Макроиљтисодий мувозанат назарияси(Дж. Кейнс)
А.Смит ва Д.Рикардо иљтисодий ђояларнинг аќамияти
Download 488 Kb.
|
ИЉТИСОДИЙ ТАЪЛИМОТЛАР ТАРИХИ
- Bu sahifa navigatsiya:
- ТАЯНЧ ИБОРАЛАР
- МАВЗУ БЎЙИЧА НАЗОРАТ САВОЛЛАРИ
- ТАВСИЯ ЭТИЛГАН АДАБИЁТЛАР
3.4. А.Смит ва Д.Рикардо иљтисодий ђояларнинг аќамияти.
А.Смит ва Д.Рикардо Англия буржуа классик сиёсий иљтисодининг буюк ва сўнги намоёндалари эдилар. Уларнинг асарларида буржуа сиёсий иљтисоди энг юксак чўљљига кўтарилди ва жаќон иљтисодий тафаккурига катта ижобий таъсир кўрсатди. Ундан кейинги буржуа иљтисодчилари ўз олдиларига илмий бўлмаган, апологетик маљсадларни љўйдилар. Классик иљтисодий мактабининг асосий хусусиятлари љуйидагилардан иборат: классик иљтисод учун шу нарса характерлики, унда мантиљий абстракция методи ёрдамида иљтисодий вољеа ва ќодисалар моќиятига етиш учун ќаракат љилинди. Олимлар мавжуд вољеаларни имкони борича катта холисоналик билан таќлил этдилар ва буржуа тизимини маљташ билан шуђулландилар. Классик иљтисодчилар ђояси асосида инсон ќохишига бођлиљ бўлмаган объектив иљтисодий љонунлар мавжудлиги тўђрисидаги тушунчалар ётган эди. Бу љонунлар иљтисодий системада табиий турђунликни таъминлашга љодир бўлиб, ўз - ўзини тартибга солиш тенденциясига хосдир. Шу сабабли, бу таълимот аъзолари давлатнинг иљтисодиётни, савдони ќар љандай чеклашларига доимо љарши бўлди. Классик иљтисодий мактабнинг "биноси" љийматнинг меќнат назарияси асосида љурилган. Бу назария даромадларни таљсимлаш назариясига ќам асос деб љаралган. Классик буржуа сиёсий иљтисоди биринчи марта буржуа жамиятининг синфи тузилиши тўђри ёритиб борди, капиталистлар ва ер эгалари даромад манбалари ёлланма ишчиларни эксплуатация љилиш эканлиги очиб берилди. Аммо љўшимча љийматнинг асл табиати аниљланмади. Ижтимоий капитални такрор ишлаб чиљарилиши механизмни тадљиљ љилишда ќам муќим ютуљлар љўлга киритилди. Аммо доимий капитални маќсулот љиймати элементи аниљлаб берилмади. Классиклар асосий иљтисодий муаммо сифатида капитал жамђарилишини илгари сурдилар ва у билан бођлиљ бўлган зиддиятларни етарлича баќолай олмадилар, умумий ортиљча ишлаб чиљариш кризислари бўлиши мумкинлигини инкор этдилар. ТАЯНЧ ИБОРАЛАР:
МАВЗУ БЎЙИЧА НАЗОРАТ САВОЛЛАРИ: Классик иљтисодий мактабнинг Англияда вужудга келишининг ижтимоий ва иљтисодий шароитлари? А.Смитнинг бош иљтисодий асари љачон ёзиб тугалланган ва улардаги асосий иљтисодий ђоялар нима? А.Смитнинг тадљиљот методологияси нимага асосланади? Меќнат таљсимотининг устунлиги нима ва камчиликлари нимада? А.Смитнинг пул, љиймат, даромадлар, иш ќаљи капитал ва такрор ишлаб чиљариш тўђрисидаги таълимотларига изоќ беринг? А.Смит "догменти" нима? Халљ бойлиги љонуний омилларга бођлииљ? Д.Рикардонинг беш асосий иљтисодий асари? Абсолют љиймат тушунчаси нима? ТАВСИЯ ЭТИЛГАН АДАБИЁТЛАР: Каримов И.А. "Тарихий хотирасиз келажак йўљ" Т.,Шарљ, 1998. Каримов И.А. "Ўзбекистон-буюк келажак сари" Т, Ўзбекистон, 1999. Кенэ Ф. Избранные экономические произведение М.,1960. Всемирная история эконмической мысли. М.,Мысль, 1987 Иљтисодий таълимотлар тарихи. Т.,Фан, 1997 Исломов А, Эгамов Н. Иљтисодий таълимотлар тарихи. Т., 2001 Макконелл К.Р, Брю С.Л. Экономикс. М., 1999. Кейнс Дж. Избранные произведения. М., 1998. Ўлмасов. А, Шарифхўжаев М. Иљтисодиёт назарияси. Т., Мехнат, 1995 Австрийская школа в политической экономии. М, Экономика, 1992 Тўхлиев Н. Осиё ва бозор. Т., Фан, 1992 Турсунхўжаев М, Ниёзов Н. Бозор: Иљтисодиёт, тараљљиёт, истиљбол. Т, Ўзбекистон, 1993. Ядгаров Я.С. История экономических учений. М., ИНФРА-М, 1999 Титова Н.Е. История экономических учений. М., "Гуманитарный издательский центр ВЛАДОС", 1997. Юсупов Ю.К. Становление и развитие экономической науки. АО "Учкун" Т., 1999. Блауг М. Экономичнеская мысль в ретроспективе М., 1994. Абдуллаев Ё. Бозор иљтисодиёти асослари. Т.,Мехнат, 1998 Расулов М. Бозор иљтисодиёти асослари. Т., 1999. Смит А. Исследование о природе и причинах богатства народов. М., Экономика, 1993. Афанасьев М."Давид Рикардо" М.,Экономика, 1988. Download 488 Kb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling