Мавжуд муаммолар §


Ikki ko'pyoqning o'zaro keslshuv chizig'l slniq chiziq bo'lib^bu chiziq ko'pyoqlar yoqlarining kesishuv chiziqlaridin hosil bo'tidi, |и


Download 3.19 Mb.
bet17/38
Sana22.07.2023
Hajmi3.19 Mb.
#1661633
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   38
Bog'liq
Feruza

Ikki ko'pyoqning o'zaro keslshuv chizig'l slniq chiziq bo'lib^bu chiziq ko'pyoqlar yoqlarining kesishuv chiziqlaridin hosil bo'tidi, |и_
Ko'pyoqlarning o'zaro keslshuv chizig'ini yasash uchun avval birinchi ko'pyoq qirralarining ikkinchi ko'pyoq yoqlari bilan uchrashuv nuqtalarini. keyin ikkinchi ko'pyoq qirralarinlng birinchi ko'pyoq yoqlari bilan uchrashuv nuqtalarini topish va ularnl tartibli ravishda o'zaro tutashtirish kerak||
Ko'pyoqlarning o'zaro kesiihuv chlziqlarini yatathda quyidagi tartibga rlo qilish tavsiya etiladl:

  1. Наг qaysi ko'pyoqning ko'rinar va ko'nnmas qirralanni aniqlash va darning ko'rinadiganlarinl tutash chiziq bilan. ko’rinmaydiganlarini esa shtrix chiziq bilan chizlsh lozlm;

  2. Har qaysi ko'pyoqning boshqaii bilan kesiihmaydigan qirralarini aniqlab oliih zarur.-

  3. Birinchi ko’pyoq qlrralanning ikkinchi ko'pyoq yoqlari bilan uchraihuv nuqtalarini topish kerak.

2.1.10-расм. Мультимеднали электрон китобдаги мавзунинг к^риннши.
Куйидаги кслтирилган расмлар мультимеднали электрон китобдан олинган булиб, купйкнинг узаро кссишуви мавзусига оид (2.1.10-расм).


кесншншннинппюр булади(2). 12-расм)


Булд;ЛВгугмаси боеилси. сирглирни У тро экрандп коснлбулшиЦ2.1.11 -раем).
кУрнншпи


кесишиши видео курицу
•i


Ц гугмаси пнпмациои


босилса, сиртларни
кетма-кетл и кда


2.1.12-расм.


2.1.11-расм. Мавзуга оид видеофарагмент.
Булардан кузланган максад бир вакгнинг узида талабалар фазовий тасаввурини ривожлантиришга эришишдан иборат (2.1.13-расм).


Сиртнинг узаро


кесишувининг анимацион куриниши


2.1.13-расм. Деталга кирк,им
беришнинг мулътимедиали
куриниши


У
У
4
Г
4
т
л
к
я
У
с
к
с
к
т
е
X


к л б
IV л
IV.
4 е т



ц И Компьютерда яратилган 3D чизманинг видео оркали намойиш этилиши
О I уни реал хаётдагидск курсатиб беради ва талабалар учуй тушунарли булиб,
П I улариииг фазовий тасаввурларини ривожлантиради. Чунки талабаларда
фазовий тпсаввур ривожланиши фанни тушуиишига олиб келади. Зеро, чизма геометрия ва мухандислик графикаси оид материалларни узлаштиришда фазовий тлсапвур мухим роль уйнайди. Шунинг учуй талаба фазовий гясанвург а зга булсагина фан буйича топширикларни бажара олади.
Таълимни компьютерлаштириш — таълим олувчиларни хаётнинг хамма жабхалари учун стук шахслар этиб шакллантиришнинг асосидир. Таълимни компьютерлаштириш ёрдамида нафакат табиат ва жамиятдаги, балки таълим жараёнидаги ходиса ва жараёнлар хам моделлаштирилади, бошкарилади, урганилади ва ташхис килинади. Жамиятда инсон фаолиятининг барча сохалари компьютерлаштирилаётган хрзирги шароитда ёш авлоднинг компьютер саводхонлигининг юкори даражада булишини таъминлаш мухим омил хисобланади.
Таълимда янги ахборот технологиялари - бу таълим олишда компьютер технологияларидан фойдаланищдир[26, 97-6]. А.В.Смирновнинг таърифлашича:“.. янги ахборот технологиялари - ишлаш технологияси, i В етказиши, ЭХМ ёрдамида ахборотларни тасаввур этиш ва оммалаштириш, хисоблаш ва дастурли воситаларнинг яратилиши” [116, 15-176] хжобланади.
Таълим тизимининг ислохоти натижасида мустакил таълим жараёнига катта ахамият берилмокда. Фанлар буйича маъруза ва амалий даре жараёнларида укитувчи зарурий билимларни талабаларга тулик етказиб беришга вакти етмайди. Укитувчи талабага маслахатчи сифатида керакли манбалардан фойдаланиш буйича йул-йурик курсатади. Таълим жараёнини жадаллаштириш оркали фандаги асосий тушунчаларни талабаларга етказиши мумкин. График фанларда мураккаб чизмалар ва уларни чизиш, талабаларда фазовий тасаввурни ривожлантириш ва бошка материалларни киска вактда етказиш хамда уларнинг узлаштирилишини таъминлаш учун АКТларни даре ^рига караб танлаш хамда фойдаланишни ташкил этиш зарур. Шундай экан,

l!
|мннм Vkhihhihh. ОН|Ч1НЧ11 ihinOinau. VKHiytviH компьютер Листу^ iMinpHHHi Piwimih н i фоПдаланн oiiHiinnin гпьмипли1п д0


Download 3.19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling