O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta’lim vazirligi farg`ona politexnika instituti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

---

28 

 

Xulosa. 

         Mustaqillik  yillarida  mamlakatimizda  bank  tizimi  tivojiga  qaratilgan  tub 

o'zgarishlar  o'zining  kutilgan  samarasini  bermoqda.  Buguni  kunda  banklar 

tadbirkorlar  bilan  nafaqat  mijoz,  balki  yaqin  hamkor,  hammaslak  sifatida 

mustahkam  aloqa  o'rnatgan.  O'z  biznesini  yo'lga  qo'yish  istqagida  bo'lga 

ishbilarmoonlarga  banklar  katta  ko'mak  bermoqda.  Bir  so'z  bilan  aytganda, 

ishonchini qozonadigan, keng qamrovli moliyaviy xizmatlarni ko'rsata oladiga bank 

tizimi shakllandi. Ayni paytda respublikamizda faoliyat ko'rsatayotgan 22 ta tijorat 

bankning 854 ta filiali, 4292 mini bank va chakana xizmat ko'rsatuvchi muassasasi 

orqali  tizimda  erishilgan  ijobiy  natijalar  mustahkamlanmoqda.    Bu  natijalar  bank 

xizmatlari  va  mahsulotlari  turlari  tobora  kengayib  borayotganida,  ishbilarmonlik 

muhiti  tobora  yaxshilanib,  bankla  tomonidan    ajratilayotgan  kreditlar  hajmi 

o'sayotganida  aks  etmoqda.  Bugungi  kunda  mijozlar  o'z  hisobvaraqalarini 

masofadan  turib  ,  real  vaqt  rejimida  uyali  va  elektron  aloqa  vositalaridan 

foydalangan  holda  boshqarish  imkoniga  egalar.  Garchi  bunday  ximatlar  joriy 

etilganiga  ko'p  bo'lmagan  bo'lsa-da,  lekin  juda  tez  ommalashib  ketdi.  Xususan 

so'nggi besh yilda ushbu xizmatlardan foydalanuvchi mijozlar soni qariyb 90% ortdi 

yoki  bugungi  kunda  2,1  milliondan    oshdi.  Plastik  kartochkadan  foydalanish 

imkoniyatlari  ham  kengayib    bormoqda.  So'nggi  besh  yil  mobaynida  terminallar 

orqali  amalga  oshirilgan  to'lovlar  hajmi  5  marta  ortdi.  Bank  tizimiga  yangi  ilg'or 

axborot  texnologiyalarini  oriy  etilishi  bilan  tijorat  banklari  tomonidan 

ko’rsatilayotgan  xizmatlartezkorligi,  sifati  va  ishonchligi  ham  oshmoqda.  Tijorat 

bankalri faoliyatini xalqaro mezon  va andozalar asosida tashkil etish, banklarning 

bugalteriya  va  moliyaviy  hisobotlarini  umum  qabul  qilingan  talablarga 

muvofiqlashtirish  borasidda  olib  borilgan  ishlar  bank  nazorati  bo'yicha  xalqaro  

Bazel  qo'mitasining  yangi  tavsiyalarini  (  BAzel–3  )mamlakaimiz  bank  tizimiga 

Hamdo’stlik  davlatlari  orasida  birinchilardan  bo'lib  joriy  etishiga  yaroit  yaratdi. 

Ularga  ko'ra,  tijorat  bankalri  kapitalining  yetarligiga  qo'yilgan  talablar  oshirildi, 

---

29 

 

likvidlikni  ta'minlash  bo'yicha  qo'shimcha  me'yorlar  joriy  qilindi,  bank  aktivlari 

sifatini tasniflash va xatarlarni boshqarish tizimlari yanada takomillashtirildi. Tijorat 

banklarining  moliyaviy  holati  barqarorligi  hamda  iqtisodiyotda  sodir  bo'ladigan  

keskin o'zgaishlarga bardosh bera olishi ko'p jihatdan ularning kapitallari miqdori 

va kapitallashuv darajasiga bog'liqdir.  Shu o'rinda bir misol: oxirgi besh yil ichida 

banklarning jami kapitali 2.4 barobar, 2019-yilda esa 23,3 % o'sishi ta'minlandi.  

     Banklar  kapitalining  muntazam  oshirib  borilishi  so'nggi  yillarda  ro'y  bergan 

global  iqtisodiy  inqirozlarning    milliy  iqtisodiyotga  ta'sirini  yumshatishga  sharoit 

hozirladi  va  bu  yo'nalishdagi  sa'y  harakatlar  uzluksiz  davom  etadi.  Xususan, 

Prezidentimizning tegishli qarorlar bilan barcha tijorat banklari ustav kapitalining 

15%  dan  kam  bo'lmagan  qismini  xorijiy  investorlarga  sotish  bo'yicha  xalqaro 

moliyaviy  institutlar  bilan  muzokaralar  olib  bordi.  Aytish  joizki,  bu  choralar 

banklarni  xususiylashtirish  jarayonining  navbadagi  bosqichini  boshlab  berdi.  Bu 

jarayon yaqin istiqbolda babklarda bioshqaruv sifati va madaniyatini yanada yuqori 

olib chuqush bank faoliyatida aksiyadorlar ishtiroki va ma'sulligini oshirish, xizmat 

ko'rsatish  sifatini  yaxshilashga  olib  keladi.  Banklar  ishonchliligi  va  faoliyati 

samaradorligini  ta'minlashda  kapital  bilan  bir  qatorda  aktvlar  sifatini  bahoalb 

borish muhm ahamiyatga ega. Binobarin, Markaziy bank tomonidan tijorat banklari 

aktivlarini  likvidlik,  tavakkalchilik  va  daromadlilik  mavqeidan  turib,  ayrim 

aktivlarning  mazkur  mavqelarg  ta'sirini  monitoring  qilib  borilishi  o'z  samarasini 

bermoqda.  Natijada  bugungi  kunda  respublikamizdagi  tijorat  banklarning  kredit 

qo'yilmalaridagi  muammoli  krditlar  uushi  1%  ga  ham  yetmaydi  va  xalqaro 

me’yorlarda  judayam  past  darajada.    Bunda  respublikamizda  kredit  byurosi    va 

Garov reyetri institutlarining tashkil etilishi muhim ahamiyatga ega bo'ldi.  

 

 

---

30 

 

  Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati.  

    1.O'zbekiston Respublikasi Qonunlari 

1.  O'zbekison Respublikasi Konstitutsiyasi–T: ''O'zbekiston'', 2002 

2.O'zbekison Respublikasining O'zbekison ''Respublikasi   Markaziy banki 

to’g'risida''gi qonun–T: ''O'zbekiston'',1995