Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet7/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   70

.  oqsillar  qonning  bufer  tizimi  uchun  eng 

kerakli  moddalar  hisoblanadi  va  kislotali-ishqoriy  muvozanatni  saqlashda 

ishtirok  etadi;  3.oqsillar  qon  plazmasining  yopishqoqligini  ta*minlaydi;  4. 

plazma  oqsillari  eritrotsitlami  tez  ch o‘kishiga  y o ‘1  q o ‘ymaydi;  5.  plazma 

oqsillari  qon 

ivishi  jarayonida  faol  ishtirok  etadi; 

6

.  qon  plazmasi 

immunitetning  muhim  om ili  hisoblanadi;  7.  qon  plazma  oqsillam i  tashuvchi

www.ziyouz.com kutubxonasi



vazifasini  bajaradi; 

8

.  oqsillar-oziq  modda.  Plazmadagi  umumiy  miqdori- 

20 0-300  g.  Odam  organizmida  bir  kecha-kunduzda  17  g  albumin  va  5 g  

globulin  sarflanadi  va  shuncha  oqsil  hosil  b o ia d i.  Albuminlaming  yarim 

parchalanish  davri  10-15  kun,  globulinlam iki  esa-5  kun.

Albuminlar 

plazma 

oqsillarining 

60% 

tashkil 

etadi. 

U lam ing 

molekulalari  unchalik  katta  b o lm a sa   ham,  harakatchanligi  tufayli  onkotik 

bosim ning  hosil  b o iish id a   juda  katta  ahamiyat  kasb  etadi.  Masalan,  albumin 

qonning  tashilish  funksiyasiga  faol  ishtirok  qilib,  bilirubin,  y o g ‘  kislotasi, 

ba’zi  bir  farmakologik  moddalar  va  boshqa  antibiotiklami  qon  orqali 

tashilishi  uchun  asosiy  tuzilma  hisoblanadi.  Albuminning  bitta  molekulasi 

25-50  ta  bilirubin  molekulasi  bilan  birikish  qobiliyatiga  ega.

Globulinlar  turli  oqsilli  fraksiyalarga  b o iin a d i:  alfa-

1

,  alfa-

2

,  beta

-2

  va 

gamma-globulinlar. 

A lfa-l-globulinning 

oqsillari 

glikoproteinlar 

va 

mukoproteiniar 

deb 

ataladi. 

Ulaming 

tarkibidagi 

plazmaning 

60% 

glukozasi 

organizmda 

aylanib 

yuradi. 

Aifa-2-globulinlar 

oqsillarining 

tarkibida  mis  elem enti  borligi  uchun  ularni 

seruloplazmin 

deyishadi.  B u  

oqsilning  bir  molekulasi 

8

  mis  atomi  bilan  birikishi  mumkin,  ya'ni 

plazmadagi  90%  mis  oqsil  bilan  birikkan.

Beta-globulinlar  fosfolipid,  xolesterin,  stereoid  gormon  va  metall 

kationlarini  tashilishi  uchun  xizmat  qiladi.  Metali  bor  oqsil 

transferin 

deb 

ataladi,  masalan,  tem im ing  qon  orqali  tashilishi  uchun  katta  rol   ynaydi. 

Transferinning  har  bitta  m olekulasi  tem im ing  ikki  atomini  tashishi  uchun 

moslashgan.

Gamma-globuiiniarning 

elektrik  harakatchanligi  juda  past  darajada,  bu 

oqsillarga 

organizmga 

kiradigan 

virus 

va 

bakteriyalarga 

qarshilik 

k o ‘rsatadigan  turli  antitelalar  kiradi.  Bu  oqsillam ing  miqdori  odamni  emlash 

vaqtida  oshadi.  Qonning  agglutininlari  ham  gamma-globulinlarga  kiradi. 

Flbrinogen 

(«tola  hosil  qiluvchi»)  eruvchi  oqsil  b o iib ,  qon  plazmasida 

mavjud  Fibrinogen  kim yoviy  jihatdan  o ‘zgarib,  erimaydigan  tolali  oqsilga, 

ya’ni  fibringa  aylanadi  va  uning  miqdori  0,3  %  ni  tashkil  etadi  (9-rasm). 

Fibrin  tolalari  quyuqlashib  shikastlangan  qon  tomirlar  teshigini  yopib 

q o ‘yadi.  Qon  zardobi  tarkibida 

fibrinogen  y o ‘q,  shu  bilan  u  qon 

plazmasidan  farq  qiladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



7-rasm.  Oqsillaming  biologik funksiyalari.

8-rasm.  Peptidlaming  biologik funksiyalari.

Shunday  qilib,  qon  va  qon  plazmasi  odam  tanasi  hujayralarining 

oziqlanishida,  ulardagi  barcha  hayotiy  jarayonlar  m o ‘tadil  o ‘tishida  va 

organizmni  yuqumli  kasalliklardan  saqlashda  muhim  rol  o ‘ynaydi.  Shuning 

uchun  ham  qon  yoki  undan  tayyorlangan  plazma  davolash  maqsadida 

q o

4

llaniladi.  Bu  qon  va  plazma  s o g ‘lom  odamlardan  (donorlardan)  olinadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Qonning  ivishi-organizmning  muhim  himoya  reaksiyasi  hisoblanadi.  л 

Qonning  bu  xossasi  turli  jarohatlanishlardagi  organizmni  ortiqcha  qon 

y o ‘qotishdan 

saqlaydi. 

Qonning 

ivish 

xususiyati 

o

4

zgarsat 

ozgina 

jarohatlanish  ham  odam  so g ‘ligiga  katta  xavf  tug‘diradi,  chunki  organizm 

к о 4р  qon  y o 4qotishi  mumkin.

9-rasm.  Fibrinogenning  erimaydigan  tolali  oqsil-fibringa  aylanishi.

Qonning  ivishi  -  suyuq  holatdan  qon  laxtaga  aylanishi  organizmning 

qon  y o ‘qotishga  to ‘sqinlik  qiladigan  muhim  biologik  him oya  reaksiyasidir. 

Mayda  qon  tomirining  jarohatlangan  joyida  qon  laxtasi-tromb  hosil  boladi» 

u  tomirni  berkitib,  qon  kctishini  to ‘xtatadi.

Odam  qoni  tomirdan  chiqgach  3-4  daqiqadan  keyin  iviydi,  5-6 

daqiqadan  s o ‘ng  esa  butunlay  dirildoq  iaxtaga  aylanadi.  Qon  tomirlarining 

ichki  qavati  shikastlanganda  va  qonning  ivish  xossasi  ortganda  butun 

organizmdagi  tomirlar  ichida  ham  qon  ivib  qolishi  mumkin.  Bu  holda  tromb 

qon  tomirining  ichida  h osil b o

4

ladi.

Qon  ivishi  plazmadagi  oqsil-fibrinogenning  fizik-kim yoviy  holatining 

o ‘zgarishiga  asoslanadi.  Fibrinogen  erigan  shakidan  erimaydigan  shaklga 

o ‘tib,  fibringa  aylanadi  va  laxta  hosil  b o ‘ladi.

Qonning  ivish  m exanizm ini  tushuntirish  uchun  bir  qancha  nazariyalar 

mavjud,  lekin  qon  ivishining 

fermentativ  nazariyasini 

hozirgi  kunda 

hamma  tan  oladi.  Bu  nazariyaga  bundan  yuz  yilcha  ilgari  A .A.Shm idt 

(1872)  va  keyinchalik  P.M orayes  (1905)  asos  solgan.

Fermentativ 

nazariyaga  к о ‘га,  plazmada  erigan  fibrinogenning 

trombin 

fermenti  ta'sirida  erimaydigan  fibringa  o 4 ish i  qon  ivishining  asosiy  va 

oxirgi  shartidir  (10-rasm,  III  stadiya)*  Tomirda  yurgan  qonda  trombin  y o bq. 

U  jigarda  sintezlanadigan  protrombin  (qon  plazmasining  oqsili)dan  hosil 

b o ia d i.  Trombin  hosil  b o iis h i  uchun  kalsiy  ionlari  ishtirokida  protrombinga, 

trombopiastin  ta’sir  etishi  lozim   (10-rasm,  II  stadiya).  Tomirda  aylanib 

yurgan  qonda  hahj  tfomboplastin  y o ‘q.  U  qon  piastinkalari  parchalanganda 

(qon 

tromboplastini) 

yoki 

to‘qimalar 

shikastlanganda 

(to ‘qima 

tromboplastini)  hosil  b o ia d i.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Qon 

tromboplastinining 

hosil 

b o ‘lishi 

qon 

plastinkalarining 

parchalanishidan 

boshlanadi, 

bunda 

ajraladigan 

moddalar 

bilan 

qon 

plazmasidagi  globulin-akselerator  va  qon  plazmasining  ikkinchi  globulini- 

antigemoflllik  giobulin, 

shuningdek  qon  plazmasining  yana  bir  moddasi, 

Kristmas  omili  o ‘zaro  ta’sir  etadi.  Bundan  tashqari,  qon  tromboplastini  hosil 

bo*lishi  lichun  kalsiy  ionlari  ham  ishtirok  etishi  lozim  (

10

-rasm,  I  stadiya): 

Shunday 

qilib, 

qon 

ivish  jarayoni 

uch 

davrdan 

iborat 

b o ‘lib, 

protrombinaza,  trombin  va  fibrinlaming  hosil  b o lis h i  va  shaklli  elementlar 

omillarining  ta’siri  ostida  oxirgi  jarayon  -  trombning  hosil  b o lis h i 

kuzatiladi.

Jijar

Protrombm

I

stadiya

II

stadiya

III

stadiya

10-rasm.  Qonning  ivish  tasviri  ( Ye.B.Babskiy,  1972)

Qonni ivituvchi omillar

Qonning  ivishi  k o ‘p  bosqichli,  murakkab  jarayondir.  Unda  talay  omillar 

ishtirok  etadi.  Tabiiy  sharoitda  odamning  qonida  bu  omillar  faol  holatda 

b o ‘lmaydi,  Halqaro  q o ‘mita  qaroriga  binoan,  qon  ivish  omillari  yunon 

raqamlari  bilan  belgilanadi  (

2

-jadval).

I omil 

-  fibrinogen,-qon  plazmasining  eng  katta  molekulali  oqsili.  Qon 

ivishi  jarayonida  zol  holatidan  suvda  erimaydigan  gel  holatiga  o ‘tadi.  Qon 

ivishining  mohiyati  ham  shunda.

II  omil 

-  protrombin,  glikoprotein-  jigarda  sintezlanadi.  Tromboplastin 

ta’sirida  faol  ferment  trombinga  aylanadi.  Trombin  esa  fibrinogenning 

fibringa  aylanishi  uchun  zarur  modda  hisoblanadi;

III  omil 

-  

tromboplastin 



hamma 

hujayralar 

membranasida 

uchraydigan

fosfolipid;

IV  omil 

-  kalsiy 

ionlari-qon  ivishda  ishtirok  etadigan 

hamma 

fermentlami  faol  b oim agan   holatdan  faol  holatiga  o ‘tishi  uchun  zarur;

Plastinkalaming ycmirilishi 

V  omil

Antigemofillik globulin



Trombopiastmning 

plazma omili

Kalsiy  ionJari

qon TromDoplastini

To'qima)aming 

shikastlanishi 

V  omil

VHomil 

Kalsiy  ionlari 



To’qima

tromboplastini

Protrombin 

Kalsiy  ionlari  + Tromboplastin 

Trombin

FibrinoRcn + trombin 

Fitmn

www.ziyouz.com kutubxonasi





va  VI  omil 

-  praksellerin  va  akselerin-tromboplastin  va  trombin 

hosil  boMishini  tezlashtiradi;

VII  omil 

-  prokonvertin-tromboplastin  hosil  b o ‘lishida  ishtirok  etadi;

VIII omil 

-  antigemofil  A  globulin-qon  ivishining  boshlanishida  qon 

tromboplastini  hosil  b o iis h i  uchun  zarur.  Kalsiy  ta'sirida  faollashadi. 

Y etishm ovchiligi  o g ‘ir  irsiy  gem ofiliyaga  sabab  b o ia d i;

IX  omil 

-  antigemofil 



globulin  (Kristmas  om ili)  -   bu  ham. 

tromboplastin 

hosil 

b o iis h i 

uchun 

kerak. 

Yetishm ovchiligi 

nasliy 

gem ofiliyaga  sabab  b o ia d i.



omil 



Styuart-Prauer 

omili-tromboplastin 

hosil 

b o iish in i 

tezlashtiradi;

XI  omil 

-  tromboplastinning  plazmadagi  o ‘tmishdoshi  yetishm ovchiligi 

gem ofiliyaga  olib  keladi;

XII  omil 

-  Xegeman  om ili-glikoprotein,  shikastlangan  to ‘qimalar 

yuzasida  faollashadi.  Bunga  XI-  omil  yordamlashadi;

XIII  omil 

-   fibrinni  m e’yorida  saqlanib  turuvchi  om il  -   suvda 

erimaydigan  fibrin  hosil  b o iish id a   ishtirok  etadi.

Qonning ivishi jarayonida ishtirok etuvchi oqsillar

___________________ ___________________ ______________

2

-jadval

Nomi

Qon  plazmasidagi 

miqdori  (mg/lOOml)

Molekular  massasi

Fibrinogen  (1  omil  )

200-450

340000

Protrombin  (II  omil)

5-10

72000

TVqim a  omili  (III  omil)

30-40

125000

Kalsiy  ioni  (IV   omil)

-

-



Plazma  proakselerini  (V  omil)

0.01

300000

Plazma  akselerini  (V I  omil)

-

-



Prokonvertin  (V II  omil)

0.1

56000

Antigemofil  omili  (V III  omil)

0.1

1100000

Kristmas-omil  (IX   omil)

0.1

57000

Styuart-omili  (X  omil)

0.2

60000

Plazma  tromboplastini  (XI  omil)

0.6

 

'

160000

Xageman-omil  (X II  omil)

1.5-4.5

80000

Fibrin-transamidaza  (X III  omil)

1-4

340000

Prekallikrein

5.0

90000

Kininogen

6.0

120000

Plazminogen

10-15

87000

Fibronektin

25-40

440000

Antitrombin-III

25

65000

Antikoaguiantlar 

deb 

ataluvchi 

ba’zi 

moddalar 

qonning 

ivish 

imkoniyatini  butunlay  bartaraf  qiladi. 

0

’pka  va  jigar  to ‘qimasidan  ajraluvchi 

geparin 

va  zulukning  s o ia k   bezlaridan  ajraluvchi 

girudin 

shu  jumladandir. 

Geparin  trombining  fibrinogenga  ta’sir  etishiga  to ‘sqinlik  qiladi,  shuningdek 

tromboplastinning  faolligni  susaytiradi.  Girudin  esa  qon  ivish  jarayonining

www.ziyouz.com kutubxonasi



uchinchi  bosqichiga  ta’sir  qiladi,  ya’ni  fibrin  hosil  b o iish ig a   to ‘sqinlik 

qiladi.

Antikoagulantlarga  mansub  b o ig a n   vositali  ta’sir  qiluvchi  moddalar 

ham  bor.  Ular  qon  ivish  jarayonida  to ‘g ‘ridan-to‘g ‘ri  ta’sir  qilmay,shu 

jarayonda  qatnashuvchi 

moddalar 

hosil 

b o iish in i 

to ‘xtatadi. 

Jigarda 

protrombin  va  prokonvertinning  sintezlanishini  to ‘xtatuvchi  moddalar  -  

dikumarin 

va 

pelentan 

vositali  ta’sir  qiluvchi  antikoagulantlarga  kiradi.

Plazma  oqsillari  tarkibida  ham  yana  bir  m odda-flbrinolizin  topilgan.  U 

hosil  b o ig a n   fibrinni  eritib  yuboradi.  Fibrinolizin  qon  plazmasi  tarkibida 

faol  boim agan  shaklda  uchraydi,  uni  hosil  qiladigan  modda-profibrinolizin 

tananing 

k o ‘pchilik 

to ‘qimalarida 

uchraydigan 

ferm ent-flbrinokinaza 

ta’sirida  faollashadi.

Hozirgi  vaqtda  stress  nomlangan  (qo‘rqish,  g ‘azablanish,  azoblanish  va 

boshqalar)  holatlarda  qonning 

ivishi  tezlashadi.  Bunday  hollarda  simpatik 

asab  tizimi  q o ‘z g ‘alib,  buyrak  usti  bezlaridan  adrenaiin  gormonining 

ajralishi  kuchayadi  va 

glperadrenalemiya 

rivojlanadi.  Nadjada,  qonning 

ivish  vaqti  tromboplastin  hosil  b o iis h   bosqichi  hisobiga  5 -1 0   daqiqadan  3-4 

daqiqagacha  qisqaradi.

Simpatik  asab  tizimi  q o ‘z g ‘alganidagi  qon  ivishining 

tezlashishi 

(giperkoagulemiya) 

adrenalin  va  noradrenalin  gormonlari  ta’siriga  b o g iiq . 

Uning  asosiy  sababi  shuki,  adrenalin  qon  tomirlar  devoridan  tromboplastin 

ajralishini 

tezlashtirish 

qobiliyatiga 

ega. 

Bundan 

tashqari, 

adrenalin 

tomirlardagi  qonning  Xageman  omilini  faollaydi,  bu  om il  esa  qon 

tromboplastini  paydo  b o iish in in g   sababchisi  hisoblanadi.

Parasimpatik  asab  tizimining  q o ‘z g ‘alishi  ham  giperkoagulemiyaga  olib 

keladi.  Bu  hodisa  mexanizmlarining  evolutsiyasida  faqat  yagona  himoya 

moslashuv  reaksiya  sifatida  (qon  oqishini  tez  ta’m inlovchi  giperkoagulemiya 

sifatida)  shakllangandan  dalolat  beradi  degan  taxminlar  mavjud.

Qon  ivishi  jarayonida  katta  yarim  sharlar  p o ‘stlo g ‘i  sezilarli  ta’sir 

k o ‘rsatadi.  Bu  ta’sir  endokrin  bezlar,  xususan  buyrsJc  usti  bezlarining  m ag‘iz 

qismi  faoliyatini  o ‘zgartirish,  qon  tomirlami  kengaytirish  yoki  toraytirish 

y o i i   bilan  amalga  oshiriladi.  Bosh  miyaning  qon  ivishini  boshqarishda 

ishtirok  etishidan  giperkoagulemiya  yuzaga  keltiradigan  shartli  reflekslar 

hosil  qilish  mumkinligidan  ham  dalolat  beradi.

.  Xulosa  qilib  aytganda,  qonning  ivishi-organizmning  muhim  him oya 

reaksiyasi 

hisoblanadi. 

Qonning 

bu 

xossasi 

turli 

jarohatlanishlarda 

organizmni  ortiqcha  qon  y o ‘qotilishdan  saqlaydi.  Qonning  ivish  xossasi 

o ‘zgarsa,  ozgina  jarohatlanish  ham  odam  s o g iig ig a   katta  x avf  tug‘diradi, 

chunki,  organizm  k o ‘p  qon  y o ‘qotishi  mumkin.

Demak,  qonning  ivishi-murakkab  biologik  jarayon  b o iib ,  bunda 

quyidagi  omillar  ishtirok  etadi:  qon  plazmasidagi  fibrinogen  (oqsil  modda) 

mayda  zarrachalardan  ingichka  tolachalarga  (fibringa)  aylanadi.  Fibrin 

tolachalari  qon  tomiri  devorining  jarohatlangan  (kesilgan)  joyida  to ‘r  hosil 

qiladi  va  unga  qonning  shaklli  elementlari,  ayniqsa,  trombotsitlar  ilinib, 

to ‘siq  hosil  b o ia d i.  Natijada  qon  oqishi  to ‘xtaydi.  Bu  jarayonda  qon

www.ziyouz.com kutubxonasi



tarkibidagi 

trombin 

fermenti, 

kalsiy 

ionlari, 

vitaminlar 

va 

qonning 

antigemofil  om ili  muhim  rol  o ‘ynaydi.

S o g ‘lom  odamda  qon  3-4  daqiqa  ichida  iviydi.  B a’zi  odamlar  qon 

plazmasining  tarkibida  qonning  ivishda  muhim  ahamiyatga  ega  b o ‘lgan 

biologik  modda-antigemofil  omil  yetarli  b o lm a y d i.  Bu  kasallik 

gemofiliya 

deb  atalib,  u  nasldan-naslga,  ya’ni  ota-onadan  bolaga  o ‘tadi.  Bunday 

odamlarda  qon  ivishi  buziladi,  natijada  bexosdan  burundan  qon  kelishi, 

salgina  jarohat  tufayli  k o‘p  qon  kelishi,  salgina  jarohat  tufayli  k o ‘p  qon 

y o ‘qotish  mumkin.  Bundan  tashqari,  trombotsitlaming  soni  kamayganda, 

ovqat  tarkibida 

kalsiy  ionlari,  K  vitaminning  miqdori  yetishmay  qolganda 

ham  qonning  ivish  qobiliyati  kamayadi.

Qonning shakUi elementlari

Qonning  shaklli  elementlariga  eritrotsitlar,  leykotsitlar  va  trombotsitlar 

kiradi  (3,  4  va  5  rasmlar).

Erltrotsitiar, 

yoki  qizil  qon  tanachalari  odamda  va  sut  emizuvchilarda 

yadrosiz  b o iib ,  ulaming  shakli  o ‘rtasida  ikki  tomonidan  botiq  yumaloq 

kulchalami 

eslatadi. 

Shaklining 

bunday 

b o iis h i 

ulam ing 

sathini 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling