Odam fiziologiyasi


Z.T.Tursunov,  B.S.Sodiqov  va  boshqalar  bu


Download 5.32 Mb.
Pdf просмотр
bet4/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   70

Z.T.Tursunov,  B.S.Sodiqov  va  boshqalar  bu 

sohada  ilk  bor  o ‘tkazilgan  tajribalar  yuqori 

harorat  ta'sirida  membrana  hazmi  tezlashib, 

ichak 

b o ksh lig ‘ida 

susaygan 

moddalar 

parchalanishining 

salbiy 

natijasini

kamaytirishni 

k o ‘rsatdilar. 

Prof.

X.Sh.Xayritdinov  va  prof.  U.Z.Qodirov  ham 

hazm 

tizimi 

fiziologiyasi 

ustida 

yirik 

izlanishlar  olib  borishdi.

Dovyurak  jarroh,  zukko  olim  V.Vohidovni 

mamlakatimizda 

juda 

yaxshi 

bilishadi, 

u 

respublikamizda  birinchi  b o 4lib  yurak  va  o ‘pka 

y o ‘li  bilan  davolash  usulini  ishlab  chiqdi  va

() 'zbekistonda xizmat ko 'rsatgan 

fan arbobi, biologiya faniart 

doktoii. professor 

Karim Raximovich Rahimov

(

1930

-

200

D

kasalliklarini  jarrohlik 

amaliyotga  joriy  qildi.

Toshkent  shahrida  va  boshqa  viloyatlar  universitetlari  va  institutlaridagi 

mavjud  fiziologiya  kafedralarida  ham  yangi-yangi  salmoqli  izlanishlar  olib 

borilmoqda  va  katta  muvaffaqiyatlarga  erishilmoqdalar. 

0

’zbekiston  fanlar 

akademiyasiga  qarashli  biofizika  va  fiziologiya  instituti  (direktori  -   prof. 

P.B.U sm onov)  hamda  biokimyo  institutida  ham  jahon  andozalariga  mos 

fiziologik  va  biokim yoviy  ilmiy  izlanishlar  muvaffaqiyatli  olib  borilmoqda.

Samarqand  davlat  universiteti  odam  hamda  hayvonlar  fiziologiyasi  va 

biokim yosi  kafedrasida  uzoq  yillar  mudirlik  qilgan  dots.  B.Yu.  Hamroqulov 

rahbarligida  solishtirma  fiziologiya  bo*yicha  qiziqarli  ishlar  qilingan  va 

amalda 

tatbiq 

etilgan. 

Shu 

kafedraga 

keyinchalik 

rahbarlik 

qilgan 

O’zbekiston 

fanlar 

akademiyasining 

akademigi 

prof.Y a.X .To‘raqulov,

www.ziyouz.com kutubxonasi



CTzbekistonda 

xizmat 

k o ‘rsatgan 

fan 

arbobi, 

prof. 

M .A.Rish, 

prof. 

E.N.Nuritdinov  lar  kafedraning  ilmiy  salohiyatini  ko4arishga  xizmat  qildilar. 

Ular  organizmning  fiziologik  va  biokim yoviy  boshqaruv  y o ‘llarini,  tabiiy 

adaptatsiyasi  hamda  oliy  asab  faoliyati  jarayonlarini  solishtirma  fiziologik 

nuqtaiy  nazardar,  aniqlab  berishdi.

Bundan 

k o‘rinib 

turibdiki, 

mamlakatimizda 

fiziologiya 

ilmining 

taraqqiyot 

y o ‘li 

tarixi 

uzoq-uzoqlarga 

borib 

taqaladi. 

Buyuk 

ajdodlarimizning  tabiat  va  tibbiyot  fanlari  ravnaqi  jarayonida  olib  borgan 

izlanishlarini 

fiziologiyasiz  tasavvur  qilib  b o ‘lmaydi.  Demak,  bizning 

ajdodlarimiz  jahon  tibbiyoti  olamida  Yunoniston  olimlari  qatorida  yuksak 

o*rinni  egallaganlar  va  egallaydilar.  Shunday  qilib,  respublikamiz  fiziolog 

olimlari  qadimdan  ham,  hozir  ham  jahon  miqyosida  m a iu m   va  mashhur 

b o iib   kelgan  va  shunday  b o iib   qolaveradi.

Organizm  funksiyalarinifig  boshqariUshi 

va ularning  xususiyatlari  haqida tushuncha.

Organizm  va  muhit

M aium ki,  odam  va  hayvonlar  organizmi  murakkab  biologik  tizim  

b o iib ,  u  hujayralar,  to ‘qimalar,  a’zolar  va  funksional  tizilmalardan  tashkil 

topgan. 

0

’zbek  tilida  chop  qilingan 

ba’zi-bir  fiziologik  darsliklarda 

organizm  haqida  bunday  ta’rif  berilgan: 

«Organizm-organik  olamning 

mustaqil  yashay  oluvchi,  o4z-o(zini  boshqara  ohivchi  va  tashqi  muhltning 

turli  oftzgarishlariga  bir  butun  sifatida  javob  bera  oluvchi  birligidir». 

Organizmni  ayrim  qismlar  yoki  ayrim  hujayralar  hududining  to ‘plami  deb 

emas,  balki  bir  butun  deb  qarash  kerak.  Murakkab  organizmning  hamma 

a’zolari,  tizimiari  va  funksiyalar  bi-biriga  uzluksiz  ta’sir  etadi.  Bulam ing 

hammasi  bir  butun  murakkab  organimni  tashkil  qiladi.  l.M .Sechenov 

ta’kidlanganidek,  «organizmning  yashashiga  yordam  beradigan  o ‘zgaruvchan 

tashqi  muhit  b o im a sa ,  organizmning  yashashi  mumkin  em as».  Bu  degan 

s o ‘z,  organizm  o ‘z  atrofidagi 

tashqi 

muhit  bilan  o ‘zaro  ta’sir  etib 

turgandagina 

yashay  oladi  va  shunday  o ‘zaro  ta’sir  natijasida  o ‘z -o ‘zidan 

yangilanib  turadi.

Organizm  naqadar  murakkab  tuzilganligidan  qat’i  nazar,  uning  barcha 

to ‘qima  va  a’zolari  bir-biri  bilan  uzviy 

bogiangan  holda  ishlaydi.  Bu 

b o g ia n ish   asab  va  gumoral  (qon  orqali)  y o ‘1  bilan  boshqariladi.  Shuning 

uchun  odam  organizmi,  uning  barcha  hujayra,  to ‘qima  va  a’zolari  bir  butun 

deyiladi.

Turli  organizmning  o ‘ziga  xos  belgisi  shuki,  uning  tizilmalari  muayyan 

tarzda  tashkil  topgan  va  o ‘ziga  xos  murakkabligi  bilan  farq  qiiadi. 

Murakkab  tashkilotga  ega  b o ig a n  

odam  organizmi-bir  butun  yaxlit 

mavjudotdir,  unda  barcha  tizilmalar,  hujayralar,  to ‘qimalar,  a’zolar  va 

ulaming  tizimlari  bir-biriga  uyg*un  b o iib ,  butun,  yaxlit  organizmga 

b o ‘ysungan.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Fiziologik funksiyalar

Organizm  hayot  faoliyatining  m oslashishiga  yoki 

o*zgartirilishiga 

qaratilgan  har  bir  biologik  reaksiya  fiziologik  funksiyalar  tufayli  amalga 

oshiriladi.  Tashqi  muhit  ta’sirini  sezish 

hamma  organizmlarga  xos 

xususiyat  b o iib ,  odamda  juda  taraqqiy  qilgan  b o ia d i.  Musbat 

va  manfiy 

ta’sirlovchilar  uzoq  vaqt  mobaynida  m a iu m   bir  izchillik  bilan  ta’sir  etib 

tursa,  ulami  q o ila n ish   ta’sirlovchilaming  xiliga  qarab  hamisha  bir  fiziologik 

funksiyaga  sabab 

b o ia d i.  Hujayra,  to ‘qima,  a’zo  yoki  organizmning  har 

qanday  fiziologik  funksiyasi  filogenez  va  ontogenez  natijasidir,  chunki 

rivojlanish  jarayonida  har  bir  tizilmaning  o ‘ziga  xos 

funksiyalari  paydo 

b o ia d i  va  ular  miqdor  va  sifat  jihatdan  o ‘zgaruvchan  b o ia d i.  Modomiki 

shunday  ekan,  turli  fiziologik  funksiyalarining  vujudga  kelishi  organzimning 

tashqi  va  ichki  (irsiy)  omillari  ta’siri  bilan  b o g iiq   ekanligi  ayon  b o iib  

turibdi.

Fiziologik 

funksiyalar 

va 

moslashish 

xilm a-xilligi 

moddalar 

almashinuvi  (metabolizmi)  va  uning  muhit  ta’siriga  qarab  muntazam 

o ‘zgarishiga  b o g iiq ,  chunki  metabolizm  hayotning  zarur  shartidir  va  tirik 

organizmning  asosiy  funksiyasidir.  Moddalar  almashinuvining  to ‘xtashi 

oqibatida  organizm  o ia d i,  sitoplazma  yemirilib  ketadi,  kim yoviy  birikmalar 

parchalanib,  hyech  avvalgi  holiga  qaytmaydi.  Barcha  fiziologik  funksiyalar- 

o ‘sisih,  rivojlanish,  k o ‘payish,  ovqatlanish  va  ovqatni  hal  qilish,  nafas  olish, 

sekretsiya  va  hayot  faoliyati  tashlandiqlarini  chiqarish,  harakat,  tashqi 

muhitning  o ‘zgarishiga  javoban  го‘у  beruvchi  reaksiyalar  va  shu  kabilar 

modda  almashinuviga  b o g iiq .

Gomeostaz

Gomeostaz  (hom eostasis  grekcha  «homeo)>*o*xshash,  bir  xil  +  «stasis»- 

harakatsiz, 

bir 

xil 

saqlanib 

turish)-organizmning 

u y g ‘unlashtirilgan 

reaksiyalarining  majmuasi  b o iib ,  ichki  muhitni  bir xil  doim iy  saqlab turadigan 

vositadir  (V.Kennon,  1929).  Rus  olimi  Р.К  A noxinning  fikricha  odam 

organizmida  to ‘g ‘ridan-to*g‘ri  qattiq  o'zgarmaydigan  konstanta  (doimiyat) 

laming  birligi  tufayli  hayotiy jarayonlari  bir  xil  saqlanib  turadi  (qonning  faol 

reaksiyasining  doim iyligi,  badan  haroratining  o ‘zgarmasligi,  kaliy-natriy 

nasosining doim iyligi,  m e’da shirasi  reaksiyasining doim iyligi  va h.k).

Ichki  muhit  tarkibi,  fizik-kim yoviy  va  biologik  xossalari  doim iyligi 

mutlaq  b o im a y ,  balki  nisbiy  va  o ‘zgaruvchan  ekanligini  o ‘qtirib  o ‘tish 

lozim.  Bu  doimiylikka  bir  qancha  a ’zo  va  to ‘qim alaming  b eto4xtov  ishlashi 

tufayli  erishiladi:  tashqi  muhit  o 4zgarishlarining  ta’sirida  va  organizm  hayot 

faoliyati  natijasida  ichki  muhit  tarkibi  va  fizik-kim yoviy  xossalarida  roly 

beradigan  o ‘zgarishlar  bir  qancha  a’zo  va  to ‘qim alaming  b eto‘xtov  ishlashi 

tufayli  baravarlanib  qoladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Gomeostazning 

hatto 

salgina 

buzilishi 

patologiyaga 

olib 

keladi, 

modomiki  shunday  ekan,  tana  harorati,  qonning  arterial  bosim i,  tarkibi, 

fizik-kim yoviy  va  biologik  xossalari  va  shunga  o ‘xshash  nisbiy  doim iy 

fiziologik  krsatkichlami  aniqlash  kasalliklarni  aniqlash  (tashxis)  uchun 

katta  ahamiyatga  ega.

Assimilastiya  va dissimilatsiya

Odam  tashqi  muhitdan  ovqat  qabul  qilishi,  organizmda  uning 

0

'zgarishi, 

hazm  qilinishi,  hosil  bo‘lgan  qoldiq  moddalaming  tashqi  muhitga  chiqarilishi 

moddalar  almashinuvi  yoki  metabolizm  deyiladi.  Ovqat  tarkibidagi  organik 

moddalaming  kim yoviy,  mexanik,  termik  o^zgarishi  natijasida  ulardagi 

potensial  energiyasiga  aylanadi.  Hosil  boMgan  energiya  hisobiga  to ‘qimalar  va 

a v o la r  ish  bajaradi,  hujayralar  k o‘payadi,  ulam ing  eskirgan  tarkibiy  qismlari 

yangilanadi,  yosh  organizm   sadi  va  rivojlanadi.  Ana  shu  energiya  hisobiga 

odam tana haroratining doim iyligi  ta’minlanadi.

Moddalar  almashinuvi  bir-biriga  chambarchas  b o g ‘liq  b o ‘lgan  ikki 

jarayon:  assimilatsiya  va  dissim ilatsiya  orqali  o

4

tadi.  Bularni  anabolizm  va 

katabolizm  deb  ham  aytiladi.

Ovqat  moddalari  tarkibiy  qismlarining  hujayralarga  o ‘tishi  assim ilatsiya 

(!ot.assimilatio)  yoki  anabolizm  deyiladi.  Bu  jarayon  natijasida  hujayralaming 

tarkibiy  qismlari  yangilanadi,  ular  ko

4

payadi.  Organizm  qancha  yosh  boMsa, 

unda  assimilatsiya  jarayoni  shuncha  faol  o'tadi.  Bu  esa  yosh  organizmning 

o'sishi  va rivojlanishini  ta'minlaydi.

Hujayralar  eskirgan  tarkibiy  qismlarining  parchalanishi  (yem irilishi) 

dissim ilyasiya  (dissim ilatio)  yoki  katabolizm  deyiladi.  Buning  natijasida 

energiya  hosil  b o ia d i  va  bu  energiya  assimilatsiya jarayoni  uchun  sarflanadi. 

Dissimilatsiya jarayoni  natijasida hosil  bo*!gan qoldiq  moddalar ayirish  a'zoIari 

orqali  tashqariga  chiqariladi  (karbonat  angidrid,  suv,  azot  qoldiqlari  va 

boshqalar).

Shunday  qilib,  odam  organizmida  assimilatsiya  va  dissim ilatsiya 

jarayonlari  bir-biriga  b o g 4liq  holda  davom  etadi.  S o g ‘lom  b o ‘lgan  katta 

odamlarda  bu  ikkala  jarayon  bir-biriga  teng  muvozanatda  b o‘ladi.  Yosh 

organizmda  assimilatsiya  jarayoni  ustunroq  b o ‘lib,  buning  natijasida  o ‘sish 

va  rivojlanish  ta’minlanadi.  Keksa  odamlar  organizmida  esa  dissim ilatsiya 

jarayoni  ustun  b o ‘ladi.

Qo‘zg‘aluvchanlik

Ba’zi  hujayra  va  to ‘qimalar  (asab,  mushak,  bez  to‘qimalari)  turli 

ta’sirotlarga  tez  reaksiya  k o ‘rsatishga  maxsus  m oslashgan.  Bunday  hujayra

www.ziyouz.com kutubxonasi



va  to ‘qimalar  q o‘z g ‘aluvchan  deb  ataladi,  ularning  ta’sirotga  q o ‘z g ‘alish 

bilan  javob  qaytarish  qobiliyati  esa 

qo4zg4aluvchanlik 

deb  yuritiladi.

T a’sirlovchining 

q o ‘z g ‘alishiga 

sabab 

boiadigan 

rriinimal 

kuchi 

q o ‘z g ‘aluvchanlik  o ic h o v i 

b o iib   xizm at  qiladi.  Ta’sirotning  shu 

minimal 

kuchi  ta’sirot  bo‘sag‘asi 

deb  ataladi.  Reaksiyalami  yuzaga  chiqarish  uchun 

zarur  ta\sirotning  minimal  kuchi  qancha  katta  b o is a ,  ya’ni  ta’sirot 

b o ‘sa g ‘asi  qancha  yuqori  b o is a ,  q o ‘z g ‘aluvchanlik  o ‘shancha  tezroq  paydo 

b o ia d i 

va 

aksincha, 

ta’sirot 

b o ‘sa g ‘asi 

qancha 

past 

b o is a , 

q o ‘z g ‘aluvchanlik  o ‘shancha  kechroq  paydo  b o ia d i.

Qo‘zg‘alish

Q o‘z g ‘aluvchan  hujayralar  uchun  ta’sirlovchilarning  ta’siriga  o ‘ziga  xos 

javob  beradigan 

qobiliyati  bor, 

ularda  maxsus 

fiziologik  jarayon 

 

qo‘zg‘alish 

ro‘y  beradi.

Q o‘z g ‘alish  fizikaviy  va  kim yoviy  jarayonlar  va  funksional  o ‘zgarishlar 

y ig in d isid a  

namoyon 

b oiad igan  

murakkab 

toiq in sim on  

biologik 

reaksiyadir.  Q o‘z g ‘alish  jarayoriida  hujayra  membranasining  bioelektrik 

jarayonlari  o ‘zgaradi,  hujayra  fiziolgik  tinchlik  holatidan  shu  hujayraga  xos 

fiziologik  faol  holatiga  o ‘tadi:  mushak  qisqaradi,  bez  hujayrasi  sekret 

chiqaradi,  asab  impulslari  paydo  b o ia d i.

Q o‘z g ‘aluvchan  hujaylarda  unirig  sitoplazmasi  bilan  tashqi  muhit 

o ‘rtasida, 

ya’ni 

hujayra 

yuzasidagi 

membrananing 

ikkala 

tomonida 

biopoteosiallari  doim  farq  qiladi.  Hujayra  membr&nasi  (1-rasm)  shu  tariqa 

qutblangan 

(polarizatsiyalangan)-ichki 

yuzasi 

tashqi 

yuzasiga  nisbatan 

manfiy  zaryadli.  Shu  potensiallar  farqini 

membrana  potensiali 

deb  atashadi. 

Bu  farq  bir  necha  o ‘n  m illivoltga  mos  keladi.

Har  qanday  organizm  va  uning  barcha  hujayralari  ta’sirlanuvchan 

b u ia d i,  y a ’ni  tashqi  muhit  ta’sir  etganda  yoki  holati  buzilganda  o ‘z 

strukturasini  o ‘zgartirish,  aktiv  faoliyat  k o‘rsatish,  bu  faoliyatni  kuchaytirish 

yoki  susaytirish  bilan  javob  beradi.  Turli  ta’sirlarga  javoban  organizm  va 

hujayralari  strukturasining  o ‘zgarishini 

biologik  reaksiyalar, 

ularni  vujudga 

keltiradigan 

va  yuzaga  chiqaradigan  ta!sirlarni  esa 

ta’sirlovchi 

yoki 

stimullar 

deb  yuritishadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



1-rasm.  Hujayra membranasining tuzilishi

Tashqi 

muhitning 

yoki 

organizm 

ichki 

holatining 

har 

qanday 

o ‘zgarishi  yetarlicha  katta  b o is a ,  yetarlicha  tez  ro‘y  bergan  b o is a   va  uzoq 

davom  etsa,  tirik  hujayraning  yoki  butun  organizmning  ta’sirlovchisi  b o ia  

oladi.

Reflektor  reaksiyalar

Odamda  reaksiyalarning  maxsus  tipi-reflekslar  rivojlangan.  Sezuvchi 

asab  oxirlari-retseptorlarning  ta’sirlanishga  javoban  albatta  asab  tizimining 

ishtiroki  biian  organizmda  ro‘y  beradigan  reaksiyalar 

reflekslar 

deb  ataladi. 

Asab  hujayrasi 

neyron 

deb  ataladi.  Neyronlar  quyidagicha  b o iin a d i:  1) 

sezuvchi  yoki  retseptor  neyronlar, 

2

)  ijrochi  yoki  effektor  neyronlar  va  3) 

kontakt  neyronlar.

Turli 

retseptorlar  o ‘zlari 

uchun 

adekvat  b o ig a n  

ta’sirlovchilam i 

sezishga  moslashgan.

Retseptorlarning  quyidagi  turlari  bor: 

1

)  mexanoretseptorlar:  a)  tegishni 

sezadigan-turlari  -   taktil  retseptorlar;  b)  c h o ‘zilish  va  bosilishni  sezadigani  -  

pressoretseptorlar  va  baroretseptorlar;  v)  tovush  tebranishlarini  sezadigan  - 

fonoretseptorlar: 

2



tezlanishni 

sezadigani-akselleretseptorlar, 

yoki 

vestibuloretseptorlar;  3)  xemoretseptorlar  muayyan  kim yoviy  moddalarning 

ta’sirini 

sezadi; 

4) 

termoretseptorlar 

harorat 

o ‘zgarishini 

sezadi; 

5) 

osmoretseptorlar  osmotik  bosimining  o ‘zgarishini  sezadi.

Tashqi  muhitdan  keluvchi  ta’sirotlami  sezadigan  retseptorlar:  tovush 

tebranishlarini.  y o ru g iik   ta’sirini  sezadigan  retseptorlar,  hid  bilish,  ta in   bilish 

retseptorlari,  harorat  o ;zgarishini  sezadigan  va  taktil  retseptorlar  tana  sirtiga 

yaqin joylashgan  b o iib ,  eksteroretseptorlar deb  ataladi.  Organizm  ichki  muhiti, 

a?zolar  holati  va  faoliyatining  o*zgarishiga  aloqador  o'zgarishlam i  sezadigan 

retseptorlar  interoretseptorlar  deb  ataladi.  Skelet  mushaklaridagi  retseptorlar -  

proprioretseptorlar ham  interoretseptorlarga kiradi.

Asab  hujayralarining  periferiyadan  (tanani  turli  qismlaridan)  markaziy 

asab  tizimiga  q o ‘z g ‘alish  o ‘tkazadigan  shu  o ‘siqlari 

markazga  intiluvchi,

www.ziyouz.com kutubxonasi



yoki  afferent  tolalar  deb  ataladi.  Effektor  neyronlar  periferiyaga  boradigan 

o ‘siqlari  -   m arkazdan  qochuvchi  yoki  efferent  tolalar  orqali  impulslar 

tkazadi,  bular  esa  turli  a’zolar  holati  va  faoliyatini  o ‘zgartiradi.

Skelet  mushaklarining  qisqarishiga  sabab  bladigan  harakatlantiruvchi 

(motor)  neyronlarining  bir  qismi  efferent  tolalari  markaziy  asab  tizimida  - 

bosh  miyada  va  orqa  miyada  b o ‘lib,  har  bir  neyrondan  periferiyaga  faqat 

bitta  o ‘siq  ketadi.

Kontakt neyroniar 

markaziy  asab  tizimida  b o ‘lib,  turli  neyronlami  bir- 

biriga  b o g ‘lash  funksiyasini  o ‘taydi.  Kontakt  neyronlar  asab  impulslarini  bir 

xil  neyronlardan  ikkinchi  xil  neyronlarga  o ‘tkazib  beruvchi  rele  stansiyalari 

desa  b o ‘ladi.

Funksiyalarni boshqarilish  mexanizmlari

Organizm  funksiyalari  va  reaksiyalarining  o ‘zaro  b oglanganligi  organizm 

birligi  va  bir  butunligi-funksiyalami  boshqaradigan  va uyg'unlashtiradigan  ikki 

mexanizm  borligidan  kelib  chiqadi.  Bulardan  biri-  gumoral  yoki  kim yoviy 

mexanizm  evolutsion  jihatdan  eng  qadimgi  b o‘lib,  kimyoviy  moddalami 

(tuzlami,  gormonlami  va  boshqa  moddalami)  organizmga  qon  orqali  tarqatadi. 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling