Issn 1820-6700 Univerzitet u Beogradu
Download 3.6 Kb. Pdf ko'rish
|
NEZ
A VISNA K OMISIJA PRO TIV K OR UPCIJE D epar tman za spr eča vanje k orupcije Dir ekt or Pomoćnik dir ekt or a Pomoćnik dir ekt or a Grupe za zada tk e Upr avljačk e g rupe Grupe za zada tk e Grupe za sa vet . usluge M inistarst va i dr ža vni or gani M inistarst va i dr ža vni or gani Priv atni sekt or i dr ža vni or gani ODSEK I ODSEK II • In teg rit et ja vne službe • Disciplino vane službe • Obr az ov anje , z dr av st vo i socijalno star anje • Izbori • Opštinsk e usluge • Kupo vina i t enderi • Administr ativna podršk a za S av et oda vni odbor • Posta vljanje str at eg ije • Upr avljanje znanjem • Analiza tr endo va • Gr ađevinarst vo i k apitalni r ado vi • Planir anje , živ otna sr edina i z emlje • Ugo vori po uslugama • Ja vno priv atno par tnerst vo • Bank arst vo i har tije od vr ednosti • Izg radnja upr avljanja • Osigur anje i oba vezni penzioni f ond • Agen ti za nek retnine 200 ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ ODEL JENJE Z A OPER A CIJE Zamenik k omesar a (Nač elnik oper acija) Istr ažni og ranak IV Istr ažni dir ekt or (V ladin sekt or) Istr ažni dir ekt or (P riv atni sekt or) Pomoćnik dir ekt or a Istr ažni og ranak I Pomoćnik dir ekt or a Istr ažne g rupe Istr ažni og ranak III Pomoćnik dir ekt or a Grupe za podršku Istr ažni og ranak II Pomoćnik dir ekt or a Istr ažne g rupe Grupe za podršku 1. Vladin sekt or 2. Or gani ja vne upr av e 3. I zbori 1. Oba veštajni r ad prikupljanje poda tak a (oper ativna analitik a) 2. Upr avljanje inf ormacijama i tajne oper acije 3. Zaštita sv edok a i v atr eno oružje 4. Nadz or – tajni nadz or i t ehničk a pomoć 1. Priv atni sekt or 1. Sek retarija t O dbor a za r eviziju oper acija 2. Cen tar za prija vljiv anje 3. Cen tar za prit vor 4. Oper ativna v eza sa ma tic om (K inom) 5. Tim za br zo r eago vanje 6. A dministr ativna i oper ativna podršk a 1. Upr avno i pr avno istr aživ anje 2. Unutr ašnja istr aga 3. Sta tističk a istr aživ anja 4. Nadz orne i inspek cijsk e službe 5. Obuk a i r az voj 6. Inf ormacione t ehnolog ije i r ačunsk a f or enzik a 7. Finansijsk a istr aga 8. Konfisk acija – zaplena imo vine 201 MODELI Z A SISTEMSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE MODEL NOVOG JUŽNOG VELSA U AUSTRALIJI Jedan od uspešnih modela u borbi protiv korupcije jeste model Novog Južnog Velsa u Australiji. Taj model napravljen je po uzoru na hongkonški. Novi Južni Vels doneo je Zakon o ICAC 1988. godine. Prema tom zakonu, glavne funkcije ICAC su sledeće: a) istraga i otkrivanje koruptivnog ponašanja u jav- nom sektoru; b) aktivno sprečavanje korupcije pružanjem savetodavne i dru- ge pomoći; c) obuka građana i javnog sektora o korupciji i njenim posledi- cama. Takođe je ozakonjeno da se nadležnost ICAC prostire na sve agencije u javnom sektoru, na sve zaposlene u ministarstvima, lokalnim većima, na poslanike, ministre, zaposlene u pravosuđu i na guvernera (upravljačko-izvrš- na vlast). U nadležnosti ICAC su i svi pojedinci koji obavljaju javne funkcije. ICAC jedino nema nadležnost nad policijskim snagama. Najznačajnija nadležnost ICAC je istražna. U okviru istražne delatnosti ovo nezavisno državno telo Novog Južnog Velsa ima dosta velika ovlašćenja za pribavljanje dokaza. Tako ono može: a) da pribavlja informacije od svedo- ka (uključujući veštake koji pružaju stručne forenzičke usluge), kao i od pover- ljivih izvora; b) da prikuplja materijalne dokaze pomoću naloga za pretres, ali i mera prisile, kao i drugih ovlašćenja kada je u pitanju prikupljanje podataka; Departman za odnose sa društvom (zajednicom) Direktor Pomoćnik direktora Pomoćnik direktora SEKTOR I SEKTOR II • Služba za omladinu i moralno obrazovanje • Služba za masovne komunikacije • Služba za upravljanje i strategiju • Služba za odnose sa medijima • Regionalne kancelarije • Hongkonška kancelarija za veze sa maticom – Kinom • Hongkonški centar za razvoj etike 202 ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ c) da koristi prikrivene operacije, kao što je fizički nadzor, elektronski nadzor, operativce i prikrivene islednike sa lažnim identitetom (naravno, u skladu sa strogim procedurama i po pribavljanju naloga od suda). ICAC može da koristi i specijalne mehanizme za istragu, u nekim sluča- jevima, kao što je javno slušanje. Svi pozvani na javno slušanje prilikom ot- krivanja koruptivnog ponašanja imaju status svedoka. Svedoci su obavezni da govore istinu i rizikuju zatvorsku kaznu ako nešto prikriju ili podmetnu, odnosno ako se pokaže da njihov iskaz nije istinit. Ovaj način javnog slu- šanja potiče iz parlamentarne prakse i ima izuzetnu važnost u sprečavanju koruptivnih radnji. ICAC Novog Južnog Velsa ima 140 zaposlenih, od kojih 50 radi na istra- gama, dok je 22 angažovano u sprečavanju korupcije i obuci za borbu protiv nje. U okviru istražne funkcije, ICAC prima dojave o koruptivnom ponašanju iz više izvora: pojedinci koji sumnjaju na korupciju, kao i oni koji imaju valja- ne dokaze; javni funkcioneri (ombudsman, šef policije, visoki javni zvaničnik, funkcioneri organa uprave i ministri) obavezni su da tom nezavisnom držav- nom telu prijave slučaj za koji osnovano sumnjaju da jeste ili može biti korup- tivnog karaktera; članovi oba parlamenta Novog Južnog Velsa. ICAC može i samoinicijativno da sprovodi istrage. Kada su u pitanju pritužbe, one mogu biti sa adresom ali i anonimne. ICAC je razradila i postavila online formular za pritužbe. Takođe, pritužbe se mogu davati telefonom ili lično dostavljati i sa- opštavati u prostorijama ICAC. Obaveza ICAC je da prijavljene slučajeve ran- gira prema složenosti i prioritetu. Poseban odsek za procene daje preporuke o svakoj primljenoj pritužbi Veću ICAC. Veće ICAC čine komesar, njegov zame- nik, načelnici službi za pravna pitanja, istrage i sprečavanje. Zasedanje Veća saziva rukovodilac Odseka za procene. Odsek za proce- ne podnosi dva puta sedmično 30 do 40 odabranih prijava Veću. Veće naj- češće prijave komentariše preko elektronske pošte. Dosadašnja praksa poka- zala je da se u 99 odsto slučajeva Veće saglašava s rangiranjem i procenom o procesuiranju pritužbi koje je podneo Odsek za procene. Od svih prijava koje stižu Odseku za procene ICAC procesuira 15 odsto pritužbi. Ostalih 85 procenata ICAC zatvori ili prosledi drugom odgovarajućem telu. Naravno, podnosioci prijava mogu pozvati nezavisnog inspektora ICAC ukoliko sma- traju da je ICAC zloupotrebila ovlašćenja. Takođe, svakih šest meseci ruko- vodilac Odseka za procene proverava predmete prema svom redu. ICAC na sopstvenu inicijativu, posle uobičajene procedure preko Odseka za procene, obavlja četiri-pet istraga godišnje. U okviru ICAC, pored Odseka za procene, postoji i Odeljenje za pravna pitanja i Odeljenje za istragu. Uloga Odeljenja za pravna pitanja je da pomaže u planiranju procesuiranja slučajeva korupcije i doprinosi rešavanju pravnih problema koji se mogu javiti pri tretiranju koruptivnih dela. Takođe, pomaže i sarađuje sa istražiteljima, posebno u slučajevima kada treba pribaviti nalo- ge za pretres, ali i za pripremanje dokaza. Odeljenje za pravna pitanja pruža 203 MODELI Z A SISTEMSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE pomoć i za pripremu javnog saslušanja, posebno u pripremi dokaza potreb- nih da se predoče javnom tužilaštvu. Uloga Odeljenja za istragu je prebav- ljanje informacija od svedoka (ako je potreban i veštak za pružanje stručne forenzičke usluge); prikupljanje materijalnih dokaza, koje podrazumeva pri- premu naloga ako je potreban pretres, ali i upotreba mogućih prisilnih mera ili drugih ovlašćenja; korišćenje prikrivenih operacija (kao što su fizički nad- zor, elektronski nadzor, prikriveni islednici, upotreba lažnih identiteta – sve se to izvodi u skladu sa propisanim strogim procedurama i uvek uz nalog koji se dobija od ovlašćenog lica). U okviru delovanja ICAC je i zaštita uzbunjivača. Zaštitu uzbunjivača imaju javni funkcioneri, kao i pojedinci koji su pod ugovorom u organima uprave Novog Južnog Velsa. Zaštita podrazumeva da se odmazda protiv uz- bunjivača smatra krivičnim delom. Dužnost ICAC je da obaveštava uzbunji- vača o slučaju koji je prijavio, odnosno o toku istrage, a ako istraga nije za- vršena obaveštava ga svakih šest meseci dokle se stiglo u postupku. Takođe, postoje i interne procedure za zaštitu uzbunjivača, kao i pružanje emotivne podrške, pa i upućivanje na sva druga tela koja mogu da mu pomognu u slu- čaju da se oseća ugroženim. Jedna od važnih komponenti u funkcionisanju ICAC vezana je za komu- nikacije i medije. Prilikom javnih saslušanja postoji posebna prostorija oda- kle poslenici medija mogu da izvesne delove direktno prenose. Oni svedoke ne mogu da intervjuišu u prostorijama ICAC, ali mogu na javnom prostoru pre ili posle saslušanja. Medijima se nikad ne daju ponuđeni dokazi onih koji prijavljuju koruptivne radnje pre nego što budu provereni. Posle završetka istrage i podnošenja izveštaja daju se saopštenja za medije i sve relevantne činjenice o koruptivnom slučaju. U Novom Južnom Velsu borba protiv korupcije troslojno se osigurava. Prvi sloj u toj borbi je ICAC koja ima velika i široka ovlašćenja. Drugi sloj je Inspektor zadužen za praćenje rada ICAC. 13 Treći sloj je Odbor za ICAC for- miran od poslanika u parlamentu (vlasti i opozicije i samostalnih poslanika) i predstavnika vlade. 13 „Inspektor Nezavisne komisije za borbu protiv korupcije nije deo same Komisi- je za borbu protiv korupcije, već je nezavistan u odnosu na nju i odgovoran je za istraživanje pritužbi protiv nje i njenih bivših ili sadašnjih zaposlenih, kao i za nadzor ili praćenje primene ovlašćenja. Kancelarija Inspektora se nalazi u prostorijama ICAC-a. Jedno lice ne može biti Inspektor više od 5 godina. In- spektora imenuje guverner NJV. Objedinjeni parlamentarni odbor za Nezavi- snu komisiju za borbu protiv korupcije ima pravo veta na predlog imenovanja koje podnosi Premijer“. Agencija za borbu protiv korupcije, Izveštaj, Beograd, 2012, str. 11). 204 ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ ŠVEDSKI MODEL U BORBI PROTIV KORUPCIJE Švedska spada među zemlje u kojima je, prema merenju percepcije korupcije Transparency International, korupcija svedena na najmanju moguću meru. Korupcija se u Švedskoj javlja kao povremeni incident. U okviru skale tran- sparentnosti, Švedska je u proteklih 10 godina na trećem mestu, a u 20 prvih zemalja na toj skali, u kojima je indeks korupcije od 8.0 do 10.0, korupcija ne ugrožava ni sisteme i podsisteme. Iako je korupcija svedena na najmanju meru, Švedska stalno čini napore da poboljšava i izoštrava antikorupcijske mere. U okviru tih mera najčešće se posmatra i istražuje korupcija u državnoj upravi, zatim na visokim političkim nivoima vlasti, kao i korupcija na nivou kupovine i prodaje gde su moguće falsifikovane fakture. 14 Posebno se u Švedskoj prate javne nabavke za koje se smatra da mogu postati rizične kada su u pitanju koruptivne radnje. Iz tih razloga, u Švedskoj su doneti zakoni koji se odnose na javne nabavke. 15 Pored Zakona o javnim nabavkama, koji je opšteg karaktera, donet je i Zakon o javnim nabavkama u oblasti vodoprivrede, energije, transporta i poštanskog servisa, koji je poseb- nog karaktera, a u pripremi je i Zakon o javnim nabavkama u oblasti odbra- ne i bezbednosti. Praćenje i kontrolisanje javnih nabavki u Švedskoj zasniva se na pet načela, odnosno fundamentalnih principa. Ti principi su: jedna- kost, nediskriminacija, transparentnost (javnost), proporcionalnost i zajed- nička saglasnost. Prvi princip, jednakost, podrazumeva jednak tretman svih učesnika koji konkurišu kada su u pitanju javne nabavke. Drugi princip, ne- diskriminacija, podrazumeva odsustvo diskriminacije prema drugoj zemlji ili, ako je reč o javnoj nabavci unutar Švedske, diskriminacije nekog drugog grada koji konkuriše ili diskriminacije preduzeća koja učestvuju u konku- renciji za javne nabavke. Treći princip, transparentnost, podrazumeva otvo- renost i javnost u postupku konkurisanja za javne nabavke. Četvrti princip, proporcionalnost, podrazumeva da se mogu istaći zahtevi koji su u vezi sa javnom nabavkom i da oni moraju biti razumno obrazloženi i argumento- vano opravdani. Peti princip, zajednička saglasnost, podrazumeva usaglaše- nost svih učesnika u konkursu javne nabavke, da prihvataju uslove, da ih ti uslovi ne diskriminišu niti da uvode bilo kakav oblik selekcije, odnosno da su svi učesnici podjednako tretirani. Najčešći slučajevi korupcije u Švedskoj vezani su za građevinske radove. Tako su primeri korupcije najčešće povezani s građevinskim materijalom koji se kupuje po niskoj ceni, odnosno iz javnih rezervi. Omogućavajući niske 14 Izveštaj , Studijska poseta Čedomira Čupića Švedskoj (od 10. do 17. aprila 2011), Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, Prokuplje, 2011, str. 2. 15 Ibidem, str. 5. 205 MODELI Z A SISTEMSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE cene materijala iz javnih nabavki, prekršioci su često skloni da prime mito u obliku materijala i da od toga naprave nešto što služi ličnoj svrsi. Drugi primer jeste da se na osnovu zloupotrebe u prodaji materijala i javnih nabavki dobije besplatno putovanje na neko privlačno svetsko turističko odredište. Radi isticanja značaja javnih nabavki i upozorenja na moguće zloupotre- be u njihovom raspolaganju, u Švedskoj se stalno govori o riziku korupcije kada su u pitanju javne nabavke. Takođe, javne nabavke prate i zakonska reše- nja i propisi za koje je karakteristično da su sveobuhvatni i jasni. U Švedskoj se preko medija stalno šire informacije o tome da se ne sme dozvoliti tolerancija za koruptivne radnje. Smatra se da, pored svih zakonskih rešenja i institucija koje primenjuju zakone, treba stalno kontrolisati i način izvršavanja javnih nabavki. Jedna od mera jeste i uključivanje više osoba u donošenje odluka o javnim nabavkama. Smatra se da u procesu javnih nabavki treba stalno da cirkulišu različite osobe koje ih po službenoj dužnosti realizuju, odnosno da treba neprestano menjati realizatore tih poslova. U Švedskoj su razrađena i sredstva u borbi protiv korupcije: javnost, slo- bodna i nezavisna štampa, slobodni sudovi i tužilaštvo, državna revizija i slo- bodni i nezavisni organi u okviru vlasti koji kontrolišu sve što može da proi- zvede rizik koruptivnog delovanja. 16 Prvo sredstvo jeste javnost u radu javnog sektora. To podrazumeva da bi informacije o radu tog sektora trebalo da budu dostupne svakom građaninu, čak i kada se građanin ne predstavi. Ako neko iz javnog sektora stavi oznaku tajnosti informacije, građanin se može obratiti sudu za procenu da li je potrebna tajnost te informacije. Drugo sredstvo je- ste slobodna i nezavisna štampa, što podrazumeva da sredstva informisanja mogu slobodno da obaveštavaju o sumnjama ili mogućim rizicima vezanim za obavljanje javnog posla. Naravno, to je uvek praćeno visokim profesional- nim standardima, koji treba da se poštuju do kraja. U Švedskoj se štampa tre- tira kao nezavisna, odnosno nezavisnost se meri po tome da sve značajno za javno polje bude dostupno građanima i da niko iz vlasti ne može da to kon- troliše ili propisuje kako će se mediji ponašati. Treće sredstvo jesu slobodni sudovi i tužilaštvo, što podrazumeva da je sudska vlast potpuno nezavisna, da su sudije nezavisne u odnosu na bilo čiji uticaj i da presuđuju samo na osnovu svojih profesionalnih znanja, savesti, zakona i pravednosti. Takođe, tužilaš- tvo se smatra moćnim sredstvom u borbi protiv korupcije i ono ima posebno mesto u švedskom sistemskom pristupu borbi protiv korupcije. Četvrto sred- stvo je državna revizija koja ima ne samo nadzornu već i kontrolno-istražnu funkciju. Revizorska institucija je nezavisna i ona je najstručniji organ koji prati trošenje državnog budžeta u koji ulažu svi građani. 17 Koliki je značaj dat 16 Ibidem, str. 7. 17 Ibidem, str. 9. 206 ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ tom nezavisnom državnom organu pokazuje i činjenica da u Švedskoj postoji 2.700 revizora. Na nivou države je centralna revizorska institucija u kojoj je zaposleno 300 revizora. U svakoj opštini postoji jedan ili više stručnih revizo- ra, što zavisi od veličine opštine, i ukupno ih je u Švedskoj 400. Partije na vla- sti, od lokalnog preko regionalnog do centralnog nivoa, dužne su da odrede, proporcionalno preko učešća u vlasti, ukupno 2.000 revizora. Oni nisu struč- ni revizori, već pojedinci koji, kada partije odrede, prolaze kroz stručnu obu- ku u trajanju od šest meseci. Njihova uloga je da kontrolišu kako budžetska sredstva troše pojedinci iz vlasti. Drugim rečima, revizorsku kontrolu čine tri grupe i tri nivoa revizora. Dva su stručnog karaktera, a treći nivo je partijskog karaktera čiji je zadatak praćenje rada svojih kadrova u vlasti koji su zaduženi za trošenje budžetskih sredstava. Peto sredstvo jesu slobodni i nezavisni orga- ni formirani u okviru vlasti i državnih institucija da bi pratili moguće zloupo- trebe i sprečavali moguće koruptivne radnje. MOGUĆI SISTEMSKI MODEL U BORBI PROTIV KORUPCIJE U SRBIJI Moguća su dva modela za sistemsku borbu protiv korupcije. Oba modela osla- njaju se na najbolje dosadašnje modele u borbi protiv korupcije i iskustva koja proizlaze iz njih u svetu. U tekstu su prikazana tri modela i iskustva na osnovu njih. Prvi model znači novu institucionalizaciju, a drugi da se u okviru postojećih državnih organa – policije, tužilaštva i specijalnog suda – oforme posebna odeljenja za borbu protiv korupcije. Pretpostavka uspešne primene oba modela jeste donošenje sistemskih zakona u borbi protiv korupcije koji još nisu doneti, kao i preispitivanje svih pratećih zakona povezanih posebno za krivične radnje. Najznačajniji sistem- ski antikorupcijski zakon jeste Zakon o poreklu imovine. Na osnovu tog za- kona moguće je pratiti korupciju u okviru vlasti (vertikalno), kao i korupciju vezanu za privatni sektor (horizontalno). U primeni ovog zakona bile bi ra- zrađene tri faze. U prvoj fazi, u trajanju od šest meseci, bila bi proverena imo- vina svih zaposlenih u organima koji se bave borbom protiv korupcije. U dru- goj fazi, sledećih godinu dana, bila bi proverena imovina najbogatijih ljudi u Srbiji. A u trećoj fazi, u trajanju od godinu dana, bila bi proverena imovina svih pojedinaca čija imovina premašuje 500.000 evra. Potom bi zakon bio pri- menjivan na sve u koje se posumnja da na razne nelegalne načine stiču imo- vinu (primer provere imovine u SAD). Nova institucionalizacija je model koji podrazumeva da se Agenciji za borbu protiv korupcije zakonski dodeli još jedna funkcija – istražna. Istražna funkcija podrazumevala bi zapošljavanje 1.000 istražitelja i primenu hon- gkonškog modela istrage. Ona ne bi bila zamena za postojeće državne organe (policija, tužilaštvo i sud) koji su dužni da se bore protiv korupcije. Suprotno, 207 MODELI Z A SISTEMSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE ti organi dobili bi snažnu podršku istražnog dela Agencije. Odgovornost tih organa bila bi maksimalno povećana, jer u slučaju da neko u okviru njih za- kaže brzo bi bio otkriven. Tim slučajevima bi se upravo bavili istražni organi Agencije. Na taj način delovalo bi se preventivno da policija, tužilaštvo i sud obavljaju svoje poslove, kada su u pitanju koruptivna dela, maksimalno ra- cionalno i efikasno. Činjenica da istražni organi Agencije mogu da privedu policajce, tužioce i sudije snažno bi uticala na oporavak tih bitnih organa države u borbi protiv korupcije. Drugi model u borbi protiv korupcije u Srbiji jeste formiranje posebnih odeljenja u okviru policije (primer Velike Britanije), tužilaštva (primer Švedske) i specijalnog suda (to bi bila novina kada su u pitanju svetska isku- stva). Prethodno bi svi koji bi se bavili korupcijom u okviru ovih odeljenja bili stručno provereni. Takođe, bilo bi provereno i poreklo njihove imovine. Oni bi trebalo da budu posebno plaćeni, jer je postojeći Zakon o državnih službenicima, kada su u pitanju izuzetno kvalifikovani kadrovi, destimula- tivan. Da bi bili motivisani kadrovi u svim nezavisnih državnim ogranima i na osnovu toga zapošljavani najkvalifikovaniji, potrebno je doneti pose- ban zakon o njihovom nagrađivanju. To proizlazi iz dosadašnjih iskustava nezavisnih državnih tela. U okviru ta dva modela izuzetno je bitno proširiti revizorsku instituciju. Ona bi trebalo da se organizaciono utemelji na švedskom primeru (to znači da na tri nivoa revizije postoje centralni revizori, na nivou opština i u okviru partija koje se nalaze u organima od lokalne do centralne vlasti). U institucionalizaciji borbi protiv korupcije u Srbiji značajno je istaći da modeli koji bi bili primenjeni proizlaze iz svetskih iskustava, odnosno isku- stava onih zemalja koje su i po teritoriji i po broju stanovnika slične Srbiji, a pokazale su izuzetnu uspešnost u borbi protiv korupcije. 208 ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ BIBLIOGRAFIJA [1] Brioski, Karlo Alberto, Kratka istorija korupcije, Mate, Beograd, Zagreb, 2007. [2] Čupić, Čedomir, Institucije i korupcija, u Vukašin Pavlović (priredio), Političke institu- cije i demokratija , Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2006, str. 37–56. [3] Čupić, Čedomir, Politika i odgovornost, Udruženje za političke nauke Srbije i Čigoja štampa, Beograd, 2010. [4] Goati, Vladimir, Političke partije i partijski sistemi, Fakultet političkih nauka, Univer- zitet Crne Gore, Podgorica, 2008. [5] Independent Commission Against Corruption , Dostupno preko: http://www.icac.org.hk (Pristupljeno 29. marta 2013). [6] Izveštaj , Studijska poseta Čedomira Čupića Švedskoj, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, Prokuplje, 2011. [7] Izveštaj , Studijska poseta Nezavisnoj komisiji za borbu protiv korupcije u Novom Južnom Velsu, Agencija za borbu protiv korupcije Republike Srbije, Beograd, 2012. [8] Karkilns, Rasma, Sistem me je naterao, korupcija u postkomunističkim društvima, Misija OEBS-a u Srbiji, Beograd, 2007. [9] Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije , Uprava za antikorupcijsku inicijativu, Vlada Crne Gore, Podgorica, 2010. [10] Paup, Džeremi, Antikorupcijski priručnik, Transparency International, Beograd, 2004. [11] Rouz-Ejkerman, Sjuzan, Korupcija i vlast, Službeni glasnik, Beograd, 2007. [12] Speville, Bertrand De, Overcoming Corruption – The Essentials, 2010. [13] Speville, Bertrand De, Anticorruption Commissions: The „Hong Hong Model“ Revisited, Asia-Pacific, Vol.17, No. 1, pp. 47–71. [14] Speville, Bertrand De, Borba protiv korupcije: Osnovi, USAID, Beograd, 2013. 209 MODELI Z A SISTEMSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE Čedomir Čupić and Milica Joković MODELS FOR THE SYSTEMIC FIGHT AGAINST CORRUPTION Abstract For the fight against corruption it is important to clean corruption out of the system. The fight against corruption should encompass all systems and their subsystems within a state. Three successful modes are being exam- ined in this article: Hong Kong, New South Wales and Sweden. Two models are possible for the systemic fight against corruption in Serbia: first, Neo- institutional model and, second, forming special departments for the fight against corruption within the existing authorities – police, prosecution and special court. Key words: corruption, systems, subsystems, models in the fight against corruption, investigation, public hearing, public procurement, audit, assets seizure 210 ČEDOMIR ČUPIĆ, MILICA JOKOV IĆ ISTR AŽIVANJA Kratak naučni članak Primljen: 30. mart 2013. UDC 363-053.2 Miroslav Brkić 1 Dragana Stanković 2 Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka Fakultet političkih nauka Nevenka Žegarac 3 Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka Očekivanja roditelja dece sa smetnjama u razvoju od usluga u zajednici 4 Apstrakt Porodice sa decom sa smetnjama u razvoju suočavaju se sa brojnim problemi- ma u svakodnevnom funkcionisanju, kao i izostankom odgovarajućih oblika podrške, usled čega je neophodno razvijanje mreže dnevnih usluga u zajed- nici. Neophodno je da usluge budu fleksibilne i individualizovane da bi u što većoj meri zadovoljile potrebe roditelja i dece. To nije moguće bez razmene informacija između porodice i pružaoca usluga. Ispitivana su očekivanja ro- ditelja dece sa smetnjama od dnevnih usluga na samom početku njihovog korišćenja. Ovo istraživanje, koje je deo veće evaluativne studije, sprovedeno je u 32 opštine u Srbiji i uključilo je 243 roditelja korisnika usluga. Roditelji generalno imaju visoka ili umereno visoka očekivanja u odnosu na razvoj kompetencija kod deteta, socijalizaciju i učešće u zajednici, unapređenje funkcionisanja cele porodice i vlastitih veština. 1 Email: miroslav.brkic@fpn.bg.ac.rs 2 Email: dragana.stankovic@fpn.bg.ac.rs 3 Email: nevenka.zegarac@fpn.bg.ac.rs 4 Ovaj tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Razvoj usluga u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice , koji realizuje Centar za istraživanja u socijal- noj politici i socijalnom radu Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu, u partnerstvu sa UNICEF-om i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike. Ključne reči: deca sa smetnjama u razvoju, perspektiva korisnika, roditelji, usluge, zajednica USLUGE U ZAJEDNICI U najširem smislu, usluge se definišu kao „aktivnosti pružanja podrške i po- moći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta ži- vota, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu“ 5 . Pored procene i planiranja, podrške za samostalan život, savetodavno- terapijskih i socijalno-edukativnih i usluga smeštaja, posebnu grupu čine dnevne usluge u zajednici 6 . One su važan segment u promovisanju socijalne inkluzije i holističkih odgovora na individualne potrebe korisnika u lokalnoj zajednici. Usmerene su na pojedince i porodice sa ciljem obezbeđivanja višeg nivoa kvaliteta i(ili) obezbeđivanja samostalnog života, odnosno otklanjanja i ublažavanja nepovoljnih životnih okolnosti. 7 U Srbiji se trenutno obezbeđuje 31 različita socijalna usluga na nivou lokalne zajednice, od čega je 14 namenjeno deci i mladima, a 8 usluga kori- ste podjednako sve uzrasne grupe korisnika. 8 Dominira usluga dnevnog bo- ravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju koja se pruža u 62 lokalne za- jednice, kao i Dnevni boravak za decu i mlade sa telesnim invaliditetom (u 14 opština). 9 Iako su sve ove usluge veoma značajne za socijalno uključivanje dece sa smetnjama u razvoju kao i njihovih porodica, one nisu ravnomerno raspo- ređene, jer je njihov broj i kvalitet u velikoj meri određen stepenom eko- nomskog razvoja lokalne samouprave. Usluge su najmanje dostupne u nerazvijenim regionima zemlje, i posebno u ruralnim sredinama, gde su ko- risnici usluga, ali i sami pružaoci nedovoljno informisani o sadržaju samih usluga. Pružaoci usluga su u većini slučajeva institucije socijalne zaštite, pre 5 „Zakon o socijalnoj zaštiti“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 24/2011, str. 2. 6 Dnevne usluge u zajednici obuhvataju: dnevni boravak, pomoć u kući, svratište i druge usluge koje podržavaju boravak u porodici i neposrednom okruženju. Videti detaljnije: Ibidem, član 40, stav 1. tačka 2. 7 Videti detaljnije: Nevenka Žegarac, Miroslav Brkić, Razvoj lokalnih usluga – ka stan- dardima kvaliteta . Fond za socijalne inovacije i UNDP, Beograd, 2007, str. 21–34. 8 Republički zavod za socijalnu zaštitu, Dostupno preko: http://www.zavodsz.gov.rs/ index.php?option=com_ content&task=view&id=245&Itemid=245 (Pristupljeno 15. marta 2013). 9 Ibidem. 212 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC svega centri za socijalni rad, kao i udruženja osoba sa invaliditetom. Kako se usluge uglavnom obezbeđuju putem projektnih aktivnosti, njihov kvali- tet, vrsta i održivost su ograničeni. Najčešće korišćena usluga u zajednici je dnevni boravak, dok se među najređe korišćenim izdvajaju pomoć u kući i personalna asistencija. 10 Ove usluge se ubrzano razvijaju poslednjih nekoliko godina, te se broj nji- hovih korisnika znatno povećao, a kapaciteti su još uvek nedovoljni. Kako su neke od ovih usluga i dalje nedostupne u velikom broju lokalnih samoupra- va 11 , a većina dece sa smetnjama u razvoju živi u svojim porodicama, najveći teret brige pada na njihove roditelje. Prema pristupačnim procenama, 7–10% ukupne populacije dece u Srbiji ima neki oblik invaliditeta, od čega između 30.000 i 45.000 sa određenim oblicima intelektualnih teškoća. 12 Neke od postojećih studija pokazuju da briga o detetu sa ozbiljnim zdrav- stvenim problemom povećava verovatnoću razvoda roditelja 13 ili njihovog od- vojenog života 14 , da majka često nije u mogućnosti da zasnuje radni odnos 15 i 10 Vlada Republike Srbije, „Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i sma- njenju siromaštva u Republici Srbiji“, Pregled i stanje socijalne uključenosti i siro- maštva za period 2008–2010. godine sa prioritetima za naredni period, mart 2011, Dostupno preko: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2011/03/Prvi- nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva1.pdf (Pristupljeno 15. marta 2013), str. 158. 11 Tako je npr. 2008. godine svega 53 opštine finansiralo uslugu dnevnog boravka (od čega 33 za decu), a u 2009. godini ukupno 65 lokalnih samouprava finansiralo je ovu uslugu. U 43 opštine ona je bila namenjena deci, a u preostalim opštinama drugim korisničkim grupama. Videti detaljnije: Ibidem, str. 157. 12 Miroslav Brkić, Aleksandar Jugović, Nenad Glumbić, „Residental care for children with intellectual disabilities in the social protection system in Serbia“, European Journal of Social Work, DOI:10.1080/13691457.2012.754740 , Dostupno preko: http:// www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/13691457.2012.754740 (Pristupljeno 15. marta 2013), pp. 1–15. 13 Hope Corman and Robert Kaestner, „The effects of child health on marital status and family structure,“ Demography, Vol. 29, No. 3, pp. 389–408. Shailender Swaminathan, Greg R. Alexander and Sheree Boulet, „Delivering a very low birth weight infant and the subsequent risk of divorce or separation“, Maternal and Child Health Journal , Vol. 10, No. 6, pp. 473–479. 14 Nancy E. Reichman, Hope Corman and Kelly Noonan, „Effects of Child Health on Parents' Relationship Status“, Demography, Vol. 41, No. 3, pp. 569–584. 15 Hope Corman, Kelly Noonan and Nancy E. Reichman, „Mothers'labor Supply in Fragile Families: The Role of Child Health“, Eastern Economic Journal, Vol. 31, No. 4, pp. 601–616. 213 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU da se stoga oslanja na programe pomoći 16 , a da otac radi manji broj radnih sati 17 . Pored ovih, mogu se izdvojiti i druge negativne implikacije: • Nedostatak vremena usled svakodnevne brige o deci i čestih odlazaka kod lekara; • Pojava fizičkih i psihičkih zdravstvenih problema kod roditelja; • Veći medicinski troškovi; • Ograničenja prilikom zapošljavanja i izbora radnog mesta; • Niži prihodi; • Veći stres, neizvesnost, anksioznost, nedostatak sna; • Zanemarivanje razvojnih potreba zdravog deteta. Sa druge strane, briga o detetu sa smetnjama u razvoju može povećati svest članova porodica o unutrašnjim snagama, ojačati porodičnu koheziju ili podstaknuti veze sa grupama, odnosno organizacijama u zajednici. 18 U kojoj meri će se to i desiti zavisi od vrste smetnje, fizičkog, emocionalnog i finansij- skog stanja porodice, dostupnih resursa. Iz svih ovih razloga, usluge u zajednici spadaju među najznačajnije u si- stemu socijalne zaštite, jer treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta života ce- lokupne porodice, pružanju mogućnosti za redovne aktivnosti roditelja i brigu o detetu bez socijalne izolacije. 19 Usluge dnevnog boravka, pored usluge pomoći u kući, personalne asi- stencije, odnosno dečijeg asistenta i predah smeštaja su od posebnog zna- čaja za porodice sa decom sa smetnjama u razvoju. U okviru EU programa, počevši od 2011. godine, podržan je razvoj ovih usluga u 42 opštine u Srbiji koje spadaju u manje razvijene sredine (u pogledu dohotka i dostupnosti lokalnih usluga). Više od 2/3 opština nije imalo nijednu od ovih usluga pre početka programa, a drugi su nadogradili već postojeće usluge prošire- njem aktivnosti, uključivanjem novih korisnika, opremom i sl. Programom je podsticana saradnja državnog i nevladinog sektora, te su se kao pružaoci ovih usluga javili centri za socijalni rad u 17 opština, nevladine organizacije (uglavnom udruženja roditelja dece sa smetnjama) u 8 opština, zatim škole, druge ustanove socijalne zaštite, Crveni krst, ili su organizovane u partner- stvu različitih aktera. Centar za socijalni rad je, shodno zakonu, imao ulogu 16 Nancy E. Reichman, Hope Corman and Kelly Noonan, „Effects of child health on sources of public support“, Southern Economic Journal, 73, pp. 136–156. 17 Hope Corman, Kelly Noonan and Nancy E Reichman, „Mothers'labor Supply in Fragile Families: The Role of Child Health“, op. cit., pp. 601–616. 18 Nancy E. Reichman, Hope Corman and Kelly Noonan, „Impact of Child Disability on the Family“, Matern Child Health Journal, Vol. 12, No. 6, pp. 679–683. 19 Ibidem, p. 602. 214 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC da proceni potrebe i uputi na uslugu korisnike, te da učestvuje u planiranju načina korišćenja usluge, monitoringu i evaluaciji. Znanja o efikasnosti usluga i njihovim ishodima nepotpuna su bez sagle- davanja i razumevanja perspektive korisnika. Poslednjih godina je došlo do značajnih izmena u načinu pružanja usluga. Najveća promena ogleda se u rekonceptualizaciji položaja korisnika i porodice. Uloga roditelja deteta sa smetnjama je evoluirala od „objekta intervencije“, koji dobija usluge bez kon- trole nad tim procesom, do partnera u donošenju odluka u toku korišćenja usluga, kao i određivanju njihovih sadržaja i ciljeva. Zato je kod formiranja novih dnevnih usluga za decu sa smetnjama važno razmotriti i načine učešća roditelja i deteta u oblikovanju sadržaja usluge, proceni i planiranju, kako bi usluge bile u najvećoj mogućoj meri individualizovane. 20 Jedan od načina učešća roditelja je i ispitivanje njihovih očekivanja od usluge pre ili na samom početku korišćenja usluga (tokom prvog meseca), kako bi se identifikovale promene u različitim aspektima psihosocijalnog funkcionisanja korisnika, kao i aspekti usluga koji u najvećoj meri doprinose poboljšanju kvaliteta života deteta i porodice. Pokazalo se da očekivanja rodi- telja u većoj ili manjoj meri variraju u zavisnosti od brojnih faktora kao što su: pol, stručna sprema, zanimanje, vrsta i težina smetnje kod deteta, postojeći resursi porodice (finansijski i mreža podrške pre svega) i sl. KARAKTERISTIKE UZORKA I OSNOVNI SOCIOEKONOMSKI PODACI O RODITELJIMA Istraživanje je obavljeno u periodu decembar 2011 – mart 2012. godine u 32 opštine, 21 u kojima su u okviru EU programa organizovane dnevne usluge za pomoć deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama. Ispitivanjem su obuhvaćena 243 korisnika usluga. Upitnik je popunjavao jedan od roditelja, odnosno osoba koja brine o detetu. Roditelji su popunjavali upitnik u 89,8% slučajeva, u 76,8% majka, a u 23,2% otac. U 6,9% slučajeva upitnik su popu- nili hranitelji, a u 3,3% baba ili deda. 20 Sussane King, Rachel Teplicky, Gilian King, Peter Rosenbaum, Family-centered service for children with cerebral plasy and their families: A review of literature. Seminars in Pediatric Neurology , Vol.11, No.1, pp. 78–86. 21 Opštine u kojima je obavljeno istraživanje su: Paraćin, Despotovac, Rekovac, Ćiće- vac, Vrnjačka Banja, Trstenik, Prokuplje, Gornji Milanovac, Stara Pazova, Irig, Pe- ćinci, Ruma, Aleksinac, Knjaževac, Boljevac, Svrljig, Pirot, Požega, Čajetina, Kosje- rić, Ivanjica, Dimitrovgrad, Bela Palanka, Negotin, Kladovo, Žagubica, Čoka, Novi Kneževac, Topola, Kikinda, Nova Crnja, Žitište, Sečanj. 215 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU Obrazovanje i zanimanje roditelja U proseku, ispitanici imaju 45 godina, uzrasni raspon se kreće od 22 do 79 go- dina kod žena, odnosno 32 do 69 godina kod muškaraca. Grafikon 1. Obrazovanje i zanimanje roditelja 8,3 29,3 49,6 4,9 4,5 3,4 6,3 28,1 49,5 4,2 7,3 4,7 Nezavršena OŠ OŠ SSS VS VSS NP 0 20 40 % 60 Majke Očevi Oko 50% roditelja ima srednju školu, a zatim slede završena, odnosno nepot- puna osnovna škola. Najređe poseduju visoku i višu stručnu spremu. Ovi po- daci nesumnjivo govore o niskom obrazovnom statusu roditelja, s obzirom na to da 37,6% osoba ženskog i 34,4% muškog pola ima završenu, odnosno nezavršenu osnovnu školu. Niži obrazovni status najčešće je povezan sa neza- dovoljavajućom finansijskom situacijom, a može doprineti nižim očekivanji- ma od deteta, odnosno usluga koje se obezbeđuju. Nepovoljnija obrazovna struktura najčešće uslovljava zanimanja koja su slabije plaćena, bez redovnih prihoda. Među majkama su najzastupljenije do- maćice (52,7%) i kvalifikovane radnice (13,8%), a kod očeva kvalifikovani (27,6%), nekvalifikovani radnici (17,2%) i poljoprivrednici (12,0%). Struktura porodice i karakteristike domaćinstva U odnosu na mesto prebivališta, ispitanici su relativno ujednačeni: 39,3% živi u gradu, 13,8% u prigradskom, 46,5% u seoskom naselju. Najzastupljenije su potpune porodice, 74,4% dece žive sa oba roditelja, 24,4% sa jednim, uglavnom majkom (19,5%). Razvod (40,7%) je najčešći razlog nepotpunosti, potom sledi smrt jednog od roditelja (22,0%) i lišavanje roditeljskog prava (16,5%). Domaćinstva se najčešće sastoje od 3 do 5 članova (74,2%), a značajno su prisutna (17,5%) i domaćinstva koja imaju od 6 do 11 članova porodice. U 45,8% domaćinstava živi po dvoje dece, u 25,1% jedno, u 20,7% troje, a 216 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC u 7,6% 4-oro ili više dece. U 16,0% domaćinstava, osim korisnika, postoje i drugi članovi kojima je potrebna dodatna podrška usled hronične bolesti ili invalidnosti. Rezultati pokazuju da briga o deci nije podjednako raspoređena. Iako najčešće žive u potpunoj porodici (74,4%), u 38,3% slučajeva jedan od roditelja, obično majka, primarno vodi celodnevnu brigu o detetu. Situacija je još nepovoljnija ako žive razdvojeno. U 78,3% slučajeva roditelj kod kojeg dete živi skoro isključivo vodi brigu o njegovim potrebama. Podrška srodni- ka je delimično prisutna, skoro podjednako kod roditelja koji žive zajedno (26,8%) i odvojeno (26,7%). Roditelji veoma retko angažuju spoljnu podrš- ku (bebi-siterke), nezavisno od toga da li žive u zajednici (3,8%) ili odvojeno (3,3%). Takođe, oblici organizovane društvene podrške su im uglavnom ne- dostupni, budući da je dnevne usluge (vrtiće, dnevne centre) koristilo samo 14,2% dece čiji roditelji žive u bračnoj zajednici, odnosno 15,0% onih čiji su roditelji razdvojeni. Rezultati pokazuju da najveći deo tereta brige o deci sa invaliditetom pada na roditelje, neretko na samo jedno od njih. Podrška srodnika je deli- mično dostupna, a usluge u zajednici uglavnom su nedostupne. Imajući izne- to u vidu, razvijanje što šire mreže usluga u zajednici, koje će se obezbeđivati od strane socijalnog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, zahtev je koji se po- stavlja u cilju integracije dece i mladih sa smetnjama u razvoju, odnosno po- drške roditeljima ili staraocima. 22 Porodični prihodi Pretpostavka da nizak obrazovni status i nepovoljna kvalifikaciona struktura utiču na nizak materijalni status se potvrdila. Značajan broj roditelja/odgaja- telja se oslanja na prihode po osnovu prava iz socijalne i dečije zaštite, odno- sno za slučaj nezaposlenosti. 22 Nevenka Žegarac, Tamara Džamonja Ignjatović, Anita Burgund, Marko Milanović, „Razlike u stepenu stresa roditelja i kvaliteta života kod dece sa smetnjama u razvo- ju“, Duhaček, D. i Lončarević, K. (ur.) Kultura, rod, građanski status, Centar za studi- je roda i politike, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2012, str. 187–197. 217 OČEK IVA NJA RODITELJA DECE SA SMET NJA M A U R A ZVOJU Grafikon 2. Izvori prihoda domaćinstva Dodatak za pomoć i negu drugog lica Dečji dodatak Primanja iz radnog odnosa Penzija Novčana socijalna pomoć Uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica Honorarni i sezonski poslovi Prihodi od poljoprivredne delatnosti Povremena novčana pomoć od rođaka Jednokratna novčana pomoć Naknada za nezaposlene Pomoć u naturi Prihodi od izdavanja nekretnine ili zemlje u zakup 58,2 42,5 42,2 24,4 18,2 17,1 16,7 16,7 9,1 8,1 2,5 2,5 1,1 0 10 20 30 40 50 60 70 Procenat porodica korisnika % Imajući u vidu činjenicu da je reč o roditeljima dece sa invaliditetom, razu- mljivo je zašto čak 88,4% porodica prima neki od stalnih oblika socijalne po- moći, odnosno finansijske podrške. Pravo na dodatak za pomoć i negu dru- gog lica ostvaruje 58,2% dece, a uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć 17,1%. Dečiji dodatak koristi 42,5%, a novčanu socijalnu pomoć 18,2% ispitanika. U 16,5% slučajeva zaposlena su oba roditelja, u 6,1% samo majka, a u 25,0% otac. Čak u 40,9% porodica oba roditelja su nezaposlena i ostvaruju samo pri- hode iz socijalne zaštite, odnosno povremenog rada. Iako redovne, novčane pomoći su nedovoljne za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, prihodi od sezonskih i poljoprivrednih poslova su povremeni i niski, iz čega je očigledno da se značajan broj porodica nalazi u riziku od siromaštva. 23 23 Ilustracije radi, u 2013. godini visine nekih od ovih naknada na koje se najveći broj ispitanih roditelja oslanja iznose: novčana socijalna pomoć – 7.275,00 dina- ra, dečiji dodatak – 2.594,88 dinara (za prvo dete), roditeljski dodatak – 35.045,28 dinara, dodatak za pomoć i negu drugog lica – 9.157,00 dinara i uvećani dodatak za negu i pomoć drugog lica – 24.699,00 dinara. 218 MIROSL AV BRK IĆ, DR AGA NA STA NKOV IĆ, NEV ENK A ŽEGA R AC Grafikon 3. Visina mesečnih prihoda domaćinstava Bez prihoda Prihodi niži od 20.000 20.000 do 50.000 50.000 do 100.000 Prihodi viši od 100.000 N. P. 32,0 51,6 11,3 0 10 20 30 40 50 60 Procenat porodica % 1,8 1,1 2,2 Najveći procenat domaćinstava (51,6%) ima ukupne prihode od 20.000 do 50.000 dinara mesečno, 32,0% niže od 20.000 dinara, a 11,3% od 50.000 do 100 000. dinara. Većina ispitanika (54,9%) smatra da su oni nedovoljni za za- dovoljenje osnovnih potreba, 31,6% je mišljenja da prihodi delimično zado- voljavaju potrebe, dok 12,7% ističe da u potpunosti zadovoljavaju sve potrebe. Potpuniju sliku o dovoljnosti prihoda dobijamo kada ih uporedimo sa veliči- nom domaćinstva. Tabela 1. Mesečni prihodi u odnosu na broj članova domaćinstva Download 3.6 Kb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling