Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet1/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   70
21120

E.NURITDINOV

ODAM  FIZIOLOGIYASI

(Darslik)

0 ’zbekiston Respublikasi Oliy va o‘rta  maxsus  ta’lim 

vazirligi jismoniy tarbiya va jismoniy madaniyat bakalavrlari 

uchun darslik sifatida tasdiqlangan.

TOSHKENT

«ALOQAChl»

2005

www.ziyouz.com kutubxonasi



Annotatsiya

Mazkur  darslik  jismoniy  tarbiya  va  jismoniy  madaniyat  bakalavr  va 

magistrlari  uchun  m o4ljallangandir.  Ushbu  «Odam  fiziologiyasi»  nomi 

bilan  yaratilgan  yangi  darslik  faqat  yuqorida  keltirilgan  mutaxassislik 

uchungina  yaroqli  b o ‘lmasdan,  balki  undan  tashqari  biologiya,  pedagogika 

va  tibbiyot  y o ‘nalishlarida  ham  bakalavr  va  magistrlar  tayyorlanishida 

ham  zaruriy  o ‘quv  adabiyoti  sifatida  ishlatilishi  mumkin.

© E.NURITDINOV, 2005 

y. 


© “ALOQAChl”, 2005 

y.

www.ziyouz.com kutubxonasi



SO’Z BOSHI

Mamlakatimizda  jismoniy  tarbiya  va  sportning  jadal  rivojlanishi  yuqori 

malakali  mutaxassislar  tayyorlash  bilan  chambarchas  bog’liq.  Bu  sohada 

ayniqsa  jism oniy  tarbiya  bakalavrlari  uchun  tegishli  soha  b o ‘yicha  davlat 

tilida  chop  etilgan  o ‘quv  adabiyotlari  hozircha  yo‘q.  Shu  sababli  mazkur 

darslik  muallifi  yuqoridagi  zaruratni  hisobga  olib,  shuningdek  ushbu 

y o ‘nalish  b o ‘yicha  Samarqand  Davlat  universitetining  tayanch  oliy  o ‘quv 

yurt  ckanligi  hamda  shu  fanga  oid  yangi  namunaviy  o ‘quv  dasturini 

yaratgani  tufayli  shu  dasturga  mos  b o ‘lgan  darslik  yaratish  kabi  m as’uliyatli 

vazifani  o ‘z  b o ‘yniga  olgan  edi.  Muayyan  darslik  jismoniy  tarbiya  va 

jismoniy  madaniyat  bakalavr  va  magistrlari  uchun  m o‘ljallangandir.  Ushbu 

«Odam  fiziologiyasi»  nomi  bilan  yaratilgan  yangi  darslik  faqat  yuqorida 

keltirilgan  mutaxassislik  uchungina  yaroqli  b o klmasdan,  balki  undan  tashqari 

biologiya,  pedagogika  va  tibbiyot  y o ‘nalishlarida  ham  bakalavr  va  magistrlar 

tayyorlanishida  ham  zaruriy  o ‘quv  adabiyoti  sifatida  ishlatilishi  mumkin. 

Jumladan, 

5141900 

-  


«Jismoniy 

tarbiya 


va 

jismoniy 

madaniyat» 

bakalavriatura  y o ‘nalishi  (152  soat)  va  5A141901  -  «Jismoniy  tarbiya  va 

jismoniy 

madaniyat» 

magistrlik 

mutaxassisligi 

b o ‘yicha 

«jismoniy 

madaniyatning  fiziologik  asoslari»  faniga  (60  soat)  m o‘ljallangan.  Bundan 

tashqari,  5420100  -   biologiya  bakalavriaturasi  (150  soat),  5А420Ю5  «Odam 

va  hayvonlar  fiziologiyasi»  magistrlik  mutaxassisligi  (60  soat)  hamda 

tibbiyot  va  pedagogika  institutlarining  bakalavriatura  y o ‘nalishlari  b o ‘yicha 

foydalanish  mumkin.  Muayyan  darslik  ushbu  fan  sohasida  erishilgan  barcha 

zamonaviy  ma’lumotlami  o ‘z  ichiga  olishi  bilan  birga,  u  muayyan  fanning 

rivojlanish  tarixiga  tegishli  m a’lumotlar  va  fan  maMumotlarini  mazmuniga 

bog’liq  b o ‘lgan  an’anaviy  udumlar,  qadriyatlar  bilan  ham  boyitilgan.

Ushbu  darslik  15  bobdan  iborat  b o ‘lib,  uning  kirish  qism i  odam 

fiziologiyasi 

fanining 

rivojlanish 

tarixiga 

va 


umumiy 

fiziologik 

tushunchalarni  bayoniga  oid  ma’lumotlam i  qamrab  olgan.  Darslikning 

keyingi  boblarida  qon,  qon  aylanish,  nafas  olish,  ovqat  hazm  qilish,  modda 

va  energiya  almashinuvi,  ichki  (endokrin)  sekresiya  bezlari  faoliyati, 

q o ‘zg’aluvchan  hujayralar,  mushak  va  asab  tizimi,  oliy  asab  faoliyati  va 

analizatorlar  (sensor  tizimlar)  ning  funksional  faoliyatiga  oid  materiallar 

yoritilgan.

M a’lumki,  jismoniy  tarbiya  va  sport  sohasida  bakalavr,  magistr 

akademik  unvonlariga  ega  b o ‘lgan  malakali  mutaxassis,  shuningdek  ushbu 

soha  aspirantlari  organizmda  sodir  b o ‘ladigan  turli  fiziologik  jarayonlarni, 

ulaming 


rivojlanish 

qonuniyatlarini 

chuqur 

bilm og’i 



kerak. 

Odam 


fiziologiyasi  haqida  chuqur  bilimga  ega  b o ‘lmagan  mutaxassis  organizmda 

morfo-funksional  o ‘zgarishlar  mexanizmlarini  to ‘g’ri  tahlil  qilolmaydi.

Mazkur  darslik  muallifning  k o ‘p  yillik  ish  tajribalari  asosida  yozilgan 

b o ‘lib,  ushbu  sohaning  b o ‘lajak  mutaxassislari  uchun  birinchi  marta  nashr 

etilayotganligi  tufayli,  b a ’zi  ju z ’iy  xatolardan  ham  xoli  emas.  Shuning 

uchun  muallif  kitobxonlarning  darslik  haqidagi  fikr  va  mulohazalarini 

mamnuniyat  bilan  qabul  qiladi  va  ularga  oldindan  minnatdorchilik  izhor 

etadi.


www.ziyouz.com kutubxonasi

Fiziologiya 

(yunon. 

fizis-tabiat, 

logos-ta’limot, 

fan) 

tirik 

organizmning  funksiyalarini, 

unda 

sodir 

bo 4adigan  jarayonlarni 

o ‘rganadi.  Bu  fan  hujayra,  to‘qima,  a yzo  va  tuzilmalarning  hayotiy 

faoliyatini  yaxlit  organizmga  xos  bo‘lgan  barcha  murakkab  va  muhim 

jarayonlaming 

asosiy 

mexanizmlarini, 

ularning 

funksional 

aloqamandligini,  ichki  va  tashqi  muhit  sharoitiga  bog(langan  holda  keng 

mafnoda  o ‘rganadi.

Organizmni  ta’minlaydigan  moddalar  almashinuvi,  ovqatlanish,  nafas 

olish,  qon  aylanish,  ayiruv,  ichki  sekretsiya  bezlari,  asab  tizimi  faoliyati  va 

boshqa  vazifalar  fiziolgiyaning  asosiy 

o ‘rganish  maqsadidir.  Fiziologiya 

organizmda  sodir  b o ‘ladigan  funksiyalami,  ulaming  hamma  xususiyatlarini, 

k o ‘rinishlarini 

o ‘zaro 


munosabatlarini 

organizmning 

turli 

funksional 



holatlarida  va 

tashqi 


muhitning 

turli 


sharoitida 

aniqlashga  intiladi. 

Fiziologiya  funksiyalarining  tarixiy  (filogenetik)  va  individual  (ontogenetik) 

rivojlanishini, 

ulam ing 

doimo 


o ‘zgaruvchi 

tashqi 


muhit 

sharoitiga 

moslashishini  o ‘rgahadi.  Shunday  qilib,  fiziologiya  organizm  funksiyasini 

(lotincha  «funksio»-  ijro  qilish,  faoliyat  k o ‘rsatish)  har  bir  hujayra,  to ‘qima, 

a ’zo,  tizilmaning  bir  butun  organizm  sathidagi  bajaradigan  vazifasi  va 

faoliyatini  o ‘rgatadi.



Odam  fiziologiyasi 

-   tibbiyot  nazariyasining  poydevori  hisoblanadi, 

uning  rivojlanishi  pedagogika 

va  psixologiya  uchun  juda 

katta 

ahamiyatga  ega.  Odamda  uchrab  turadigan  ko‘pgina  kasalliklarni  oldini 

olishda,  me'yorida  o (sish  va  rivojlanishini  ta’minlashda,  turli  muhit 

sharoitlariga  moslanishda,  atrof-muhit  tozaligini  saqlab  turishda,  mehnat 

va  sport  mashqlarini  ko‘ngildagidek  maqsadga  muvofiq  holda  tashkil 

qilishda,  kishi  umrini  uzaytirish  muammolarini  yechishda  fiziologiya 

yutuqlariga  tayaniladi.

Fiziologiyaning  boshqa  fanlar bilan  aloqasi

Odam 


fiziologiyasi  biologik 

fanlar  orasida  eng 

sertarmoq 

fan 


hisoblanadi.  Bu  tarmoqlardan  solishtirma  fiziologiya,  evolutsion  fiziologiya, 

ekologik,;  ; fiziologiya, 

me’yoriy 

fiziologiya, 

patologik 

fiziologiya 

va 

boshqalami  qayd  qilib  o ‘tish  mumkin.  Biroq,  fiziologiya  o ‘z  tekshirishlarida 



boshqa  tabiiy  fanlar  bilan  yaqin  aloqada  b o ‘lib,  o ‘z  navbatida  turli 

fanlarning  rivojlanishiga  poydevor  bo‘lib  xizmat  qiladi.  Masalan,  odam 

fiziologiyasi  fizika  bilan  kimyo  qonunlariga  tayanadi  va  ulaming  tekshirish 

usullaridan,  keng  foydalanadi.  Har  bir  hayotiy  hodisalami  tekshirishning 

fizik  va  kimyoviy  y o ‘nalishlari  biofizika  va  biokimyo  degan  mustaqil 

fanlarning  paydo  b o ‘lishiga  asos  b o ‘ldi.



Fiziologiya  morfologik fanlar  -   anatomiya,  gistologiya  va  sitologiya 

bilan  yaqin  aloqada  bo lib,  rivojlanib  kelmoqda,  chunki  morfologik  va 

fiziologik  hodisalar  bir-biri  bilan  chambarchas  bog‘langan.  Organizm  va

www.ziyouz.com kutubxonasi



uning  a 'zolarining  shakli



tuzilmasi  va  funksiyalarini  bilmay  turib  yaxlit 

organizmning faoliyatini  o ‘rganib  bo‘lmaydL

Fiziologiya  bilan  tibbiyotni  bir-biridan  ajratib  bo ‘Imaydi.  Fiziologiya 

tibbiyotga  nazariy  oziqa  beradi  va  uni  poydevori  bo‘lib  xizmat  qiladi. 

Tibbiyotda  fizioiogiyaning  qonuniyatlari



uning  nazariy  va  amaliy  ulkan 

yutuqlari  muntazam  ravishda  keng  tadbiq  etiladL  Tibbiyot  esa  o ‘z 

navbatida  fiziologiya  uchun  g ‘oyat  ko ‘p  qimmatli  maHumot  beradi. 

«Patologik  hodisalar  dunyosi  fiziologik  hodisalarning  har  xil favqulodda, 

y a fni  hayot  m o‘tadil  o ‘tayotganda  ro ‘y  bermaydigan  kombinatsiyalarining 

cheksiz  qatoridir.  Bular  tabiatda  va  hayotda  bo‘ladigan  fiziologik 

tajribalarning  go‘yo  bir  qatori  ekanligi  shubhasiz,  bular  k o ‘pincha 

hodisalarning  shunday  kombinatsiyalariki,  zamonaviy  fiziologlarning  hali 

xayoliga  ham  kelmaydi  va  bayzan  ularni fiziologiyaning  hozirgi  texnikaviy 

vositalari 

bilan 

ataylab 

gavdalantirib 

bo ‘Imaydi». 

Shu 

tufayli 

fiziologiyaning  alohida  bo ‘limi  sifatida  klinik fiziologiya  shakttangan

.

Fiziologiya  pedagogika  va  psixologiya  fanlari  bilan  ham  b o g ‘liq.  Oliy 

asab  faoliyati  haqidagi  ta’limot  zamonaviy  psixologiya  va  pedagogikaning 

asosidir.  Fiziologiyaning  pedagogika  uchun  amaliy  ahamiyati  shundan 

iboratki,  bolaning  mehnati  va  turmush  shamitini  to

4

g ‘ri  tashkil  etish,  to ‘g ‘ri 

tarbiya  tadbirlarini  o ‘tkazish  uchun  pedagog  va  psixolog  bola  organizmida 

го‘у  beradigan  fiziologik  jarayonlarning  yoshga  aloqador  xususiyatlarini 

bilishi 

kerak. 

Bu 

soha 

uchun 

m a’lumotlar 

beradigan 

fan 

yosh 

flziologiyasidir.

Ma’lumki,  jism oniy  madaniyat  tarbiyaning  juda  muhim  vositasidir, 

chunki  u  kishining  har  tomonlama  rivojlanishiga  amaliy  yordam  beradi, 

uning  aqliy,  jism oniy,  ma’naviy  va  estetik  qobiliyatlarini  o

4

stiradi.  Jismoniy 

tarbiya  bolalardan  tortib  keksalargacha  hamma  aholi  tabaqalarini  o ‘z  ichiga 

olishi  kerak.  Shuning  uchun  jism oniy  tarbiya  odam  organizmining  asosan 

harakat  faoliyatini  rivojlantirish  y o ‘li 

bilan  ta’lim-tarbiya  olishga  va 

s o g ‘likni  yaxshilashga  katta  yordam  beradi,  kishining  umrini  uzaytiradi. 

Sportning 

har 

bir 

turi 

odamning 

harakat, 

aqliy, 

m a’naviy 

iroda 

qobiliyatlarini 

va 

sifatlarini 

o ‘stiradigan 

pedagogik 

fan 

sport 

flziologiyasidir.

Jismoniy 

tarbiyaga 

oid 

fiziologiyaga 

odam 

organizmini 

turli 

kasalliklardan  saqlashdek  katta  mas'uliyatli  vazifalar  yuklatiladi,  boshqacha 

aytganda,  jism oniy  tarbiyaga  tashxis  nuqtaiy  nazaridan  kiatta  ahamiyat 

beradi.  Jismoniy  tarbiya  va  sport  odamni  s o g lo m ,  bardam,  tetik,  baquvvat 

qiladi,  chiniqtiradi.

Sport  fiziologiyasi  odam  organizmini  chiniqtirish  va  jism oniy  kamolga 

yetkazishdan  tashqari,  yoshlarimizda  vatanparvarlik, 

q



z

  faoliyatini  jam oa, 

davlat  ehtiyojlari  va  manfaatlariga  b o ‘ysundira  bilish  kabi  fazilatlarni 

shakllantiradi.

Jismoniy 

tarbiyaning  asosiy  vositalari 

gimnastika,  har  xil  sport, 

o ‘yinlardir.  Jismoniy  tarbiyaning  bir  qism i  b o ‘lmish  sport  odamning  boshqa 

faoliyati  kabi,  oliy  asab  faoliyatining  yuzaga  chiqishi  bifen  bogiangandir.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Odam  sport  bilan  shug‘ullanganda  xarakterli  harakatlami  o ‘z  organizmiga 

ta’sir  etib,  Uning  ish  qobiliyatini  qisqa  va  uzoq  vaqt  davomida  z o ‘r  berib 

ishlashga  tayyorligini  oshiradi.

Ta’lim-tarbiya  jarayonida  murabbiy-pedagoglar  amal  qiladigan  didaktik 

tamoyillarga  kelsak,  sport  fiziologiyasi  tajribalaridan  xulosa  qilib  olingan  bu 

tamoyillariga  ham  I.P.Pavlovning  oliy  asab  faoliyati  (O AF)  to ‘g 4risidagi 

taMimoti  asos  qilib  olinishi  kerak.

Fiziologiyaning  asosiy  tekshirish  usullari

Umumiy  fiziologiyaning  eng  asosiy  usuli  -   eksperiment  (tajriba) 

hisoblanadi.  Fiziolog  fiziologik  jarayonlaming  qanday  qilib  va  nima  uchun 

sodir  b o ‘layotganligini  bilishga  intiladi.  Buning  uchun  eksperimentator 

yaratadigan  va  o ‘zgarib  turadigan  sharoitda  tajriba  o ‘tkazilishi  кёгак.

Organizmdagi  biror  a’zoning  funksiyasi  yoki  ahamiyatini  bilish  uchun 

fiziolog  shu  a’zoni  yoki  uning  biror  qismini 

olib  tashlaydi  (olib  tashlash 

yoki  ekstirpatsiya  usuli)  yoki  organizmning  yangi  joyiga  k o ‘chirib  o ‘tkazadi 

(k o‘chirib  o ‘tkazish  yoki  transplantatsiya  usuli)  va  bu  jarrohlikdan  keyin 

qanday  oqibatlar  qolishini  kuzatishadi.  Bunday 

usullar  ayniqsa  ichki 

sekretsiya  bezlarini  va  markaziy  asab  tizimini  o ‘rganishda  juda  q o ‘l  keladi. 

A ’zo  faoliyati  asab  tizimining  ta’siriga  b o g ‘liq  ekanini  bilish  uchun  shu 

a*zoga  boradigan  asab  tolalari  qirqiladi  (denervatsiya  usuli).  A ’zolam ing 

qon  tomirlar  tizilmasi  bilan  aloqasini  uzish,  turli  qon  tomirlari  b o g ‘lab 

tashlanadi  (ligatura  solish  usuli)  yoki  bir  tomirning  markaziy  qismi  ikkinchi 

tomiming  periferik  qismiga  tikib 

ulanadi  (tomirlar  anostomozi  usuli). 

Organizmning  jchkarisida  joylashgan  va  shuning  uchun  bevosita  kuzatib 

b o ‘lmaydigan  ba’z i  a’zolar  faoliyatini  o ‘rganish  uchun 

naycha  usuli 

q o ‘llaniladi.  Bu  usulning  bir  variantida  a’zo,  masalan,  m e’da,  ichak,  qovuq 

b o ‘shlig‘iga  plastmassa  yoki  metall  nay  kiritilib,  buning  ikkinchi  uchi  teriga 

mahkamlab  q o ‘yiladi;  boshqa  variantda  esa  bezlar  y o ‘li  teri  yuzasiga 

chiqarib  q o ‘yiladi.  Yurak  qon  tomirlari,  bez  y o ‘llarida  o ‘tkaziladigan  k o ‘p 

tekshirishlarda  ularga  ingichka  naylar-kateterlar  turli  asboblarga  ulanadi  yoki 

muayyan  moddalar  shu  kateterlar  orqali  yuboriladi  (kateterizatsiya  usuli). 

A ’zolar  faoliyatini  sun’iy  q o ‘z g ‘atish  uchun  fiziologlar  elektr,  mexanik, 

kim yoviy  va  boshqa  biror  y o ‘l  bilan  ta’sir  k o ‘rsatishadi.

A ’zolam ing  funksiyalarini  tekshirish  uchun  qoilaniladigan  boyagi 

usullaming  k o ‘pchiligi  tirik  organizmni  yorish  yoki  jarrohlik  qilishni  talab 

etadi.  Bu  usullar  o ‘tkir  va  surunkali-xronik  tajribalarda  tatbiq  etiladi.  Odatda 

uzoq  davom  etmaydigan  o ‘tkir  tajribalarda  (yoki  viviseksiyalarda)  hayvonga 

narkoz  berib  yoki  uni  boshqa  usulda  harakatsiz  qilib  q o ‘yib,  a’zolarining 

funksiyasi  o ‘rganiladi,  asablarga  ta’sir  etish,  dori  moddalar  yuborish  va 

shunga  o ‘xshashlam ing  ta’siri  tekshiriladi.  Surunkali-xronik  tajribalarda 

fiziologlar  hayvonni  har  xil  xirurgik  operatsiya  qilib,  u  tuzalgandan  keyin 

tekshira  boshlashadi.  Operatsiya  qilingan  hayvonni  k o ‘pincha  bir  necha 

hafta,  oy  va  yillab  kuzatsa  b o ia d i.

www.ziyouz.com kutubxonasi



A ’zolar  funksiyasi  butun  organizmdagina  cmas,  organizmdan  ajratilgan 

sharoitda 

ham 

o ‘rganiladi. 

Qirqib 

olingan 

(boshqacha 

aytganda, 

organizmdan  ajratib  olingan)  a ’zo  tomirlaridan  shu  maqsadda  muayyan 

eritmalar  o ‘tkaziladi,  bu  eritmalar  tarkibini  eksperimentator  tartibga  solib 

turadi  (perfuziya  usuli)  va  tirik  to4qimalar  uchun  zarur  tashqi  muhit- 

muayyan  harorat,  namlik  va  shu  kabilar  muhayyo  qilinadi.

Yuqorida 

sanab 

o ‘tilgan 

usullarning 

hammasi 

organizmda 

sodir 

b o ‘ladigan  jarayonlar  tabiatini  chuqur  bilib  olishga  xizmat  qiladi.  Ular 

hujayra 

darajasigacha, 

hatto 

uning 

a’zolarigacha 

tahlil 

qilinadi, 

m ikrofiziologik  tajribalarda,  masalan,  yakka  mushak,  asab  hujayrasi  va 

boshqa  hujayralar  tekshiriladi.  Biror  a ’zo  to ‘qima  yoki  hujayrada  ro4y 

beradigan  har  bir  fiziologik  jarayonni  organizmda  sodir  b o ‘ladigan  boshqa 

hamma  jarayonlardan  alohida  o ‘rganish  fiziologiyadagi  analitik:  (tahliliy) 

tadqiqot  vazifasidir.  Bu  holda  y o lg ‘iz  a’zo,  to‘qima,  hujayraning  funksiyasi, 

faqat  shu  jarayon  haqida  har  tomonlama  tasavvur  olish  mumkin.  Ammo 

organizmning  hayot  faoliyatini  to ‘g 4ri  bilib  olish  uchun  buning  o ‘zi  kamlik 

qiladi.  I.P.Pavlov  «Sintetik  fiziologiya»  deb  atagan  tadqiqotlar  y o ‘nalishi 

zarur. 

Bu  faoliyatni 

I.P.Pavlov  ayrim  a’zo,  to ‘qima  va  hujayralarni 

o ‘rganadigan  «tahliliy  fizioligiya»  ga  qarshi  q o ‘ygan  edi.  I.P.Pavlov  s o ‘zlari 

bilan  aytganda  organizmning  tashqi  muhit  bilan  hamma  aloqalarini  va 

o ‘zaro  munosabatlarini  o ‘rganish  sintetik  fiziologiyaning  vazifasidir.  Bunday 

tekshirishda  fiziolog  organizm  o ‘rganilayotgan  sharoitni  tabiiy  sharoitga 

maksimal  darajada  yaqinlashtirishga  intiladi.

S o ‘nggi  yillarda  fiziologlar  va  tibbiyot  xodimlari  fizika,  radiotexnika, 

elektronika 

va 

kibemetikaning 

zamonaviy 

muvoffaqiyatlaridan 

foydalanmoqdalar,  bu  esa  s o g io m  

va  kasal 

organizm 

funksiyalarini 

o ‘rganishda  katta  yordam  beradi.  Organizm  funksiyalarni  tekshirishning 

yangi  usullari  ishlab  chiqildi,  eski  usullar  takommillashtirildi,  odam  va 

hayvonlar  organizmiga  qanday  b o im a sin   shikast  yetkazmasdan,  uning  k o ‘p 

funksiyalarini 

o ‘rganish 

mumkin 

b o iib  

qoldi. 

Masalan, 

miyachaga 

elektrodlar  q o ‘yib  va  elektr  o ic h a s h   jihozlarini  tatbiq  etib  miyachada  sodir 

b oiadigan  elektr  hodisalari  o ‘rganilmoqda  va  shu  m aium otlarga  asoslanib 

boshqa  a ’zolam ing  holati  haqida  tasavvur  olinmoqda.  Elektr  usullari 

organizmda  b oiad igan   mexanik,  tovush,  harorat  va  boshqa  jarayonlami 

o ‘rganishga  ham  imkon  beradi.

Odam  va  hayvonlar  butun  organizmining  funksiyalarini  tekshirish 

uchun  turli  hujayra,  a’zo,  tuzilmalarda  ro‘y  beruvchi  k o ‘p  va  turli-tuman 

fiziologik,  fizikaviy  va  kim yoviy  jarayonlarni  bir  y o i a   yozib  olish  g ‘oyatda 


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling