Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
#21120
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   70

!  0,73

43,70



1,55



187,6

Eng 

yaxshi 

bug‘doy

6,81

0,54

57,80

0,88



258,0

nom

0 ’рга  va  makaron

10,88

0,62

75,55

0,64

384,5

K o‘k  n o ‘xat

25,78

3,78

52,99

2,89

284,0

Yanpi  kartoshka

2,14

0,22

19,56

0,98

62,5

Sabzi

1,18

0,29

9,06

1,03

30,02

Yanpi  karam

1,83

0,18

5,05

1,18

19,5 

“ I

•  Yangi  bodiring

1,09

0,11

2,21

0,46



9,5 

1

Salat

1,58

0,22

2,38

0,90

12,0

:  Ismaloq

3,71

0,50



3,61

2,00

2 2,0 

.

Pomidor

0,95

0,19

3,99

0,61

15,0

Yangi  q o ‘ziqorin

5,39

0,40

5,12

0,95

28,0

Yangi  olma

0,40

~

12,13



0,42

41,5

!  Yangi  uzum

1Д1



15Д1



0Д 8

5 3 Л

^ Mayiz

2,52

|  0,59

69,66

1,66

242,0 



:  Yangi  o ‘rik 

.

1 Л 6



-



11,01

0,56



37,5

Limon

0,74

-



10,93

-



Qovun

0,84

0,13

6,35

0,52



2 4,0 

]

Tarvuz

0,72

o ,o e P ! 

4,13

0,28

16,0

•Y angi  qulupnay

0,59

0,45

6,24

1,82

23,6

;  0 ’simlik 

moylari: 

•  kungaboqar, 

z ig ‘ir, 

paxta  moyi.

1

99,50

!

-

879,0

Y ong‘oq  (m ap‘izi)

13,80

48,17

10,69

1,36

460,0

Lavlagi  qandi  (shakar)

99,48

0,40

387,5

[  Tabiiy  asal

1,42

-

79,89



0,24

315,0

Shokolad

6,27

22,20

63,39

2,26

427,5

Karam  sh o‘rva

15,9

5,26

13,73

-

196,0



G o‘shtsiz 

karam

i

;  sho‘rva

4 ,0

0,3

9,0

!

5 6,0

Bulyon

0,3

0,3

-

-



4 ,0  

I

Shavla

4,7

3,4

14,3

-

109,0



rKartoshka  pyuresi

_  2,8

3,2'

18,8

-

118,0



Issiqlik hosil  bo‘lishi  va uning  tashqariga 

chiqarilishi  (termoregulasiya)

Issiqqonli  va sovuqqonli  organizmlar.

Evolutsion  rivojlanish  jarayonida  odam  va  yuqori  taraqqiy  etgan 

hayvonlarning  tana  harorati  tashqi  muhit  haroratining  o ‘zgarishiga  qaramay 

doim  bir  xil  darajada  turadi.  Tana  haroratining  bunday  doimiyligi 

izotermiya  deb  ataladi.  Tana  haroratini  doimo  bir  xilda  saqlash  qobiliyati 

organizmning  mu4adil  yashashi  uchun  muhim  boigan  doimiy  sharoitni

www.ziyouz.com kutubxonasi


tug‘diradi  va  uni  tevarak-atrofdagi  muhit  sharoitga  kamroq  qaram  qilib 

qo‘yadi.


Organizmda  bir  qancha  moslamalari  borligi  tufayli  tana  haroratini 

doimo 


bir 

xilda 


saqlaydigan 

hayvonlami 

issiqqonli 

(gomoyoterm, 

endoterm)  hayvonlar  deyiladi.  Gomoyotermlarga  odam  ham  kiradi.

Tana  harorati  o ‘zgaruvchan  bo‘lib,  tashqi  muhit  haroratidan  oz  farq 

qiluvchi,  ya’ni  sovuqqonli  hayvonlarda  (poykiloterm,  ekzoterm)  izotermiya 

yo‘q.  Bu  hayvonlar  qanday  muhitda  yashayotgan  bo‘lsa,  tana  harorati  o‘sha 

muhitning  haroratiga  bogliq.  Tevarak-atrofdagi  muhit  harorati  pasaysa,  bu 

hayvonlaming  tana  harorati  ham  pasayadi  va  aksincha,  muhit  harorati 

ko‘tarilganda  bu  hayvonlaming  tana  harorati  ham  ko‘tariladi.  Ulaming 

organizmida  tana  haroratini  idora  qiladigan  moslamalar  rivojlanmagan.

Izotermiya  ontogenez  (organizmning  paydo  bo‘lishidan  tortib  to 

umrining  oxirigacha  bo‘lgan  individual  taraqqiyot  tarixi)  jarayonida  asta- 

sekin  rivojlanadi.  Yangi  tug‘ilgan  bolalarda  tana  haroratini  doim  bir 

darajada  saqlab  turish  qobiliyati  uncha  mukammal  rivojlanmagan.  Shunga 

ko‘ra  tashqi  muhit  harorati  katta  yoshdagi  odamlarga  ta’sir  etmaydigan 

darajada  o ‘zgarganda  bola  organizmi  sovib  (gipotermiya)  yoki  qizib 



(gipertermiya)  ketishi  mumkin.  Xuddi  shuningdek,  mushaklar  bilan 

qilinadigan  ozgina  ish,  masalan,  bolaning  uzoq  chinqirishi  bilan  bog‘liq 

boigan  mushaklar  ishi  tana  haroratini  oshirishi  mumkin.  Chala  tug‘ilgan 

bolalar  organizmi  tana  haroratini  doim  bir  darajada  saqlab  turishga  yanada 

kamroq  qodir:  ulaming  tana  harorati  o ‘zgaruvchan  boiib,  tashqi  muhit 

haroratiga  ko‘proq  bogiiq.

Odamning  tana  harorati  doimo  bir  darajada  turadi.  Tana  harorati 

qoitiqdan  yoki  to‘g ‘ri  ichakdan  oichanadi.  Qoitiqdagi  o ‘rtacha  harorat 

36,5-36,9°C  atrofida  boiadi.  To‘g ‘ri  ichakdagi  harorat  birmuncha  yuqori: 

37,2-37,5°C.  Ichki  a’zolarning  harorati  tananing  o ‘rtacha  haroratidan  bir  oz 

yuqori,  masalan  jigarning  harorati  38-38,5°C

Tana  yuzasining  turli  qismlarida  harorat  har  xil  boiadi.  Masalan,  yuz 

va  tananing  ayrim  qismlaridagi  harorat  farq  qiladi.  Qoi-oyoq  harorati  tana 

haroratidan  pastroq  boiib,  tanadan  uzoqlashgan  sayin  pasaya  boradi. 

Masalan,  boldir  mushakning  ustidagi  teri  harorati  32,2°C,  boldir-panja 

bo‘g‘imidagi  harorat  30°C,- barmoqlardagi  harorat  esa  24,4°C  (63-rasm).

Odamning  tana  harorati  kechayu  kunduzi  bir  darajada  turmaydi. 

Haroratning  bunday  o ‘zgarishi  64-rasmda  ko‘rsatilgan.  Kechasi  soat  3-4  da 

tana  harorati  ayniqsa  pastroq  boiadi;  keyin  harorat  sekin-asta  ko‘tarilib, 

soat  16  da  (kunduz  soat  4)  eng  yuqori  darajaga  yetadi,  keyin  yana  pasaya 

boshlaydi.  Tana  harorati  o ‘rtacha  miqdordan  0,5°C  chamasi  farq  qiladi. 

Jismoniy  mashqlar  vaqtida  tana  harorati  ko‘tarilib,  38-39°C  va  hatto  40°C

www.ziyouz.com kutubxonasi


ga  yetishi  mumkin.  Mashqlar  tamomlanishi  bilan  harorat  tcz  pasayib, 

normal  darajaga  keladi.



63-rasm.  O dam   terisi  turli  q ism larining  harorati.

Tana  harorati  32-33°C  ga  tushganda  (gipotermiya)  odam  oMib  qoladi. 

Tana  hororati  42-43°C  (gipertermiya)  dan  oshganda  ham  kishi  oiadi.

з?М

372

313

J6.C

36,*

$67

^ f i J f r x r n :

"7  

i  

_4—


.—

-к*г-Н'



г Ж

+

r i - t r t t L -4-

ГГ"

- f '

i r -  

* - -1

-i'T- 

- 1 -н

J

r-J-H

- h

T

r-L U A 

1

-f -i

..

" T t

-L.

t & p :

.... 

r--

.|.4 4 _Д 1

-4 


1

'  :  i  1  <

- н

j

ТЪ

 // 

/? /

у

 м  $  /s ?? ts /ўго 2 /2 2 я г* я

64-rasm.  24   soat  ichida  odam   haroratining  o 4zgarishi  (tana  ha ro ra ti  to 'g lri 

ichakdan  o ‘lchangan.)

Yuqorida  aytilgan  kimyoviy  va  fizika  termoregulatsiya  jarayonlari 

tufayli  tana  harorati  doimo  bir  darajada  turadi.  Ammo,  odam  organizmining 

imkoniyatlari  cheksiz  b o iib ,  ba’zi  bir  hollarda  bu  mexanizmlar  kamlik  qilib 

qoladi.  Natijada  tana  haroratining  doimiy  va  darajasi  o ‘zgarib,  yo 

ko‘paytiriladi,  yo  pasayadi  (64-rasm).  Tana  haroratining  me’yordan  yuqori

www.ziyouz.com kutubxonasi


ko‘tarilishi  isitma  deb  ataladi.  Issiqlik  chiqarish  o ‘zgarmagan  holda 

issiqlikning  ko‘proq  hosil  bo‘lishi  tufayli  yoki  aksincha,  issiqlik  chiqarish 

kamaygani  holda  issiqlik  hosil  boiishi  o ‘zgarmasligi  tufayli  isitma 

boshlanishi  mumkin.



Kimyoviy  termoregulatsiya

Organizmda  issiqlikning  hosil  boiishi,  uning  hayotiy  jarayonlari, 

to‘qimalarda  oksidlanish 

reaksiyalarning 

tana  haroratini 

doimiyligiga 

qaratilgan 

barcha 


moslamalar 

kimyoviy 

termoregulatsiya 

asoslari 

hisoblanadi.  Tana  haroratining  m aium   bir  darajasi  to‘qimalarda  fermentativ 

jarayonlarining  kechishida  zaruriy  sharoit  b oiib  qoladi.  Bu  sharoitlarda  turli 

murakkab  fiziologik  funksiyalar  amalga  oshiriladi.

Tashqi  muhit  harorati  ko‘tarilib  25-30°C  ga  yetganda  moddalar 

almashinuvi  va  issiqlik  hosil  boiishi  bir  oz  kamayadi.  Tashqi  muhit  harorati 

kamayib  15°C  dan  pastga  tushganda  issiqlik  hosil  boiishi  ancha  kuchayadi. 

Tashqi  harorat  optimal  haroratdan,  yoki  komfort  mintaqasidan  past 

boisa,  issiqlik  hosil  boiishi  ancha  kuchayadi.  Odatdagi  yengil  kiyim 

kiyilganda  komfort  zonasi  18-20°C  atrofida,  yalang‘och  odam  uchun  csa 

28°C  boiadi.

Tashqi  muhit  harorati  pasayganda  issiqlik  hosil  boiishining  kuchayishi 

tanani  sovushdan  saqlashda  katta  ahamiyatga  ega.  Mushaklar  qisqarganda 

ularda  eng  ko‘p  issiqlik  hosil  boiadi.  Odam  hatto  qimirlamay  yotib 

mushaklarini  taranglatsa,  unda  oqsidlanish  jarayonlari  va  shu  bilan  birga 

issiqlik  hosil  boiishi  mushaklarni  bo‘shashtirib  yotgandagiga  nisbatan  10% 

oshadi.  Uncha  katta  boimagan  harakat  faolligi  issiqlik  hosil  boiishini  25% 

ga  orttiradi.  Yurish  energiya  sarfini  60-80%  oshiradi,  og‘ir  jismoniy  ishda 

esa  energiya  sarfi  400-500%  ko‘payishi  mumkin.

Sovuq  sharoitda  mushaklarda  issiqlik  hosil  boiish  ko‘rsatgichi  ortadi. 

Bunga  sabab  shuki,  tana  yuzasida  haroratning  pasayishi  sovuqni  sezuvchi 

teri  reseptorlariga  ta’sir  etib,  refleks  y o ii  bilan  mushaklaming  ixtiyorsiz 

ravishda  betartib  qisqarishini  qo‘zg‘aydi,  bu  esa  odamning  titrashida 

(dildirashida)  namoyon  boiadi.  Ayni  vaqtda  organizmning  energiya  sarfi 

ancha  ortadi,  mushaklarda  kislorod  va  karbonsuvlar  ko‘proq  iste’mol 

qilinadi,  natijada  issiqlik  ham  ko‘proq  hosil  boiadi.

Shunday  qilib,  sovuqda  «qaltirash»  yoki  titrash  mushaklarda  ko‘proq 

issiqlik  hosil  qilish  y o ii  bilan  tana  harorati  refleks  y o ii  bilan  amalga 

oshiriladi.  Kimyoviy  termoregulatsiya  natijasida  sovuq  haroratga  javoban 

organizmda  issiqlik  hosil  boiishi  kuchayadi.

Fizikaviy  termoregulatsiya

Tashqi  muhit  harorati  tana  haroratiga  yaqin  yoki  teng  boisa,  moddalar 

almashinuvi  susayadi-yu,  organizmni  qizib  ketishdan  saqlay  olmaydi,  chunki 

undan  anchagina  issiqlik  baribir  hosil  bo‘laveradi.Bunday  hollarda  issiqlikni

www.ziyouz.com kutubxonasi


ko‘proq  chiqarib  yuborish  y o ‘li  bilan  ro ‘yobga  chiqadigan  fizikaviy 

termoregulatsiya  izotermiyani  saqlashda  asosiy  ahamiyatga  ega  bo‘ladi.

Organizmda  hosil  boiadigan  issiqlik  asosan  issiqlikni  nurlantirish 



(radiatsion  issiqlik  yo‘qotish), 

issiq 


oikazish 

(konveksion  issiqlik 

yo4qotish)  y o ii  bilan  chiqib  ketadi.

Odamda  issiqlik  o ‘tkazish  asosan  teri  orqali  (70-80%  chiqariladigan 

issiqlik)  amalga  oshiriladi.  Bu  jarayon  uch  y o i  bilan:  konveksiya 

(konveksion  issiqlik  yo‘qotish),  nurlantirish  (radiatsion  issiqlik  o ‘tkazish) 

va  bugianish  y o ii  bilan  amalga  oshiriladi.

Organizmda  hosil  boigan  barcha  issiqlikning  31%  tevarak-atrofdagi 

havoni  isitish  y o ii  bilan,  44%  issiqlik  sochish  y o ii  bilan  chiqariladi,  demak 

havoni  isitish  va  issiqlik  sochish  y oii  bilan  issiqlikning  hammasi  boiife 

75%  -  ni  tashqariga  chiqariladi;  teridan  suv  bugianganda  10%,  o‘pkadan 

suv  bugianganda  12%,  jami  22%  issiqlik  yo‘qoladi;  nafasga  olinadigan 

havoni  va  chiqariladigan  siydik  bilan  axlatni  isitishga  3%  issiqlik  sarf 

boiadi.


Tashqariga  issiqlik  chiqarish  qanday  o‘/,garadi?

Issiqlik  chiqarishda  teri  tomirlarining  rcfleks  y o ii  bilan  kengayishi  va 

torayishi  katta  rol  o ‘ynaydi.

Sovuq  havoda  odamning  terisi  dastlab  qizarishini  va  uzoq  sovuganda 

bo‘zarishini,  havo  isiganda  esa  terining  qizarishini  hamma  biladi.  Teri 

rangining  zgarishiga  sabab  shuki,  qon  tomirlari,  avvalo  arteriolalar 

sovuqning  ta\siri  bilan  bir  oz  kengayadi,  so‘ngra  esa  torayadi.  Natijada 

tananing  sirtiga  qon  kelishi  kamayadi,  binobarin,  tashqi  havoni  isitish  va 

issiqlikni  tarqalish  yo‘li  bilan  issiqlik  chiqarish  ham  kamayadi.

Havo  harorati  tana  haroratidan  bir  oz  pastroq  boigandagina  issiqlik 

shu  y o i  bilan  tashqi  muhitga  chiqib  turadi.  Teri  harorati  bilan  havo  harorati 

o ‘rtasidagi  farq  qancha  kam  boisa,  tevarak-atrofdagi  muhitga  issiqlik 

shuncha  kam  chiqadi.  Bu  holda  terlash  issiqlikni  chiqarishda  katta  rol 

o ‘ynaydi.  1  g  ter  bugiaganda  0,58  kkal  sarf  boiadi.  0 ’rtacha  haroratda 

odam  kuniga  800  ml  chamasi  ter  chiqaradi.  Shuncha  teming  yo‘qolishiga 

450-500  kkal  sarf  boiadi.  Havo  harorati  oshib  ketganda  ter  chiqishi 

kuchayib,  ba’zan  bir  necha  litrga  yetadi.

Havo  harorati  tana  haroratiga  barovar  boiganda  yoki  undan  ortiq 

boiganda  ter  hammadan  k o ‘p  chiqadi.  Bunday  sharoitda  tashqi  havoni 

isitish  vaissiqlik  tarqalish  y o ii  bilan  issiq  chiqarish  mumkin  emas,  shuning 

uchun  issiqlik  asosan  ter  chiqarish  yo‘li  bilan  sarf  qilinadi.  Havosining 

harorati  37°S  yoki  bir  muncha  yuqori  boigan  issiq  binolarda  yoki  issiq 

mamlakatlarda  issiqlik  faqat  tcrni  bugiantirish  y o ii  bilan  sarf qilinadi.  Ayni 

vaqtda  odam  kun  bo‘yi  4,5  1  gacha  ter  chiqaradi,  shu  bilan  2400-2800  kkal 

yo‘qotiladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Jismoniy  mehnat  vaqtida  termogulatsiyaning  xususiyatlari

Jismoniy  mashqlar  va  jismoniy  mehnatda  kishi  ayniqsa  ko‘p  terlaydi. 

Juda  og‘ir  jismoniy  mehnatda  odamning  kuniga  91  gacha  ter  chiqarishi  va 

shu  tariqa,  terni  bug‘lantirish  yo‘li  bilan  5000  gacha  kkal  yo‘qotishi 

hisoblab  topilgan.

Jismoniy  mehnat  vaqtida  issiqlikning  hosil  bo‘lishi  va  chiqarilishi 

ortadi.  Tana  haroratining  salgina  (1°C)  oshishi  mushaklar  va  umuman 

organizm  faoliyatini  yaxshilaydi.  Haroratning  oshishi  markaziy  asab  tizimida 

joylashgan  termoyegulyasiya  markazlarini  qo‘zg‘atadi,  natijada  yurak-tomir, 

nafas  hamda  to‘qimalarda  oksidlanish  jarayonlari  kuchayadi.  Haroratning 

salgina  ko4tarilishi  organizmni  «o‘lik  nuqtadan»  chiqarib  «ikkinchi- 

nafas»ning  boshlanishi  uchun  asos  bo‘ladi.

Mushaklar 

ish 


bajarishda,  jumladan, 

jismoniy 

mashqlar 

bilan 


shug‘ullanganda  organizmda  issiqlikning  boshqarilishi  uchun  zarur  bo‘lgan 

shartli  reflekslar  hosil  bo4ladi.  Masalan,  start  oldi  davrida  tana  haroratining 

salgina  oshishi  organizmni  kelayotgan  jismoniy  mashqlami  bajarilishiga 

tayyor  qiladi.

Tashqi  muhit  harorati  va  namligi  qanchalik  yuqori  bo‘lsa,  hamda 

bajariladigan  jismoniy  mashqlarning  muddati  qanchalik  cho‘ziladigan  b o ‘lsa, 

tana  harorati  o ‘shancha  oshadi. 

Lekin  organizmning  bu  reaksiyasi 

cheklangan  bo‘lib,  normotermiya  diopazoniga  qoladi.

Ba*zan  shiddatli  sportiv  mashqlar  bajarilganda  issiqlikning  tarqalishi 

uning  hosil  bo‘lish  jarayonidan  orqada  qoladi,  kechikadi.  Buning  oqibatida 

organizm  harorati  38,5-39,5°C  gacha  va  hatto  undan  ham  ko‘proq 

ko‘tariladi.  Buning  natijasida  markaziy  asab  tizimi  faoliyati  pasayadi,  shu 

sababli 


organizmning 

boshqa 


funksional 

tizimlarida 

ham 

ma’lum 


o ‘zgarishlar  kuzatiladi.  Tana  haroratining  yanada  ko‘tarilishi  (39°C)  isitmaga 

sabab  bo‘ladi.

Yuqori 

namlik 


sharoitda 

uzoq 


muddatga 

yugurish, 

velosiped 

poygalarida,  futbol  o ‘yinida  va  boshqa  turdagi  sportiv  o ‘yinlarida  harorat 

yuqori  bo‘lmagan  vaqtda  ham  (20-25°C)  isitma  kuzatiladi.  Shuning  uchun 

sportchilarda  isitma  hodisasi  ro‘y  bermasligi  uchun  na  faqat  muhit 

haroratini,  balki  uning  namligini  ham  nazarda  tutish  zarur.

Termoregulatsiyaning  asab va gormonal  mexanizmlari

Termoregulasiya  refleks  yo‘li  bilan  boshaariladi.  Tashqi  muhit 

haroratining  o‘zgarishi  maxsus,  termoretseptorlar  degan  retseptorlar  orqali 

qabul  qilinadi.  Bu  termoreseptorlar  ko‘p  miqdorda  terida,  og‘iz  bo‘shlig‘ida, 

yuqori 

nafas 


yo‘llarida 

joylashgan. 

Ichki 

a’zolarda 



ham 

termoretseptorlarning  miqdori  juda  ko‘p:  Masalan,  me’dada,  yurakda, 

buyrakda,  venalarda 

va  markaziy  asab  tizimining  ba’zi  bir  qismlarida 

(gipotalamus,  talamus,  gippokamp,  amigdala  va  h.k).

Teri  yuzasida  termoretseptorlar  baravar  joylashgan  emas.  Ularning 

ko‘pchiligi  odamning  bet  terisida  joylashib,  oyoqlarda  esa  kam  miqdorda

www.ziyouz.com kutubxonasi



joylashgan.  Sovuqni  qabul  qiladigan  teri  retseptorlarining  miqdori  odamda 

250  000  gacha,  issiqlik  qabul  qiladigan  retseptorlaming  miqdori  esa  30  000 

ga  yaqin.  Teri  termoretseptorlari  havo  haroratining  o ‘zgarishiga  juda  sezgir 

bo‘lib,  ular  harorat  0,007°C  oshganda  va  0,012°C  pasayganda  qo‘zg‘aladi. 

Termoretseptorlarga  hosil  bo‘ladigan  asab  impulslari  afferent  asab  tolalari 

orqali  orqa  miyaga  boradi.  Undan  yuqoriga  boruvchi  yo‘llar  orqali 

talamusga,  undan  gipotalamus  va  bosh  miya  yarim  sharlar  po‘stlog‘iga  yetib 

boradi.  Natijada  issiqlik  va  sovuqlik  hissi  paydo  b o ‘ladi.

Orqa  miya  faqat  asab  impulslami  termoreseptorlardan  bosh  miyaga 

yetkazib  beradigan  o ‘tkazuvchan  bo‘lib  qolmay,  balki  pastga  tushuvchi 

yo‘llar  orqali  asab  impulslami  bosh  miyadan  mushaklarga,  tomirlarga,  ter 

bezlariga  yetkazib  beradigan  tizim  ham  bo‘lib  xizmat  qiladi.  Biroq,  tana 

haroratini  bir  darajaga  saqlab  turish  uchun  orqa  miyadagi  termoregulator 

mcxanizmlari  kifoya  emas.



Gipotalamus 

-  


asosiy 

reflektor 

markaz 

hisoblanadi. 



Termoretseptorlardan  keladigan  impulslar  ta’sirida  gipotalamus  neyronlari 

qo‘zg‘aladi.  Gipotalamusning  ichida  termoretseptorlar  mavjud  bo‘lib,  ular 

qonning  haroratiga  qarab  qo‘zg‘aladi  (qon  haroratining  miligraduslar 

o ‘zgarganganliga javob  beradi).

Gipotalamus  shikastlanganda  gomoyoterm  hayvonlaming  haroratni 

doimiy  bir  xil  saqlab  turish  qobiliyati  buziladi  va  ular  poykiloterm 

(sovuqqon)  hayvonlarga  o ‘xshab  qoladi.  Zamonaviy  ta’limotga  ko‘ra, 

gipotalamusning  oldingi  guruh  yadrolari  fizik  termoregulatsiya  uchun 

javobgarlar  (qon  tomirlari  tonusining  o ‘zgargani  va  ter  ajralishning 

kuchayishi  hisobidan),  ya’ni  oldingi  guruh  yadrolari  issiqlik  ishlab 



Download 5.32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling