Usklađenost porodičnog i profesionalnog života ogleda se u stepenu i prirodi 
podrške koja se pruža roditeljima (korišćenje novčanih davanja, obezbeđivanje 
usluga dečije zaštite, prava na različite vidove odsustva), kao i u fleksibilnom 
radnom vremenu, fleksibilnim radnim aranžmanima i drugim vidovima podrš-
ke od strane poslodavaca, koji doprinose uspostavljanju ravnoteže i usklađiva-
nju porodičnih i profesionalnih obaveza. Primeri dobre prakse u Uniji su nordij-
ske zemlje i Francuska, gde, pored visoke stope nataliteta i relativno visoke stope 
zaposlenosti (sa punim radnim vremenom) žena, postoji relativno visoka, kon-
tinuirana i ravnomerna podrška zaposlenim roditeljima tokom odrastanja nji-
hove dece. Pored toga, obezbeđena je i značajna podrška poslodavaca u pogledu 
fleksibilnosti radnog vremena. Za razliku od ove grupe zemalja, u anglosakson-
skim zemljama se podrška roditeljstvu češće ostvaruje kroz honorarni rad žena 
ili rad sa skraćenim radnim vremenom, gde su stope fertiliteta takođe visoke, ali 
je pomoć države prvenstveno usmerena na siromašne porodice.
Kada se konstruktivno sagledaju ciljevi Unije u oblasti porodice i porodič-
nog života, moguće je identifikovati tri ključne dimenzije porodične politike. 
7 
European Commission, Communication from the Commission: Promoting solida-
rity between the Generations
, Available from: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/
LexUriServ.do?uri=COM:2007:0244:FIN:EN:PDF (Accessed 17 October 2012), p. 4.
181
PROGR A MI PODRŠK E PORODICI I DECI U EV ROPSKOJ U NIJI

Ove tri dimenzije ili, kako ih često nazivamo, ciljevi su: (1) dobrobit deteta, 
(2) ravnopravnost polova i (3) uspostavljanje ravnoteže između porodičnog i 
profesionalnog života. Budući da su međusobno povezane, i da razvoj u jed-
noj oblasti zavisi od razvoja u drugoj, ove tri dimenzije je teško odvojeno po-
smatrati. Postoje empirijski dokazi koji ukazuju na to da usklađenost između 
porodičnog i profesionalnog života doprinosi blagostanju deteta, kao što se i 
zadovoljstvo životom roditelja povećava ako oni mogu da postignu adekvatan 
balans između ove dve sfere života.
Prva dimenzija porodične politike Unije, dobrobit deteta, fokusirana je na 
decu kao članove porodice. Evropska unija unapređenje dobrobiti dece i mla-
dih ljudi vidi kao način da se budućim generacijama pomogne da razviju svoj 
puni potencijal i na taj način daju veći doprinos društvu i ekonomiji.
8
 Važan 
cilj EU je i smanjenje siromaštva kod dece, budući da „uprkos sveukupnom 
napretku na tržištu rada, ova stopa je (sa 19%, deca se nalaze u znatno većem 
riziku od siromaštva nego što je to slučaj sa opštom populacijom na nivou EU) 
od 2000. godine ostala nepromenjena“.
9
 Komisija je istakla da je najbolji način 
za prevazilaženje siromaštva kod dece rešavanje problema na svim frontovima 
i uspostavljanje odgovarajuće ravnoteže između porodice i deteta. To podra-
zumeva kombinovanje strategija za povećanje zaposlenosti roditelja sa pru-
žanjem usluga i finansijske pomoći, kako ne bi došlo do stvaranja začaranog 
kruga. S' tim u vezi, Unija je dala preporuku svojim članicama da primenjuju 
izbalansiran miks politika u prevazilaženju aktuelnih izazova.
Druga dimenzija, ravnopravnost polova, predstavlja prioritet Unije. 
Posredstvom različitih inicijativa, kojima se vrši analiza zakonodavstva, EU 
prati i promoviše „mainstreaming polova“
10
 i rešava problem razlike u zarada-
ma koji postoji između polova, kako bi se države članice podstakle da spro-
vode postojeće zakone u oblasti ravnopravnosti polova i podigla svest o nji-
hovom postojanju. Kao deo mera koje Unija koristi u oblasti ravnopravnosti 
polova navodi se promovisanje ravnopravnog učešća žena i muškaraca u pro-
cesu donošenja odluka, na primer, učešće žena u političkom ili ekonomskom 
odlučivanju kroz transparentnost u promovisanju, fleksibilno radno vreme 
i dostupnost ustanova za brigu o deci. U Uniji, rodni stereotipi prisutni su u 
obrazovnom procesu, na tržištu rada u medijima. Stoga, Komisija konstantno 
8 
European Commission, Joint Report on Social Protection and Social Inclusion 2008,  
Available from: http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=738&langId=en&pubI
d=113&type=2&furtherPubs=yes (Acccessed 23 October 2012), p. 111.
9  
Ibidem, p. 112.
10 
Odnosi se na „integrisanje jednakih mogućnosti u sve politike i institucional-
na okruženja EU i ne posmatra jednake mogućnosti samo kao zasebnu politiku“ 
(Linda Hantrais, Social policy in the European Union – Third Edition, op. cit., p. 123).
182
M A RINA PA N TELIĆ, A NITA BURGU ND

ističe potrebu da se podigne svest javnosti o ovom pitanju i ohrabre mlade 
žene i muškarci da slede nekonvencionalne edukativne obrasce.
Što se tiče treće dimenzije, usklađivanja porodičnog i profesionalnog života, EU 
koristi politike pomirenja kako bi ojačala poziciju roditelja na tržištu rada. 
Zaposlenost roditelja je glavna komponenta porodičnih politika i nesumnjivo je 
povezana sa ciljevima koji se tiču ravnopravnosti polova, iskorenjivanja siromaš-
tva i socijalne isključenosti. Obezbeđivanje porodičnih beneficija, kako univerzal-
nih tako i onih targetiranih, predstavlja ključni instrument u borbi protiv siromaš-
tva. Pored toga, usklađivanje porodičnog i profesionalnog života podrazumeva 
unapređenje obrazovanja i blagostanja za sve članove porodice. Kroz podsticanje 
stručne obuke, problem socijalne isključenosti rešava se u skladu sa opštim ciljem 
Komisije koji se tiče smanjenja ograničenja i manjkavosti u sistemu obrazovanja i 
obuke. Ovaj cilj predstavlja jedan od sedam ključnih političkih prioriteta.
11
 Pored 
toga, subjektivno blagostanje je povezano sa ciljem EU da se unaprede radni i ži-
votni uslovi njenih građana i ojača ekonomska i socijalna kohezija Unije.
MERE PORODIČNE POLITIKE UNIJE
Za adekvatnu procenu porodičnih politika neophodno je precizno definisa-
nje njihovog delokruga i granica. U naučnoj literaturi i stručnoj javnosti često 
se mogu sresti različite klasifikacije i tipologije, ali najčešće se ističe da tri gru-
pe mera čine „jezgro“ porodične politike:
 
• Pomoć u novcu, u vidu socijalnih davanja i/ili poreskih olakšica koje 
predstavljaju naknadu troškova koji su u vezi sa podizanjem dece.
 
• Pomoć u naturi ili uslugama u oblasti obrazovanja, brige i čuvanja 
male i starije dece. Ovaj vid mera može biti u formi direktnog pružanja 
usluga i/ili davanja subvencija za različite usluge, ali, takođe, može biti 
i u formi poreskih olakšica ili novčanih davanja kako bi se porodicama 
pomoglo da plate određene usluge.
 
• „Porodično odsustvo“ i udružena davanja namenjena roditeljima koji 
se staraju o svojoj deci (porodiljsko odsustvo, odsustvo za očeve, rodi-
teljsko odsustvo, odsustvo zbog posebne brige o bolesnom ili hendi-
kepiranom detetu, itd.).
12
11 
European Commission, Communication from the Commission: Joint Report on Social Pro-
tection and Social Inclusion 2005
, Available from: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/ 
LexUriServ.do?uri=COM:2005:0014:FIN: EN:PDF (Accessed 21 November 2012), pp. 6–7.
12 
European Commission, The costs of raising children and the effectiveness of policies to 
support parenthood in European countries: a Literature Review2009
, Available from: 
http://europa.eu/epic/docs/eu_report_cost_of_children_final_11-05-2009.pdf 
(Accessed 23 November 2012), p. 39.
183
PROGR A MI PODRŠK E PORODICI I DECI U EV ROPSKOJ U NIJI

Beneficije u novcu
 – glavni politički instrument usmeren na direktnu na-
doknadu troškova brige o deci jesu porodične naknade u gotovini (izuzev na-
knada za odsustvo). Sve evropske zemlje obezbeđuju neku vrstu novčanih 
(gotovinskih) davanja za porodicu. Ostali instrumenti, poput poreskih olakši-
ca, najčešće se javljaju kao dopuna gotovinskim beneficijama. U proseku, ova 
davanja čine 60% ukupnih izdataka u oblasti porodične politike, odnosno 
1,2% BDP-a. Postoje velike razlike između zemalja u pogledu izdvajanja za ovu 
vrstu mera: od 0,2% BDP-a u Španiji, do 2,7% u Luksemburgu. Zemlje koje 
najviše izdvajaju jesu zemlje u kontinentalnom delu Evrope – Luksemburg, 
Austrija, Nemačka, Belgija, Francuska, kao i Irska i Kipar. Ostale zemlje, uk-
ljučujući i nordijske, ispod su proseka Unije. Finansijska podrška porodici je 
naročito niska u Španiji, Letoniji, Litvaniji, Italiji i Portugalu.
13
Uglavnom, kada govorimo o beneficijama u novcu možemo razlikovati 
novčani porodični dodatak, poreske olakšice koje se tiču porodice i elemen-
te koji se odnose na porodicu u sistemu socijalnog osiguranja. Kad je reč o 
ovom poslednjem, fokus je na smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje 
zaposlenih.
Beneficije u naturi 
– obuhvataju heterogenu grupu povlastica, kao što su: 
dnevni boravak za decu, smeštaj, pomoć u kući i druge beneficije u naturi. 
Ove beneficije su usmerene na obezbeđivanje obdaništa i dnevnih boravaka 
za decu, kao i nekih drugih usluga (poput smeštaja i pomoći u kući) za ugro-
žene porodice. U EU one u proseku čine 0,6% BDP-a, krećući se u rasponu od 
skoro 0%, u pojedinim zemljama, do 2,2%, u Danskoj. Nordijske zemlje se 
ističu u pogledu izdataka za beneficije u naturi, koji su daleko viši u poređenju 
sa drugim članicama Unije.
14
Porodične naknade predstavljaju način da se nadoknade troškovi koji se 
odnose na podizanje dece. Sa jedne strane, porodice imaju povećane troško-
ve u odnosu na ostala domaćinstva dok je, sa druge, mogućnost zarade ogra-
ničena zbog brige o deci. Stoga, porodice sa decom predstavljaju ekonomski 
ranjivu kategoriju. U mnogim zemljama, porodice sa dvoje i više dece, kao i 
jednoroditeljske porodice, izložene su većem riziku od siromaštva nego ostala 
domaćinstva. Stoga, porodične beneficije mogu imati ključnu ulogu u ograni-
čavanju ekonomske ugroženosti porodice.
Porodično odsustvo
 – postojanje različitih oblika porodičnog odsustva 
jedno je od centralnih pitanja Unije. Program odsustva predstavlja sastavni 
deo mera koje se odnose na „uspostavljanje ravnoteže i pomirenja poro-
dičnog i profesionalnog života“.
15
 Oni, takođe, predstavljaju jedan od nači-
13 
Ibidem, p. 57.
14 
Ibidem, p. 44.
15 
Ibidem, p. 47.
184
M A RINA PA N TELIĆ, A NITA BURGU ND

na na koji roditelji, naročito majke, pokušavaju da se nose sa indirektnim 
troškovima podizanja i brige o deci, nastojeći tako da vreme koje posvećuju 
podizanju i vaspitanju svoje dece ne predstavlja prepreku za njihovo na-
predovanje u karijeri. Iako je prvobitno razvijeno kao mera podrške rodite-
ljima sa ciljem da im se olakša povratak na posao ili ponovno uključenje u 
proces rada, roditeljsko odsustvo predstavlja i meru podsticanja ravnoprav-
nosti polova. Međutim, odsustvo može i intenzivirati teškoće sa kojima se 
pojedini roditelji, uglavnom majke, suočavaju prilikom pokušaja da zadrže 
posao ili se ponovo uključe u proces rada.
Politika odsustva ima za cilj da zaštiti majku pre rođenja deteta, kao i da 
joj omogući da se u potpunosti oporavi (fizički i psihički) nakon porođaja, 
ne zanemarujući u isto vreme i potrebu deteta za negom i uspostavljanjem 
bliskog odnosa sa oba roditelja. Takođe, ona prepoznaje i potrebu oca da us-
postavi blizak odnos sa tek rođenim detetom, te stoga podržava ravnoprav-
nu podelu roditeljskih dužnosti i uloga između polova.
Postojeće šeme odsustva (porodiljsko odsustvo, odsustvo za očeve, rodi-
teljsko odsustvo i odsustvo radi posebne brige o detetu
) obuhvataju vremenski 
period u kojem roditelji odsustvuju sa posla zbog brige i nege deteta, i u 
većini zemalja podrazumevaju novčana davanja kao kompenzaciju za izo-
stanak zarade za period odsustva. Ove naknade u proseku čine 0,3% BDP-a, 
a kreću se u rasponu od 0% u pojedinim zemljama do 0,7% u Švedskoj 
i Estoniji. Nordijske zemlje, zajedno sa Estonijom, Češkom, Letonijom, 
Mađarskom i Rumunijom izdvajaju najveći deo svog BDP-a upravo za ovu 
meru porodične politike.
16
Porodiljsko odsustvo 
– predstavlja period zaštićenog odsustva (u smislu 
očuvanja radnog mesta) za zaposlene žene, i uglavnom obuhvata posled-
njih nekoliko nedelja trudnoće pre rođenja deteta (ili čak usvojenja, što je 
slučaj u nekim zemljama). Cilj je da se majci obezbedi odmor pre porođaja, 
kao i da joj se omogući da se u potpunosti oporavi nakon rođenja deteta i 
da provede što više vremena sa novorođenčetom. U posebnim okolnostima, 
kao što su bolest majke ili njena smrt, ovo pravo može biti preneto na oca 
deteta. Većina zemalja obezbeđuje finansijsku pomoć majkama na poro-
diljskom odsustvu.
Dužina porodiljskog odsustva se razlikuje od zemlje do zemlje. Ona va-
rira od najmanje 14 nedelja u Nemačkoj, do skoro šest meseci u Mađarskoj, 
Irskoj, Velikoj Britaniji i Slovačkoj. U Velikoj Britaniji plaćeno porodiljsko 
odsustvo od 26 nedelja može biti produženo za dodatnih 26 nedelja ne-
plaćenog odsustva. Na taj način, dužina porodiljskog odsustva iznosila bi 
16 
Henning Lohmann, Frauke H. Peter, Tine Rostgaard and Katharina Spiess, Towar-
ds a Framework for assessing family policies in the EU
, 2009, Available from: http://
thefamilywatch.org/doc/doc-0077-es.pdf , pp. 56–57.
185
PROGR A MI PODRŠK E PORODICI I DECI U EV ROPSKOJ U NIJI

čitavih godinu dana. U pojedinim zemljama, porodiljsko odsustvo može biti 
duže za drugo, treće i svako naredno dete.
17
U većini zemalja, naknade za porodiljsko odsustvo isplaćuju se na osno-
vu zdravstvenog osiguranja ili od strane socijalnih fondova (odnosno fonda 
za slučaj nezaposlenosti u Holandiji). U Irskoj, Norveškoj, Portugalu, Sloveniji, 
Španiji i Švedskoj naknade se isplaćuju od strane države, dok u Danskoj na-
knadu pokrivaju poslodavci. Zakonodavstvo u Grčkoj, Poljskoj i Nemačkoj 
predviđa i dopunu naknada koje obezbeđuju poslodavci, a koje pokriva osi-
guranje za slučaj bolesti.
Odsustvo za očeve
 – predstavlja meru zaštićenog odsustva za zaposlene 
očeve, uglavnom neposredno nakon rođenja deteta, sa ciljem da se provede 
što više vremena sa novorođenčetom i pruži podrška majci i drugoj deci u po-
rodici. Trajanje zakonskog odsustva za očeve se, takođe, razlikuje značajno 
između zemalja, od nekoliko dana do najviše tri nedelje.
18
 Takođe, treba istaći 
da, kao i kod porodiljskog odsustva, trajanje odsustva za očeve može biti pro-
duženo preko roditeljskog odsustva.
Roditeljsko odsustvo
 – zakonska mera zaštićenog odsustva sa posla sa ci-
ljem da omogući roditeljima da se brinu o detetu u prvim godinama nakon 
rođenja. To je individualno pravo koje imaju i majka i otac deteta, a na njima 
je da odluče ko će to pravo iskoristiti. U pojedinim zemljama uvedena je i tzv. 
„kvota za očeve (daddy's quota)“
19
, koja treba da podstakne očeve da uzima-
ju roditeljsko odsustvo. Dužina zakonskog roditeljskog odsustva varira od ze-
mlje do zemlje, od najmanje tri meseca (13 nedelja) u Velikoj Britaniji i Belgiji, 
pa do tri godine u Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Španiji 
i Slovačkoj.
20
 U poslednjih nekoliko godina trajanje roditeljskog odsustva je 
produženo u Italiji, Španiji i Švedskoj, dok su Irska i Velika Britanije uvele za-
konsko odsustvo tek nedavno, krajem 90-ih godina prošlog veka.
Zakonsko roditeljsko odsustvo neplaćeno je u Grčkoj, Irskoj, Holandiji, 
Portugalu, Španiji i Velikoj Britaniji. U Austriji, Belgiji, Francuskoj, 
Luksemburgu, Slovačkoj i Poljskoj postoji izvesna paušalna naknada, dok je 
u preostalim zemljama naknada proporcionalna gubitku zarade. Ovakva pro-
porcionalna naknada je izuzetno niska u Italiji, dok u Mađarskoj i Finskoj 
17 
Antoine Math, Christèle Meilland, Family-related leave and industrial relations, EIRO, 
2004, Available from: http://www.eurofound.europa.eu/eiro/pdf/eo04-6.pdf, p.14.
18 
Ibidem, p. 15.
19 
Direktiva o roditeljskom odsustvu iz 1996. godine zahteva postojanje minimalnog in-
dividualnog prava oba roditelja, odnosno neprenosivost prava na roditeljsko odsustvo, 
u cilju promovisanja jednakih mogućnosti i jednakog tretmana muškaraca i žena.
20 
Antoine Math, Christèle Meilland, Family-related leave and industrial relations, op.cit., 
p.18.
186
M A RINA PA N TELIĆ, A NITA BURGU ND

iznosi između 60 i 70% zarade (stopa zavisi od nivoa primanja zaposlenog). U 
Danskoj i Švedskoj naknada se kreće oko 80–90% zarade, pa čak može iznositi 
i 100% zarade, što je slučaj u Sloveniji i Norveškoj.
Pravo na roditeljsko odsustvo može se koristiti sve do osme godine života 
deteta. Međutim, u praksi je mali broj zemalja koje predviđaju korišćenje ovog 
prava nakon navršene treće, odnosno četvrte godine života deteta. Takođe, po-
stoje pokušaji da se zakonsko roditeljsko odsustvo učini fleksibilnijim, na taj na-
čin što bi se podelilo u više odvojenih blokova. Ipak, većina zemalja ne podržava 
ovakvu podelu odsustva. U Irskoj, na primer, 14 nedelja neplaćenog roditelj-
skog odsustva mora se iskoristiti odjednom, dok u Švedskoj postoji maksimalna 
fleksibilnost u pogledu korišćenja 480 dana roditeljskog odsustva.
EKONOMSKA KRIZA I POLITIKE PORODICE
Ekonomska kriza imala je i još uvek ima veliki uticaj na blagostanje i dobrobit 
porodice u zemljama Unije. Ozbiljnost krize, sposobnost vlada da na nju ade-
kvatno odgovore, kao i aktuelni odgovori značajno variraju između država 
članica. Odgovori vlada na ekonomsku krizu zavisili su kako od vremenskog 
perioda i ozbiljnosti same krize, tako i od budžetskih kapaciteta svake zemlje 
pojedinačno. Kao neizbežna implikacija aktuelne recesije javila se potreba za 
opsežnim strukturalnim reformama u oblasti porodične politike zemalja čla-
nica. Pojedine zemlje su uvele dodatne (uglavnom privremene) mere, kako bi 
pomogle porodicama da se nose sa krizom, dok su druge bile prinuđene da 
ograniče ili čak smanje davanja i usluge za porodice.
U oblasti novčanih transfera namenjenih porodici, naročito kada je reč o 
novčanim davanjima i poreskim olakšicama za porodice sa decom, došlo je do 
najvećih i najznačajnijih promena od početka krize. Sa jedne strane, prome-
ne su bile strukturalne i ticale su se povećanja nivoa podrške porodicama, dok 
su, sa druge strane, preduzete promene predstavljale direktan odgovor na eko-
nomsku krizu i obuhvatale su kako pozitivne, tako i negativne mere. U tom pro-
cesu izdvojile su se dve grupe zemalja. Prvu čine zemlje poput Francuske, Velike 
Britanije i Italije, koje su usvojile brojne privremene olakšice kao mere pomoći 
i podrške porodici. Za razliku od prve, drugu grupu čine zemlje čiji je direktan 
odgovor na krizu bilo smanjenje nivoa podrške porodicama. To je bio slučaj u 
Estoniji, Mađarskoj i Letoniji. Reč je o zemljama koje su naročito bile pogođene 
recesijom, koje, po svemu sudeći, nisu bile u stanju da prošire i prodube svoju 
podršku porodicama, uprkos njihovim rastućim potrebama.
21
21 
European Commission, The Impact of the Economic Crisis on Family Policies in the 
European Union
, 2010, Available from: http://europa.eu/epic/docs/final_revised.
pdf (Accessed 7 December 2012), p. 12.
187
PROGR A MI PODRŠK E PORODICI I DECI U EV ROPSKOJ U NIJI

Pored oblasti novčanih transfera, brojne promene su se dogodile i u sferi 
porodiljskog i roditeljskog odsustva, kao i u ostalim beneficijama iz ove obla-
sti. U najvećem broju slučajeva reč je o strukturnim i pozitivnim promenama, 
koje su dovele do povećanja državne pomoći porodicama. Međutim, u poje-
dinim slučajevima došlo je i do smanjenja podrške koju je država obezbeđi-
vala porodicama. I promene u ovoj oblasti dovele su do izdvajanja dve grupe 
zemalja. Sa jedne strane, imamo zemlje poput Finske, Nemačke, Holandije, 
Rumunije, Slovačke, Švedske i Velike Britanije, koje su sprovele strukturne i 
pozitivne reforme svojih porodičnih politika. Promene su se uglavnom odno-
sile na produžetak porodiljskog ili roditeljskog odsustva, povećanje pokrive-
nosti ovim pravima, kao i povećanje naknada tokom perioda odsustva. Ovoj 
grupi treba dodati još i Češku, Grčku i Poljsku, gde je uveden obiman paket 
podrške kako bi se porodicama pomoglo da usklade porodične i profesional-
ne obaveze. Sa druge strane, tu su one zemlje u kojima su sprovedeni drastič-
ni rezovi u sferi porodiljskog i roditeljskog odsustva. Rezovi su bili veliki u 
Češkoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, gde je došlo do skraćenja perioda plaće-
nog odsustva, kao i obima plaćenih beneficija. I u jednom i u drugom slučaju, 
ove promene predstavljale su direktan odgovor na krizu.
22
Budući da većina odgovora država članica na ekonomsku krizu nisu 
samo rezultat promena u porodičnoj politici, već sveobuhvatnih promena u 
različitim oblastima socijalne politike, teško je pouzdano govoriti o uticaju 
koji je kriza imala na porodicu. U različitoj stručnoj i naučnoj literaturi može 
se naići na stanovište da ekonomska recesija nije uticala samo na nisko do-
hodovane porodice, već i na one sa srednjim prihodima. U onim porodica-
ma koje su i pre krize bile siromašne situacija se još više pogoršala, ali kriza 
je nesumnjivo imala uticaja i na visokodohodovane porodice. U pojedinim 
slučajevima, porodice su direktno bile pogođene krizom kroz gubitak posla 
nekog od članova, skraćenja radnog vremena i/ili ukidanja bonusa ili 13. pla-
te. Budući da je ovde fokus bio isključivo na merama koje su deo porodične 
politike zemalja članica, procena reperkusija koje je ekonomska kriza imala, i 
dalje ima, na porodicu svakako zahteva detaljniju analizu.
22 
Ibidem, pp. 12–13.
188
M A RINA PA N TELIĆ, A NITA BURGU ND

ZAKLJUČAK
Politike porodice predstavljaju deo šireg sociopolitičkog konteksta, koji je 
najčešće izuzetno normativan i ideološki obojen: politike porodice su pove-
zane sa osnovnim pretpostavkama o ulozi porodice u društvu i određenjima 
pojma porodice ili toga šta bi ona trebalo da bude.
23
Značaj postojanja politika orijentisanih ka porodici istaknut je na evrop-
skom nivou, budući da su one prvenstveno orijentisane na socijalnu inkluziju 
siromašne dece i povećanje participacije roditelja na tržištu rada. Postojanje 
kontinuuma podrške tokom ranog detinjstva predstavlja ključnu karakteristi-
ku zemalja koje za cilj imaju podizanje stope fertiliteta, povećanje učešća žena 
na tržištu rada i stope zaposlenosti samohranih roditelja, zajedno sa smanje-
njem rizika od siromaštva.
U skladu sa tim, države članice su svesne potrebe za aktivnim pristupom 
u sferi porodične politike. Njihova budućnost upravo zavisi od povećanja sto-
pe nataliteta, odrastanju dece u adekvatnom socijalnom okruženju i obrazo-
vanju u odgovorne pojedince sposobne da žive u društvu. Države su na ra-
zličitim nivoima razvile takve koncepte porodične politike koji kombinuju 
tradicionalne obrasce i aktuelne životne potrebe. Stoga, one predstavljaju 
odraz raznovrsnosti i nacionalnih specifičnosti.
Dakle, nesumnjivo je da Unija uzima sve aktivnije učešće u sferi porodič-
ne politike. Njene aktivnosti su sve brojnije i obimnije, a tiču se: prikuplja-
nja informacija o zakonskoj regulativi država članica i razvoju monitoringa, 
intenziviranju koordinacije i harmonizacije nacionalnih zakonodavstava, fi-
nansiranju projekata država članica iz oblasti porodične politike i donošenju 
obaveznih standarda koji se tiču politike porodice ili na neki način na nju uti-
ču. Takođe, aktivnosti Unije u ovoj oblasti usmerene su i na podsticanje rav-
nopravnosti polova i zabrani diskriminacije, jednakosti na tržištu rada, zašti-
ti majki, roditeljskom odsustvu, dečijoj zaštiti, socijalnim transferima, borbi 
protiv siromaštva dece, kontinuiranom obezbeđivanju finansijskih subvenci-
ja u pogledu demografskih promena…
Danas su politike porodice postale glavna oblast reformi u većini članica 
Unije. Institucije, norme i regulatorni okvir ograničavaju prostor za delovanje 
i oblikovanje budućih politika. Nesumnjivo je da EU svojim propisima utiče 
na nacionalne politike, ali realno je govoriti o diverzifikovanosti evropskih 
politika porodice. Veći deo naučne i stručne javnosti se slaže da se danas naj-
veće razlike u pogledu politika porodice mogu naći između severnih i južnih 
delova Evrope. Međutim, postoje jasni pokazatelji da države članice postaju 
23 
Uwe Uhlendorff, Marina Rupp, Matthias Euteneuer, Wellbeing of Families in Future Eu-
rope – Challenges for Research and Policy
, FamilyPlatform, 2011, Available from http://
europa.eu/epic/docs/family_platform_book1.pdf (Accessed 7 December 2012), p. 71.
189
PROGR A MI PODRŠK E PORODICI I DECI U EV ROPSKOJ U NIJI

međusobno sve sličnije u pogledu nacionalnih porodičnih politika, kao i pro-
blema u vezi sa njima. Ipak, u skladu sa principom evropskog jedinstva sadr-
žanog u osnivačkim ugovorima, moraju se poštovati nacionalne specifičnosti 
porodičnih politika država članica Unije.
BIBLIOGRAFIJA
[1] 
European Commission, Communication from the Commission: Joint Report on Social 
Protection and Social Inclusion
, 2005, Available from: http://eur-lex.europa.eu/ 
LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2005:0014:FIN:EN:PDF (Accessed 21 November 
2012).
[2] 
European Commission, Communication from the Commission: Promoting solida-
rity between the Generations
, Available from: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/
LexUriServ .do?uri=COM:2007:0244:FIN:EN:PDF (Accessed 17 October 2012).
[3] 
European Commission, Council Directive 96/34/EC of 3 June 1996 on framework 
agreement on parental leave concluded by UNICE, CEEP and ETUC
, Available from: 
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:1996:145:0004:000
9:EN:PDF (Accessed 5 May 2013).
[4] 
European Commission, Joint Report on Social Protection and Social Inclusion, 2008, 
Available from:http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=738&langId=en&pubId= 
113&type=2&furtherPubs=yes (Accessed 23 October 2012).
[5] 
European Commission, The costs of raising children and the effectiveness of policies to 
support parenthood in European countries: a Literature Review 2009
, Available from: 
http://europa.eu/epic/docs/eu_report_cost_of_children_final_11-05-2009.pdf 
(Accessed 23 November 2012).
[6] 
European Commission, The Impact of the Economic Crisis on Family Policies in the 
European Union
, 2010, Available from: http://europa.eu/epic/docs/final_revised.pdf, 
(Accessed 23 October 2012).
[7] 
Hantrais, Linda, Social policy in the European Union – Third Edition, Palgrave 
Macmillan, New York, 2007.
[8] 
Lohmann, Henning, Frauke, Peter H., Rostgaard, Tine and Spiess C., Katharina, 
Towards a Framework for assessing family policies in the EU
, 2009, Available from: 
http://thefamilywatch.org/doc/doc-0077-es.pdf (Accessed 16 November 2012).
[9] 
Math, Antoine, Meilland, Christèle, Family-related leave and industrial relations, 
EIRO, 2004, Available from: http://www.eurofound.europa.eu/eiro/pdf/eo04-6.pdf 
(Accessed 7 December 2012).
[10] 
Uhlendorff, Uwe, Rupp, Marina, Euteneuer, Matthias, Wellbeing of Families in Future 
Europe – Challenges for Research and Policy
, Family Platform, 2011, Available from 
http://europa.eu/epic/docs/family_platform_book1.pdf (Accessed 2 December 
2012).
190
M A RINA PA N TELIĆ, A NITA BURGU ND

Marina Pantelić and Anita Burgund
SUPPORT PROGRAMS FOR FAMILIES 
AND CHILDREN IN EUROPEAN UNION
Abstract
Outline of the support programs for families and children in European Union, 
its context, underlying objectives and measures, is the aim of this paper. 
Given the diversity of European family policies, this overview offers insight 
into current situation in the area of family policy and highlights the need for 
greater harmonization and better coordination of national legislation in this 
area. One part is dedicated to the impact of economic crises on the family and 
repercussions that it had on the family policies of the member states.
Key words:
child, family, family policy, benefits, crises
191
PROGR A MI PODRŠK E PORODICI I DECI U EV ROPSKOJ U NIJI

ISTR AŽIVANJA 
Stručni članak
Primljen: 31. mart 2013. 
UDC 343.352
Čedomir Čupić
1
Univerzitet u Beogradu 
Fakultet političkih nauka
Milica Joković
2
Univerzitet u Beogradu 
Fakultet političkih nauka
Modeli za sistemsku 
borbu protiv korupcije
3
Apstrakt
Za borbu protiv korupcije izuzetno je bitno da se korupcija pročisti iz siste-
ma. Borba protiv korupcija trebalo bi da zahvati sve sisteme i u okviru njih 
podsisteme jedne države. U tekstu su razmatrana tri uspešna modela u bor-
bi protiv korupcije u svetu: hongkonški, Novog Južnog Velsa u Australiji 
i švedski. Moguća su dva modela za sistemsku borbu protiv korupcije u 
Srbiji: prvi, Novi institucionalni, i drugi, formiranje specijalnih odeljenja 
za borbu protiv korupcije u okviru postojećih državnih organa – policije, 
tužilaštva i specijalnog suda.
Ključne reči:
korupcija, sistemi, podsistemi, modeli u borbi protiv korupcije, istraga, javno 
saslušanje, javne nabavke, revizija, oduzimanje imovine
1 
Email: [e-mail]
2 
Email: [e-mail]
3 
Rad je nastao u okviru naučno-istraživačkog projekta Univerziteta u Beogradu – 
Fakulteta političkih nauka, Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kon-
tekstu 
(evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i 
tehnološkog razvoja Republike Srbije.

KORUPCIJA I SISTEMSKA KORUPCIJA
Reč korupcija potiče iz latinskog jezika od reči corumpo, rupi, ruptum i ima 13 
značenja. Ta značenja mogu se grupisati kao egzistencijalna, moralna, prav-
na i estetska. U egzistencijalna spadaju sledeća značenja: pokvariti, polomiti, 
uništiti, upropastiti, razoriti. U moralna – oslabiti, obeščastiti, oskrnaviti, oka-
ljati, zavesti. U pravna – podmititi, potkupiti. U estetska – neukusan. Prema 
tome, korupcija kao pojava nije samo egzistencijalni, moralni, pravni, već i 
estetski problem. Tokom označavanja i izučavanja korupcije, ta pojava je na 
različite načine određivana i definisana. Razlog je u tome što se ona pojavlji-
vala u različitim oblicima i sadržajima. Danas se ona određuje kao zloupotre-
ba javnog položaja ili javnog ovlašćenja radi ostvarivanja ličnog ili privatnog 
dobitka na račun drugoga ili drugih. Od te zloupotrebe započinju razni oblici 
nelegalnih radnji koje su u suštini koruptivne. Ovo određenje dala je Svetska 
banka. Naravno, svako koruptivno delo je istovremeno i kriminalno. Kada se 
funkcija zloupotrebi u okviru sistema i podsistema države i kada se ona raširi, 
onda je reč o sistemskoj korupciji.
Društveni i državni život počiva na četiri osnovna sistema: političkom, 
ekonomskom, socijalnom i vrednosnom. Od razvijenosti, održivosti, funkci-
onisanja i efikasnosti tih sistema zavisi kvalitet života u društvu i državi. Oni 
su mera uspešnosti jednog društva i države. Svaki od tih sistema ima podsi-
steme. Održivost sistema zavisi od uravnoteženog funkcionisanja podsistema. 
Naravno, podsistemi mogu biti razvijeniji ili manje razvijeni, ali ne toliko ne-
ujednačeni u razvijenosti da bi ceo sistem doveli u pitanje.
Korupcija kao zla društvena pojava može da se uvuče, ugnezdi i raširi u 
podsistemu. Ako ne postoji dobra kontrola – ona preko jednog od podsiste-
ma gde se pojavila i širila, može lako da se prelije u ostale. Na taj način, ce-
lokupan sistem zapada u stanje stagnacije, posle čega sledi razaranje i uni-
štavanje. Kad korupcija ovlada podsistemima i sistemima društvo i država su 
u velikoj opasnosti. To se može porediti s malignim kancerom. Zbog toga je 
od svih oblika najopasnija sistemska korupcija. U stanju sistemske korupcije 
društvo i država obolevaju na smrt.
Korupcija, prvo, urušava vladavinu prava kao garanta reda, sigurnosti i 
stabilnosti u jednom poretku. Kada se vladavina prava dovede u pitanje ko-
rupcijom, onda ona ovladava jednim društvom i državom i nameće se kao 
način života. Korupcija formira koruptivni obrazac života koji se najčešće do-
življava, tamo gde dominira, kao normalnost. Korupcija dovodi u pitanje i 
dve značajne i bitne vrednosti na kojima počiva vladavina prava – pravdu i 
slobodu građana. U isto vreme ona urušava ili umrtvljuje institucije koje treba 
da sprovode vladavinu prava.
U okviru političkog sistema, osetljivi podsistemi na korupciju su partijski, 
pravosudno-bezbednosni, administrativni, poreski, carinski, inspekcijski, 
medijski i komunalni. Kada je u pitanju ekonomski sistem, na korupciju su 
194
ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ

osetljivi finansijsko-bankarski podsistem, podsistem javnih nabavki, držav-
na preduzeća, javni servisi. U socijalnom sistemu najosetljiviji na korupciju 
su zdravstveni i penzijski podsistemi, a u vrednosnom sistemu korupciji je 
podložan obrazovni podsistem.
Najopasnija korupcija dolazi iz partijskog sistema. To je politička ko-
rupcija.
4
 Pomoću nje šire se na sve sisteme razni oblici koruptivnih radnji. 
Ona podstiče, održava, širi i štiti sistemsku korupciju. Preko partija, korupci-
ja se uvlači u sisteme i podsisteme. Politička korupcija vezuje se za nelegalne 
radnje, odnosno zloupotrebu položaja političkih lidera i njihovih najbližih 
saradnika, radi pribavljanja ličnog ili grupnog dobitka na račun svih gra-
đana. Politička korupcija omogućava i podstiče širenje korupcije na svim 
nivoima vlasti i u svim oblastima i delatnostima političkog i društvenog ži-
vota. Ona je izvor i uzrok širenja korupcije na organizovan, sistematičan i 
sistemski način.
HONGKONŠKI MODEL 
U BORBI PROTIV SISTEMSKE KORUPCIJE
Za sada najbolji i najuspešniji primer borbe protiv korupcije u svetu je hon-
gkonški primer – spoj šok terapijske mere i temeljno razrađenog zakono-
davnog i institucionalnog načina u borbi protiv korupcije. Može se sma-
trati da je ovaj model sveobuhvatno razrađen, precizno organizovan, što je 
primer sistematičnog pristupa u borbi protiv korupcije. Njegova potpunost 
ogleda se u tome što nezavisno državno telo obuhvata najbitnije i najzna-
čajnije funkcije u borbi protiv korupcije: nadzorne, kontrolne, regulativne, 
preventivne i istražne. To je jedino nezavisno državno telo u svetu s toli-
kim brojem funkcija. Posebno se izdvaja istražna funkcija, temeljno razra-
đena i na osnovu toga dobro organizaciono postavljena. Naravno, ono što 
tom telu omogućava da racionalno i efikasno funkcioniše i postiže maksi-
malne rezultate jesu dobri zakoni i oštre kazne. Kada je u pitanju politička 
korupcija jedno od najboljih zakonskih rešenja jeste ukidanje imuniteta 
4 
Karlo Alberto Brioski tačno konstatuje da „u prisustvu temi korupcije, obično 
najviše ciljamo na politiku i na njene protagoniste, zato što su oni zapravo naši 
zastupnici u institucijama, te uživaju veću eksponiranost, ako ne i veću popu-
larnost. U blizini politike, međutim, gotovo u svakom slučaju postoji i neka 
javna ili privatna ustanova, kompanija, lobi ili grupa zainteresovanih ljudi (i 
prilikom davanja podrške izbornim kampanjama i pri određivanju dobavljača 
za javne usluge), koja sebi osigurava više-manje zakonitu korist, zahvaljujući 
posredništvu samog vlasnika kompanije ili nekog njegovog direktora ili služ-
benika“, Karlo Alberto Brioski, Kratka istorija korupcije, Mate, Beograd, Zagreb, 
2007, str. 172–173.
195
MODELI Z A SISTEMSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE

svim funkcionerima u vlasti, kao i pripadnicima bezbednosno-pravosud-
nih organa. Drugim rečima, niko nema imunitet ako istražni organi ko-
misije pribave materijalne dokaze: guverner, zamenik guvernera, premijer, 
ministri, zamenici, pomoćnici ministara, poslanici u parlamentu, policajci, 
tužioci i sudije.
Hongkong je šezdesetih i ranih sedamdesetih godina 20. veka bio među 
zemljama s najvećom korupcijom i u Aziji i u svetu. Radi obračuna s tako vi-
sokom i raširenom korupcijom formirana je Nezavisna komisija protiv ko-
rupcije (Independent Commission Against Corruption – ICAC).
5
 To nezavi-
sno državno telo počelo je da radi 1974. godine, ali je dugo tavorilo i tek kada 
je reformisano, pre svega dobijanjem istražne funkcije, počelo je od 2002. 
godine da pokazuje uspešne rezultate. Zahvaljujući izuzetnoj efikasnosti 
ICAC, Hongkong se već 2008. godine svrstao među 20 najmanje korumpira-
nih zemalja u svetu, tačnije, zauzeo je 13. mesto, a 2012. godine pomerio se 
na 12. mesto. Istraživanja o raširenosti korupcije u Hongkongu pokazala su 
da ICAC podržava čak 99 odsto građana.
6
U borbi protiv korupcije u hongkonškom modelu uključena su iskustva 
Svetske banke koja su proizašla iz istraživanja te zle pojave na planeti i koja 
su uvršćena u izveštaju pod naslovom: „Pomoć zemljama u borbi protiv ko-
rupcije – uloga Svetske banke“ (Izveštaj je objavljen 1997. godine). Ta isku-
stva odnose se na primenu tri elementa u borbi protiv korupcije: sprečava-
nje, obuka i sprovođenje. Bilo koji od tih elemenata da izostane ili ne bude 
efikasno primenjen poduhvat je doveden u pitanje i u tom slučaju najčešće 
propada. Primeri pokušaja zemalja da u sprovođenju antikorupcijske borbe 
reformišu samo upravu, a da u isto vreme ne koriste elemente obuke i spro-
vođenja pokazuju se kao neuspešni i propali.
Ono što treba konstatovati jeste da hongkonški model borbe protiv ko-
rupcije nije srećna slučajnost već rezultat dobro razrađenog modela vođe-
nja politike u borbi protiv korupcije uprkos svima koji su pružali otpor, bili 
nezadovoljni, čak i naoštrene javnosti koja je sumnjala da se sve to može 
na uspešan način završiti. Strategiju u hongkonškom modelu čine tri dobro 
povezana elementa.
7
 Prvi se odnosio na optužbe za mito tako što je dato do 
znanja i državnim organima i građanima da će svaka optužba biti do kraja 
istražena i da će procesuiranje otpočeti bez ikakvih sumnji na moguću op-
strukciju ili uticaj moćnika. Drugi elemenat odnosi se na sistem procedu-
ra, odnosno na preispitivanje i eliminisanje bilo kakvih rizika koji mogu da 
5 
Bertrand De Speville, „Anticorruption Commissions: The 'Hong Kong Model' Re-
visited“, Asia-Pacific, Vol. 17, No. 1, p. 48.
6 
Ibidem, p. 48.
7 
Ibidem, p. 53.
196
ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ

proizađu iz njih, a koji su koruptivne prirode. Na taj način šanse za korup-
tivno delovanje svode se na minimum. Treći elemenat odnosio se na obuku 
javnosti da prepoznaje korupciju kao veliko zlo koje urušava ne samo druš-
tveni i državni poredak već i ono do čega je stalo građanima a što obezbeđuje 
ravnopravnost pred zakonom i garantuje red u društvu i državi a sigurnost i 
stabilnost kada su u pitanju njihovi životi. U obučavanju građana izuzetno je 
značajna njihova povratna podrška u borbi protiv korupcije.
Prema hongkonškom modelu, tako razrađena strategija primenjuje se 
na sve sisteme i podsisteme u državi i društvu. Ona nije ograničena samo na 
javni sektor. Posebna vrlina hongkonškog modela jeste da su sva tri nave-
dena elementa strategije dobro usklađena i primenjena u isto vreme. To je 
primer da se reforme u jednoj državi i društvu ne mogu delimično već samo 
celovito primenjivati. U drugim zemljama pokušano je da se reformom samo 
jednog sistema obuhvati korupcija u celini i tako savlada, ali su svi ti pokuša-
ji neuspešno okončani. Uspeo je jedino hongkonški model celovitih reformi 
u svim sistemima i podsistemima. Cilj hongkonške strategije bio je da korup-
ciju dovede do granice kada ona nije više sastavni deo sistema, podsistema 
i svakodnevnice i kada ne može da ugrozi normalno funkcionisanje države 
i društva. Taj stepen korupcije moguće je držati pod kontrolom tako da ona 
ne može da izazove bilo kakve štetne i razarajuće posledice. Korupcija kao 
društvena pojava nikada se ne može do kraja iskoreniti, ali se može držati u 
podnošljivim granicama i pratiti uz stalnu kontrolu.
ICAC je valjano postavila i razradila unutrašnju organizaciju, postavši 
primer dobro postavljene unutrašnje strukture. Dva principa bitna su u nje-
noj organizovanosti.
8
 To su jasno razgraničena hijerarhija i odgovornost. Na 
čelu ICAC su direktor i njegov zamenik. Direktor je odgovoran za vođenje 
borbe protiv korupcije, kao i za upravljanje zaposlenima unutar ICAC. Bira 
se na period od tri godine i ne može da bude izabran iz sastava stalno zapo-
slenih u ICAC. Drugim rečima, direktor dolazi spolja kao ugledni pojedinac 
kod kojeg su dokazane i pokazane stručnost, iskustvo, visok osećaj odgovor-
nosti, kao i mera, odnosno odmeravanje u donošenju odluka. To je poje-
dinac kojeg kvalifikuju visoka kompetencija i dokazana moralna kultura. 
Posebno se vodi računa da se u prethodnim poslovima dokazao kao nepoko-
lebljiv, uporan, istrajan, hrabar i odgovoran čovek. Zaposleni u ICAC biraju 
se javnim konkursima sa ugovorima na određeno vreme, odnosno na peri-
od od dve i po godine. U konkursnim uslovima traže se eksperti za pojedine 
oblasti bitnim u borbi protiv korupcije, a istovremeno i ljudi koji imaju ne 
samo iskustvo i rezultate već i čistu profesionalnu prošlost.
8 
Ibidem, p. 53.
197
MODELI Z A SISTEMSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE

Pet je razloga zašto je hongkonški način istraživanja i ispitivanja korupci-
je uspešan.
9
 Prvi, nisu odvajane bitne i nebitne činjenice koruptivnog pro-
blema zato što se često ispostavljalo da je ono što je navodno nebitno upravo 
prouzrokovalo i omogućavalo koruptivnu radnju. Na taj način omogućena 
je sveobuhvatna istraga i izbegnuto je previđanje „nebitnih“ i „nevidljivih“ 
problema jer se upravo u njima može skrivati mogućnost ali i realnost korup-
tivnog čina. Drugi razlog uspešnosti je uvažavanje kao bitne svake žalbe, ne-
zavisno sa koliko podataka i argumenata se raspolaže. Posebno je značajno da 
je ICAC razloge koje navode građani, a koji potkrepljuju sumnju u koruptiv-
no delo, tretirala kao bitne. U ovom nezavisnom državnom telu formirana je 
svest da se ozbiljno shvati svaka žalba građanina, jer ako se to ne bi tako ura-
dilo građani se više nikad neće obratiti takvoj instituciji. Drugim rečima, iz-
gubiće poverenje u njeno funkcionisanje. Time je ICAC stekla poverenje gra-
đana, zahvaljujući čemu su oni u novim dostavama o koruptivnim radnjama 
davali značajne informacije. Obrazac ponašanja i delovanja ICAC glasi: i mali 
i veliki problemi moraju se na podjednak način tretirati. Treći razlog leži u 
razumevanju da svaki oblik selekcije koruptivnih problema može biti opa-
san, posebno onih koji su vezani za funkcionisanje sistema, jer se na taj način 
sumnja u dobre namere ICAC kada je u pitanju ispitivanje i istraživanje ono-
ga što je prijavljeno kao sumnjivo i podstiče verovanje o pristrasnosti. Upravo 
odbacivanjem selektivnosti pristrasnost se isključuje. Četvrti razlog odnosi se 
na problem ignorisanja žalbi onih koji prijavljuju koruptivnu radnju i na taj 
način stvara se slika da se neki oblici korupcije tolerišu, odnosno da postoje 
dupli standardi u borbi protiv korupcije. Upravo, ICAC je radom pokazala da 
nema ignorisanja bilo čije žalbe i da je svaka do kraja ispitana i istražena. Peti 
razlog povezan je sa činjenicom da je svaka korupcija podjednako tretirana. 
Činjenica je da je u iskustvu građana najčešće rasprostranjena sitna korupci-
ja i da je uvreženo shvatanje da ona ne stvara velike probleme. ICAC je, me-
đutim, zaključila da upravo rasprostranjena sitna korupcija može ozbiljno da 
šteti funkcionisanju države i društva. Na taj način podjednako je tretirala i 
sitnu i krupnu korupciju.
U istraživačkom delu funkcionisanja ICAC posebno se ističu dva obeležja.
10
 
Prvo, istragu nikada ne inicira ona i njeni interni izvori. Drugo, ICAC pokazuje 
odgovornost prema željama i zahtevima javnosti, odnosno reaguje na ono na 
šta se građani žale i to do kraja istražuje. Posebno je značajno istaći da ICAC ne 
otvara slučajeve za koje javnost nije spremna i za koje nema ni dovoljno razlo-
ga ni dovoljno argumenata. Ono što još karakteriše rad ICAC jeste poštovanje 
poverljivosti podataka u istragama. Do sada se to pokazalo kao uspešno i na 
9 
Ibidem, p. 55.
10 
Ibidem, p. 56.
198
ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ

osnovu toga ICAC je stekla još veće poverenje javnosti. Zaštićeni su posebno 
pojedinci koji podnose koruptivnu prijavu.
Prvi od tri elementa, koji su sastavni deo strategije ICAC, jeste sprečavanje ko-
rupcije.
11
 Sprečavanje se prevashodno odnosi na proučavanje sistema i podsiste-
ma, posebno na njihovo funkcionisanje, kao i proceduru administracije. U okviru 
sprečavanja, zbog velikog broja sistema, podsistema i procedura, a ograničenog 
broja zaposlenih u ICAC, radi racionalnosti i efikasnosti bilo je neophodno odre-
diti prioritete. Na prvo mesto, u okviru prioriteta, stavljene su procedure stoga što 
je na njih bilo najviše pritužbi. Potom je razmatrano funkcionisanje sistema, po-
sebno onih na čije funkcionisanje su se najviše žalili građani. U procesu razmatra-
nja funkcionisanja sistema bilo je potrebno obezbediti saradnju sa odgovornim 
licima u sistemima i podsistemima u kojima se korupcija događala. To je bilo po-
trebno da bi bila data odgovarajuća preporuka o budućem radu. Na osnovu pre-
poruka, koje su temeljno razmatrane, u ICAC je sačinjena konačna preporuka za 
odgovorna lica u sistemima i podsistemima. Na osnovu konačne preporuke, od-
govorna lica su ohrabrena od ICAC da preporuku primene i da po njoj postupaju. 
Vodilo se računa i o tome da preporuke i njima zasnovane nove procedure budu 
realno primenjive i efikasne pri sprovođenju. Drugi element strategije je obuka. 
Najpre su određeni principi za javnu obuku.
12
 Ti principi trebalo bi da svim gra-
đanima budu jasni. Cilj obučavanja za borbu protiv korupcije jeste da građani ra-
zumeju zašto je korupcija štetna, opasna i zla društvena pojava i da se podstakne 
zajednička borba protiv nje u okviru države i društva. ICAC je smatrala da je ne-
ophodno sprovesti obuku celokupnog stanovništva. Istaknuta su i dva moguća 
načina: prvi, komunikacija licem u lice; i drugi, masovna komunikacija preko 
mas-medija. U procesu obuke ICAC se obavezala da će u javnosti iznositi detaljne, 
precizne i uporedive statističke podatke o svom radu. Takođe, ubrzo je shvatila 
da treba da istražuje mišljenje građana o njenom radu. Na osnovu tog mišljenja 
ona je popravljala sve na šta su građani upozoravali da nije u redu u njenom radu. 
Istraživanja o mišljenju građana, posebno rezultati anketa koje su sprovođene, 
ICAC je javno objavljivala. Na osnovu objavljenih statističkih podataka i grafiko-
na o radu ICAC, javnosti je omogućeno da prati rezultate i sagledava napredak u 
borbi protiv korupcije. Treći element strategije je sprovođenje. Ono podrazume-
va merenje sprečavanja i obuku, kao i procesuiranje učesnika koruptivnog dela. 
Posle procesuiranja, odnosno utvrđivanja materijalnih činjenica, Krivičnim za-
konom određene su stroge zatvorske kazne. Takođe, učesnicima u koruptivnom 
delu oduzima se celokupna imovina. Porodice onih kojima je oduzeta imovina 
šalju se u socijalne institucije koje vode brigu o njima. Ove mere su naizgled repre-
sivne, ali su, prema pokazanim rezultatima, ispale preventivne.
11 
Ibidem, p. 59.
12 
Ibidem, p. 60.
199
MODELI Z A SISTEMSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE