O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti tillar fakulteti


ichki nutq, tashqi nutq va parallel nutq


Download 296.5 Kb.
bet22/22
Sana26.01.2023
Hajmi296.5 Kb.
#1124737
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   22
Bog'liq
Badiiy matinning lisoniy tahlili

ichki nutq, tashqi nutq va parallel nutq. CHо‘lponning «Kecha va kunduz» romanida Miryoqubning «men» bilan suhbati dialogik nutq xarakterida lekin ifoda tarzi ichki nutq shaklida berilgan. «Parallel nutq - qahramon ichki va tashqi nutqlarining bir vaqtning о‘zida namoyon bо‘lishidir. Bu nutq shakli kо‘pincha qahramonlar о‘rtasidagi dialog jarayonida kuzatiladi va ichki nutq bunday hollarda suhbatdoshga bо‘lgan munosabatni bildiradi».45
Fursatni tо‘g‘ri keltirib turib:
-Imperiya nima degani?-deb sо‘radim.
-Nega sо‘rab yotibsiz?-dedi.
-О‘zingiz bilgan amaldor oshnam bir kun «Imperiya botib boradi» dedi, shunda juda xafa bо‘lib gapirdi.
-Uning imperiya degani о‘ris podshosining qо‘l ostidagi yurtlar. Unda har qaysi millatdan bor, shu qatorda biz shо‘rliklar ham bor. (...) Sog‘in sigirni kim istamaydi? Oppoq, shirin suti bor...
-Nimaning suti bor? –deb sо‘radim men.
Kuldi.
-Siz-biz sog‘in sigirmiz, bizning shirin sutimz bor, ruslar va boshqa ajnabiylar «bizni» emib yotadilar. Bir biz emas. Qarangiz, Hindiston, Sharqiy Turkiston, Tunis, Jazoir, Mag‘ribiston, ya’ni Marokash (...)
U gapiradi, gapiradi. Men hayron bо‘laman. Muncha nomlarni qaydan biladi? Hammasi qandoq qilib esida turadi? Hammasini о‘z kо‘zi bilan kо‘rganmi? YO meni laqillatib, о‘z ichidan chiqarib aytadirmi? (CHо‘lpon)
Sharofuddin Xodjayev bilan Miryoqub о‘rtasida bо‘lib о‘tayotgan ushbu suhbat jarayonida Miryoqubning ichki nutqi bilan tashqi nutqi parallel ravishda berib borilgan. Qahramon ichki dunyosida rо‘y beradigan о‘zgarishlarni aks ettirishda bu usuldan foydalaniladi.
Dramatik asarlar tarkibida izoh xarakteridagi о‘ziga xos matn - remarkalar mavjud bо‘lib, yozuvchi tomonidan kitobxonga, asarni sahnalashtiruvchi rejissyorga yoki aktyorlarga «yordam» ma’nosida kiritilgan bо‘ladi. Remarkada yozuvchining qahramonlar qiyofasi, hatti-harakati, yoshi, voqea joyi hamda, nutq jarayoni haqidagi izohlar beriladi.

1 Дониёров Х., Мирзаев С. Сўз санъати.-Т:Ўзбекистон, 1962.

2 Абдураҳмонов Ғ., Рустамов А. Навоий тилининг грамматик хусусиятлари.-Т: Фан, 1984., Дониёров Х. Алишер Навоий ва ўзбек адабий тили. –Т., 1972., Бафоев Б. Навоий асарлари лексикаси. –Т: Фан, 1983., Исҳоқов Ф. Гулханийнинг «Зарбулмасал» асари. –Т: Фан,1976., Турдиалиев Б. Ҳамза ва ўзбек адабий тили. –Т: Фан, 1981., Жумаев Т. Умар Боқий асарларининг лисоний хусусиятлари. НДА., -Т., 1997.

3 Винокур Г.О. О языке художественной литературы. –М., 1991., с-35.

4 Аврорин В.А. Проблемы изучения функциональной стороны языка.-Л.,1975,с-44

5 Пражский лингвистический кружок. – М., 1967., с-24.

6 Гореликова М.И., Магомедова Д.М. Лингвистический анализ художественного текста.-М: Русский язык, 1989, с-5.

7 Шмелов Д.Н. Русский язык в его функциональных разновидностях.-М: Наука, 1977, с-35.

8 Ларин Б.А. Эстетика слова и языка писателя.-Л:Художественная литература, 1974, с-28.

9 Қаранг: Ёқуббекова М.Ўзбек халқ қўшиқларининг лингвопоэтик хусусиятлари. –Т: «Фан» 2005, 21-б.

10 Абдуллаева Л. Лексическая стилистика узбекской художественной литературы.-Т:Фан, 1979.

11Ўзбек тилининг изоҳли луғати. –М: Русский язык, 1981, 452-б.

12 Ҳакимов М. Ўзбек илмий матнининг синтагматик ва прагматик хусусиятлари. НД. -Т.,1993,7-б.

13 Матвеева Т.В. Функционалные стили в аспекте текстовых категории.–Сверд. 1990, с-5.

14 Қаранг: Şerif Aktaş Edebiyatta üslup ve problemleri. –Ankara, «Akçağ», 1993,46.s

15 Зильберман Л.И. Лингвистика текста и обучение чтению английской научной литературы. –М., 1988, с-29

16 Шамсиддинов Ҳ. Ўзбек тилида сўзларнинг функционал-семантик синонимлари. ДД.,-Т.,1999, 187-б.

17 Ҳакимова М.К. Ўзбек тилида вақт маъноли луғавий бирликлар ва уларнинг матн шакллантириш имкониятлари. НД., -Фарғона, 2004, 103-б.

18 Лотман Ю.М. Структура художественного текста. –Москва, 1970, с-67.

19 Қиличев Э. Матннинг лингвистик таҳлили. «Бухоро университети», 2000, 6-7-б.

20 Ўткир Ҳошимовдан келтирилган мисоллар адибнинг «Дафтар ҳошиясидаги битиклар» деб номланган китобидан олинди. –Т., «Шарқ», 2005.

21 Ҳакимов М.Х. Ўша асар. 24-б.

22 Мамажонов А. Текст лингвистикаси. –Т: ТДПИ., 1989, 39-40-б.

23 Ҳожиев А. Тилшунослик терминларининг изоҳли луғати. –Т., ЎМЭ., 2002.

24 Бу ҳақда қаранг: Бозоров О. Ўзбек тилида гапнинг коммуникатив (актуал) тузилиши. НДА., -Фарғона, 2004, 12-б., Москальская О.И. Грамматика текста.-М: «Высшая школа»,1981. с-136.

25 Матн типлари ҳақида қаранг: Filizok R. Metin tipleri. http//www.ege.edebiyat.org.

26 Айтматов Ч., Шохонов М. Чўққида қолган овчининг оҳи-зори. –Т: «Шарқ», 1998, 103-б.

27 Тоҳир Малик. Меҳмон туйғулар. –Т: «Шарқ», 2002, 19-б.

28 Абдулла Қодирий «Ўткан кунлар», -Т: «Шарқ», 2000, 11-б.

29 Абдулла Ориповдан келтирилган мисоллар қуйидаги китобдан олинди:Сайланма. –Т:«Шарқ» 1996.

30 Ёқутхон Акрам. Ёмғиркуй. –Т «Шарқ», 1994, 45-б.

31 Мамажонов А. Ўша асар, 15-б.

32 Шукур Ҳолмирзаев. «Сайланма» Ҳикоялар.2-жилд. -Т: «Шарқ», 2005. Кейинги мисоллар ҳам шу нашрдан олинган.

33 Мамажонов А. Ўша асар. 18-б.

34 Бу ҳақда қаранг: Мамазияев О.Х. Ўзбек поэтик нутқида хиазм ва градация. НДА.,
-Фарғона., 2004.

35 Ҳакимова М. Ўша асар. 135-б.

36 Тошалиев И. Ҳозирги ўзбек тили. Синтаксис. Синтактик ва синтагматик қайта бўлиниш. Парцелляция. –Т: «Zar qalam», 2004, 88-б.

37 Бу ҳақда қаранг: Аҳмедова Н.Ш. Ўзбек тилида мурожаат бирликлари. -Тошкент, НД.

38 Бобоев Т., Бобоева З. Бадиий санъатлар. –Т: ТДПУ., 2001, 92-б.

39 Зуннунов А., Ҳотамов Н. Адабиёт назариясидан қўлланма.-Т: «Ўқитувчи», 1978, 101-б.

40 Раҳимов З. «Кўҳна дунё» романи поэтикаси. –Фарғона, 2005.

41 Раҳимов З. Ўша асар. 53-б.

42 Саидхонов М. Диалогик нутқнинг коммуникатив таҳлили.//ЎТА., 2004, №2, 71-б.

43 Саидхонов М. Ўша жойда.

44 Шодиев Р. Руҳият рассоми. –Т: «Фан», 1997, 6-б.

45 Раҳимов З. Ўша асар. 26-б.


Download 296.5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling