Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet15/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   70

28  rasmlar).

Tomir urishi (puls)

27-rasm .  Pulsning  sanash  usuli.  Q on  bosim i  o (lchash  usuli.

www.ziyouz.com kutubxonasi



\

I

II



28-rasm.  A rteriya   (I),  vena  (II)  va  kapillarlardan  (III)  qon  oqishi.

Puls  tana  yuzasida  joylashgan  arteriya  tomirlarida  sanaladi.  Odatda, 

puls  bilakning  pastki  qismidagi  arteriya  tomirida,  ya’ni  kaft  usti  sohasidagi 

tomirda  sanaladi.  (29-rasm).

Puls  toiqinining  tarqalish  tezligi  qonning  oqish  tezligiga  b ogiiq   emas. 

Arteriyalarda  qon  oqishining  chiziqli  tezligi  0,2-0,3  m/soniyadan  ortmaydi, 

yoshlarda  va  o*rta  yashar  odamlarda  qon  bosimi  va  tomirlar  elastikligi 

mu’tadil  boiganda  puls  toiqinining  tarqalish  tezligi  aortada  5,5-8  m/soniya, 

periferik  arteriyalarda  esa  6-9,5m/soniya  ga  teng.  Yosh  ortishi  bilan  tomirlar 

elastikligi  kamaygan  sayin  puls  toiqinining  tarqalish  tezligi  (ayniqsa 

aortada)  ortadi.

Pulsni 

qon 

oqishi 

bilan 

aralashtirib  yuborish 

yaramaydi. 

Puls 

toiqinining  tarqalish  tezligi  tomirlarda  qonning  oqish  tezligiga  b o g iiq  

emas.

 ?



/

П

29-rasm



  Puls

www.ziyouz.com kutubxonasi



Ma’lumki,  arteriyalarning  asosiy 

vazifasi  qonning  kapillarlardagi 

uzluksiz  harakatini  ta’minlash  uchun 

doimiy  bosimni 

hosil  qilishdan  iborat. 

Arteriyalardagi  bosim  (p)  yurak  qisqarishi  natijasida  arteriyalarga  chiqadigan 

qon  hajmiga  (Q)  va  mayda  arteriyalar  hamda  kapillarlarda  qon  oqimi 

uchratadigan  qarshillikka  (R)  bog4liq.  Bu  bog‘lanish  oddiy  tenglama 

P=Q IR   bilan  ifodalanadi.

Aorta 

bilan 

yirik 

arteriyalarning 

puls 

egri 

chizig‘ida 

(sflgmogrammada) 

ikki  asosiy  qism: 

anakrota 

(egri  chiziqning  ko‘tarilishi) 

va 

katakrota 

(egri  chiziqning  tushishi)  ajratiladi.

Anakrotik  k o‘tarilish  qon  haydalish  fazasining  boshlarida  yurakdan 

otilib  chiqqan  qon  ta*sirida  arterial  bosimning  ko‘tarilishi  va  shu  sababli 

arteriyalar  devorining  cho‘zilish  oqibatidir.  Katakrotiya  -   puls  chizig‘ining 

pastga  y o ‘nalgan  qismida  esa  sfigmogrammada 

insizura 

(chuqurcha)  va 

dikrotik 

(ikkilamchi  puls  to‘lqini)  paydo  bo‘ladi.  Katakrota  qorinchalar 

diastolasining  boshida  qonning  teskari  oqishi,  yarim  oy  klapanlarni  yopib 

orqaga  qaytishiga  bog‘liq-aorta  va  undan  boshlanadigan  yirik  tomirlaming 

pulsi 

markaziy puls 

deb  ataladi.

Puls  tekshirilib, 

uning 

bir  qancha  xususiyatlari: 

davri, 

tezligi, 

amplitudasi,  tarangligi  va  ritmini  aniqlash  mumkin.  Bir  daqiqadagi  puls 

davri  yurakning  qisqarish  davrini  ifodalaydi. 

Puls  iidamligi 

-arteriyada 

bosimning  anakrota  puls  chizig‘ining  yuqoriga  ko‘tariluv  paytida  ko‘tarilib 

katokrota  paytida  pasayish  tezligidir.  Pulsning  bu  belgisiga  qarab  ildam  yoki 

tez  puls  va  sekin  pulsni  ajratishadi.  Tez  puls  aortal  klapanlar  kamchililigida 

kuzatiladi,  bu  yurak  porokida  qorinchalardan  k o‘p  qon  otilib  chiqib,  bir 

qismi  klapandagi  nuqson  orqali  qorinchaga  tez  qaytib  tushadi.  Sekin  puls 

esa  aortal  teshik  torayganda  uchraydi, 

bu 

рогок  da  qon 

aortaga 

me'yoridagiga  nisbatan  sekinroq  otilib  chiqadi.

Puls  turtkichi  vaqtida  arteriya  devorining  tebranish  miqdori 

puls 

amplitudasi 

deb  ataladi.  Puls  tarangligi  yoki  qattiqligi  arteriyani  puls 

y o ‘qolguncha  bosish  (qisish)  uchun  zarur  bo‘lgan  kuch  bilan  aniqlafladi. 

Elektrokardiogramma  va  sfigmogrammani  bir  fotoplyonkada  qayd  qilib, 

yurak  faoliyatining  ba’zi  buzilishlari  haqida  fikr  yuritish  mumkin,  Ba’zan 

puls defltsiti 

deb  ataluvchi  hodisa  kuzatiladi,  bunda  qorinchalarning  har  bir 

qo‘zg ‘alish  toMqini  tomirlar  tizimiga  qon  otilib  chiqishiga  va  puls  turtkisi 

hosil 

bo‘lishiga  olib  kelavermaydi.  Sistolada  qon  juda  sust  haydalgani 

uchun  qorinchalaming  ba’zi  sistolalari  periferik  arteriyalarga  yetib  boruvchi 

puls  toiqinini  hosil  qila  olmaydi,  bunda  puls  aritmik  boiadi 

(puls 

aritmiyasi).

Arteriyaiarda qon harakati

Yurak  qisqarganda  qon  chap  boimadan  aortaning  yoyiga  faqat 

haydalish  fazasida  chiqadi.  Tinch  holatda  boigan  odamning  qon  harakati 

tezligi  haydalish  fazaning  boshlarida  100  sm/soniyadan  k o‘proq  boiadi. 

Yurakdan  uzoqlashish  bilan  oqish  tezligining  o ‘zgarish  amplitudasi  asta-

www.ziyouz.com kutubxonasi



sckin  kamayadi.  Qorining  hajmi  tezligi  qon  harakatining  miqdori  gavdaning 

turli  a’zolarida  turlicha  b o iib ,  shu  a’zoda  tomirlar  to‘ri  qanchalik 

rivojlariganligiga  va  organizmning  ishiga  b ogiiq .  A ’zolar  ishlayotganda 

tomirlari  kengayadi,  ulardagi  qarshilik  kamayadi.  Tomirlaming  bunday 

mahalliy  kengayishi  qonning  umumiy  bosimini  kam  o ‘zgartirgani  uchun, 

ishlayotgan  a’zo  tomirlaridagi  qonning  hajm  tezligi  ortadi.

Aorta  va  yirik  arteriyalar  qon  harakati  yurak  qisqarishiga  qarab 

o ‘zgarib  turadi.  Qon  oqishning  o ‘rtacha  chiziqlik  tezligi  aortada  40 

sm/soniya  yurakdan  otilib  chiqadigan  qon  miqdori  oshganda  qon  oqishining 

chiziqlik  tezligi  100  sm/sdniyadan  ham  oshib  ketishi  mumkin.

Qon  oqishining  o ‘rtacha  tezligi  tomirlaming  ko‘ndalang  kesimiga 

teskari  proporsional  boiganidan  bu  tezlik  periferik  arteriyalarda  ancha  past, 

20-30  sm/soniya,  oxirgi  arteriya  va  arteriolalarda  juda  kamayib  ketadi  (7- 

jadval).

7-jadval

Odam  tomirlar  tizimining  turli  qismlarida  hajm,

qon  bosimi  va  qon  harakatining  te z lig i______________

Tomirlar

Hajm,  m i

Bosim,  s.u.mm

Tezlik  sm/soniya

Aorta

100

100

40

Arteriyalar

300

100-40

40-10

Arteriolalar

50

40-30

10-0,1

Kapillarlar

250

30-12

0,1

Venulalar

300

12-10

0,3

Venalar

2200

10-5

0,3-0,5

Kovak  vena

300

2

5-20

Kapillarlarda  qon  harakati

Kapillarlaming  hayotiy  jarayonlardagi  ahamiyati  shuki,  qon  to‘qimalar 

orasida  modda  almashinuvi 

kapillarlar  devori  orqali 

sodir  boiadi. 

Kapillyarlardagi  arteriya  qonining  tarkibidagi  oziq  moddalar  -   kislorod, 

gormonlar  kabilar  hujayralarga  o ‘tadi. 

Ularda  moddalar  almashinuvi 

natijasida  hosil  b oigan   qoldiq  moddalar  va  karbonat  angidrid  vena  kapillar 

qon  tomirlariga  o ‘tadi.  Bular  o ‘z  navbatida  bir-biriga  qo‘shilib,  avval  kichik, 

so ‘ng  o ‘rta  va  yirik  vena  qon  tomirlarini  hosil  qiladi.

Har  bir  kapillaming  bo‘yi  0,3-0,7  mm,  diametri  taxminan  8  mk.  Ular 

odam  sochidan  50  marta  ingichka  b oiad i  va  oddiy  ko*z  bilan  k o‘rib 

b o‘lmaydi,  ya’ni  ulami  faqat  mikroskop  ostida  ko‘rish  mumkin.  Odam 

tanasida  40  milliard  kapillar  bor.  Agar  tanadagi  hamma  kapillarlar  bir-biriga 

ulansa,  ulaming  uzunligi  100  000  km  bo‘lib,  u  bilan  ekvatomi  uch  marta 

aylantirib  o ‘rash  mumkin.  Kapillarlaming  umumiy  yuzasi  1500  m2  ga  yaqin.

Turli  a’zolardagi  kapillarlaming  shakli  va  kattaligi  har  xil.  Ulardagi 

kapillarlaming  umumiy  soni  ham  turlicha.  Modda  tez  almashinadigan 

to‘qimalaming 

lmm2  ko‘ndalang  kesimidagi  kapillarlar  soni 

modda 

almashinuvi  sust  b oigan  to‘c(imalardagiga  nisbatan  bir  necha  baravar  k o ‘p.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Masalan, 

yurakning 

lmm2 

kesimidagi 

kapillarlar 

soni 

skelet 

mushaklaridagiga  qaraganda  ikki  baravar  ко‘р.

Kapillyarlaming  ikki  xili  mavjud.  Birinchi  xili  arteriolalar  bilan 

venullalar  orasida  eng  kalta  yo‘lni  hosil  qiladi  va  ulami 

magistral 

kapillarlar 

deb 

atashadi. 

Ikkinchisi 

magistral 

kapillarlaming 

yon 

shoxchalaridir;  bular  bir  kapillarlamijig  arterial  oxiridan  boshlanib,  ikkincbi 

kapillarning  venoz  oxiriga  qo‘yiladi.  Ana  shu  yon  shoxchalar  kapillar 

to‘rini  hosil  qiladi.  G.I.Mchedlishvili  (1968)  va  O.G.Baklavadjyan  (1986) 

ma4muotlariga  qaraganda,  magistral  kapillarlarda  qon  oqish  tezligi  uning 

yon  shoxchalaridagi  qon  oqish  tezligidan  katta.  Kapillyaming  arterial  oxirida 

qon  bosimi  taxminan  25-50mm,  venoz  oxirida  esa  8-12  mm.

A.Krog 

va  uning  shogirdlari  it  mushakining 

lmm2  ko‘ndalang 

qismidagi  kapillarlar  soni  2500  ekanligini  ma’lum  qilishdi.:  Dengiz 

cho‘chqasi  mushakining  lmm2  ko‘nadalang  kesimiga  jami  3000  kapillar 

to‘g ‘ri  kelishi,  bu  miqdor  ish  paytida  2500,  tinch  turganda  esa  31-270 

bo‘lishi  aniqlangan.

Mushak  tinch  turganda  bir  guruh  «navbatchi»  kapillarlar  ikkinchi 

guruhi  bilan  almashinib  turadi.  Bir  guruh  kapillarlaming  berkilish  ikkinchi 

guruhning  esa  ochilish  sababi  hozircha  noma’lum.  Maiunf&i,   

maxsus  zaxiraviy  kapillarlar  yo‘q  barcha  kapillarlar  muayyan  paytda  : 

«navbatchi»  b o‘la  oladi.

30-rasrru  Qort  ayla n ish   tizim i. 

a-katta  va  kichik qon  aynalish  doiralari.  1-katta  doiraning  kapillar  to lri;  2 -o ‘pka 

doirasining  kapillar to ‘ri;  3-aorta;  4-chap  ЬоЧта;  5-chap  qorincha;  6-katta  doiraning 

kapillar to ‘ri;  7-katta  doiraning  kapillar turi;  8 -o ‘ng  qorincha;  9-o‘ng  bo ‘lim;  b-odam 

qon  aynalishining  umumiy  tasviri;  s-arteriya,  vena  va  kapillarlaming  alohida  tasviri:  /- 

arteriya;  2-kapillar;  3-vena;  d-kapillarlarning  tuzilishi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Venalarda qon harakati

Venalarda 

qon 

aylanishining 

o ‘ziga  xos 

xususiyatlari 

bor. 

Bu 

xususiyatlar  avvalo  venalar  devorining  tuzilishiga  bog‘liq.  Ularning  devori 

arteriyalar  devorlariga  nisbatan  juda  yupqa  va  b o ‘sh  b oiib ,  salga  qisiladi: 

ular  hatto  salgina  bosilganda  ham  puchayadi.  Shuning  uchun  venalardagi 

bosim  hatto  oz  b o‘lganda  ham  ulaming  devori  anchagina  cho‘ziladi  va 

ularda  ancha  qon  to‘planib  qolishi  mumkin.  Agar  arteriyalarning  avvalida 

qon  bosimi  18,7  kPa  (140  mm  simob  ustuni)  b o isa ,  venulalarda  1,3-2,0 

kPa.  (10-15  mm.  simob  ustuni)ga  teng.  Venalaming  oxirlarida  esa  qon 

bosimi  nulga  teng  va  hatto  atmosfera  bosimidan  ham  pastroq  b oiish i 

irpunkin.

Venalarda  qonning  harakati  quyidagi  omillarga:  yurakning  ishi,  vena 

klapanlaming  faoliyati,  skelet  mushaklarining  qisqarishi 

va  jismoniy 

harakatning  og‘irligiga  bogiiq.

MaMumki,  yurak  o ‘z  faoliyati  bilan  arterial  tizim  va  o ‘ng  b oim a 

o ‘rtasida  qon  bosimining  farqini  tashkil  qilib  beruvchi  asosiy  omil 

hisoblanadi.  Buning  natijasida  venoz  qon  yurakka  qayta  quyiladi.

Venada  halqasimon  klapanlar  borligi  qonning  bir  tomonlama  oqishini 

ta’min  etadi.  Mushaklaming  navbat  bilan  qisqarish  va  susayishi  venalarda 

qon  oqishining  eng  asosiy  omili  hisobalanadi.  Ulaming  qisqarishi  natijasida 

venalar  yupqa  devorlari  bosiladi  va  qon  y o ‘nalishini  o ‘zgartirib,  yurak 

tomoniga  harakat  qiladi.  Skelet  mushaklarining  susayishi  esa  qonning 

arterial  tizimidan  venaga  o ‘tish  jarayonini  ta’minlaydi.  Mushaklar  tomonidan 

bajariladigan  tomirlarda  qon  yo‘nalishini  bunday  o ‘zgartirib  o ‘tkazilish 

qobiliyati  «mushak  nasosi»  deyiladi  va  ular  asosiy  nasos  -yurakning 

yordamchilari  deb  hisobalanadi.  Odam  harakat  qilsa  yoki  ritmik  jismoniy 

mashqlar  bilan  shug‘ullansa  oyoq  venalarida  mushaklar  nasosi  tufayli  qon 

harakati  yengillashadi.

Nafas  olish  fazasida  ко‘кгак  qafasidagi  manfiy  bosim  tufayli  qon 

yurakka  qayta  q o ‘yiladi,  chunki  bu  manfiy  bosim  bo‘yin  va  ko‘krak 

bo‘shligidagi  vena  qon  tomirlarini  kengaytiradi.  Buning  natijasida  bosim 

venalarda  pasayib  ketadi  va  yurak  tomoniga  qon  harakatini  yengillashtiradi.

Periferik  venalarda  qon  harakatining  tezligi  5-14  sm/soniya  va  kovak 

venalarda  -   20  sm/soniyaga  teng.

Qonning aylanib chiqish vaqti

Katta  va  kichik  qon  aylanish  doiralaridan  qonning  bir  marta  o ‘tib  olishi 

uchun  zarur  bo‘lgan  vaqt 

qonning  aylanib  chiqish  vaqti 

deb  ataladi. 

Odamda  qonning  aylanib  chiqish  vaqti  yurakning  o ‘rta  hisobda  taxminan  27 

sistolasini  tashkil  qiladi.  Yurak  bir  daqiqada  70-80  marta  qisqarganda  qon 

butun  tanadan  20-23  soniyada  aylanib  chiqadi.  Qon  aylanib  chiqish 

vaqtining  1/5  qismi  qon  aylanishining  kichik  dorirasiga  va  4/3  qismi  katta 

doirasiga  to‘g ‘ri  keladi.  Odam  yurak  -  qon  tomirlaming  o g ‘ir  kasalliklari 

vaqtida  qonning  aylanib  chiqish  vaqti  1  daqiqagacha  oshishi  mumkin.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Vena  pulsi. 

Mayda  va  o*rtacha  venalarda  qon  bosimining  puls 

tebranishi  yo‘q.  Yurak  yaqinidagi  yirik  venalarda  esa  arteriai-pulsga 

qaraganda  boshqa  sabab  bilan  kelib  chiquvchi  puls  tebranishlari  -  

vena 

pulsi 

qayd  qilinadi.  B o‘lmalar  va  qorinchalar  sistolasi  vaqtida  yurakka  qon 

kelishining  qiyinlashuvi  vena  pulsiga  sabab  b o‘ladi. 

Yurakning  shu 

b o‘limlari  qisqarganda  venalardagi  bosim  k o‘tariladi  va  devorlari  tebran^di.

Vena  pulsining  egri  chizig‘i-flebogrammada  uchta  tish  farq  qilinadi-  A, 

S  va  V.  A-tishi  o ‘ng  b o‘lma  sistolasiga  to‘g ‘ri  keladi.  Uning  kelib  chiqish 

sababi  shuki,  bo‘lma 

sistolasi 

vaqtida  kavak  venalaming  b o ‘lmaga 

qo‘yiladigan  joyidagi  teshik  mushak  tolalari  halqasi  bilan  qisiladi,  shu 

tufayli  venalardan  b o‘lmaga  qon  o ‘tishi  vaqtincha  to‘xtaydi,  b o‘lmalaming 

har  bir  sistolasida  yirik  venalarda  qon  picha  yurishmay  turadi,  natijada 

devorlari  cho‘ziladi.  B o‘lmalar  diastolasi  vaqtida  ularga  qon  bemalol  o ‘tadi 

va  shu  payt  vena  pulsining  egri  chizig‘i  birdaniga  pasayadi.  Tezda,  vena 

pulsining  egri  chizig‘ida  kichikina  S  tishi  paydo  bo‘ladi.  U  uyqu 

arteriyasining  turtkisidan  kelib  chiqadi.  S  tishidan  so ‘ng  egri  chiziq  pasaya 

boshlaydi  va  u  yangidan  k o‘tariladi  -   V  tishi  paydo  bo‘ladi.  V  tishining 

kelib  chiqishiga  sabab  shuki,  qorinchalar  sistolasining  oxirida  ,b o ‘lmalar 

qonga  to‘lganligi  va  ularga  yana  qon  kira  olmagani  uchun  venalarda  qon 

damlanib  qolib,  ulaming  devorini  cho‘zadi.

Katta va kichik qon aylanish doiralari

Moddalar  almashinuvi  jarayoni  kapillarlar  orqali  uzluksiz  davom  etib 

turadi,  ya’ni  kapillarlardagi  arteriya  qonining  tarkibidagi  oziq  moddalar  -  

kislorod,  gormonlar  kabilar  hujayralarga  o ‘tadi.  Hujayralarda  moddalar 

almashinuvi  natijasida  hosil  bo‘lgan  qoldiq  moddalar  va  karbonat  angidrid 

gazi  vena  kapillar  qon  tomirlariga  o ‘tadi.  Bular  o ‘z  navbatida  bir-biriga 

q o‘shilib,  avval  kichik,  so‘ng  o ‘rta  va  yirik  vena  qon  tomirlarini  hosil 

qiladi.  Bosh,  b o‘yin,  ko‘krak,  qo‘l  kabi  a’zolaming  vena  tomirlari  qshilib, 

yuqorigi  kovak  venani  hosil  qiladi;  oyoq,  chanoq,  qorin  sohasidagi  a’zolar 

va  to‘qimalaming  vena  qon  tomirlari  bir-biriga  qshilib,  pastki  kovak 

venani  hosil  qiladi.  Yuqorigi  va  pastki  kovak  venalar  yurakning  o ‘ng 

b o‘lmachasiga  qo‘yiladi.  Shu  bilan 

katta qon aylanish doirasi 

tugaydi.

Shunday  qilib,  yuraking  chap  qorinchasidan  chiqibr  tananing  barcha 

a’zolaridagi  arteriyalar,  kapillarlar  va  venalar  bo‘ylab  oqib,  yurakning  o ‘ng 

bo‘lmasiga  kelib  quyiladigan  yo‘li  katta  qon  aylanish  doirasi  deb  ataladi. 

Katta  qon  aylanish  doirasi  tananing  barcha  a’zolari,  to‘qimalari  va 

hujayralarini  oziq  moddalar  garmonlar,  kislorod  bilan  ta’minlab,  moddalar 

almashinuvi  natijasida  hosil  bo‘lgan  keraksiz  va  zaharli  moddalami  o ‘ziga 

qabul  qilib,  ularni  organizmdan  chiqarib  yuborish  vazifasini  bajaradi.

Kichik  qon aylanish 

doirasi.  Yurakning  o ‘ng  qorinchasidan  chiqadigan 

o ‘pka 

arteriyasi 

deb  ataladigan  qon  tomiridan  boshlanadi.  0 ’pka  arteriyasi 

ko‘krak  qafasida  ikkiga  bo‘linib,  o ‘ng  va  chap  o ‘pkalarga  boradi.  Ular 

o ‘pkalarda  kapillar  qon  tomirlariga  aylanib,  o ‘pka  alveolari  atrofini  o ‘rab

www.ziyouz.com kutubxonasi



oladi.  Tashqi  muhit  havosi  bilan  o 4pkalar  hamda  qon  o ‘rtasidagi  gazlar 

almashinuvi  jarayoni  shu  joyda  o ‘tadi.  Natijada  vena  kapillarlaridagi  qon 

kislorodga  to‘yinib,  arterial  qonga  aylanadi,  lekin  u 

o‘pka  venasi 

deb 

ataluvchi  to‘rtta  (har  bir  o ‘pkadan  ikkitadan)  tomir  orqali  yurakning  chap 

bo‘lmasiga  quyiladi.

Shunday 

qilib, 

qonning 

yurakning 

o ‘ng 

qorinchasidan 

chiqib, 

arteriyalar,  kapifiarlar  va  venalar  bo‘ylab  oqib  (o ‘pkalar  orqali)  yurakning 

chap  bo‘lmasiga  kelib  qo‘yiladigan  y o ‘li  kichik  qon  aylanish  doirasi  deb 

ataladi.  Kichik  qon  aylanish  doirasining  vazifasi  vena  qonini  arterial  qonga 

aylantirishdan  iborat.

Tomirlarda qon harakatining boshqarilishi

Tomirlami  harakatlantiruvchi  asablar  ilk  bor  rus  olimi  A.P.Valter  va 

fransuz  oiimi 

Klod  Bernar  tomonidan  o ‘rganilgan. 

Tomirlar  ularni 

toraytiradigan  yoki  kengaytiradigan  asablar  bilan  ta’minlangan.

A.P.Valter  1842  yili  baqalarda 

tomirlarni  toraytiruvchi  asablar- 

vazokonstriktoriar  -  simpatik 

asab  tizimini  topgan  b oisa,  keyinchalik 

К.Вегпаг  1852  yili  quyon  qulog‘ida  bu  asabning  borligini  o ‘z  tajribalari 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling