Мевали экинлар классификацияси ва келиб чиқиш марказлари


Мева экинларининг гурухланиши


Download 42.02 Kb.
bet3/6
Sana16.01.2023
Hajmi42.02 Kb.
#1095568
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1 амалий машғулот

1. Мева экинларининг гурухланиши


Таянч иборалар - гурухланиш, мева, резавор мева, уругли мева,данак мева, ёнгок мева, цитрус мева, субтропик мева, тропик мева, дарахт, бута, чала бута, утчил, гул тузилиши, уз-узидан, шамол ёрдамида, хашоратлар ёрдамида чангланиш, куп йиллик.
Экиладиган мева, резавор-мева экин турлари морфологик белгилари, биологик хусусиятларига караб куйидаги гурухларга булинади (5-жадвал);

  • уругли мева экинлари;

  • данакли мева экинлари;

  • ёнгокли мева экинлари;

  • резавар-мевали экинлар;

  • субтропик мевали экинлар;

  • цитрус мевали экинлар;

  • хар хил тропик мевали экинлар.

Хужаликда фойдаланилишига караб бодомни ёнгокмеваларга киритиш мумкин.
Ер устки кисмининг тузилиши, хосил бериши, узок яшаши ва бошка белгиларига кура, мева ва резавор-мева усимликларини дарахт, бута, чала бута ва куп йиллик утчил усимликларга булинади.
Мева дарахтларининг ер устки кисми битта поядан - танадан иборат. Улар баланд буйли, ёгочи пишик булиб, тез шохлайди хамда мул хосил беради, лекин кечрок хосилга киради. Уларнинг эккандан то хосилга кириб, сунг куригунча ривожланиш цикли узок давом этади.
Буталар мевали усимликлар булиб, катта туп шаклида усади, деярли бир хил йугонликдаги бир канча новдаси булади. Крижовник, смородина ва хоказолар шу гурухга киради.
5-жадвал.
Мева ва резавор-мева экинларининг оила, туркум хамда турлари


Экин

Ботаник

Гурухи

Тури

оиласи

тури

Уруг
мевали
экинлар

Олма
Нок
Бехи
Дулана
Иргай
Четан
Мушмула

Rosaceae
-/--/-
-/--/-
-/--/-
-/--/-
-/--/-
-/--/-

Malus domestica Borkh. Pyrus communis L. Cydonia ablonga Mill. Crataegus pontica C. Cjtoneaster Medie Sorbus turkestanica L. Mespilus L.

Данак
мевали
экинлар

Урик
Шафтоли
Бодом
Олхури
Олча
Гилос
Жийда
Кизил

-/--/-
-/--/--/--/-
-/--/--/--/-
-/--/-
Elaegnaceae Cornaceae

Armeniaca vulgaris Lam. Persica vulgaris Mill. Amigdalus communis L. Prunus domestica Mill. Cerasus vulgaris Mill. Cerasus avium L. Elaegnus angustifolia L. Cornus maas L.

Ёнгок
мевали
экинлар

Ёнгок Пекан Писта

Yuglandaceae Yuglandaceae Anacardiaceae

Yuglans regia L. Carya
Pistacia vera L.

Цитрус мевали экинлар

Апельсин Лимон Мандарин Грейпфрут
Бигарадия (аччик апельсин) Трифолиата

Rutaceae
-/--/-
-/--/--/--/-
-/--/-
-/--/-

Citrus sinensis L. C. limon L. C. reticulata Blanco. C. paradisi Mach. C. aurantim L. Poncirus trifoliata L.

Субтропик
мевали
экинлар

Анор Анжир Тут Хурмо
Чилонжийда (Унаби) Зайтун

Punicaceae
Moraceae
Moraceae
Ebenaceae
Rhamnaceae
Oleaceae

Punica granatum L. Ficus L. Morus alba L. Diospyros kaki L. Ziziphus Mill. Olea europea L.

Резавор
мевали
экинлар

Кулупнай
Малина ва маймунжон Крижовник Смородина Актинидия

Rosaceae
Rosaceae
Saxifragaceae
Saxifragaceae
Actinidiaceae

Fragaria grandiflora Duch. Rubus idaeus L. Grossularia reticulata. Ribes nigrum L. Actinidia Linde.

Хар хил тропик мевали экинлар

Банан Киви Ананас Манго
Ковун дарахти Нон дарахти Хурмо палмаси Авокадо

Bananaceae
Actinidiaceae
Bromeliaceae
Mangiferaceae
Caricaceae
Moraceae
Lauraceae

Musa balbisana Actinidia chinensis Ananas comosus Mangifera Carica papaya Z Artocarpus luter. Phoenix dacfylifera Persea americana

Чала буталар новдасининг факат пастки кисми ёгочлашган, юкори кисми кишда куриб коладиган ут усимликлардир. Уларнинг ер устки кисми 2 йил яшаб кейин курийди. Илдизи эса куп йил яшайди. Бу гурухга малина, черника ва бошка резавор-мева усимликлари киради.
Куп йиллик утчил усимликларга земляника, клюква ва кулупнай киради.
Узбекистон шароитида мева дарахтлари жуда катта булиб усади. Ёнгок, олма ва урикнинг кучли усадиган навларининг баландлиги 10-15 м га, шох-шаббасининг кенглиги 11-13 м га, танасининг айланаси 150-180 см га етади. Новдалари баъзи йилларда 1 м дан ортик усиши мумкин. Илдизи бакувват булиб, айрим навлариники ерга 6,5 м гача чукур кириб, ён томонга 12 м ва ундан хам купрокка таркалади. Мева ва резавор-мева усимликлари поликарп булиб, бутун хаёти давомида бир неча марта гуллайди ва хосил беради. Шу хусусияти билан факат бир марта хосил берадиган монокарп усимликлардан фарк килади.
Мева усимликлари бир уйли, гули икки жинсли (олма, нок, олча ва бошкалар); бир уйли, лекин гули айрим жинсли (ёнгок, пекан, пиндик ва бошкалар); икки уйли, гули айрим жинсли (писта, анжир, кулупнай ва бошкалар) булади. Мева усимликларининг деярли хаммаси асаларилар, айримлари (пиндик, ёнгок, писта) шамол ёрдамида чангланади.
Мева ва резавор-мева усимликлари турли вактда хосилга киради. Бу уларнинг тури, навига, пайвандтагига, экологик шароит ва кулланган агротехника усулларига боглик. Хосилга кириш вактига караб, усимликлар эрта ва кеч хосилга кирадиган турларга ажратилади. Хар бир навнинг хам, уз навбатида, эрта ва кеч хосилга кирадиган турлари бор. Кенг таркалган мева усимликларининг хосилга кириш ва яшаш даври 6-жадвалда берилган.
Маълумотларга кура, киска танали мева дарахтлари узун таналиларга караганда 2-4 йил олдин хосилга киради, лекин уларнинг яшаш даври киска булади. Одатда, эрта хосилга кирадиган турлар кеч кирадиганларга караганда камрок яшайди. Масалан, олма Ренет Симиренко нави 4-5 йилдан кейин хосилга киради, 30-ёшга етганда эса, унинг асосий шохлари курий бошлайди. Кандиль Синап 9-11 йилдан бошлаб хосилга кирса-да, лекин 45-50 ёшга борганда хам бакувват булади.
Мева ва резавор-мева усимликларининг мухит шароитига талаби хар хил булади. Уларнинг баъзилари муътадил худудларда узини яхши хис килса, бошкалари куп иссикни ва вегетация даври узок булишини талаб килади.
Баъзи мева ва резавор-мева усимликларининг илдиз тизими бакувват ва ерга чукур таралгани учун улар кургокчиликка анча чидамли булади. Буларнинг баъзилари шагалли ва кумли ерларда яхши усса, бошкалари унумдор ерни талаб килади.
Вегетация даврининг узунлиги, ёруглик ва иссикликнинг куплиги, тупрокларнинг унумдорлиги, сугориш ва юкори агротехника кулланилиши
республикамизда бошка урта минтака давлатларига караганда кучли ривожланиши хамда мул хосил беришини таъминлайди.

Download 42.02 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling