Mahalla, oav, kons 13 bob kolej 120


Марказий Осиё республикалари уртасида икки томонлама сиёсий, иктисодий ва маданий алокалрнинг урнатилиши,ривожланиб бориши ва муаммолари


Download 2.23 Mb.
bet3/42
Sana08.03.2023
Hajmi2.23 Mb.
#1249027
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   42
Bog'liq
Siyosat

.Марказий Осиё республикалари уртасида икки томонлама сиёсий, иктисодий ва маданий алокалрнинг урнатилиши,ривожланиб бориши ва муаммолари.
Марказий Осиё давлатлари уртасидаги икки томонлама хамкорлик узаро манфаатдорлик ва тенг хукуклилик асосига курилмокда. . 1993 йилнинг июль ойида козогистон билан Узбекистон уртасида 1994-2000 йилларда иктисодий интеграцияни чукурлаштириш чора- тадбирлари тугрисидаги битм имзоланди. 1998 йил 2 ноябрда бу шартнома 1998-2005 йилгача узайтирилди. 1994 йилнинг январида ягона иктисодий худудини барпо этиш тугрисидаги шартнома имзоланади. 1998 йил 2 ноябрда имзоланган абадий дустлик хакидаги шартномага янги юз йилликда хам мамлакатлараро алокаларни кенгайтириш учун мустахкам замин сифатида хизмат килади. Узбекистон билан киргистон Республикалари уртасидаги дустлик, хамкорлик муносабатлари чукурлашиш йулидан бормокда. Хар икки давлатлар уртасида абадий дустлик хамкорликни чукурлаштириш тугрисидаги Шартнома имзоланди., ягона иктисодий худудни барпо этиш тугрисидаги шартномага кушилган. Узбекистон ва Туркманистон халкларининг чукур тарихий ва маданий умумийлигига асосланган узбек- туркман муносабатлари хам юксак салохиятга суянган холда ривожланмокда, барча йуналишлар буйлаб икки томонлама узаро харакат учун залворли шартномавий- хукукий база мавжуд. Савдо-иктисодий алокаларни ривожлантириш максадида узаро коммуникация, хусусан тарнспорт коммуникациясини ривожлантиришга катта ахамият берилмокда. Шу муносабат билан Узбекистон Туркманистон территориясидан утадиган Тежен- Сарахс янги темир йул курилишига уз улуши билан катнашяпти. Бу йул Пекинни Истамбул билан богловчи Трансосиё магистралининг таркибий кисмидир. Хулоса шуки, Марказий Осиё мамлакатлари уртасидаги иктисодий, савдо-сотик, илм-фан, маданият каби сохалардаги алокаларни кенгайтириш мавжуд иктисодий кийинчиликларни хал этиш имконини беради. Чунки муаммолар ухшаш булганидек уларни хал этиш йуллари хам бир-бирига ухшаш. Бамаслахат иш юритиш икки ва куп томонлама муаммоларни хал этиш, минтакамизда вужудга келган зиддиятларни тинч йул билан бартараф килиш, хамкорликни бирор томоннинг зугумидан хали тенг хукукли интеграцияга айлантириш омили булади.

11. Жамиятда маънавий қадриятларни тиклаш ижтимоий–сиёсий ва иқтисодий ривожланиш асоси


Mуcтaкиллик йиллapидa дaвлатнинг мoxияти бутундaй, тубдaн узгapди. Дaвлaт дacтлaбки боcкичдa жaмиятни янгилaшнинг энr фaол xoлдa, иcлoxотлаpнинг ташаббуcкоpи вa йунaлтиpувчиcи, ижтимoий хаётдаrи янги, acocий aмaлгa oшиpувчиcи булиб колди.
Янги узбек дaвлaтчилигини кapop топтиpишнинг биринчи бocкичидarи вaзифaлap Узбкиcтоннинг xaлкapо майдонда обрусининг ортиши вa куплaб дуcтлик вa биродарлик ришталарини боглаш вa pивoжлaнтиpишдa уз ифoдacини топди.
Xoзиpги пайтда дeмoкpaтик cиёcий тизимнинг энг муxим cубьeкти булмиш дaвлaтчиликни иcлox килишдa янги вaзифaлap кундaланг туpибди. Бy aввaламбоp, xoзиpги бocкичдa cиёcий инcтитутлapнинг вa нoдaвлaт ижти-мoий уюшмaлapнинг xилмa-xиллиги xaмдa улapнинг poли муcтaxкaмлaниши, шунингдeк axoлининг сиёсий фaoллиги acocидa жaмият xaётини янaдa дeмoкpaтиялaш вaзифaлapи муxим вa долзарб булиб колгaнлиrи билaн изoхлaнaди. Бy дaвлaтчиликни pивожлaнтиpиш coxacидaги стратегик вaзифaдиp. Бy биз тaнлaб oлгaн жaмиятни дeмoкpaтик pивoжлaнтиpиш тамойилига acocлaнaди
Миллий маънавий қадриятлар – муайян миллат вакиллари учун зарур ва аҳамиятли, азиз ва ардоқли бўлган, манфаати ва мақсад-ларига хизмат қиладиган, маънавий бойликлари, амаллар ва тамойил-лар, ғоялардир. Ҳар бир халқнинг ўзи учун эъзозли, қийматли бўлган маънавий бойликлари бўлади. Булар асрлар давомида авлоддан-авлодга ўтиб келган, ҳозирги кунда ҳам у ўзининг аҳамияти ва қад-рини йўқотмаган, шу халқнинг ифтихорига айланган дурдоналари-дир. Масалан, қирғиз халқи “Манас” достони билан, мисрликлар ўзларининг Эҳромлари билан фахрланса, ўзбек халқи ўз юртида яшаб ижод қилган ва инсоният тафаккури тараққиётига улкан ҳисса қўшган ўзининг олиму-фузалолари билан фахрланади.
Миллат ва элатларнинг ўзига хос тарихий мероси, санъати, адабиёти, тили билан бир қаторда уларнинг урф-одат ва маросим-лари, маданий муносабат ва ахлоқий фазилатлари ҳам маънавий қадриятлар тизимига киради. Қадриятлар амал қилиш доирасига кўра миллий, минтақавий, умуминсоний турларга бўлинади. Миллий қад-риятлар – миллат учун муҳим ва жиддий аҳамиятга эга бўлган жиҳат ҳамда хусусиятлардир. Ўз миллий қадрияти бўлмаган миллат ёки элат йўқ. Миллий қадриятлар миллатнинг яшаш тарзи, келажаги, уни ташкил этган авлодлар, ижтимоий қатламлар, миллий онг, тил, маънавият ҳамда маданият билан узвий боғлиқ ҳолда намоён бўлади.

13. Маҳаллийчилик ва уруғ-аймоқчилик муносабатларининг жамият хавфсизлигига таҳдидининг ижтимоий моҳиятини очиб беринг.


Махаллийчилик тамойилларининг кучайиши минтақаларнинг ўзини ўзи чегаралаб кўйишига, таркиб топган хўжалик алоқалари тизимининг кучсизланиши ва парчаланишига, бинобарин, минтақанинг иктисодий жихатдан таназзулга юз тутишига олиб келиши мумкин. Бу эса умумдавлат иктисодиётига зарар келтириши муқаррар. Кўпинча бу хол давлат ичида марказдан қочувчи кучларнинг пайдо бўлиши ва жадал ривожланиши билан бирга юз беради.
Махаллийчилик ва сепаратизм келтириб чиқарадиган яна бир тахдид шундан иборатки, махаллийчилик ва уруғ-аймоқчиликка асосланган зиддиятлар минтақамиз шароитида миллатлараро ва этник можароларга айланиб кетиши ёки бундай можароларни юзага келтириши мумкин
14. Ўзбекистон Республикасида суд ва ҳокимият тизими, унинг конституциявий ваколатлари.
1. Hokimiyat tarmoqlaridan har biri inson huquqlarini himoya qilish vazifasini amalga oshiradi. Ammo ulardan har biriga inson huquqlarini himoya qilishning o`z usullari va yo`llari xosdir.
Har bir insonning hayoti nihoyatda rang-barang va voqealarga boy ekanligi bilan ham maroqlidir. Biroq inson jamiyatda yashaydi, uning xatti-harakatlari ko`pincha boshqa kishilarning huquqlariga to`qnash keladi.
Asosiy vazifasi davlat manfaatlarini va har bir odamning manfaatlarini muhofaza etishdan iborat bo`lgan davlat organlari ham kishilar o`rtasida hakamlik qilishga da`vat etilgandir.
Basharti, qonun chiqaruvchi organlar qonunlarni qabul qilsa, sud organlari esa qonunlar asosida odil sudlovni amalga oshiradilar.
Shunday qilib, sud hokimiyat tarmog`inig bosh vazifasi inson huquqlarini himoya qilish, fuqarolar o`rtasidagi nizolarni hal etish, aholi va davlat organlarinig o`zlari ham qonunlarni ijro etishi ustidan nazoratni amalga oshirishdir.

2. Sud – odil sudlovni amalga oshirishga haqli birdan bir davlat hokimiyati organidir. Sudyalar o`z hal qiluv qarorlari va hukmlarini davlat nomidan chiqaradilar. Bu narsa hal qiluv qarorlari va hukmlar hamma, shu jumladan, davlat organlari tomonidan so`zsiz ijro etilishi shart ekanligini anglatadi.


O`zbekiston Respublikasida sud hokimiyati ma`muriy, fuqaroviy va jinoyat sudlovi orqali amalga oshiriladi. Sudlar orasidagi bunday taqsimot sudga tegishlilik, ya`ni ish ko`rib chiqiladigan konkret sudning belgilanishi deb ataladi.
O`zbekiston Respublikasi sud tizimini Konstitutsiyaviy sud, umumiy sudlar, xo`jalik va harbiy sudlar ifoda etadi.
O`zbekiston Respublikasida sud hokimiyati qonun chiqaruvchi va ijro etuvchi hokimiyatlardan, siyosiy partiyalardan, boshqa jamoat birlashmalaridan mustaqil holda ish yuritadi.
O`zbekiston Respublikasida quyidagi sudlar faoliyat olib boradi:

  • O`zbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudi;

  • O`zbekiston Respublikasi Oliy sudi;

  • O`zbekiston Respublikasi Oliy xo`jalik sudi;

  • Qoraqalpog`iston Respublikasi fuqarolik va jinoiy ishlar bo`yicha oily sudlari,;

  • fuqarolik va jinoiyat ishlari bo`yicha viloyat va Toshkent shahar sudlari;

  • fuqarolik ishlari bo`yicha tuman (shahar) sudlari;

  • Qoraqalpog`iston Respublikasi xo`jalik sudi;

  • viloyatlar va Toshkent shahar xo`jalik sudlari;

  • Harbiy sudlar.

Konstitutsiyaviy sud:

  • O`zbekiston Respublikasi qonunlarining va Oliy Majlis tomonidan qabul qilingan boshqa hujjatlarning, O`zbekiston Respublikasi Prezidenti farmonlarining, hukumatning va mahalliy davlat hokimiyati organlari qarorlarining, O`zbekiston Respublikasining davlatlararo shartnomaviy va boshqa majburiyatlarining O`zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasiga mosligini aniqlaydi;

  • Qoraqalpog`iston Respublikasi Konstitutsiyasining O`zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasiga, Qoraqalpog`iston Respublikasi qonunlarining O`zbekiston Respublikasi qonunlariga mufoviqligi to`g`risida xulosa beradi;

  • O`zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va qonunlari normalariga sharh beradi;

  • O`zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va qonunlari bilan berilgan vakolat doirasida boshqa ishlarni ham ko`rib chiqadi.

Oliy sud:



  • O`zbekiston Respublikasi Oliy sudi fuqaroviy, jinoiy va ma`muriy sud ishlarini yuritish sohasida sud hokimiyatining oliy organi hisoblanadi;

  • O`zbekiston Respublikasi Oliy sudi Qoraqalpog`iston Respublikasi Oliy sudlari, viloyatlar, shaharlar, tumanlararo, tuman sudlari va harbiy sudlarning sudlov faoliyati ustidan nazorat olib borish huquqiga ega;

  • O`zbekiston Respublikasi Oliy sudi ishlarni birinchi instansiya sudi sifatida va nazorat tartibida ko`rib chiqadi. O`zbekiston Respublikasi Oliy sudi tomonidan birinchi intansiya bo`yicha ko`rib chiqilgan ishlar apellyatsiya yoki kassatsiya tartibida shikoyat (protest kiritish) qilishga haqli shaxsning ixtiyoriga ko`ra ular tomonidan apellyatsiya yoki kassatsiya tartibida ko`rib chiqilishi mumkin. Apellyatsiya tartibida ko`rib chiqilgan ishlar, kassatsiya tartibida ko`rib chiqilishi mumkin emas.

O`zbekiston Respublikasi Oliy xo`jalik sudi:


O`zbekiston Respublikasi Oliy xo`jalik sudi xo`jalik sudi ishini yuritish sohasida oily organ sanaladi. O`zbekiston Respublikasi Qoraqalpog`iston Respublikasi xo`jalik sudi, viloyatlar va Toshkent shahar xo`jalik sudlarining sud faoliyatini nazorat qilish huquqiga ega.
O`zbekiston Respublikasi Oliy xo`jalik sudi ishlarni birinchi instansiya sudi sifatida kassatsiya va nazorat tartibida ko`rib chiqadi.
O`zbekiston Respublikasi Oliy xo`jalik sudi:

  • O`zbekiston Respublikasi Oliy xo`jalik sudi Plenumi sharhlarining xo`jalik sudlari tomonidan bajarilishi ustidan nazorat qiladi;

  • quyidagi xo`jalik sudlari faoliyatini tekshiradi;

  • xo`jalik sudlari ishlarining ijobiy tajribasini o`rganadi, boyitadi va tatbiq qiladi.

Harbiy sudlar:


O`zbekiston Respublikasi Harbiy sudlari tizimi:

  • O`zbekiston Respublikasi Oliy sudinig harbiy kollegiyasi;

  • O`zbekiston Respublikasi Harbiy sudi;

  • okrug va hududiy harbiy sudlardan iborat.

O`zbekiston Respublikasi Harbiy sudlari:



  • O`zbekiston Respublikasi Mudofaa vazirligi. Davlat chegaralarini qo`riqlash bo`yicha qo`mitasi, Milliy xavfsizlik qo`mitasi, Favqulodda holatlar bo`yicha Vazirligi, Ichki ishlar vazirligi qo`shinlari va qonunchilikka muvofiq tuziladigan boshqa harbiy qismlar, shuningdek, harbiy xizmatga majburlarning o`quv yig`inlarini o`tash chog`ida sodir etgan jinoyatlari yuzasidan ishlarni;

  • Harbiy hizmatchilarning da`volari bo`yicha harbiy qismlar, harbiy birlashma va qo`shilmalar, harbiy boshqarmalar organlarining qo`mondonligiga nisbatan fuqarolik ishlarini va harbiy mansabdor shaxslarning xatti-harakati (qarori)ga nisbatan shikoyatlarni;

  • Alohida vaziyat tufayli umumiy yurisdiksiya sudlari faoliyat yuritmaydigan joylardagi barcha fuqarolik va jinoyat ishlarni;

  • Davlat siriga daxldor ishlarni ko`rib chiqadi.

Inson huquqlari va erkinliklarini himoya qilish, jamiyatda qonuniylik va adolatni qaror toptirish sud organlarining asosiy maqsadidir. Sud organlari faoliyatining muhimligi kishilar o`rtasida vujudga kelgan mojarolarni zo`ravonliksiz, mamlakatda qabul qonunlar asosida hal etilishida mujassamlashgan.

16. Диний урф-одатларнинг тикланиши-Ўзбекистон Республикасида истиқомат қилаётган халқларнинг менталитетини ташкил этишнинг асосидир.


Мустакилликни кулга киритгач, дастлабки кунларданок аждодларимиз томонидан куп асрлар мобайнида яратиб келинган гоят улкан, бехабо маънавий ва маданий меросимиз, миллий кадриятларимизни тиклаш-давлат сиёсатининг мухим йуналишларига айланади. Натижада халкимизнинг уз такдирининг чинакам эгаси, уз тарихининг ижодкори, узига хос миллий кадриятларнинг, маданиятининг сохибига айланади.
Давлатимиз томонидан маънавий тикланишнинг ижобий, бунёдкорлик мохиятини кучайтиришга каратилган, бир-бирини тулдирадиган сиёсий, иктисодий ва маданий дастурлар мажмуаси ишлаб чикилди. «Ушбу дастурлар, -дейди И.А.Каримов, - биринчи навбатда, кайта тикланаётган меросга фарклаб ёндошишга, энг мухим, умуминсоний кадриятлари бойитадиган хамда жамиятимизни демократиялаш ва янгилаш талабларига жавоб берадиган, ахлок жихатдан ахамиятли анъаналарни, урф-одатларини танлаб олиш заруриятига асосланган эди».
Мазкур дастурнинг хаётга изчиллик билан татбик этиш натижасида маънавий хаётимизда мухим узгаришлар руёбга чикди. Миллий меросимиз, кадриятларимиз, урф-одат ва анъаналаримиз тикланди, динга муносабатимиз узгарди, она тилимизга  давлат макоми берилди, миллий ифтихори усди. Таълим-тарбия сохасида, кадрлар тайёрлаш тизимида мухим узгаришлар булаётир. Миллий кадриятларимиз мазмунан бойиб жахон маданиятига кушилишда воситачилик роль уйнаб келмокда.
Жамиятимизнинг маънавий хаётидаги туб сифат узгаришларни синчиклаб англаб олиш Узбекистонда демократик жамият куриш жараёнини илмий асослаб беришда катта ахамият касб этади.
Хар бир эл, элат, уруг ёки халкнинг урф-одатларида, уларни бажаришдаги фаолиятида ўзига хослик бўлади. Агар ана шу ўзига хосликни ўша ахоли кадрласа, улар миллий хаёт ва онгнинг бир кисмига айланган бўлса, бунинг ёмон жойи йўк. Бундай ўзига хослик билан боглик кадриятларни бошка жойда, бошкача тарзда яшаётган кишиларнинг тарозуси билан ўлчаш ёки бу масалада бошкаларнинг хакам бўлиши максадга мувофик эмас.
Умуминсонийлик туйгуси факат ўз халки кадриятини ардоклаш, кўз-кўз килишгагина асосланмайди. Балки хар бир халк, элат, улуг кадриятларини хурмат килишдан бошланади. Дунёда сон жихатидан кўп ёки камрок халк бўлиши мумкин, аммо маданий ва маънавий сохада бир-биридан кам ёки ортик миллат йўк. Хар бир миллатнинг ўзига хос ўтмиши, маданий ва маънавий кадриятлари, миллий кахрамонлари, бошкалар томонидан эътироф этилиши лозим бўлган урф-одатлари, кон-кардошлик белгилари мавжуд. Бу борада умуминсонийлик хамма миллат ва элатларнинг кадриятларини асраб-авайлаш, тарих тарозуси саклаб коладиганларини хурмат килиш ва оламдаги миллий кадриятлар турли-туманлигининг табиий хилма-хиллик билан узвий алокада эканлигини англашдан иборатдир.
Истиклолга эришиш мамлакатимизда яшайдиган барча миллатларнинг кадриятларини саклаш ва такомиллаштириш учун катта имкониятлар очди. Юртимизда умргузаронлик килувчи фукароларимиз Ўзбекистоннинг мустакиллигини мустахкамлаш асосида демократик жамият курмокдалар. Бу жараёнда умуминсоний ва миллий жихатларнинг уйгунлигини таъминлаш эхтиёжи кадриятлар омилидан янада унумли фойдаланишни заруриятга айлантиради.

18. Ўзбекистон Республикасининг Марказий Осиё минтақасида бўлаётган интеграцион жараёнларда тутган ўрни. Kolej 243


Умумий бозор ёхуд ягона иктисодий худуд ташкил этиш – объектив иктисодий жараён. У ихтиёрийлик, узаро манфаатдорлик асосида кечади ва бир талай миллий хужаликларда иктисодий усишни таъминлашга каратилган узаро ишлаб чикариш, савдо-сотик ва маданий алокаларни мунтазам ривожлантириш негизида янги сифат узгаришига сабаб булади. Умумий бозор-хужалик алокаларини такомиллаштириш йулидаги иктисодиётнинг асосий унсурлари хисобланадиган товарлар, хизматлар, сармоялар ва мехнат захираларининг эркин харакатини таъминлайдиган яхлит бир макондир. Бу маконда эркин харакат килувчи давлатлар, корхоналар, фирма ва компаниялар учун бир хил ракобат шароити яратилади.
Марказий Осиё умумий бозорини ташкил этишнинг истикболи борми? Ха, бор. Ягона бозор шаклланиши учун шарт-шароитлар шаклланмоги зарур: ишлаб чикаришнинг ихтисослашуви, мамлакатлар ривожланиш даражасининг бир-бирига якинлиги, давлатлар уртасида ягона иктисодий худуд ташкил этиш. Маълумки, бундай шарт-шароит минтакамизда мавжуд. Бундан ташкари, бу ерда демографик вазиятнинг ухшашлиги (табиий усиш суръатлари юкори); худуднинг минерал хомашё, хусусан, ёкилги-энергетика воситаларига бойлиги; ягона транспорт ва энергетика тизимини яратиш имкониятларининг мавжудлиги; ижтимоий ишлаб чикаришда банд булмаган ахолининг нисбатан куплиги; миллий, маданий, диний, тарихий умумийлик ва шу каби бошка омилларни хам санаб утиш максадга мувофикдир. Буларнинг барчаси умумий бозорни шакллантиришда мухим урин тутади.
Марказий Осиё умумий бозорини ташкил этишдан максад-минтакадаги захиралардан самарали фойдаланиш, миллий иктисодиётларнинг ривожланиши билан боглик бир талай муаммоларни хал килишдир.
Ягона Марказий Осиё бозори зарурати куп жихатлардан бир хилдаги товарларни катта микдорда ишлаб чикариш имкониятлардан тугилмокда. Пахта, мева, сабзавот, кумир, газ, нефть,  олтин минтакадаги давлатларнинг деярли хаммасида мавжуд. Ана шу тармокларда махсулот микдори ва сифатини белгилаш буйича келишувларга эришиш, бу ишларни мувофиклаштириш мухим ахамиятга эга. Гарбдаги «Умумий бозор»га кирадиган Оврупо давлатлари, нефть ишлаб чикарадиган араб мамлакатлари убшмаси, Африка ва Лотин Америкаси минтакасида ташкил топган иктисодий хамжамиятлар худди ана шундай вазифаларни биргаликда амалга оширишни кузда тутади.
Марказий Осиё давлатлари иктисодий хамкорлиги инфляция жараёнини чегаралашга хам хизмат килиши мумкин. Масалан, бир мамлакат микёсида ракобат анча заиф кечади. Агар ягона минтакавий бозор вужудга келиб, унда турли мамлакатлар бир хил турдаги товарлар билан иштирок этадиган булса, ракобат учун янада кенгрок имконият очилади. Натижада товарларнинг сифати яхшиланади, нархи пасаяди. Истеъмолчининг керакли молларни танлаш имконияти купаяди. Ички бозорда эса у чегараланган булади. Ахоли узига керакли молни ички бозордан топа олмаса, кушни бозордан танлайди. Умумий бозорда хар бир фукаро, мамлакати ва миллатидан катъи назар, бир хилда танлаш хукукига эга булади. Биров бировга тазйик утказа олмайди. Айирбошлаш тенг хукукли истеъмолчилар ва ишлаб чикарувчилар уртасида кечади.
1994 йилнинг бошларида Тошкентда Узбекистон ва Козогистон уртасида ягона иктисодий маконни шакллантириш тугрисида шартнома имзоланган эди. Кейинчалик бу шартномага Киргизистон хам кушилди. Халк хужалигининг турли сохалари буйича узаро хамкорликни ривожлантириш борасида унлаб хукуматлараро келишувларга эришилди. Улар биргаликда кредит, бюджет, тулов, солик, бахо, божхона, валюта сиёсатини юритишни назарда тутади. Алмати шахрида Давлатлараро ижроия кумита, Тошкентда Марказий Осиё банк маркази. Самаркандда ЮНЕСКОнинг Марказий Осиё муаммолари илмий тадкикот институти иш бошлади. Саноатни интеграциялаштириш дастури ишлаб чикилди. Тошкентда Марказий Осиё олимпиадаси утказилди. Бу жараён борган сари теранлашиб, янгича сифат касб эта бориши табиий. Хаёт Марказий Осиё давлатлари кудрати ва имкониятларини минтака учун муштарака булган муаммоларга каратиш лозимлигини илгари сурмокда. Сув, энергетика, озик-овкат, экология ва бошка муаммолар юзасидан ягона концепция ва дастурлар зарур. XXI аср нафакат информатика асри, шу билан бирга, сув асосий стратегик хомашёга айланадиган юз йиллик булиши борган сари ойдинлашмокда. Энергия воситаларининг анъанавий булмаган турларини ишга тушириш, принципиал янги технологияга эга булиш ва шу йул билан ёкилгинини тежаш мумкиндир. Аммо сувни, айникса, чучук сув урнини босадиган неъматни яратишга инсон акл-заковати ожиз. Шу боис хам купчилик учун умумий булган сув артерияларидан фойдаланишни яхшилаш, сувсизликка чидамли экин турларини купайтириш тадбирлари ишлаб чикилиб, давлатлараро илмий муассасалар уларни мувофиклаштириб берса айни муддао буларди.
Колаверса, бугун Марказий Осиё умумий бозорини ташкил этиш келгусида янада юкорирок иктисодий хамкорлик боскичи томон, яъни, Овруосиё ва хатто АКШ – Марказий Осиё – Япония иктисодий учбурчагини яратиш сари кадам босиш имконини беради. Марказий Осиё иктисодий хамкорлигининг минтакадаги мустакил давлатлар халкларига кандай наф бериши маълум. Хуш, Россия, Америка ва Япониянинг Марказий Осиёда кандай иктисодий манфаатлари булиши мумкин?
Марказий Осиё мехнат заираларига ва шунга мувофик, нисбатан арзон иш кучига бой. Мева-сабзавот, пахта, пилла, жун сероб. Узбекистон ва Козогистонда минерал хомашёларнинг катта захиралари бор. Олтин, кумуш, уран, мис, молибден, кургошин, рух, вольфрам, литий ва бошка казилма бойликлар мул. Туркманистонда ёкилги-энергетика ресурслари катта микдорда. Санокни яна давом эттириш мумкин. АКШ эса иктисодий усишни таъминлаш максадида янги халкаро иктисодий хамкорлик майдонини ахтариши табиий. Ана шундай хамкорлик объекти Марказий Осиё булса ажаб эмас. Урушдан кейин Америка хукумати учун бундай объект вайрон этилган Овруподан топилган эди.

20. Ўзбекистон Республикаси иқтисодий ислоҳотларининг стратегик ва ҳуқуқий асослари.



Download 2.23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling