Ozbekistоn Respublikasi Оliy va o’rta maxsus ta`lim vazirligi


Тажриба Криоскопик усулда модданинг молекулyaр массасини аниqлаsh


Download 2.22 Mb.
bet63/96
Sana17.06.2023
Hajmi2.22 Mb.
#1522607
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   96
Bog'liq
1161 4.kampakt disk

Тажриба
Криоскопик усулда модданинг молекулyaр массасини аниqлаsh
Иshнинг маqсади. Eриган модданинг молекулyaр массасини криоскопик усулда аниqлаsh йo`ли амалда таниshтириsh.
Керакли асбоб ва реактивлар. Криоскопик o`лchаshлар уchун qурилма; Бекман термометри; -10оС дан +100оС гаchа o`лchайдиган, 0,1оС бo`лимларга eга бo`лган термометр; лупа.
Совитувchи аралаshма тайyoрлаsh уchун муз ва натрий хлорид; бензол (eритувchи); нафталин yoки бензолда eрийдиган боshqа модда; калий хлориднинг 5 % ли eритмаси.
Qурилманинг тузилиshи. Qурилманинг асосий qисми бу yoн томонидан уchи бор пробирка. Унинг устки уchи зиch беркитилади ва тиqинидан термометр ва майда симдан тайyoрланган аралаshтиргиch туshирилади; аралаshтиргиchнинг пастки уchи ҳалqа shаклида бурилган. Термометр ва аралаshтиргиchли пробирка кенгрок пробирканинг тиqини орqали унинг иchига туshирилади. Тo`лиq йиғилган qурилма (2 - расм) тажрибадан олдин qалин деворли стаканга туshирилади. Тажриба бораyoтганда стаканга совитувchи аралаshма солинади.
Иshнинг бажарилиshи: Стакан оғзигаchа совитувchи аралаshма билан тo`лдирилади. Бo`sh пробирка 0,01 гр аниqликда o`лchанади ва унинг масса g1 деб белгиланади. Пробиркага термометрнинг симоби ботгунchа eритувchи солинади. Кейин пробирка yaна o`лchанади ва масса g2 деб белгиланади, бунда солинган бензолнинг массаси g = g2 - g1. Бензолли пробирка совитувchи аралаshмага солиниб аралаshтириб турган холда кристаллар туshиб боshлагунchа совитилади.
Кристаллар туshиб боshлаган харорат тоза бензолни нисбий музлаsh харорати деб qабул qилинади.
Кейин бензолли пробирка совитувchи аралаshмадан олинади ва qo`л билан кристаллар тo`лиq eриб кетгунchа qиздирилади. Кейин бензолли пробирка yaна сув ва муз солинган стаканга туshирилади ва аралаshтириб турган холда 2 градусгаchа совитилади. Аралаshтириsh тo`хтатилиб бензол 0,3 градусгаchа совитилади. Охирида бензол 0,5 градусгаchа совитилади. Аралаshтиргиchни yuqорига ва пастга харакатлантириб o`та совуган бензолни музлаshи содир qилинади. Лупа yoрдамида 0,002 град аниqликда харорат o`лchанади. Бу харорат бензолни хаqиqий музлаsh харорати бo`лади. Музлаsh харорати уch марта o`лchанади ва o`ртаchаси олинади.
Кейин текshирилаyoтган модда олиниб пробирканинг yoн томонидан солинади. Модда бензолда тo`лиq eриб кетгаch yoн томонни оғзи тиqин билан беркитилади. Ва yuqоридаги усул билан олдин нисбий кейин eса хаqиqий музлаsh харорати аниqланади.
SHундай qилиб eритманинг музлаsh хароратини пасайиshини топамиз.

Eриган модданинг молекулyaр массасини (3) формуладан хисоблаймиз.

Download 2.22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling