Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet3/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   70

(«K eng  qonun»)  yoki  «Qontfnr  Bositiy»  Ushbu  asar  1942  yilda  yozib 

tugatilgan  b o iib ,  kirish  va  beshta 

maqolani 

o ‘z  ichiga 

oladi.  Shundan 

ikki  maqola  «Inson  badan  a ’zolarining  anatomiyasi  haqida»,  qolgan  uchtasi 

«Irisdn  badan  a’zolarining  har  x il  ahvoli,  hamda  bunday  holatlarini  keltirib 

c'h'iqaradigan 

sabablar 

va 

ulami  bildiradigan 

belgilari 

haqida» 

ya’ni 

fiziologiya  haqida  Bositxon  tibbiy  kitoblaridagi  k o ‘rsatmali  materiallaming

www.ziyouz.com kutubxonasi



k o ‘pligi 

hozirgi 

zamon 

tibbiyotida 

qoilanilayotgan 

uslubga 

yaqin 

yozilganligidan  darak  beradi.

XVI  asrning  o ‘rtalarida  ijod  qilgan  va  tibbiyotda  k o ‘pgina  yangiliklar 

yaratgan  mashhur  anatom  A .Vezaliy  Ibn  Sino  asarlarini  o ‘rganib,  uning 

anatomiya  sohasidagi  m aium otlari  aniqligini  tan  olgan.  A .Vezaliy  dunyoda 

birinchi  b o ‘lib  hayvonlarda  tajriba  o ‘tka/.ishga  bag‘ishlangan  q o ‘llanmani 

yaratdi.  Bu  kitob  olimlar  o ‘rtasida  tajribaga  b o ‘lgan  qiziqishni  u y g ‘otdi, 

keyingi  asrlar  davomida  bu  qiziqish  tobora  orta  bordi.

Eksperimental  tadqiqot  usulini  tatbiq  etadigan  fiziologjy#  fani  >ingliz 

shifokori,  anatom  va  fiziologi  Uilyam  Garvey  ishlaridan  boshlanadi.

Garvey  hozirgi  fiziologiyaning  asoschisi 

hisoblanadi.  Organizmda  qon  aylanishini  ilk  bor 

kashf 

etdi 

va 

odam 

fiziologiyasini 

fanga 

aylantirdi.  Garvey  «Hayvonlarda  yurak  va  qon 

harakatini  anatomik  tekshirish»  nomi  bilan  1628 

yili 

nashr 

qilingan 

mashhur 

asarida 

k o ‘p 

kuzatishlarga 

va 

tajribalarga 

asoslanib;  qon 

aylanishining  katta  va  kichik  doiralari  haqida 

to ‘g ‘ri  tasavvur  bergan.

Qon 

aylanishining 

kashf 

etilishi 

fiziologiyaning  rivojlanishi  uchun  kuchli  turtki 

b o ‘Idi.  Uni  o ‘sha  zamon  g ‘oyalarida  sodir 

b o ‘lgan  to ‘ntarish 

va  usha  zamon  ljtimoiy 

hayotidagi  hodisalar  y ig ‘indisi  taqozo  qilgan  edi.

XVII 

asm ing 

yarmida 

Farahgiston 

faylasufi  Rene  Dekart  refleksni  kashf  ietganligi 

fiziologiyaning 

rivojlanishi 

uchun 

katta 

ahamiyatga  ega  b o ‘ldi.

Dekartning 

taxminicha 

sezgi 

uzvlari 

ta’sirlanganda 

bosh 

miyaga 

boruvchi 

asab 

tolalari 

taranglashadi 

va 

miyaning 

ichki 

yuzasida  joylashgan 

teshiklar 

Ochilib, 

ular 

orqali  miya  qorinchalaridagi  «hayvon  ruhlari» 

chiqadi. 

Alanga 

zarrachasiga 

o ‘xshash 

bu 

«ruxlar» 

asablar 

orqali 

mushaklarga 

kelib, 

ulaming  qisqarishiga  sabab  b o ‘ladi.  Dekartning 

bu  «dualistik»  falsafasi  haqiqatdan  ancha  uzoq  edi,  uning  qarashlari  ancha 

sodda  b o‘lib  k o ‘rinsa  ham,  Dekart  reflektor  rcaksiyasini  va  refleks  vaqtida 

asab  impulsi  o ‘tadigan  y o ‘lni  tasvir  etganligini  tan  olm ay  b o ‘lmaydi, 

«Reflcks»  iborasiniftg  o ‘ziga  kelsak  uni  XVIII  asr  oxirida  chex  olim i 

G.Proxaska  joriy  qilgan.

Emest  Genri  Starling'mashhur  ingliz  fiziologi,  London  Universitetining 

professori,  hazm  va  qon  aylanish  fiziologiyasi  b o ‘yicha  katta  tadqiqotlar 

olib  borgan.  U  ilk  bor  «gormon»  iborasini  ilmiy  adabiyotga  kiritgan,  hamda 

yurak  mushaki  tolalarining  qisqarish  kuchi,  ulam ing  qisqara  boshlashdan 

oldingi  uzunligiga  b o g ‘liq  ekanligini  aniqlab 

«yurak  qonuni» 

ga  asos

www.ziyouz.com kutubxonasi



solgan. 

Uning 

fikricha, 

diastola 

vaqtida 

mushaklar  qancha  ch o ‘zilsa  yurakning  qisqarish 

kuchi  shuncha  ortiq  b o

4

ladi.

XVIII 

asrning 

oxirlarida 

Italiya 

olim i 

L.Galvani  «Hayvon  elektri»  haqidagi  ta’limotni 

«Mushak 

harakatidagi 

elektr 

kuchlari 

to ‘g ‘risidagi  traktat»  degan  mashhur  asarida 

(1791) 

zamonaviy 

elektrofiziologiyaga 

asos 

soldi.  Bu  sohaning  rivojlanishida  K.Matteuchi, 

E.Dyubua-Raymon,  E.Pflyuger,  V .Yu.C hagoves, 

Yu.Bernshteyn  va  A.XaksliIarning  xizmati  juda 

katta.  X IX   asrda 

asab  faoliyatining  reflektor 

nazariyasi 

yaratildi.  XIX  asr  boshlarida  orqa 

miya  reflekslari  o ‘rganildi  va  refleks  yoyi  tahlil 

qilindi:  Fransua  Majandi  bilan  logans  Myuller 

markazdan  qochuvchi  va  markazga  intiluvchi 

tolalaming 

orqa 

miya  ildizlarida  tarqalishini 

aniqlashdi 

(Majandi 

qonuni). 

XIX 

asm ing 

oxirlarida 

M.Flurans 

o ‘z 

tadqiqotlarida 

qushlarning  bosh  miya  katta  yarim  sharlarini  olib 

tashlab,  sezgi  va  ixtiyoriy  harakatlarning  kelib 

chiqishida 

shu 

yarimsharlarning 

rolini 

eksperimentda  isbotlab  berdi.

1863 

yillardan 

boshlab 

«Bosh 

miya 

reflekslari»  degan  yirik  asarini  nashr  qilgan  rus  fiziologiyasining  otasi  Ivan 

M ixaylovich  Sechenovning  ishlari  juda  katta  ahamiyatga  ega  b o ‘ldi.  Ushbu 

kitobida  I.M .Sechenov  birinchi  b o ‘Iib  oliy  asab  faoliyati  fiziologiyasiga  asos 

soldi.

U lug‘  rus  fiziologi,  butun  jaxon  fiziologlaridan  biri  Ivan  Petrovich 

Pavlov  fiziologiyaning  rivojlanishi  tarixida  yangi  davr  ochdi.  I.P.Pavlov 

organizmning 

fiziologik 

funksiyalarini 

uning 

tevarak-atrofidagi 

muhit 

sharoiti  bilan  b o g ‘lab  yaxlit  holda  o ‘rganish  kerak  deb  talab  qildi  va  shu

fikmi  ilgari  surdi.

Odam  va  hayvon  organizmining  voqyelikni 

aks  ettiruvchi  oliy  a’zo  -   bosh  miya  katta 

yarimsharlari 

p o ‘stlog‘ining 

haqiqiy

fiziologiyasi, 

I.P.Pavlovning 

ta’rifi 

bilan 

aytganda,  chinakam  fiziologiyasi  shu  tariqa 

vujudga  keldi.

I.P.Pavlovning 

oliy 

asab 

faoliyati 

to ‘g ‘risidagi 

taMimoti 

hozicgi 

psixologiya, 

pedagogika  va  falsafaning  tabiiy-ilmiy  asosidir.

Bu  ta iim o t  jism oniy  tarbiya  nazariyasi 

uchun 

ham  juda  katta  ahamiyatga  egadir. 

Jismoniy  tarbiya  tadbirlari  tizimi  ta’siri  bilan 

murakkab  jarayonlar  va  funksiyalaming  qayta

www.ziyouz.com kutubxonasi



ko*rilishini  I.P.Pavlovning  oliy  asab  faoliyati  asosidagina  to ‘g ‘ri  tahlil  qilish 

mumkin. 

I.P.Pavlov 

hayvonlar  bilan  odamning 

oliy 

asab 

faoliyatini 

tekshirib,  organizm  bilan  tashqi  muhit  o lrtasidagi  bog*lanishning  yangi 

shaklini  -   shartli  reflekslarnl  kashf  etdi.

I.P.Pavlov  hayvonlar  fiziologiyasi  fani  bilan  shug‘ullandi.  Bu  fan 

hayvon  organizmidagi  a'zolar  faoliyatining  asosiy  qonunlarini  o ‘rganadi. 

Ovqatlanish,  nafas  olish,  qon  aylanishi  va  shunga  o ‘xshashlar  tiriklikning 

alomatlaridir.  Ammo  fiziologiya  butun  organizm  hayotini,  uning  tashqi 

muhitga  munosabatini  ham  tekshiradiki,  Pavlovni  bu  ham  g ‘oyat  qiziqtirar 

edi.  Shu  sababli  b o is a   kerak,  dastlabki  vaqtlarda  I.P.Pavlov  qon  aylanish 

a*zolari  fiziologiyasi,  jumladan  yurak  faoliyatini  tekshirishga  kirdi.  Odamlar 

ustida  qilib  b oim aydigan  jarrohliklami  hayvonlarda  qilib  k o ‘rdi,  chunonchi: 

qon  tomirlarini  b o ‘g ‘ib  b o g ia s h ,  asablarga  elektr  energiyasi  bilan  ta’sir 

etish,  yangi  dori  moddalarining  yurakka  qanday  ta’sir  etishini 

tekshirish 

maqsadida  qonga  shu  moddalarni  yuborish  va  boshqalar  bilan  sh u g‘ullandi. 

1904  yilda  maxsus  q o ‘mita  I.P.Pavlovga,  unmg  tibbiyotga  katta  yordam 

k o ‘rsatgan  ovqat  hazm  qilish  sohasidagi  kashfiyotlari  uchun  oliy  halqaro 

ilmiy  mukofotini  -A .N ob el  mukofotini  berishga  qaror  qildi.  Haqiqatda, 

Pavlov  ovqat  hazm  qilish  qonunlari  ustida  ishlab,  faqat  tibbiyotni  emas, 

balki  tirik  tabiatning  rivojlanishiga  xos  umumiy  qonunlar  haqidagi  fanni 

ham  ilgari  surdi,  boshqacha  aytganda,  u  faqat  fiziologgina  emas,  balki 

biolog  ham  edi.

l.P.Pavlov  erishgan  yutuqlari  bilangina  qanoatlanib  qolmadi,  u  o ‘z 

ishlarining  natijalari  haqida  ajoyib  ma’ruzalar  qildi  va  shu  bilan  birga 

fiziologiyaning  bundan  ham  qiziqroq  sohasi-oliy  asab  faoliyati  haqidagi 

ta iim o t  borligini  va  o ‘zining  kelgusi  hayotini  shu  sohaga  bagish lash  

niyatida  ekanligini  aytdi.

Ovqat  hazm  qilish  fiziologiyasi  sohasida  jahonga  mashhur  b o ig a n   rus 

olim i 

nima 

sababdan 

o 4z 

ilmiy 

tekshirishlari 

y o ‘nalishini 

t o ‘satdan 

o ‘zgartirayotganini  k o‘p  olimlar  tushunmaydilar.  Ammo  l.P.Pavlov  ular 

o*ylagandan  butunlay  boshqacha  odam  edi.  Uning  fikrini  yangi  masalalar  va 

ilmiy  g ‘oyalar  band  qildi.  U  hamma  vaqt  chet  el  fiziologlardan  oldinda  turar 

va  eksperimemal  ilmiy  tekshirishlar qilish  uchun  yangi  sohalar  izlar  edi.

I.P.Pavlov  umrining  s o ‘nggi  oy  va  haftalarida  yosh  tabiatshunoslarga,  , 

ayniqsa  o ‘z  hayotini  ilmiy  ijodiy  ishga  b agishlashga  qaror  qilgan  yoshlarga 

qaratib  ajoyib  maktub-vasiyatnoma  yozadi.

Quyida  I.P  Pavlovning  o*sha  ajoyib  maktubini  t o iiq   keltiramiz:

«Vatanimning,  o ‘zini  fanga  bag‘ishlagan  yoshlaridan  men  nima  istar 

edim?

Eng  birinchi-izchil  boiishlaringizni  istayman.  Fanda  samarali  ish  olib 

bormoq  uchun  eng  zarur  b o ig a n   ana  shu  shart  haqida  hech  qachon 

hayajonsiz 

gapira 

olmayman. 

Izchillik, 

izchillik 

va 

yana 

izchillik. 

Ishingizning  boshdanoq  bilim  orttirishda  qat’iy  izchillikka  o ‘rganingiz.

Fan  c h o ‘qqilariga  chiqishga  harakat  qilishdan  oldin  fan  alifbosini 

o ‘rganingiz.  Birinchi  mavzuni  chuqur  bilib  olmasdan  turib  hyech  qachon 

ikkinchi  mavzuga  tushmangiz. 

0

*z  bilim laringizdagi  kamchiliklami  hatto

www.ziyouz.com kutubxonasi



juda  dadil  aytilgan  taxmin  va  gipotezalar  bilan  ham  berkitib-yashirib 

ketmangiz.  Taxmin  va  farazlar  sizni  har  qancha  mahliyo  qilmasin,  ularning 

omonat  imorat  kabi  qulab  tushishi  muqarrar,  ular  sizni  sharmanda  qilishdan 

boshqa  narsaga  yaramaydi.

CTzingizni  tutabilishga  va  sabrli  b o iish g a   o

4

rganingiz.  Dalillarni 

0

‘rganingiz,  chagishtirib  k o ‘ringiz  va  to ‘plangiz.

Qush  qanoti  har  qancha  mukammal  b o isa -d a ,  havoga  tayanmasa 

qushni  hech  qachon  osm onga  koiarib   chiqolmagan  b o ia r   edi.  Dalillar 

olimga  suv  bilan  havoday  zarur.  Dalillaringiz  quruq  gapdan  iborat  b o iib  

qoladi.  Biroq,  tajriba  qilganda,  kuzatish  oik azgan d a  dalillarga  yuzaki 

qaramangiz,  ularni  y ig i b   q o ‘yuvchi  kishiga  o'xshab  qolm angiz.  Dalillarning 

paydo  b o iis h   sirlarini  bilishga  harakat  qilingiz.  Dalillarni  boshqaruvchi 

qonunlarni  sabot  bilan  qidiringiz.

Ikkinchi  -   kamtar  b oiish larin gizn i  istayman.  Hamma  narsani  bilaman 

deb  hyechqachon  o ‘ylamangiz.  Sizga  har  qancha  yuqori  baho  berishsa  ham, 

siz  o

4

zingizga-hali  k o ‘p  narsani  bilmayman,  -  deyishga  jur’at  qila  bilingiz.

M ag‘rurlikka  berilmangiz. 

M ag‘rurlik  tufayli, 

rozi  b o iis h   kerak 

b oigan d a  qaysarlik  qilasiz;  m ag‘rurlik  tufayli,  foydali  maslahat  va  dstona 

yordamdan  voz  kechasiz;  m ag‘rurlik  tufayli,  obyektivlik  mezonini  y o ‘qotib 

q o‘yasiz.

Mening  q o i   ostimdagi  jamoaga  butun  ishni  hamma  bir  jon-bir  tan 

b o‘lib  bajaradi.  Hammamiz  bitta  umumiy  ishga  bel  b ogiagan m iz  va  ishni 

har  kim  o ‘z  kuchi  va  imkoniyatlariga  yarasha  bajaradi,  ilgari  suradi.  Bizda 

ko‘pincha  «seniki»  degan  gap  y o ‘q,  bu  narsa  umumiy  ishim iz  uchun  faqat 

foyda  keltiradi.

Uchinchi  -  ehtirosli  b oiishlaringizni  istayman.  Esingizda  b o is in :  fan 

odamdan 

umrbod 

ishlashni 

talab 

qiladi. 

Basharti 

ikki 

marta 

umr 

k o‘rganingizda  ham  bu  umringiz  kamlik  qilar  edi.  Fan  odamdan  k o ‘p 

ayrat  va  z o ‘r  ehtiros  talab  qiladi.  Ishingizda  va  tekshirishlaringizda 

ehtirosli  b o iin g iz .

Vatanimiz  olimlar  uchun  keng  y o l   ochib  qo  ygan  va  shuni  e ’tirof  etish 

kerakki,  mamlakatimizdagi  fan  turmushga  ayamasdan  tatbiq  etilmoqda. 

Bizdagi  o ‘z -o ‘zidan  ayon-ku.  Yosh  olimlardan  hyech  narsa  ayamaydi,  lekin 

ko‘p  narsa  talab  qilinadi.  Biz  uchun  ham,  yoshlar  uchun  ham  sharafli 

masala-  Vatanimizning  fanga  q o‘ygan  buyuk  ishonchini  oqlashdir».

Shunday  qilib,  I.P  Pavlovning  ishlari  -   qon  aylanish  fiziologiyasi, 

ovqat  hazm  qilish  fiziologiyasi 

va  miya  fiziologiyasining  eng 

sirli 

tomonlarini  ochib  tashlab,  ularni  tajribada  tekshirish  imkoniyatini  tu g‘diradi 

va  I.P.Pavlov  bu  masalalaming  har  birini  to ‘la-to‘kis  va  mukammal  yoritib 

beradi.  Alloma,  tabiatshunos  olim,  rus  fiziologiyasining  iftixori  va  shon- 

shavkati  I.P.Pavlovning  nom i  jahon  fiziologlari  xotirasida  abadiy  qoladi.

XX  asrning  o ‘rtalarida  markaziy 

asab  tizimi  quyi 

qismlarining 

fiziologiyasini  o ‘rganishga  katta  hissa  q o ‘shildi:  asab  markazlari  haqidagi 

.  г  (  taiim ot  rivojlantirildi,  funksiyalar  u yg‘unlashuvi,  ya’ni  koordinasiyaning 

umumiy 

qonuniyatlari,  orqa  miya,  uzunchoq  miya,  o ‘rta  miya,  miyacha, 

po‘stloq  osti  yadrolarida  reflektor  reaksiyalar  o ‘ti

3

hining  xususiyatlari

www.ziyouz.com kutubxonasi



o ‘rganildi 

(Angliyada 

C h.S.Shem ngton, 

Gollandiyada 

R M agnus, 

Rossiyada  N .Y e.V vedenskiy,  A.A.U xtom skiy,  P.K.Anoxin,  E.A.Asratyan, 

Gurjistonda  I.S 

Beritashvili, 

AQShda  J.Dyusser  de  Bareni,  J.Fulton, 

Avstraliyada  J.Ekkls  va  boshqalarning  tadqiqotlari).

Solishtirma  fiziologiya  va  o ‘sish  fiziologiyasi  sohasida  ham  k o ‘pgina 

yangi  dalillar  va  nazariyalar  paydo  b o ‘ldi,  bu  esa  funksiyalarning  evolyusion 

y o lla r i  haqidagi  masalani  o ‘rtaga  tashlash  hamda  fanning  yangi  sohasi  -  

evolyusion  fiziologiya  yaratish  imkonini  berdi.  (L.A.Orbeli,  X .S.Koshtoyans 

va  boshqalar).

Ba’zi 

fiziologlar 

va 

psixologlar 

(Ch.S.Shemngton» 

Z.Freyd) 

fiziologiyaning  eng  murakkab  masalalarini, 

jumladan  oliy  asab  faoliyati 

masalalarini 

shu 

nazariyalar 

asosida 

tushuntirishga 

urinib 

k o ‘rishdi. 

Zamonimizda  murakkab  asbob  uskunalar  bilan  jihozlangan  va  har  xil 

ixtisosli  mutaxassislar  ishlayotgan  katta  ilm iy  institutlar  va  laboratoriyalarda 

tadqiqotlar  olib  borilmoqda:  fiziologiya  muammolarini  hal  qilish  ustida 

fiziologlar 

bilan 

bir 

qatorda 

biofiziklar, 

bioximiklar, 

morfologlar, 

matematiklar  va  muhandislar  hamjihat  b o iib   ishlamoqdalar.

0 ’zbekistonda  dastlabki  fiziologik  tadqiqotlar  Turkiston  dorilfununining 

hayvonlar  fiziologiyasi  kafedrasining  mudiri  prof.  E.F.PoIyakov  va  shu 

oliygoh  tibbiyot  fakulteti 

qoshidagi  m e’yoriy  fiziologiya  kafedrasinng

www.ziyouz.com kutubxonasi



Akademik 

Yunusov Adxam  Yunusovich 

(1910-19711

mudiri  prof.  I.P.  M ixaylovskiy  rahbarlik  qilishdi.  Keyinchalik  0 ’rta  Osiy 

universitetining  fiziologiya  kafedrasiga  prof.  A.I.Izrael  va  prof.

A.S.Shatalina  rahbarlik  qildilar.  Toshkent 

tibbiyot 

instituti 

m e’yoriy 

fiziologiya 

kafedrasiga  uzoq  vaqt  prof.  A.V.  Danilov 

rahbarlik  qildi.  Yuqorida  nomlari  keltirilgan 

olimlar 

rahbarligida 

0

’zbekiston 

fanlar 

akademiyasining 

akademigi, 

professor 

Yunusov 

A .Yu., 

professorlar: 

I.G \A zim ov, 

K.T.Almatov,  Sh.J.Allamuratov,R.N.Ahmedov,

B.Z.Zaripov, 

E.S.Mahmudov, 

K.R.Rahimov, 

A .S.Sodiqov,  Z.T.Tursunov,  A.Q.Hamroqulov, 

A .H .H oshim ov, 

R JJabborov  va  boshqalar 

yetuk  olimlar  b o ‘lib  yetishdilar.

50-60  yillarda  R ossiya  akademiyasining 

akademigi  А.М .  U golev  tomonidan  ilk  bor 

kashf 

etgan 

membrana 

(ichaklar 

shilliq 

pardasida 

ovqatning 

s o ‘rilishi, 

hazmi) 

respublikamiz  fiziologlari  e ’tiborini  o ‘ziga  jalb 

etdi.  Akademik  A.Yu.Yunusov  tashabbusi  bilan 

professorlar 

K.R.Rahimov, 

B.Z.Zaripov, 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling