O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta’lim vazirligi toshkent kimyo-texnologiya instituti shahrisabz filiali «oziq-ovqat va funksional oziq-ovqat mahsulotlarini ishlab chiqarishda mahalliy xom ashyo resurslaridan foydalanish


Download 5.03 Kb.
Pdf ko'rish
bet60/346
Sana08.11.2023
Hajmi5.03 Kb.
#1756627
TuriСборник
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   346
Bog'liq
TKTI-Shahrisabz-konfrensiya-2022

 
СПИСОК ИСПОЛЬЗУЕМОЙ ЛИТЕРАТУРЫ 
1. Бутковский В.А., Мельников Е.М. Технология мукомольного, крупяного и 
комбикормового производства.- М.: Агропромиздат, 1989.- 464 с. 
2.Кислухина О., Кюдулас И. Биотехнологические основы переработки растительного 
сырья. Каунас. Технология, 1997.-183 с. 
3.ТУ 8-18-149-94. Мука хлебопекарная из смеси ржи и пшеницы. Технические условия. 
4. Яковлева О.В. Применение ржаных отрубей как источник пищевых волокон: Автореф. 
канд. техн. наук. М., 1995. - 26с. 
5.Бутковский B.A., Мерко А.И., Мельников E.M. Технологии зерноперерабатывающих 
производств. М.: Интерграф сервис, 1999. - 472с. 
6. Вашкевич B.B., Горнец О.Б. Техника и технология производства муки. — Барнаул: 
изд.'Трафикс", 2000. 209с. 
7.Воробьёва И.С. Оценка эффективности использования модифицированного метода 
определения числа падения для изучения углеводно — амилазного комплекса зерна ржи. Дис. 
канд. техн. наук. М., 2002. 138 с. 
8.Егоров Г.А. Управление технологическими свойствами зерна. 2-е изд. -М.: Издательский 
комплекс МГУПП, 2005. - 276 с.


“Oziq-ovqat va funksional oziq-ovqat mahsulotlarini ishlab chiqarishda mahalliy xom ashyo resurslaridan foydalanish 
muammolari” ilmiy-amaliy anjumani Shahrisabz-2022 yil 22-23 aprel 
57 
МОЙЛАРНИ РАФИНАЦИЯЛАШДА ИШҚОРИЙ ЭРИТМАЛАРДАН 
ФОЙДАЛАНИШНИНГ АМАЛИЙ АХАМИЯТИ 
Саидов Абди, талаба Норқобилов А, Ибрагимов Қ, Қурбонов М 
Қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти 
Мойли уруғларни қуритиш ҳар доим ёғ-мой саноатида муҳим ўрин тутган, чунки мойли 
уруғларни қуритишда ҳар қайси мойли уруғлардаги ферментларни ҳароратга сезувчанлигини 
инобатга олган ҳолда унга оптимал даражадаги иссиқлик билан ишлов бериш муҳимдир. [1] 
Тажриба натижаларидан келиб чиққан ҳолда мойли уруғларга сув буғи ва иссиқлик билан 
ишлов бериш жараёни меъёрида амалга оширилганда унинг таркибидаги оқсил моддаларини 
ҳазм бўлиш даражаси ортишига, шунингдек хом-ашё таркибидаги мой, паст даражадаги эркин ёғ 
кислотасига эга бўлган миқдорга эга бўлган сифатли мой олишга эришилади.[2] 
Мойларни рафинациялашда, ишқорий эритма сифатида, натрий гидроксиди ва алюминат 
натрий тузи эритмасидан фойдаланилди. Ишқор эритмасининг қуюқлиги, миқдори, қўшимча 
қисми рафинациялашга жалб қилинган мойнинг кислота сони ва таркибий кўрсаткичларига 
нисбатан белгиланди. Соя мойининг танланган ишқорий эритмаларда тозалаш жараёнининг 
асосий сифат ва миқдорий кўрсаткичлари таҳлил қилинди, ва натижалар 1-2 жадвалларда 
келтирилган. 
1- жадвал 
Мой 
кўрсаткичларининг
номланиши 
Ўлчов 
бирлиги 
Бошланғич 
пресс мойи 
Сув эритмаси билан тозаланган 
мой(150 г/л концентрацияли ва мой 
вазнига нисбатан 0.5%ортиқча 
ишқорли) 
Натрий 
гидроксиди 
Натрий 
алюминати тузи 
ишқорий 
эритмаси 
Кислота сони 
мг КОH/г 
4,15 
0,21 
0,28 
Пероксид сони 
ммол/кг 
16,2 
7,8 
8,9 
35 сариқ бирликда 
ранги 
-қиз. бир 
50,4 
10,8 
19,4 
-кўк бир 
2,6 
0,1 
0,3 
Тозаланган 
мойнинг чиқиши 


89,8 
92,7 
Соя мойини ишқорий эритмалар таъсирида рафинациялашда сифат кўрсаткичларининг 
ўзгариши 
2- жадвал 
Мой кўрсаткичининг 
номи 
Ўлчов 
бирлиги 
Бошланғич 
пресс мойи 
Сув эритмаси билан 
тозаланган мой (150 г/л 
концентрацияли ва мой 
вазнига нисбатан 0.5% 
ортиқча ишқорли) 
Натрий 
гидроксиди 
Натрий 
алюминати 
тузи 
ишқорий 
эритмаси 
Кислота сони 
мг КОH/г 
7,22 
0,25 
0,30 
Пероксид сони 
ммол/кг 
20,2 
9,6 
11,4 
35 сариқ бирликда 
ранги 
-қиз бир 
70,6 
12,0 
25,0 
-кўк бир 
4,8 
0,2 
0,8 



Download 5.03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   346




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling